Priznajem, ima nešto u seckanju hrane što me veoma smiruje. Ta ritmična radnja, u kojoj je preciznost vrlo važno, deluje blagotvorno na moju psihu. Kad tome dodam još i činjenicu da obožavam hrskavu teksturu salata, i uopšte jela, koje se dobijaju seckanjem sastojaka, onda ne čudi što sam izabrala da se salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda nađe na mom blogu.
Ja ovakvu salatu mogu da jedem ceo dan, ali mislim da je idealna za večeru. Takođe, savršen je izbor za ovo doba godine, jer je moćan izvor vitamina za naš organizam koji nestrpljivo iščekuje proleće i prve plodove.
Kod nas je ovih dana sve u znaku zimske Olimpijade. Pratimo je svi zajedno, obično uveče. To su trenuci kada je cela porodica na okupu u family room-u (koja je pored toga study, music i guest room), nedavno opremljenu novim televizorom. To se retko dešava, da gledamo televiziju svi zajedno, jer nemamo kablovsku, zato su nam to vrlo specijalni momenti.
Dok traje olimpijski program, sin sve vreme udara hokejaškim štapom tenisku lopticu, dok mi gledamo gde će da završi, ćerka izvodi piruete oponašajući klizačice na ledu, mačka se lenjo proteže na krevetu, dok ja grickam ovakve salate, i navijam.
Američki prenosi sportskih događaja mogu da budu vrlo naporni, najpre jer su puni reklama, zatim, oni imaju sopstvenu režiju koja je uglavnom fokusirana na američke sportiste, i to ne na sve, već samo na one najpopularnije. Tu je puno napornih side stories iz života tih sportista. Međutim, deci se dopadaju te priče, već su počeli da razmišljaju koji će video da im se nađe u njihovim biografijama, kao i da smišljaju pobedničke govore. Moj sin je već naučio popularnu frazu – sve što sam postigao u životu to je zahvaljujući mojim roditeljima:)
Meni ova takmičanja dobro dođu da poentiram porukom – dosadna ponavljanja, na koje se žali moja ćerka, su deo sporta i bilo koje druge aktivnosti, samo ponavljanjem se dolazi do savršenstva. Ima tu i dosta sreće, zato je važno da budu dobri đaci, to je sigurnija opcija.
Moja ćerka je dobila projekat u školi u vezi Olimpijade. Treba da napiše tekst o omiljenom zimskom sportu kao i sportisti, takođe, treba da izabere jednu od država učesnica i da napiše par rečenica o njoj. Ja sam glasala da to bude Rusija, jer omiljeni sport moje ćerke je umetničko klizanje, a oni su najbolji u tome, a sportista neka bude fascinantna klizačica – Jevgenija Medvedjeva. Mama, ali u školi su ruske sportiste nazvali cheaters, ne želim da me diraju zbog toga. Tek tada sam saznala da je bilo problema oko dopingovanja ruskih sportista u šta je bila umešana država, ali nisam odustajala od Rusije. Na kraju, ćerka je sam izabrala državu, nacrtala njenu zastavu i napisala šta zna o njoj – u pitanju je Srbija, sa njenih četiri učesnika.
U svoj toj euforiji oko zimskih sportova, obećala sam ćerci da ću uskoro da je vodim na klizanje, a to je jedan od mojih većih strahova – šlem na glavi i štitnici su obavezni, moja ćerka je toliko sklona padanjima i povredama da ne mogu da rizikujem.
Salata od celera, jabuka i šargarepe sa prelivom od meda
Sastojci za 2-3 osobe
Za preliv:
80 ml ulja
1 kašika limunovog soka
1 kašika meda
1/3 kašičica soli
1 manji koren celera, očišćen i iseckan na tanke štapiće
2 jabuke, oljuštene, očišćene i iseckane na tanke štapiće
1 šaka baby ili 2 srednje šargarepe, očišćene i iseckane na tanke štapiće
Sok od limuna
2-3 kašike krupno iseckanih lešnika, sirovih ili još bolje prepečenih
Suvo grožđe, opciono
Priprema:
Najpre napravite salatni preliv tako što ćete pomešati sve sastojke u maloj teglici, poklopite je i energično mešajte dok se sastojci ne sjedine.
Pomešajte iseckane jabuke, celer i šargarepu. Dok ih seckate ne zaboravite da ih natapkate limunom da ne bi oksidisali.
Pomešajte ove sastojke sa prelivom od meda i pospite ih sa lešnicima ili suvim grožđem.
Još uvek se sećam kada sam prvi put kupila avokado, u Merkatoru, isto one godine kada se otvorio. Danima smo obigravali oko njega, ne znajući ništa o njemu, ni kad je zreo, a ni kako da ga spremimo. Na kraju smo ga otvorili, bio je još uvek tvrd i nezreo, probali, i bacili u kantu. Danas nam je svakodnevna hrana, delom zato što je veoma zdrav, vrlo je dostupan, a i ima nešto prijatno u toj njegovoj kremastoj teksturi.
Avokado je zapravo voće, poreklom je iz Latinske Amerike, sada se već gaji u mnogim delovima sveta, recimo Kalifornija je veliki proizvođač. U mnogim zemljama se zaslađuje i koristi kao voće, meni se više sviđa u slanim jelima. Avokado se isključivo koristi sirov. Najpopularnija vrsta avokada na tržištu je Hass.
Ova namirnica je veoma zdrava, i zato su joj prikačili onaj popularni izraz “super-hrana”. Sadrži u sebi pregršt vitamina i minerala, veoma je bogata zdravim biljnim mastima, napakovana je proteinima, celuloznim vlaknima, kalijumom, lista zdravih sastojka je neobično duga. Avokado je must namirnica ako ste na dijeti, vrlo je zasitna, ili ako želite boljitak svom organizmu u vidu normalnog holesterola, zdravog srca i krvnih sudova.
Ipak, postoji nešto što sreću kvari. Kad je avokado u pitanju on se ne upravlja prema vama, nego vi prema njemu, to znači da ga ne jedete kada se vama hoće, nego morate da ga sačekate da se on “smisli” i sazri. A i to zrenje traje vrlo kratko, dan-dva, a onda meso unutra počne da tamni i neupotrebljivo je. Zato je najbolje da kupujete u prodavnici komad-dva avokada. Kad ga birate, slobodno ga opipajte, ako je previše mekan nemojte da ga kupujete. Inače, avokado se nezreo bere sa drveta, a onda mu treba neko vreme da bi potpuno sazreo i bio jestiv. Kažu da mu se zrenje ubrzava ako ga stavite u papirnatu kesu sa bananama, nisam taj metod nikad probala.
Još jedna loša strana avokada je ta što da bi ga očistili i pripremili za konzumaciju morate da koristite i nož, i viljušku, i kašiku. Prvo ga nožem isečete na pola, i to dužom stranom. Uklonite košticu, od koje se inače prave veoma kvalitetno ulje za prženje. Uzmite jednu polovinu i zasecite meso unutra na kriške ili kocke, zatim kašikom to meso odvojite i izbacite iz ljuske. Na kraju, meso ispasirajte viljuškom. Obavezno ga pomešajte sa sokom od limuna ili limete, da ne bi potamneo. Evo, najbolje na ovom videu da vidite kako se to radi.
Takođe, avokado nije jeftina namirnica.
Što se tiče kombinacija sa ostalim namirnicima avokado vapi za nečim kiselim, tako da ne čudi da se najbolje slaže sa limunom ili limetom, paradajzom i grčkim Feta sirom. Od začina, pored belog luka, dobar je sa listom korijandera, kuminom i ljutim papričicama, naročito halapinjo.
Avokado, pošto se koristi sirov, najčešće se konzumira kao prilog jelima, obično ispasiran, u meksičkoj kuhinji skoro ćete ga uvek naći u buritu i takosima, zatim koristi se kao dodatak salatama (super se slaže sa običnom salatom od krastavaca i paradajza) i veoma često se koristi kao dip. Najbolje da pogledate ovu lista jela i poslastica koje možete da nađete na blogu, kliknite na naslov da bi našli recept.
To je najčešći način na koji koristim avokado. Hrskava korica hleba iz tostera se lepo slaže sa mekanom teksturom avokada. Stavite ispasirani avokado na hleb, zatim ga pospite solju i biberom, i na kraju iscedite malo limuna po njemu, i eto vam doručka. Tome možete dodati paradajz, Feta sir, koziji, pa i naš zreli sir.
Ovde pogledajte video kako da napravite po mom mišljenju 6 najukusnijih sendviča sa avokadom.
Gvakamoli je meksička salsa, neverovatno popularna u Americi. Pravi se od avokada, soka limete, paradajza, halapinjo papričice, lista korijendara i luka, belog i crnog. Služi se uz tortilja čips.
Pihtije od boba su jedno od onih zaboravljenih tradicionalnih jela koje bi bez problema moglo da bude na jelovniku nekog hipsterskog restorana. Dodajte par krekera ili pita hleb, i eto vam zanimljivog predjela koje možete da sa ponosom stavite pred goste.
Pihtije od boba nemaju veze sa pravim pihtijama, to je vegeterijansko jelo, doduše imaju belog luka u sebi, i negde podsećaju teksturom. Nije bilo teško predpostaviti da ovo jelo vuče korene sa Orijenta, ipak iznenadila sam kad sam pronašla identičan recept u turskoj kuhinji, doduše da svežom mirođijom. Sada bar znam odakle nam je došlo. Ja sam ga skoro spremala za Badnji dan, u našoj kuhinji se tada najčešće pravi zato što je posno jelo, i mnogo mi se svidelo. Jedina novina je to što sam ga pravila sa maslinovim uljem umesto sa običnim, i što sam mu pored mlevene paprike dodala kumin, jer bob se savršeno slaže sa tim začinom.
Suvi bob se na engleskom zove fava ili broad bean. Koristi se svež, zelen, i osušen, njega možete da kupite sa opnom, ili još bolje bez nje, očišćen. Ranije sam već imala recept za Marokanski dip od boba, i tu je objašnjen postupak uklanjanja opne.
Prava je šteta što se bob kod nas slabo koristi, jer je vrlo zahvalna namirnica, zdrava i vrlo ekonomična. Od boba možete praviti i čorbu, zatim pire kao prilog nekom jelu, i kombinovati ga sa raznim sastojcima. Dosta podseća na humus do leblebija.
Kuvajte očišćen bob u vodi dok ne provri. Uklonite prvu vodu i sipajte novu, neka potopi bob 3-4 prsta. Kuvajte bob dok ne omekša, obratite pažnju da vode uvek ima dovoljno, ali i ne previše. Tokom kuvanja bob će početi da se raspada. Dodajte soli i bibera prema ukusu.
Kad je bob omekšao štapnim mikserom napravite pire od njega. Stavite pire u posudu u kojoj ćete služiti pihtije i koju ste prethodno namazali uljem. Sačekajte da se smesa ohladi i stegne.
Pržite sitno iseckan beli luk u maslinovom ulju na tihoj vatri par minuta, luk ne sme da pobraoni. Na kraju dodajte slatku papriku i kumin i malo soli.
Prelijte uljem i začinima stegnut pire od boba i stavite sve u frižider da se sastojci stegnu i lepo sažmu.
Služite “pihtije” iseckane na kocke ili trouglaste parčiće uz krekere ili pita hleb.
Idealan slatkiš za sve nas koji smo se u januaru poželeli sunca, topline, tropskih mirisa i ukusa. Izvukli smo se nekako iz veoma hladnog perioda, čak i mali porast temperature izgleda kao nagoveštaj proleća, ipak, ima da se načekamo dok ne prođe zima. Nažalost, nema ništa od odlaska u južnije krajeve, ali zato, Evropo, dolazim ti na leto, i ne ostajem kratko.
Mnogo volim da pravim poslastice sa suvim voćem i koštunjavim plodovima, tako su zdrave, ukusne i lako se prave, ipak neke se baš izdvajaju, kao što su ove plačice. Ukus im je fenomenalan, tako topao, egzotičan i zavodljiv. Uljez u njima su suve kajsije, ali one su morala tu da se nađu, najpre zato što ih obožavam, a i zato što daju slatko-kiseli ukus, baš ono što nedostaje mangu.
Najpre u multipraktiku sameljite indijske orahe, dodajte kokosovo brašno, mango, kajsije, struganu koru pomorandže, vanilu i med. Kad je sve dobro samleveno i izmešano, izvadite smesu iz multipraktika i stavite je u pleh dimenzija 24 x 24 cm. Prstima, ili spatulom za torte, smesu ravnomerno rasporedite po plehu koji ste obložili masnim papirom. Neka debljina pločica bude oko 1 1/2 cm. Stavite smesu u frižider da se stvrdne na sat vremena. Izvadite smesu i isecite je na kvadrate ili pravougaonike. Čuvaje pločice u frižideru.
Kad bi nekako moglo da se izmeri koliko godišnje pojedem sirovih badema, sigurno bi ta količina moglo da stane u nekoliko džakova, eto koliko ga volim i često jedem. Uvek ga imam u kući, kupujem ga u velikim količinama, čak sam počela da ga jedem umesto hleba. Verovatno je on krivac za to što imam visok holesterol, ali onaj dobar, onaj loš je baš kako treba da bude, i to je super, ubeđuje me moja doktorka. Najčešće ga koristim kao snek sa komadićima tamne čokolade, ili u slanoj varijanti sa zelenim maslinama. I pravim od njega brašno za razne poslastice, i sada će saznati kako, vrlo je jednostavno.
Bademovo drvo, Španija
Badem raste na drvetu koje voli mediteransku klimu, otuda ne čudi da mu je poreklo vezano za Bliski Istok. Danas se najviše gaji, verovali ili ne, u Americi, i to u Kaliforniji, upravo zbog mediteranske klime. Poslednjih godina je ovde bilo dosta polemike oko uzgajanja badema, zbog suša u Kaliforniji, bademovo drvo traži dosta vode. Takođe veliki proizvođači i korisnici badema su Španija, Australija, Grčka, Italija, Turska, Maroko, itd.
Makaronsi
Badem je vrlo popularna namirnica i koristi se na mnogo načina. Pored brašna koji se koristi za pravljenje raznih poslastica, često se plod, obično prepečen, koristi i u slanim jelima da da lepu hrskavu teksturu. Od badema se pravi i puter koji možete da koristite kao zamenu za onaj od kikirikija, ako ste alergični na njega. Pogledajte ovde kako da napravite jednostavne kolačiće od bademovog putera. Tu je i bademovo mleko, koje često služi kao alternativa kravljem mleku. I na kraju bih pomenula ekstrakt od badema, koji se koristi da bi se pojačao ukus i miris badema, koga baš nema previše u brašnu.
Krambl od breskvi i kupina sa posipom od badema
Iako je poslednjih godina popularnost brašna od badema porasla zbog gluten-free ishrane, nemojte to da vas zavara, ovo brašno se oduvek koristilo u ljudskoj ishrani, pre svega za spremanje finih poslastica, recimo marcipana, makaronsa, finansijera, amaretti i ricciarelli kolačića, itd, spisak je zaista poduži.
Brašno od badema koristim već nekoliko godina, najpre sam ga kupovala kada sam spremala makaronse, a onda sam rešila da ga sama pravim, zato što nije baš jeftin, i zato što ga puno koristim. Onda sam napravila svoju prvu tortu sa korama od badema, pa onda sledeću, kada sam počela da pravim zdrave kolače sa njim uverila sam se da je odlična zamena integralnom brašnu od raznih žitarica, koje zaista ume da naruši ukus i teksturu kolaču. Dakle ja ne koristim brašno od badema zato što je bez glutena, već zato što daje kolačima i tortama odličan ukus, koji je superiorniji od onog od integralnih žitarica, i na kraju veoma je zdrav.
Torta od badema sa maskarpone sirom i malinama
Sirovi badem je pun zdravih sastojaka za ljudski organizam, bogat je vitaminom E i B2, i monozasićenim mastima, sadrži kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar i cink. Takođe ima puno proteina i celiloznih vlakana u sebi. Dobar je za regulisanje nivoa holesterola i šećera u krvi, za dobar rad srca i mozga, koristan je za negu kože, dobre zube, vitak struk, usporava starenje, štite od malignih oboljenja jer sadrži antioksidante, i svašta još. Nije jeftin, ali ni dnevna doza unosa nije velika, jedna šaka je dovoljna, iliti desetak komada. Naravno nemojte da ga koristite u prevelikim količinama, badem je prilično kalorična namirinica.
Brašno od badema
Postoje dve vrste brašna, ono belo, bez opne, i ono sa opnom. Ako hoćete da dobijete finije brašno onda ga meljite u mlinu za kafu.
Postoje dve faze pripreme brašna od badema – blanširanje i mlevenje.
Blanširanje badema
Sirove bademe sa opnom stavite u veću količinu ključale vode, u njoj neka ostanu ne duže od 2 minuta. Bademe stavite u đevđir i u sudoperi ga properite hladnom vodom i dobro ocedite.
Manju količinu badema stavite u čistu kuhinjsku krpu, i trljajte bademe preko krpe rukama, dok ne počne da im se skida opna. To isto možete uraditi prstima.
Kada ste skinuli opnu sa badema stavite ih na tanak pleh pa ih sušite u rerni na najnižoj mogućoj temperaturi.
Mlevenje badema
Kad se bademi potpuno osuše meljite ih u mulutipraktiku. Pazite da ne premeljete, jer ćete u tom slučaju dobiti puter od badema.
Kada ste dobili konzistentnu smesu, prosejte ga da bi dobili fino brašno. One što vam je preostalo vratite u multipraktik i ponovo sameljite.
Brašno čuvajte u staklenoj hermetičkoj posudi, najbolje u frižideru.
I obavezno ga iskoristite za pravljenje marcipana.
Tikvice su nežna, skromna, a opet istrajna vrsta. Možda nemaju neku posebnu teksturu, miris i ukus, ali zato se od njih prave neka vrlo ukusna jela, pa čak i poslastice. Sada je njihova sezona, pa im zbog toga posvećujem čitav post.
Tikvice se na engleskom zovu summer squash, dok su tikve winter squash. Za razliku od tikvi tikvice imaju mekanu koru i rastu u grmovima. Ja sam u Srbiji znala samo za svetlo-zelene tikvice, u Americi sam otkrila zeleni zukini i žute tikvice.
Prezrele tikvice.
Kod nas se dosta koriste one zrele, krupne sa čvrstom korom i pune semenki, uglavnom za pohovanje i punjenje, dok se u Americi prodaju isključivo mlade tikvice. Pošto im je kora nežna mlade tikvice se sa njom i pripremaju, što je dobro jer se u njoj nalazi najviše hranljivih sastojaka. Osim toga nemaju, ili imaju vrlo malo, semenki. Pored ploda koristi se i cvetovi tikvica, naročito u italijanskoj i grčkoj kuhinji. Tikvice su pune vode, bogate su vitaminima A, B i C. Niskokalorične su, lako i brzo se pripremaju, i jeftine su, zato su i toliko popularne.
Inače vode poreklo iz Amerike, u Evropu su došle u 16. veku. U Severnoj Italiji, u 19. veku, je dobijena vrsta zukini koja će postati najpopularnija tikvica na svetu.
Postoji dosta vrsta tikvica, koje su se razvile ukrštanjem, ali tek nekoliko njih ima široku upotrebu, i evo par reči o njima.
Vrste tikvica
S leva na desno: patišon, žuta tikvica, Magda tikvica, žuta zukini, okrugla zukini i zelena zukini
Zukini
(zucchini, courgette)
Najpopularnija vrsta tikvica, koja opet ima dosta varijeteta. Obično se misli na tikvice sa tamno-zelenom korom, iako mogu da bude žute i svetlo-zelene boje. Cilindričnog su oblika, mada postoje i zukini tikvice loptastog oblika.
Vrsta koja najviše podseća na onu koja se kod nas prodaje je Magda zukini. Ona je svetlo zelene boje i oblija je, naročito pri kraju, oblikom podseća na plavi patlidžan.
Žute tikvice
(yellow squash)
One se razlikuju od zikini tikvice po boji i teksturi kore, i generalno imaju više semenki u sebi. Razlika u ukusa je neznatna. Vizuelno jelo lepše izgleda kad se kombinuju tikvice različitih boja.
Patišon tikvice
(pattypan squash, scallop squash, pâtisson)
Ove tikvice su o obliku zvezdastog diska, veoma su dekorativne i mogu da budu raznih boja. Najbolje je da ih punite ili da ih pečete na grilu. Vrlo su popularne u francuskoj kuhiji.
Jela sa tikvicama
Pošto su dosta neupadljivog ukusa tikvice mogu da se koriste u kombinaciji sa raznim povrćem, mesom, žitaricama i začinskim biljem. Njihova upotreba u kuhinji je bez granica. Mogu sirove da se jedu u salatama (koristite mlade tikvice), često se čorbe prave od njih, mogu da se pohuju, pune mesom ili povrćem, koriste se u fritati, mnogo su lepe kad se griluju ili kad se od njih napravi musaka, ili čarobni ratatuj, zucchini fries su neverovatno ukusni, mogu čak i da se mariniraju. Takođe se koriste u spremanju slatkih hlebova i mafina jer testu daju sočnost.
Od začinskog bilja koje se dobro slažu sa tikvicama posebno bih izdvojila beli luk, bosiljak, origano i mirođiju.
Na blogu možete da pogledate i ova jela sa tikvicama:
Pečurke su jedan poseban mistični svet, ne pripadaju ni biljkama a ni životinjama. Postoji oko stotinu hiljada otkrivenih vrsta, ali se veruje da ima mnogo više onih neotkrivenih. Gljive su širi pojam od pečurki, ako vas je to nekada zbunjivalo. Postoje divlje i kultivisane pečurke, najpoznatija vrsta su šampinjoni. Najviše se gaje na Dalekom Istoku i u Evropi, Kina proizvodi polovinu ukupne količine pečuraka na svetu.
Ma koliko ih volim, toliko ih se plašim, mislim da nikada ne bih mogla da ih berem u prirodi. Kad smo kao mali odlazili kod babe i dede na selo, oni su nam dozvoljavali da beremo u njihovoj šumi mlečike, ili ljutike, i onda smo ih pekli na šporetu uz malo soli. Te pečurke kad se peku, iz njih izlaze kapljice mleka, iako su malo ljutkaste vrlo su ukusne.
Pečurke vrlo kratko žive, razvijaju se iz micelijuma, pune su vode, oko 90% posto, i veoma brzo rastu. Pored toga što se koriste sveže, često ćete ih naći marinirane ili osušene, nekad se prodaju i u prahu, baš kao začin. Pečurke su pune belančevina, vitamina B, i smatraju se dijetalnom hranom zbog malog broja kalorija koje sadrže.
U našoj kuhinji upotreba pečurki je vrlo limitirana, često su šampinjoni jedina vrsta koja se koristi, što je šteta, jer na našem podneblju uspevaju razne jestive pečurke koje su veoma cenjene u prestižnim kuhinjama.
Pravila za pripremu pečuraka:
Nemojte prati pečurke vodom, jer brzo upijaju tečnost i time gube na ukusu, već ih uvek izbrišite vlažnim papirnatim ubrusom ili čak koristite posebnu četkicu.
Sušene pečurke potopite u vruću vodu, oko 30 minuta, dok potpuno ne omekšaju. Tu tečnost, proceđenu, možete dodati jelu koje kuvate.
Debljina iseckanih pečurka varira od vrste jela.
Pečurke pržite na jakoj temperturi, posle par minuta one će početi da ispuštaju vodu, a kad tečnost ispari to znači da su gotove.
Nemojte dugo da ih termički obrađujete, da im to ne naruši ukus.
Začinsko bilje koje najbolje ide uz pečurke su beli luk, timijan, lovorov list, estragon i peršun. Što se tiče začina pečurke se najlepše slažu sa crnim biberom.
Pečurkama tek pri kraju prženja dodajte so.
Puter je najbolja mast na kojoj možete pripremiti pečurke.
Lepo se slažu sa slatkom i kiselom pavlakom i vinom.
Najkrupnije su King oyster, Buna-shimeji su sa braon kapicama, i Enoki pečurke
Čorbe. Možete da pravite krem čorbu ili bistru supu, ili samo da ih ubacite u supu pre služenja, kao enoki i šitake u dalekoistočnim supama. Vidi: Tri čorbe od pečuraka.
Omlet. Jedna od najboljih kombinacija, najpre propržite pečurke na puteru pre nogo što ćete ih dodati jajima.
Ragu. Najbolje da u tom slučaju kombinujete više vrsta pečuraka. Ragu od pečuraka.
Stir-fry. Zato što se brzo spremaju gotovo sve mogu tako da se koriste, šitaki su najčešće.
Salate. U tom slučaju koristite sirove pečurke, najbolje šampinjone i enoki.
Na pici. Braon šampinjoni najbolje izgledaju na pici.
Rižoto. Najlepši rižoto je sa pečurkama, vrganj je najbolji izbor. Vidi: Rižoto sa pečurkama.
Sosevi. Često se koriste za pravljenja soseva, pogotovo one sa jačom aromom kao što su smrčci, lisičarke i vrganji.
Hamburger. U pitanju je vegeterijanski hamburger gde portobelo zamenjuje meso.
Punjene pečurke. Vrlo popularan vid spremanja pečurki, za to su najbolji beli i braon šampinjoni i portobelo pečurke. Vidi: Pečurke punjene kinoom.
Pasta. Mogu da se koriste sa pastom, ali i kao punjenje za raviole.
Pečene u rerni. Puter, so i biber je sve što vam treba.
Na roštilju. Šampinjone možete da nanižete na prutiće, portobelo grilujte cele.
King oyster, šitaki i bukovače
Smatra se da postoji oko 150 vrsta jestivih pečurki i ovo su neke od najpopularnijih.
Smrčak
Smrčak (Morels, Morchella) je sigurno jedna od neobičnijih pečurki zbog svoje kape koja podseća na saće. Postoji tamni i beli smrčak. Ima ga i kod nas. Pojavljuje se u rano proleće. Divnog je ukusa i malko žilave teksture, i prilično skup. Češće se u prodaji nalazi sušeni smračak. Nemojte da jedete sirov smrčak, već samo skuvan. Najčešće se dodaje sosevima koji se služe uz piletinu ili neko drugo meso. Dobar je i kad ga samo propržite na puteru. Posebno je popularan u francuskoj kuhinji.
Najpopularnije pečurke kod nas a i u svetu. Mogu da se jedu i sveže. Pored kultivisanih postoje i divlji šampinjoni. Od njih možete da pravite razna jela.
Mnogi izvori tvrde da su braon šampinjoni (Crimini) zapravo stariji beli šampinjoni. Drugi pak tvrde da su veoma slični ali da nisu isto, beli šampinjoni su se pojavili kasnije, a posle su se kultivisanjem omasovili. Ipak, razlika postoji i u ukusu i teksturi, doduše ne velika, braon šampinjoni imaju kompleksniji ukus i tvrđi su, i meni vizuelno lepše izgledaju kad su iseckani. Mogu da se koriste za razna jela.
Jedne od najkrupnijih pečurki. To su prestareli braon šampinjoni koje su ovde proizvođači reklamirali 80-ih prošlog veka kao fensi pečurke iz Italije, i otuda naziv, pa su se potrošači primili i počeli da ih konzumiraju. Najbolje su za grilovanje, punjenje i vegeterijanski hamburger.
Punjene portobelo pečurke
Šitaki
Kinezi ih obožavaju, rado ih stavljaju u razna jela. Podjednako se koriste i sveže i sušene. Stabla su im prilično žilava pa je najbolje da ih koristite za pripremu bistre supe. Ima ih kultivisanih, ali i divljih. Najčešće se spremaju stir-fry, dinstane i u supama.
Teško ih nalazim sveže, mada su osušeni vrganji sasvim dobra zamena. Zapravo kad su osušeni onda im je aroma još izraženija, meni lično one su najaromatičnije pečurke koje sam ikada probala. Veoma su popularni u Italiji, posebno u Toskani, tamo ih zovu Porcini. Vrganji najbolje idu uz pastu i rižoto.
Izuzetno delikatne japanske pečurke. Izgledom podsećaju na klice. Zbog svoje delikatne i hrskave teksture mogu da se jedu sveže u salati ili da se ubace u supe pri kraju kuvanja.
Bukovače (Oysters mushrooms) imaju razne oblike, a najčešći je onaj koji podseća na tanke tanjiriće koje rastu uz panj. Dobre su za dinstanje i stir-fry, a ja najviše volim da ih koristim za spremanje ragua.
Lisičarke
Lisičarke (Chanterelle) rastu na našem podneblju, ali, nažalost više se izvoze u inostranstvo nego što se kod nas koriste u kuvanju. Ove pečurke su delikatne, imaju pomalo voćkastu aromu i lepu teksturu, obično su narandžaste boje, pa su zbog nje i dobile naziv lisičarke. Vrlo su cenjene pečurke i zbog toga ne tako jeftine. Najbolje da se dinstaju i koriste u pripremi testenina ili u sosevima koji se služe uz meso.
Tartufi
Veoma cenjene gljive koje se više koriste kao začin. Postoje beli i tamni, ovi prvi su na većoj ceni. Tartufi su vrlo skupi, ali postoji način kako da konzumirate bez puno novca. Možete da nabavite ulje ili puter sa ukusom tartufa, koje ćete kasnije koristiti u pripremi jela gde se miris i ukus ove gljive lepo uklopaju sa ostalim sastojcima, recimo ulje sa tartufima daje sjajan ukus pici. Kao što sam rekla tartufi su začin jelima.
Prozvodi sa pečurkama
“Šumska tajna”
Poslednji put kad sam boravila u Srbiji, otkrila sam proizvode “Šumska tajna” i baš sam se prijatno iznenadila, jer su ovi namazi pravljeni od raznih pečurka i gljiva koja sam već gore opisala. Moj omiljeni je sa tartufima, mada i namazi sa vrganjima, lisičarkama, smrčkom i crnom trubom su veoma ukusni. Pored toga što sam pronašla interesantne proizvode oduševilo me je i to što ih pravi srpska startap kompanija na čelu sa veoma mladim, preduzimljivim i ambicioznim vlasnikom koji namerava da izvozi ove proizvode u Ameriku. Jedva čekam da ih vidim u lokalnim supermarketima, konačno nešto iz Srbije, i da ih ponovo probam.
Takosi su se ušunjali u moju kuhinju onog trenutka kada sam počela da ih jedem ne u onim jeftinim i neuglednim meksičkim restoranima u kraju, nego u onim sređenijim i skupljim. Naravno moji prijatelji, koji vole meksičku kuhinju, se kunu u tu autentičnu hranu iz prvopomenutih restorana, ali iskreno meni se nikada nije nešto previše sviđala, suviše je bila nekako jednostavna, bez interesantnih detalja. Čak ni ambijent mi nije prijao, zamislite da sedite sa decom a iznad vas televizor sa nekom telenovelom i sve vreme slušate srceparajuće dijaloge dok jedete.
Međutim kada sam počela da naručujem takose u boljim meksičkim restoranima, tu sam se odmah zaljubila u sastojke i neodoljive salse. I malo pomalo sam krenula da ih pravim kod kuće, jer uvek ima nekog povrća u frižideru, obično ostatake od mesa od juče, rendanog sira, pavlake, limete i tu su tortilje koje uvek imamo u frižideru, ili uvek mogu da odšetam do obližnje latino radnje da ih kupim. Takosi su jelo koje uvek može da vas spasi kad ste bez ideje ili lenji da kuvate nešto zahtevnije stvari. Pritom su puni svežih i ukusnih sastojaka. I ima još jedna stvar, deca vole da ih sama prave, to je izvor neizmerne zabave, pa ih na kraju i pojedu.
Pored toga što možete da ih pravite za porodični ručak, takosi su idealna hrana za prijateljska okupljanja. Jedu se rukama. Ima jedan mali problem, neće baš da stoje uspravno osim ako imate specijalni stalak za takose, ali možete da ih poduprete polutkama limete:)
Meni su se riblji takosi oduvek najviše sviđali, iako možete da ih spremate sa raznim mesom. Moje iskustvo je da je najbolja riba za takose mahi-mahi. O ovoj ribi sam pisala u prethodnom postu, baš pre neki dan sam na Arubi naišla na ove brodove koje možete da iznajmite i da njima lovite ovu ribu. Inače, to je veoma atraktivna riba za ribolov.
Tu je i sto na kojem posle ribolovci čiste ribe.
I onda priprema ribe. Na slici je odličan file mahi-mahi ribe sa salsom od manga.
Vodič za pravljenje dobrih takosa
Zapamtite da je najvažnije u pravljenju takosa da napravite pravi balans ukusa kao i da proizvedete lepu teksturu. Za pravljenje takosa vam trebaju sledeći sastojci:
Tortilje
One su definitivno najvažniji deo. Ne znam kako je drugde, ali ovde kod mene može da se nađe veliki izbor tortilja, čak mogu da se nabave i one od plavog kukuruza. Inače tortilje se prave od pšeničnog ili kukuruznog brašna, ove druge su po mom mišljenju superiornijeg ukusa i samo njih kupujem. Naravno tu postoje razne varijante, i sigurno da kvalitet tortilje utiče na ukus takosa. Za takose vam trebaju male tortilje.
Tortilje se pre služenja najpre zagreju u tosteru, ili na grilu, ali pazite da se ne stvrdnu. Zagrejane ih stavite na tanjir i pokrijte kuhinjskom krpom.
Meso
Što se tiče mesa tu izbor može da bude ogroman, od mlevene junetine do piletine, svinjetine i ribe. Meso se obično griluje ili se dugo peče, čak se i pohuju manji komadi. U takose se stavlja iseckano meso ili razvučeno.
Takosi mogu da budu i bez mesa, pogledajte ovaj recept za Prolećne takose.
Salse
Po mom mišljenu ovo je krucijalni deo takosa. Dobra salsa donosi svežinu i sočnost, i daje balans suvim sastojcima takosa. I uopšte salase su najbolji deo meksičke kuhinje. Ima ih raznih i njihov izbor zavisi uglavnom od mesa koje ćete staviti u takose. Evo par popularnih salsi čije recepte možete da da nađete na blogu.
Salsa od manga i crvenog luka
Meni apsolutno omiljena salsa, odlično ide uz ribu. Vidi recept.
Pico de Gallo (paradajz, paprika, luk)
Klasična meksička salsa, uz sve dobro ide. Vidi recept.
Salsa Verde (tomatiljo, luk)
Takođe veoma popularna salsa sa tomatiljom, posebno dobro ide uz svinjetinu. Vidi recept.
Gvakamole (avokado, paradajz, luk)
Nije baš salsa, ali teško mi je da zamislim bilo koje meksičko jelo bez njega, uvek dobro dođe. Vidi recept.
Sosevi
Kao i salse njihova uloga je da pojačaju ukus. Tu bih izdvojila one soseve koji “hlade”, na bazi kisele pavlake i majoneza, i one koji “greju”, u pitanju su ljuti sosevi, kao što je nama dobro poznati Tabasco.
Povrće
Povrće u takosu je tu da da lepu hrskavu teksturu. Tu se ističe iseckani kupus, običan i crveni, crveni i mladi luk, roktvice, crvena paprika, kukuruz, pasulj, razne klice, itd.
Sir
Veoma bitan sastojak u meksičkoj kuhinji. Često se koristi rendani (Monterey Jack, Colby), i to otopljeni u načosu i enčiladi, ipak postoji još jedan popularan meksički sir, Queso, koji negde podseća na naš beli sir, i ja ga često koristim. Možete da koristite obe vrste sira za takose.
Začini i začinsko bilje
Pored naravno ljutih papričica to je neizostavno lišće korijandera. Ja bih izdvojila i kumin koji se stavlja u salse i soseve.
Limeta
Uvek se služi uz takose, taman da pre nego što iz zagrizete iscedite sok po sastojcima. Meksička jela bez limete su nezamisliva.
Riblji takosi
Sastojci za 8 takosa:
2 grilovana ili pržena fileta ribe (vidi recept). Najbolji izbor je bela čvrsta morska riba, crveni sneper, mahi-mahi (lampuga) ili bakalar, list, halibut.
8 manjih tortilja, najbolje od kukuruznog brašna
Sastojci za sos:
4 kašike kisele pavlake
2 kašike majoneza
Sok od 1/2 limete
1 kašičica istucanog kumina ili 1/4 ljute paprike u prahu, opciono
So i biber prema ukusu
Za prilog:
Crvena paprika, iseckana na tanke prutiće
Mladi luk, iseckan na tanke kolutove
Klice
Lišće korijandera, iseckano
Ljuti sos: Tabasco ili neki drugi ljuti sos, opciono
Za služenje:
Limeta
Priprema:
Najpre napravite sos tako što ćete pomešati kiselu pavlaku, majonez, sok od limete, kumin, so i biber.
Dok pržite filete ribe (vidi recept), grejte tortilje u tosteru.
Po sredini tortilje ređajte komade ribe, prelijte ih sa 2 kašičice sosa, a zatim preko njih poređajte klice ili iseckani kupus, iseckani luk, papriku, i pospite ih ljutim sosom. Presavijte tortilje na pola i služite ih uz limetu.
Ko bi rekao da prženje fileta može da bude tako komplikovano, i to sve zbog lepljenja mesa za dno tiganja i na kraju raspadanja istog. Priznajem, meni je dugo trebalo da rešim taj problem, i sad ću da vam objasniti šta sve treba da uradite nebili dobili dobro ispržene riblje filete. Kad ovako pripremite ribu, korica, od koje mnogi ljudi zaziru, će vam izgledati vrlo privlačno i poželećete da je probate.
To nije klasično prženje ribe u velikoj količina ulja, to je tehnika koja se na engleskom zove – searing, meso se prži na visokoj temperaturi i sa malo masnoće, taman da se formira lepa hrskava korica. Ovaj način obrade mesa je posebno dobar, jer se korica mesa lepo karamelizuje što utiče na ukus, dobija se i lepa hrskava tekstura kožice, i na kraju file izgleda veoma privlačno.
Kako izgleda ta tehnika prženja pogledajte u ovom videu.
Samo da znate da možete da pržite i cele ribe, pogledajte ovde kako da u tiganju ispržite cele pastrmke.
Evo kako treba da izgleda priprema ribljih fileta u tiganju:
1. Obratite pažnju na izbor ribe. Ima riba koje imaju vrlo tanku koricu kao skuša (makarel), ili im meso nije dovoljno čvrsto pa se lako raspadne tokom obrade. Najbolje ribe za ovaj način pripreme su losos, crveni sneper, brancin, iverak, stejk od tune ili sabljarke, pastrmka, i ova riba na na slici mahi mahi. Više o njoj pri kraju članka.
2. Ribu natapkajte papirnatim ubrusom, da se ukloni suvišna tečnost. To je vrlo važan detalj.
3. Ukoliko ribu stavljate u marinadu, neka to bude ne duže od 30 minuta, posle toga se razgrađuje tkivo. Obavezno izvadite ribu iz frižidera pola sata pre prženja. U nju utrljajte krupnu so i krupno mleveni crni biber.
4. Pržite ribu najbolje u tučanom tiganju, i to velikom. Više puta na blogu sam objašnjavala prednosti ovog kuhinjskog suda.
5. Nemojte da natrpate previše mesa u tiganju, radije ga pržite u više tura. Najpre dobro zagrejte tiganj, dodajte maslinovo ulje, 1-2 kašike, ukoliko riba nije bila u marinadi. Prvo pržite stranu sa kožom, 2/3 ukupnog vremena prženja. Ukoliko se file potklobuči tokom prženja spatulom ga pritisnite za tiganj.
6. Prženje treba da bude kratko i to na visokoj temperaturi, 6/10. Dužina prženja zavisi od debljine fileta, najčešće oko 5 minuta na jednoj, i 2-3 minuta na drugoj strani, dok meso ne dobije lepu braon koricu kao na slici.
7. Na kraju stavite 1-2 kašike putera u tiganj i kad se otopi time prelijte ribu.
8. Od ostataka u tiganju uvek možete da napravite sos tako što ćete dodati beli luk, belo vino, limunov sok, začine i začinsko bilje.
9. Služite ovako pripremljene filete uz limun ili limetu, salate i razno dinstano povrće. Moj izbor je bio Bok čoj sa belim lukom i đumbirom.
Mahi mahi riba (Lampuga na hrvatskom, Dorado, Dolphinfish, nema veze sa delfinima) je vrlo popularna riba u Americi, njen naziv je preuzet iz havajskog jezika. Živi u različitim morima i okeanima, uglavnom u Tihom okeanu, Meksičkom zalivu, ima je i na Mediteranu, negde sam pronašla da u poslednje vreme može da se nađe i na Jadranu. Meso ove ribe je dovoljno čvrsto i zato je dobro za grilovanje i prženje. U meksičkoj kuhinji se najčešće stavlja u riblje takose (recept uskoro stiže na blog). U pitanju je krupna riba vrlo atraktivnog izgleda i stoga je veoma popularna među ribolovcima.
Kao što već znate, sto puta sam o tome pisala, moja deca se neverovatno izbirljiva kada je hrana u pitanju, zato se stalno dovijam kako da ih “prevarim” da pojedu nešto zdravo. Kad cedim sok, a to moram često da radim jer moj sin skoro da ne jede voće i povrće, on mi kaže, samo mi stavi šargarepu i pomorandžu.Hoću, hoću, i onda u sokovnik natrpam i žute cvekle, i jabuke, i ananas, i celer, i đumbir. Zatim ga pitam kakav je sok, odličan je, kaže on. Ćerka je bolja što se toga tiče ali jede kao ptičica.
Ovi mafini su jedna u nizu “prevara”. Skoro sam ih pravila, pa sam ih stavila u njihove lunch box-ove za školu, vratili su ih prazne. Znaš, mama, nije baš da sam lud za njima, ali nisu bili loši, jesi li sigurna da nisi stavljala jabuke u njih. Ne, nisam, smeškam se u sebi.
Potaž čorbe se takođe odličan izbor za prikrivanje zdravih a neomoljenih sastojaka.
Morning glory su ona vrsta mafina u koje idu zdravi i hranljivi sastojci, za dobar početak dana. Sastojci mogu da variraju, uglavnom se sastoje od jaja, zdravih žitarica (integralno pšenično, laneno, pšenične mekinje, ovseno), kokosovog brašna, raznih semenki (susam, lan, suncokretove semenke ili one od bundeve), suvog voća (suvo grožđe, kajsije, višnje, urme), koštunjavog voća (orasi, pikani), povrća (šargarepa, tikvice) i voća (jabuke, pomorandža). Zaista su napakovani hranljivim sastojcima i zato se posebno preporučuju deci.
Praveći ove mafine vremenom sam uvela jedan sastojak koji mnogo doprinosi boljem ukusu a to je bademovo brašno ili ono od lešnika. To je bila zamena pšeničnom belom brašnu. Ova nabrojana brašna nisu jeftina ali ni mnogo skuplja od ostalih žitarica, ako ih sami pravite.
Ovi mafini su najukusniji zdravi mafini koje sam ikada probala, sočni su i hrskavi iznutra, a posebno bih istakla ukus pomorandže, i finu slatkost koja dolazi isključivo od urmi. I da, koristila sam pšenične mekinje (wheat germ), što je po meni bolji izbor od integralnog pšeničnog brašna, koje daje pecivu i hlebu nekakav otužan ukus.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre pomešajte sva brašna i dodajte im soli i prašak za pecivo, suncokretove semenke i orahe.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im izgnječene urme, ulje, izrendanu koru pomorandže, ekstrat vanile, izrendanu jabuku i šargarepe, i sok od pola pomorandže.
U tu smesu dodajte smesu sa brašnom i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po krorpicama za mafine i pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi ohladite ih i služite ih.
