Kolač od pistaća i kardamona sa glazurom od nara (i praznična atmosfera)

December 5, 2018 9 Comments

Mogla bih da kažem da je ovo jedan od najboljih kolača koje sam pravila ove sezone. Iako izgleda svečano i raskošno u pitanju je vrlo jednostavan kolač sa malo sastojaka. Nastao je slučajno, tako što sam htela da potrošim kesu pečenih pistaća, i to posoljenih, doduše ne previše. Time sam dokazala da ne moram da kupujem one neposoljene i sirove za pravljenje kolača. A pistaći u kolačima to je jedan poseban nivo, još ako im dodate neodoljivi kardamon, jednostavno kolač mora da bude odličan.

Prvi put kada sam pravila ovaj kolač desio mi se veliki peh, on se potpuno zalepio za kalup (zato sam mu drugi put dodala pšenično brašno da malo zgusne testo, jer ono od pistaća i badema ume da bude mrvičasto). Međutim, kada sam probala tužno razdvojene delove kolača, to je bila ljubav na prvi zalogaj i velika uteha, morala sam da ga što pre ponovo napravim.

Ovaj kolač je neobično sočan zbog kisele pavlake, i lepo se dopunjuje sa glazurom od iste, kao i ukusom nara. Kao što vidite kolač divno izgleda. Zaista zaslužuje čistu peticu.

Tu negde oko polovine prošlog meseca primetila sam nešto čudno, svaki put kad dobijem praznični katalog poštom, pa ga prelistam, neko me trenutno zadovoljstvo preplavi. Zamišljam sebe u mekanoj pidžami, ušuškana u mekano ćebe, naslonjena na čupavo jastuče, pa onda zamišljam prazničnu garderobu moje dece za božićnu priredbu, zatim mi misli kreću ka dekoraciji kuće, pa onda razmišljam o poklonima, i tim redom. Katalozi su me potpuno hipnotisali, ne sećam se da mi se to dešavalo ranije. Pričam ja to mojoj prijateljici, i ona mi kaže da je kod nje ista situacija. Trebalo je da slikam njenu porodicu, to su one čuvene američke praznične fotografije, i priznala mi je da je potpuno izgubila kontrolu pripremajući se za taj foto sešn, praznično raspoloženje ju je sasvim obuzelo. Išla je u Njujork i tamo je kupila sebi elegantnu i svečanu haljinu, ćerki takođe, puno vremena i truda je potrošila na šminku i frizuru, itd.

Najpre je bila ideja da fotografisanje bude u mom foto studiju, ali onda sam se setila, ne, biće u domu moje prijateljice, skoro su renovirali njihov kamin, izgleda interesantno i veoma eleganto, savršena praznična pozadina. Nije mi bilo lako da prebacujem reflektore i ostalu opremu u njenu koću, ali na kraju sam bila veoma zadovoljna rezultatom. Tačno sam uspela da napravim slike kao iz prazničnih kataloga, lep i elegantan par sa decom, ljupko se smeše i zabavljaju, i raduju se praznicima koji dolaze. Baš kao što je moja prijateljica zamišljala.

I to što sam rekreirala svoju opsesiju nije zaustavilo moj praznični optimizam. Odlučila sam da pristanem na sve pozive za žurke, okupljanja, koncerte, pozorište, bioskop. Kao da mi nije ni to bilo dovoljno, pred Božić idem sa porodicom i prijateljima u neki vrt, čak u Pensilvaniju, da vidim posebnu prazničnu izložbu jelki i ostalog prazničnog dekora, i baš se radujem tome.

Naravno da sam bila u kupovini, uglavnom on line, mada me je bilo i u onim finim, lepo okićenim prodavnicama u kraju. Iako sam prilično disciplinovana kada je kupovina u pitanju (na tome morate da intezivno radite ako živite u Americi, ako ne želite da vam se stvari nagomilavaju u kući), palo je više impulsivnih kupovina, ali to je sve deo zabave, nekad čovek mora da se opusti. Na kraju i zaslužila sam, bila sam dobra cele godine, a Deda Mraz ume to da ceni:)

Još od novembra u svim prodavnicama se neprestano puštaju popularne božićne pesme, i u mojoj glavi ne postoji ništa drugo osim te muzike. Onda sam prelomila jednog dana i počela da puštam tu istu muziku kod sebe kući.

Kada smo kod praznične kupovine, ja sam rešila da napravim praznični popust za moj Američki kuvar, i tako doprinesem širenju prazničnog vajba. Na desnoj strani možete da vidite sliku kuvara sa popustom. Prilikom naručivanja koristite promo kod KUVAR22. Nadam se će kuvar kao poklon podići raspoloženje mnogima u nastupajućim praznicima.

To nas opet vraća na prazničnu hranu, o kojoj će tek biti priče na ovom blogu, i na ovaj fantastičan kolač. Umesto u kalupu za kugluf možete da ga pečete i u običnom kružnom, ili onom izduženom. Čak možete da napravite kore za tortu koristeći ovaj recept, u tom slučaju filujte ih nekim laganijim filom, takođe sa narom, limunom ili ružinom vodicom.

Ako već koristite nar za ovaj kolač i pravite sok od njega, nije na odmet da napravite i ovaj vrlo interesantan koktel od nara. Takođe je veoma prazničan.

Sastojci:

140g brašna od pistaća (izvadite ispečene pistaće, koji su blago posoljeni, iz ljuske i sameljite ih u multipraktiku; meljite ih dok brašno ne počne da se zgušnjava, nema veze ako nije fino samleveno)

60g brašna od badema

90g pšeničnog brašna

1 kašičica praška za pecivo

5 mahuna kardamona, seme istucano u avanu

200g šećera

115g putera, na sobnoj temperaturi

3 jaja, na sobnoj temperaturi

230g kisele pavlake

3 kapljice zelene boje, opciono

za glazuru:

120g šećera u prahu

3 kašike soka od nara

50g kisele pavlake

Za posip:

Nar i grubo iseckani pistaći

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kalup za kuglof tako što ćete ga dobro namazati puterom a zatim posuti brašnom.

U jednoj posudi pomešajte brašno od pistaća, badema i pšenično. U to umešajte istucani kardamon i prašak za pecivo.

Mikserom dobro umutite omekšao puter i šećer sve dok ne dobijte ujednačenu kremastu smesu. Dodajte jaja, ali jedno po jedno, dok sve vreme mešate mikserom. Umešajte kiselu pavalaku i na kraju dodajte smesu sa brašnom, kao i zelenu boju. Sipajte umućenu smesu u pripremljeni kalup i pecite kolač na srednjoj pregradi oko 45 minuta, ukoliko koristite kalup za kuglof.

Kad ste izvadili kolač iz rerne prevrnite ga još dok je u kalupu na tanjir na kome ćete ga služiti. Budite pažljivi. Ako kolač neće da se odvoji, možda pomogne mokra krpa preko kalupa.

Kad je kolač ohlađen preko njega stavite glazuru koju ste napravili tako što se pomešali šećer u prahu, kiselu pavlaku i sok od nara. Date mere su okvirne, dodavajte sastojke dok ne dobijete smesu poželjne gustine. Na kraju kolač pospite narom i iseckanim pistaćima.

Kolač čuvajte u frižideru.

Američka kuhinja, Dezerti, Jabuke, Kokos, Slatke pite, Začini

Krisp od jabuka sa kokosom

February 8, 2016 4 Comments

Kad se umorite od prazničnih kolača i torti probajte Krisp od jabuke, koji se veoma lako pravi i ne traži niti posebnu umešnost a niti skupe sastojke.

Ideju da napravim ovaj krisp dobila sam čitajući meni popularnog američkog lanca restorana azijske kuhinje PF Chang, nisam ga probala, nije bilo više mesta za dezert, ali mi se ideja veoma svidela. Mislim da kokosovo brašno, kao i čai začin, daju divnu toplu aromu što ovaj krisp čini idealnim slatkišem za hladne zimske dane.

Što se tiče čai začina saznajte više o njemu ovde, kako da ga napravite, zajedno sa receptom za pripremu popularnog napitka Chai Tea Latte.

I da znate ovu poslasticu možete da napravite od bilo kog voća, pa i od onog zamrznutog. Takođe, možete i da mešate razno voće, ubacujete različite začine, a za posip koristite koštunjave plodove i brašno u zavisnosti od toga šta imate kod kuće i šta volite.

Jedna od najjednostavnijih i najukusnijih brzih poslastica koje možete da napravite sa jabukama.

Indijska, Napici, Začini

Da li ste za Chai Tea Latte?

December 4, 2015 6 Comments

Moram da priznam da mi je nekad veoma teško da prevedem na srpski jezik nazive na engleskom a da sve bude ispoštovano. Najpre za ovakav napitak ne postoji reč u sprskom jeziku jer se nikada nije koristio. Chai (čai) je čaj na indijskom, tea je na engleskom čaj takođe, tako da se u nazivu koristi ista reč ali na dva različita jezika. Možda bi bio najbolji naziv Napitak od crnog čaja na indijski način, ali onda niko ne bi u tome prepoznao ovo piće, koje se kod nas došlo sa Zapada. I šta da radim, obično ostavim reč u originalu.

Kao što rekoh ovaj napitak potiče iz Indije, tamo se priprema crni čaj uz dodatak začina, zajedno sa mlekom i šećerom. U Americi, u poslednjih desetak godina, ovaj napitak je doživeo veliku popularnost pod nazivom Chai Tea Latte, i verovatno je Starbucks odgovoran za to.

Čai začin je ništa drugo do mešavina sledećih začina, kardamona, cimeta, đumbira, karnfilića i crnog bibera, a nekad mu se dodaje zvezdasti anis, muskatni oraščić ili seme od komorača. Da znate da ova mešavina može da se kupi i u prahu, a možete da je i sami napravite. Malo propecite začine i onda ih sameljite u avanu ili mlinu. Po pravilu kardamon bi trebalo da dominira. Mada ne postoji neki određeni recept, igrajte se malo dok ne dobijete mešavinu baš po vašem ukusu.

Tu mešavinu možete da koristite u pripremi raznih kolača i pita vidi – Krisp od jabuka sa kokosom i mešavinom začina.

Sastojci za 2 šolje:

2-3 kašičice kvalitetnog crnog čaja

1 šolja vode

1 šolja mleka

2 kašičice chai začina u prahu ili stavite jedan manji štapić cimeta, 3 mahune kardamona, 3 karanfilića, đumbir, svež ili u prahu, 1/2 kašičice, isto toliko semenki komorača i 2 zrna crnog bibera)

Šećera ili meda prema ukusu

Umućena slatka pavlaka za služenje

Priprema:

Zagrejte vodu i mleko, u koje ste dodali začine, do ključanja. Dodajte na kraju crni čaj i izmaknite šerpu sa vatre. Poklopite je i sačekajte oko 3-5 minuta da se čaj napravi. Sipajte proceđeni čaj u šolje, dodajte mu šećer ili med, i na kraju umućenu slatku pavlaku. Služite napitak odmah.

Kad ste napravili napitak, ništa vam drugo ne preostaje nego da odete u krevet, dobro se ušuškate, i pustite neku dobru seriju. Potrudila sam se da vam ne manjka ni taj deo, pripremila sam vam listu najboljih televizijskih serija koje sam gledala ove godine. Neke su nove, neke ne. Ja sam veoma uživala gledajući ih, uvek volim da delim dobre stvari, baš kao i knjige, ali ove godine one su podbacile. Neke su toliko dobro napravljene, od atmosfere, glume pa do same priče, sve savršeno štima, prava su remek dala. Filmove više uopšte ne gledam. Sve serije možete da nađete što na Netfliksu što na Amazon prajmu.

The Killing

Poslednja dobra serija koju sam pogledala. Rađena je po danskoj krimi seriji. Posebno bih izdvojila neviđenu hemiju između dva glavna lika, fantastičnu glumu, film noir atmosferu, u Sijetlu izgleda kao da non-stop pada kiša. Kraj serije ćete iznova da premotavate.

Bloodline
Nova serija, u proizvodnji Netfliksa, ima jednu od najjačih uvodnih špica koju sam u životu videla. Atmosfera toplog i lepljivog, i u isto vreme predivnog, južnog dela Floride, fenomenalna gluma, zanimljiva priča koju je ponekad bolno pratiti, puna obrta. Kraj prve sezone će vas potpuno šokirati, ne znate da li da se radujete sledećoj sezoni.

Rectify
Ah, kakva spora a u isto vreme veličanstvena drama. Glavni junak, osuđenik za ubistvo, posle 18 godina biva oslobođen i zatvora i krivice. Američki Jug, kao i istočni deo Srbije, pun je nadrealnih elemenata, opet, sve je dobro uklopljeno u glavnu radnju. Glumica koja glumi sestru glavnog junaka je jedna od najlepiših žena koje sam videla skoro na ekranu. Čekam treću sezonu sa velikim nestrpljenjem.

Top of The Lake

Ovo je mini serija koja se dešava na Novom Zelandu, a režirala ju je poznata rediteljka Džejn Kempion. Neverovatna priča, neverovatni likovi, neverovatno lepi kadrovi, priroda, sve. Malo mi je kraj čudan ali biće nova sezona da se neke stvari razjasne.

Midsomer Murders

Ova serija je počela da se emituje u prošlom veku, i još uvek traje, verovali ili ne. Dakle ja sam je gledala u Srbiji dok sam tamo živela i nastavila ovde. Ne znam kako da opišem iskustvo gledanja ove serije, nešto kao potpuni zen. Kad čovek vidi te prelepe kuće, vrtove, hobije kojim se bave obično stariji deo populacije u jednom od najlepših delova Engleske, ne može da se loše oseća. To što po epizodi bude nekoliko mrtvih uopšte vas posebno ne uzrujava. Jedini je problem što epizoda traje sat i po vremena, i nije loše da je presečete na dva dana.

Gran Hotel
Negde oko početka godine sam se razbolela pa sam provela dosta vremena u krevetu gledajući ovu seriju. Mnogi ljudi je smatraju boljom verzijom Downtown Abby, koja mi nije legla pa je nisam ni gledala. Radnja se dešava negde početkom prošlog veka u prelepom hotelu negde na obali severozapadne Španije. Malo trilera, malo romanse, malo humora, zanimljiv katalonski jezik, divna secnografija i fotografija, i prelepi glavni glumci. Zbog ove serije sam morala da zovem Netfliks da ih molim da kupe poslednju sezonu, to isto je uradilo ko zna još koliko ljudi, i pojavila se, tako da mi je bilo srce na mestu.

Foyle’s War
Odlična krimi serija smeštena u vreme Drugog svetskog rata. Moram da priznam da sam veoma slaba na britanske istorijske serije i filmove, toliko dobro umeju da ih naprave da su za koplje bolji od ostalih produkcija u svetu. Verovatno na to utiču sjajni britanski glumci, odlična scenografija, a i stvarno umeju da napišu dobar komad.

Endeavour
Nisam gledala popularne serije o inspektoru Morzou, ovde je opisana njegova rana karijera. Kod budete videli seriju kako je napravljena, ima tu patinu posleratnog perioda, kao da je stvarno snimana u to vreme, plus operska muzika, divan krajolik, zaljubićete se u seriju momentalno. Moram da posebno pohvalim glavnog glumca.

Transparent
Totalno iščašena mini serija o vrlo neobičnoj porodici. U svojim kasnim godina otac odlučuje da prizna da je trasgender i počinje da izgleda kao žena, i to naravno povlači niz reakcija kod preostalih članova porodice. Ni deca nisu puno drugačija od oca, i oni imaju posebne prohteve. Serija je vrlo duhovita, odlično napisana i glumci su sjajni.

Catastrophe
Još jedna humoristička serija, meni baš draga. Iako je puna komičnih situacija serija se bavim nekim vrlo teškim u uznemiravajućim stvarima. I nekako je baš realna. Jedva čekam nastavak.

Bundeva, Glavna jela, Indijska, Jelo za 30 minuta, Kinoa, Leblebije, Vegeterijanska, Začini, Zdravo

Kari od bundeve sa kokosovim mlekom i kinoom

November 23, 2015 8 Comments

Moram da zapišem ovaj recept, mnogo nam se jelo dopalo, mom mužu posebno. Ne znam kako bih ga opisala, možda kao najukusnije jelo od bundeve koje sam ikad imala. Sve se nekako lepo uklopilo, i začini, i bundeva, leblebije i kokosovo mleko.

Na nedavnom Divaliju, indijskom prazniku, kod svoje prijateljice, jela sam neke odlične ćufte u kokosovom mleku. Već neko vreme sam se kanila da napravim kari od bundeve, i dodatak kokosovog mleka mi se učinio kao dobra ideja. Ukucala sam u gugl te dve stavke i došla do ovog recepta koji se pokazao kao odličan izbor. Nisam mogla da nađem lemon grass, ali nije bilo važno, dodala sam korijander, i ne, nisam imala kari pastu, dovoljan je bio onaj u prahu. Svakako da jelo možete da jedete sa naanom ili pita hlebom, ali ja sam ovo jelo zamislila sa kinoom. Sutradan smo ga jeli sa piletinom, eto još jedne ideje.

Kokosovo mleko se dosta koristi u tajlandskoj kuhinji, mada ga ima i u indijskoj, ustvari kad bolje razmislim popularan je i na Karibima i u Južnoj Americi. Iako je našoj kuhinji potpuno stran, mislim da je interesantan sastojak i da treba da ga koristite, makar u spravljanju čuvenog koktela Pinja kolada.

Sastojci:

1 srednje veličine bundeva

1 kašika ulja

1-2 kašike karija u prahu

1 kašičica korijandera u zrnu

1 kašika slačice u zrnu

6 mahuna kardamona, malo zgnječenih

1 veći luk, sitno iseckan

250ml vode ili supe

So i biber

400ml kokosovog mleka

1 konzerva (400g) leblebija

Za služenje: limeta, sveža nana

1 šolja kinoe

2 šolje vode

1/4 kašičice soli

Priprema:

Najpre očistite bundevu od semenki. Isecite je na kriške, skinite koru i napravite manje kocke, oko 2cm veličine.

U većoj šerpi zagrejte ulje i dodajte mu začine, kari, korijander, slačicu i kardamon, na taj način će oni pustiti svoju aromu. Posle 1-2 minuta dodajte iseckani luk i dinstajte ga oko 2-3 minuta. Zatim dodajte kocke od bundve, i posle par minuta vodi ili supu i mleko od kokosa. Dodajte so i biber prema ukusu i kuvajte sve dok bundeva ne omekša 15-20 minuta, na kraju dodajte leblebije iz konzerve i kuvajte ih još par minuta, uz mešanje.

Na kraju iscedite u jelo sok od limete i pospite ga iseckanom svežom nanom.

Dok pravite ovo jelo skuvajte kinou, ovde ćete naći recept.

Služite glavno jelo sa kinoom.

Glavna jela, Indijska, Plavi patlidžan, Vegeterijanska, Začini

Indijski kiselo-slatki mini plavi patlidžan (Khatta Mitha Baingan)

November 5, 2015 5 Comments

Za koji dan idemo na Divali, to je nešto kao indijski Božić, takoreći najveći praznik. U Indiji se slavi nekoliko dana, i prati ga ogromna količina hrane i rituala. Iskreno, mnogo se radujem odlasku na događaj, jer moja prijateljica, domaćica žurke, pravi odličnu hranu. Pravo da vam kažem došla sam u fazu kad razumem svoga oca kome je kvalitet događaja na kojem je bio skoro uvek zavisio od kvalitet hrane koju je tamo jeo.

Ah, već osećam te mirise raznovrsnih začina… i gotovo sam sigurna da će ovo jelo biti servirano, svi ga obožavamo. Inače ove mini patlidžane nabavljam u H-mart-u, mislim da je moguće koristite i delove većeg patlidžana, ali sigurno nisu tako interesantni.

Najpre smo ovo jelo otkrili u jednom indijskom restoranu u kraju. Onda je moja prijateljica pitala za tajni recept, i dali su joj pošto je naravno Indijka, i tako sam uspela da ga napravim kod kuće, i evo, ja ga sad vama otkrivam.

Ovako izgleda u tom restoranu, gde po pravilu uvek naručujem ovo jelo.

Khatta Mitha Baingan

Sastojci:

500g mini plavog patlidžana, iseckanog kao lepeza, ili na četiri uzdužna dela, ali ne do samog kraja

1 1/2 kašike ulja

1 kašičica slačice u zrnu

2 lovorova lista

2 male osušene ljute papričice

2 manja luka, sitno iseckana

½ kašičice kurkume u prahu

1 kašičica istucanog kumina

½ kašičice ljute mlevene paprike, opciono

So i mleveni biber prema ukusu

1 kašičica šećera

1 kašika čatnija od manga (može i neki džem od kajsije recimo, to je moje slobodno tumačenje)

½ šolje kisele pavlake

400ml vode

Priprema:

Zagrejte ulje u većoj šerpi i u njemu propržite isečeni patlidžan sa obe strane, zatim ga izvadite iz šerpe i stavite na papirnati ubrus da se mast ocedi.

U preostalom ulju propržite začine, slačicu, lovorov list i ljute papričice, oko 1-2 minuta, taman da ispuste aromu. Zatim dodajte iseckani crni luk, i pržite ga dok ne postane staklast, i na kraju dodajte preostale začine, kurkumu, korijander, kumin, ljutu mlevenu papriku i so i biber prema ukusu. Pržite sve uz mešanje oko 1 minut. Dodajte šećer i čatni od manga. Smanjite temeraturu i u to umešajte kiselu pavlaku.

Na kraju dodajte predhodno isprženi patlidžan i oko 400ml vode. Malko pojačajte vatru poklopite šerpu i kuvajte još oko 10 minuta, dok patlidžan ne odmekne.

Ovo jelo najbolje ide uz skuvani pirinač i one male trouglaste indijske hlebčiće koji dosta po ukusu podsećaju na naše mekike.

Američka kuhinja, Dezerti, Priče iz Amerike, Začini

Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom, i komšijska žurka

October 20, 2015 14 Comments

Onog tamo vikenda smo imali block party iliti komšijsku žurku i ovi kapkejksi su pravljeni za tu priliku. Možda su izgledali malo svečanije od ostalih đakonija na posluženju, ali što da ne, neka i komšije uživaju u njihovom ukusu, kombinaciji neobičnih sastojaka, ne mora sve i uvek da bude casual, pa ni za američki block party. Ne moram da vam govorim da su divnog ukusa i da su odmah planuli.

Pronašla sam recept u kuvaru Ovenly, napisan od strane vlasnica istoimog lanca pekara u Njujorku. Ne nalazim često dobre i interesantne kuvare, ali ovaj mi se baš svideo, kao i autorke, ipak više o njemu drugom prilikom. Originalni recept je prilično izmenjen, moji kapkejksi jedva da liče na one iz kuvara, pre svega zbog drugačijeg frostinga, u originalu je korišćen običan ganaš, i u mojima ima brašna od badema, kojeg vi možete da izostavite.

Ovaj čokoladni frosting od putera, chocolate buttercream, je moje skorašnje otkriće, obožavam ga, sasvim sam slučajno došla do njega, greškom sam koristila posoljen puter, u Americi se često takav prodaje, i onda sam shvatila da so zasta daje nešto posebno slatkim stvarima. Takođe, prestala sam da koristim čokoladu, već kvalitetan kakao, ovde ga zovu dutch process cocoa. Čini mi se da ću na blogu da posvetim ceo jedan post frostingu, kako se pravi i kako se njime dekoriše. Zaista zaslužuje posebnu pažnju.

Imajte na umu da sa istim sastojcima možete umesto kapkejska da napravite celu tortu.

Kapkejksi od pistaća i badema sa kardamonom

Sastojci za 12 biskvita:

150g samlevenog neposoljenog pistaća (najbolje da ga sameljete u multipraktiku)
50g brašna od badema (ovde pronađite kako se pravi, ako ne možete da ga kupite)
80g brašna
1/2 kašičica soli
2 kašičice praška za pecivo
2 kašičice kardamona, istucanog u avanu
1 kašičica kore od limuna, narendane

140g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
3 velike kašike kisele pavlake

Sastojci za čokoladni frosting:

115g putera, na sobnoj temperaturi
60-80g kvalitetnog kakaa
250-300g šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
1/4 -3/4 kašičice soli, prema ukusu
3-6 kašika mleka ili slatke pavlake

Za dekoraciju: grubo iseckani pistaći.

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite korpice u pleh za mafine.

U jednoj posudi pomešajte sve tri vrste brašna, so, prašak za pecivo, koru od limuna i kardamon.

U drugoj većoj posudi, mikserom umutite omekšali puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Dodavajte jedno po jedno jaje dok mešate smesu, na kraju umešajte ekstrakt od vanile i kiselu pavlaku. Postepeno dodavajte smesu sa brašnom mešajući mikserom na najslabijoj brzini, ili ručno, uz pomoć varjače. Na kraju smesu koju ste dobili rasporedite po korpicama u plehu, ravnomerno, i stavite u zagrejanu rernu da se peče 18-20 minuta. Kada su ispečeni stavite biskvite na rešetku da se ohlade.

Dok se peku i hlade biskviti vi napravite čokoladni frosting. Mikserom umutite omekšali puter i postepeno mu dodavajte šećer u prahu i kakao koji ste nekoliko puta prosejali. Dodajte ekstrakt vanile i soli prema ukusu. Na kraju dodajte mleko ili slatku pavlaku da bi dobili smesu prave gustine. Količina može da varaira u zavisnosti koliko ste stavili drugih sastojaka. Frosting stavite u dresir vrećicu, dobro je zatvorite i ostavite u frižideru da se krem stegne.

Nanesite frostig na ohlađeni biskvit, i na kraju sve pospite iseckanim pistaćima.

Block party

Konačno smo dočekali komšijsku žurku u našem bloku, uvek treba da se nađe neko ko će da organizuje sve to, a to nije lako. Jednog dana smo dobili u poštanskom sandečutu skoro pa misteriozno pismo o žurci, sve sa instrukcijama, pre svega da se tog dana pomere kola sa ulice. Onda su usledila druga pisma, pa je čak palo i ulepšavanje bloka za tu priliku. Blok je deo ulice između dve poprečne ulice, čisto da se zna naš je jedan od najdužih u celom kraju.

Žurka je bukvalno trajala od devet ujutro do devet uveče. Dovučeno je dobro ozvučenje, dvorac za naduvavanje za decu, donete su stolice i stolovi, razne ulične igre, i, naravno, piće i hrana. Uspela sam nešto od te ponude hrane da uslikam, imajte na umu da se moj komšiluk loži na zdravu hranu i zdrav način života. Sećam se za prošli Noć veštica, jedna porodica je pripremila svoj deci u bloku paketiće, ali sa zdravim slatkišima, kad su ih deca ugledala nije im palo na pamet da ih probaju.

Pulled pork sendvič, krompir salata sa mirođijom i humus od boba sa pinjolima

Na žurci je bilo dosta ljudi iz okolnih blokova, mada primetno je odsustvo nekih vrlo živopisnih likova iz naše ulice, kao što je recimo Sharky, tako je svi zovu jer joj to ime piše na registarskim tablicama. Možete samo da zamislite njen fizički izgled, strah i trepet u ulici, radi za vojsku, taj dan je bila na nekoj vežbi u Koreji.

Samo da znate ovo nije prva komšijska žurka, redovno se one prave, ali do sada nikad nije bila zatvorena ulica. Kad sam videla koliko je naša ulica široka, bez parkiranih kola, mene je sve vreme držala jedna luda misao, da imam neki snažan šmrk i da celu ulicu lepo operem. Naravno, mnogobrojna deca su okolo išla bosa, vukla su se po zemlji sve sa hranom koju su jeli, i kad je meni bilo nelagodno da ih gledam, mogu da zamislim kako bi bilo tek našim ljudima, koji su generalno vrlo osetljivi na takve stvari.

U našem bloku se dešavaju i spontana okupljanja, leti, obično petkom uveče, ljudi sednu na svoja stepeništa, iznese se pivo ili vino, i zabava počinje. Deca voze bickle ili se jure po ivičnjaku, neka i puze.

Skoro smo imali i izlazak nas žena na večeru da se bolje upoznamo. Ukapirala sam da sam prilično izvan glavnih tokova, teško mi je da pratim priče jer ja ne mogu ni dobro imena da zapamtim, a i ogovaranje me se tiče samo ako je na nivou duhovite anegdote. Osim toga, moja deca su među najstarijama, i nekako time gubim motiv da se previše družim sa ostalim parovima, osim sa mojim prvim komšijama, neko mora da mi zaliva baštu kad nisam kod kuće:) Takođe, moja prva komšinica, izuzetno outgoing osoba, je moj glavni izvor informacija, moje oči i uši, i sve preko nje saznajem.

Iako nisam preterano aktivna u druženju sa komšilukom, iskreno, ne mogu da postignem, imam već puno prijatelja, meni je komšiluk veoma važan, i veoma cenim kada ljudi učestvuju u raznim akcijama sa ciljem da se unapredi kvalitet zajedničkog prostora, pogotovo u gradu. Kako da vam kažem, dobro organizovan i funkcionalan komšiluk to je za mene civilazacijska tekovina. Community work, tako ga ovde zovu, iliti volonterisanje za zajedničko dobro, se u Americi veoma ceni. Nešto moraš da doprineseš društvu, ne nužno komšiluku, ali ako ne učestvuješ u tome onda i nisi neka “faca”. Community lideri se uglavnom regrutuju iz starije populacije, ali ne mora da znači, postoji puno raznih programa volonterisanja u koje se uključuju mladi.

Tipična party hrana

Kapkejksi sa puterom od kikirikija

Već sam pisala ranije koliko su dobri komšijski odnosi tipični za Baltimor, i to uopšte ne čudi kada se uzme u obzir ko sve živi u njemu. Kao i u svakom velikom američkom gradu život u njemu nije lak, pre svega zbog bezbednosti, zato se ljudi drže jedni drugih, pomažu se. To nije kao u Srbiji gde se komšije znaju ceo život, ne, ovde su ljudi mnogo mobilniji, stalno se sele (pronađite članak o selidbi), na novom mestu nemaju taj krug najbliže porodice, rođaka, dugogodišnjih prijatelja, i zato im preostaje komšiluk. Naravno, nisu svi zainteresovani da budu aktivni u njemu, ali ako ste vlasnik kuće, stalo vam je da kraj u kome živite bude čist i bezbedan, ako ne ništa ono zbog toga da posle lakše prodate svoju kuću kad se ponovo budete selili.

Moram sad da pomenem i popularnu aplikaciju Nextdoor, koja pomaže boljoj komunikaciji komšiluka. Naime, to je kao neka društvena mreža gde se šalju i dele razne informacije, od toga da pauk nosi nekome auto, ili da su na parkiranim kolima uključeni farovi, ili da je neko izgubio mačku, neko pak traži dobrog majstora, neko hoće da proda komad nameštaja, do onih vrlo ozbiljnih tema kao što je prisutan kriminal… čim neko primeti sumljiive tipove kako se motaju oko kola ili pokušavaju da otvore vrata, odmah se postavlja na aplikaciju. Ja dobijam informacije samo jednom dnevno, ali ima ljudi koji su opasno navučeni na to i samo čitaju i komentarišu poruke na sajtu. Ipak, moram da priznam da nivo komunikacije na Nextdoor-u je vrlo civilizovan i konstruktivan.

E, na toj aplikaciji je, sutradan posle naše komšijske žurke osvanula tema Block party&vandalizam. Neka “zakerala” su se žalila kako, eto, block party služi samo tome da se na njemu svi napiju i da prave haos oko parkiranja. Ne mogu da kažem da se nije pilo, pogotovo uveče, ali osobe koje su ostavile dva auta parkirana u našem bloku dok je trajala žurka, a nedelju dana su stajala obaveštenja na svakom drvetu u ulici da se pomere kola, su to potpuno ignorisale. I naravno kada se zagrejala atmosfera predveče, skupila se hipsterska ekipa, mladići s čudnim brkovima i bradama, i hop, preneše jedan auto na trotoar, sutradan je bio blokiran parkiranim kolima, i ne znam kako se iskobeljao. Druga kola su pak oblepili svim onim obaveštenjima koja su bila zalepljena po drveću. Niko nije objavljivao slike sa tog događaja, svi su se pravili ludi.

Evo, sad će uskoro da bude Noć veštica, pošto je u subotu sigurno će da bude velika žurka u kraju, ovog petka organizuje se srpska žurka, tek saznadoh, početkom novembra slavimo indijski Divali, i tako… treba to sve postići.

Začini, Začini i začinsko bilje

Sve što se želeli da znate o začinima, I deo

December 4, 2014 22 Comments

Nisam još uspela da napišem ni prvu rečenicu a znam i osećam da će ovo da bude jedan veoma dug članak. Kako i ne bi kad ću da pišem o začinima. Već mi je u glavi hiljadu ideja koje ne smem nikako da izostavim. Pa da krenem. Jednog kišnog dana izvukla sam svoje začine iz police, rasporedila ih po ploči na kojoj slikam hranu, i krenula sam da ih fotografišem. Vreme je da se na mom blogu konačno pojavi članak o začinima, razmišljala sam. Znala sam da će da mi čitav aranžman napravi dosta glavobolje. Najpre mi je pala kamera, puno vremena me je oduzelo čišćenje daske, i nikako nisam mogla da se otarasim žute boje kurkame. I taman kada sam završila sa slikanjem, i vratila začine na policu, ukapirala sam da sam neke zaboravila da slikam. Drugi put.

Na samom početku trebalo bi da odmah ustanovimo razliku između začinskog bilja i začina. Začinsko bilje su razne aromatične travke koje mogu da se koriste i sveže i osušene, uglavnom lišće, stablo i cveće. Već sam ranije pisala o njima i taj tekst možete pogledati ovde.

Začini su osušeni plodovi, semenke, koren, ili čak kora sa drveta (cimet). Mogu da se samelju a mogu da budu u celom komadu. Ova podela je prilično opšta, ima mnogo izuzetaka, recimo korijander, čiji listovi spadaju u začinsko bilje, a plod u začine, i čak su veoma različitog ukusa. Bilo je tu dosta nedoumica ali ja sam tu klasifikaciju napravila prema nekoj svojoj logici u spravljanju jela. Ta logika mi recimo kaže da lovorov list stavim u kategoriju začina a ne začinsko bilja, mada tako ne izleda na prvi poled.

Pošto nisam mogla sve začine da slikam na jednom mestu ja sam ih podelila na one koje se koriste uz slatka i ona uz slana jela, mada i tu ima dosta izuzetaka.

U proučavanju začina dosta mi je pomogla knjiga Herbes&Spices, autorke Jill Norman, ta knjiga je moja velika preporuka za sve ljubitelje začina. Veoma su detaljno opisani začini, ima čak i recepata, i to sve je propraćeno divnim fotografijama.

Istorija začina

Priča o začinima je vrlo duga i uzbudljiva. Mi uvek razmišljamo kako je interesovanje za začine počelo od skora, ali u stvari ono traje jako dugo. Meni je fascinatno kako se tako davno trgovalo njima, kako su bili strogo kontrolisane teritorije na kojima su rasli, čak su i ratovi izbijali zbog njih. Recimo cimet se originalno proizvodio na Cejlonu, i čitavih 200 godina njegova distribucija tj. trgovina je bila strogo kontrolisana, najpre od strane Portugalaca, pa Holanđana, i na kraju Engleza. Tek se kasnije njegovo uzgajanje prenelo i na druge teritorije.

Začini su bili veoma popularni za trgovinu u davno doba jer su bili laki, nisu zauzimali puno prostora na brodovima, i nisu se kvarili. I tome treba dodati monopol na tržištu koji je trgovcima donosio ogromnu zaradu.

Meni je zanimljivo kako su začini putovali sa jednog kraja sveta na drugi, i kako su se lako primili u novoj sredini. Zahvaljujući portugalskim trgovcima ljute papričice su se pojavile u Indiji, a došle su iz Amerike, i sad je nemoguće zamisliti njihovu kuhinju bez tog sastojka.

Takođe, ništa manje nije interesantan način na koji se neki začini dobijaju. Čini mi se dobijanje vanilinih štapića izgleda kao najmukotrpniji posao na svetu, dobijaju od jedne vrste orhideja, ili uvijanje kore cimeta u štapiće, ili branje tučkova šafrana.

Začini u našoj kuhinji

Negde sam naišla na misao da je za nedostatak upotrebe začina u našoj novijoj kuhinji kriva pre svega Vegeta. Iskreno nisam baš sigurna u to. Ukoliko konsultujete Patin Veliki narodni kuvar saznaćete da se začini nisu previše koristili ni pre pojave Vegete u našim domovima. Ako mene pitate mislim da za to postoje dva glavna razloga. Prvi je geografske prirode, kod nas ne uspevaju egzotični začini, što znači da smo morali da ih nabavljamo iz udaljenih krajeva sveta, a to ne košta malo, a opet svi znamo da naša zemlja nikad nije imala dovoljno dobrostojeću populaciju da bi višak novca odlazio na takav luksuz kao što su začini.

Ipak, nije da se u našoj kuhinji ne koriste začini. Pored naravno soli i crnog bibera, koristi se slatka i ljuta mlevena paprika, zatim lovorov list, kim i mak, cimet, karanfilić, oraščić… i vanilin šećer:) I tu se negde završava lista. Dakle, prilično opravdano u našoj kuhinji nema prevelike upotrebe začina, ali šta je sa začinskim biljem, kako objasniti odsustvo biljčica, često samoniklih, u našim jelima. Te biljčice su od francuske kuhinje napravile broj jedan kuhinju u svetu, ok, nije samo zbog toga, ali one su neizostavan deo njihove hrane. E, to mi nije jasno! Znate i sami da sam ja njihov veliki ljubitelj, gotovo da nema jela na mom blogu u koje ih ne stavljam.

Čuvanje

Ukoliko se začini čuvaju na odovarajući način mogu da traju dugo. Čuvajte ih u staklenoj teglici, dobro zatvorenoj, na polici, udaljenoj od direktne svetlosti.

Ono što je najvažnije je da zapamtite da kada koristite samleven začin njegova aroma se brzo gubi. Dakle, kupujte začine u zrnu, ako je to moguće, i onda ih pre upotrebe istucajte u avanu ili sameljite u mlinu.

Kupovina

Za one koji žive u Americi ili Kanadi najbolji i najjeftiniji način da nabavite začine jeste da odete u latino, bliskoistočne ili bilo koje druge emigrantske radnje. Lanac H-mart je takođe odlično mesto da nađete jeftine, retke i kvalitetne začine. Recimo, poslednji put sam tamo našla zvezdasti anis za 3 dolara, i to količinu od 200g.

Kumin (Cumin)

Izgledom dosta podseća na kim, ali mu je ukus dosta drugačiji. Iz nekog razloga se uopšte ne koristi na našim prostorima. Uvek ga kupujte u zrnu, pa pre upotrebe ga sameljite u avanu, tako ćete mu sačuvati aromu. Ja ga najviše koristim kad pravim meksičku hranu, bez njega ne mogu da zamislim Čili.

Poreklo: Potiče iz doline reke Nila, ali vremenom se svuda raširio.

Ukus i miris: Pomalo opor i ljutkast, sa citrusnom aromom, osvežavajućeg mirisa.

Priprema: Koristi se osušeno seme.

Upotreba: Neizostavan je sastojak u kariju, garam masali i kajunskom začinu. Dobro se slaže sa pasuljem, kupusom, slatkim i kiselim, krompirom, plavim patlidžanom, pirinčem, piletinom i jagnjetinom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: meksička, marokanska, bliskoistočna i indijska.

Pronađite na blogu: Marokanski dip od boba, Gvakamole, Fahitas, Pakora sa spanaćem, Pirinač na persijski način,

Kari (Curry powder)

Kari začin je mešavina raznih začina. Da znate da postoji i kari biljka, čiji se listovi koriste u kuvanju. Skoro sam je koristila, ima lepo lišće za dekoraciju jela. Razna jela u koje ide ovaj začin se takođe zovu kari.

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Mešavina raznih ukusa i aroma. Može da bude veoma ili blago ljut.

Priprema: Obično se pravi od mešavine sledećih začina: korijander, kumin, kurkuma, fenugrik, kari lišće i sušena ljuta paprika. Mada mu se dodaje i biber, đumbir, seme komorača, cimet, oraščić, kardamon, karanfilić i drugi začini. Gotovo je uvek žut, mada može da bude i crven, zbog turmerika. Prodaje se u finom prahu ili grubo samleven.

Inače kari začin su smislili Englezi, želeći da objedine začine koju se koriste u indijskoj kuhinji i tako ih prodaju u Engleskoj. U Indiji se ovaj začin priprema malo pre nego što se samo jelo sprema, tako se ne gubi na aromi.

Upotreba: Koristi se za spremanje čorbi, raznih variva, piletine, morskih plodova i raznog povrća. Daje jelu ljutinu, toplu notu i lepu boju.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: indijska, karibska i tajlandska.

Pronađite na blogu: Čorba od celera i jabuka sa karijem, Jagnjetina na indijski način, Kari od bundeve.

Biber

Neću previše da pišem o ovom začinu jer ga skoro svi koriste. Samo ću da vam preporučim da obavezno nabavite mali mlin za biber i da kupujete začin u zrnu. Sa mlinom možete da podešavate koliko krupno ga meljete, i verujte za neka jela to puno znači, osim toga ukus je bolji i intezivniji. Pored slanih jela biber se koristi i u medenjacima i kuvanom vinu.

Poreklo: Indija, mada se sada uzgaja i u drugim delovima sveta. Indija je i dalje mesto odakle dolazi najkvalitetniji biber.

Ukus i miris: Svima nam je poznat.

Priprema: Plod se suši, mada se koriste i sveži marinirani plodovi. Boja bibera zavisi i od faze kada je plod ubran, crni biber je od zrelog ploda. Beli biber nastaje tako što mu se skine gornja tamna opna. Zato beli biber ima manje arome od crnog.

Upotreba: Celo zrno se koristi za pravljenje supe, podvarka, krupno mleven za pripremu mesa, preliva za salate, paste, u prahu za soseve.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Svuda se dosta koristi.

Pronađite na blogu: Džindžerbred keksi, (cela zrna) Podvarak sa ćuretinom.

Garam masala

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Ljutkast ukus sa toplom notom.

Priprema: Mešavina sledećih začina: crni i beli biber, lovorov list, kardamon, muskatni oraščić, cimet i karanfilić.

Upotreba: Koristi se za pripremu piletine i drugog mesa. Takođe, koristi se u pripremi jela sa pasuljem i sočivom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Severnoindijska.

Pronađite na blogu: Daal.

Lovorov list (Bay leaves)

Stari poznanik u domaćoj kuhinji. Koristi se i sveže i osušeno lišće. Ovde je naglasak na suvom, koje dosta brzo izgubi aromu, tako da ga kupujte često u manjim količinama.

Poreklo: Istočni Mediteran.

Ukus i miris: Ima karakterističan miris, vrlo jak, tako da 1-2 lista su sasvim dovoljna za jedno jelo.

Priprema: Osušeno lišće.

Upotreba: Pošto mu treba dosta vremena da pusti aromu često se koristi u spravljanju paprikaša, čorbi i raznih variva koje se dugo kuvaju. Neizostavni su u čorbama sa pečurkama, pasuljem, sočivom, paradajzom, sjajno ide sa kiselim kupusom, a i koristi se u jelima sa mesom i ribom. Takođe, koristi se u pravljenju turšije.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Dosta je rasprostranjena njegova upotreba.

Pronađite na blogu: Čorba od pečuraka, Pasta e Fagioli, Podvarak sa ćuretinom, Juneći gulaš.

Šafran (Saffron)

Znate li koliko cvetova šafrana je potrebno da bi se dobilo 1kg ovog začina – oko 160 000. Zvuči neverovatno, zar ne? Zato je i najskuplji začni na svetu. Srećom, ne treba vam puno za spravljanje jela. Ovaj začin čine crveni tučkovi cveta šafrana iliti krokusa. Obično se prodaju u malom pakovanju, tek nekoliko crvenih končića, mada može da bude i samleven. Ti končići se stave u toplu vodu, tu oni puste boju, pa se dodaju jelu. Da ne bude zabune, nije sve do boje, šafran ima i izuzetnu aromu. Recimo, Milanski rižoto ne može da bude tako dobrog ukusa ako recimo stavite umesto šafrana kurkumu, aroma je drugačija, iako je boja slična. Zbog njegove skupocenosti često se “uvaljuju” začini slične crvene boje kao što su kadifa ili šafranika.

Poreklo: Mediteran i Severna Azija.

Ukus i miris: Ukus je vrlo delikatan, prodoran i topao, a miris cvetan i mošusan.

Priprema: Začin se pravi od tučkova šafrana koji se suše. Što je šafran crveniji to je kvalitetniji. Najbolji dolaze iz Kašmira, Irana, Italije i Grčke.

Upotreba: Koristi se i zbog svoje raskošne boje kao i zbog neponovljivog ukusa. Dobro se slaže sa piletinom, zečetinom, ribom i morskim plodovima, pirinčem, tikvama, šparglama, a koristi se i u pripremi peciva.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Šafran je posebno popularan u iranskoj kuhinji, koristi se i francuskom ribljem paprikašu, Bujabes, u čuvenoj španskoj Paelji, a i u Švedskoj prave pecivo od šafrana posvećeno sv. Luciji.

Pronađite na blogu: Rižoto Milaneze, Pirinač na persijski način, Bujubes, Paelja.

Kurkuma (Turmeric)

Moram da priznam da ne koristim previše ovaj začin, samo za indijska jela kao što su čorba i varivo od sočiva. Boja i aroma su mu veoma intezivni tako da pazite koliku količinu koristite. Isto važi i za svežu kurkumu.

Poreklo: Indija.

Ukus i miris: Po ukusu podseća na đumbir, ima gorčinu i kiselost, kao i toplinu, i vrlo je kompleksnog i intezivnog mirisa.

Priprema: Osušeni koren se melje.

Upotreba: Pošto je jedan od najjeftinijih začina veoma je popularan. Neizostavan je sastojak u kariju. Koristi se za paprikaše, čorbe i razna variva. U Evropi se koristi za pripremu senfa, zbog boje.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Širom Azije i u Severnoj Africi.

Pronađite na blogu: Daal, Indijsko slatko-ljuti mini patlidžan, Indijska čorba od sočiva.

Susam (Sesame seeds)

Najčešće je svetle boje, mada može da budu braon i crne boje. Pun je masti, zato se od njega prave ulja kao i popularna pasta – tahini. Susamovo ulje je veoma popularno u kuhinji Dalekog Istoka.

Ima jedan začin koji jako podseća na crni susam, zovu ga crni kim, čurekot (Nigella Sativa), koristi se često u pravljenju bliskoistočnih hlebova. Ukus mu je mnogo oštriji i intezivniji od susama. Samo da znate da postoji razlika. Meni se on čak više dopada od susama.

Poreklo: Bliski Istok.

Ukus i miris: Nemaju izražen miris, ali im je ukus specifičan. Tamni susam ima intezivniji i oporiji ukus.

Priprema: Koristi se samo seme ili se od njega pravi tahini i ulje.

Upotreba: Pored toga što se često koristi u pravljenju hleba i peciva, susam se koristi u pravljanju alve. U Aziji se koristi za pravljenje raznih slatkiša. Ulje od susama je veoma popularno u kineskoj, japanskoj i koreanskoj kuhinji. Prepečen susam ima po mom mišljenju lepšu aromu i rado ga koristim kao dodatak salatama.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Bliskoistočna i dalekoistočna.

Pronađite na blogu: Za’atar, Kinesko kiselo-ljuta čorba (tamno susamovo ulje), Baba ganuš, Dip od tahinija (tahini, pasta od susama), Vijetnamska supa Pho (susamovo ulje), Bok čoj (crni susam).

Slačica (Mustard seeds)

Okruglo zrno koje je obično žućkaste boje, ali može da bude braon i crno. Mislim da je najvažnije reći da se od ovog začina pravi senf. Kod nas se koristi u spravljanju marinade za kisele krastavace. Jednom sam otkrila senf od celog zrna slačice sa malo viskija, i otada to koristim umesto klasičnog senfa. Na slici sa začinima pored slačice u zrnu možete da vidite kako izgleda ona u prahu, greškom sam napisala da je to đumbir.

Poreklo: Južna Evropa, Indija (braon slačica).

Ukus i miris: Identičan senfu od koga se pravi. Ljutina i gorčina zavise od vrste.

Priprema: Osušena zrna se melju ili koriste cela. Mogu da budu različitih boja i ukusa.

Upotreba: Koristi se u Evropi pre svega za pravljenje senfa, a u Indiji za razna variva, i obično se najpre prži na ulju da bi pustio aromu.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Indijska.

Sušene paprike

Slatka mlevena paprika (Paprika)

Pored soli i crnog bibera najpoplarniji začin u nas. Apsolutno je nemoguće zamisliti zapršku bez nje. Nije samo popularna na Balkanu i u Mađarskoj već i u Meksiku i širom sveta. Postoji klasifikacija kad je u pitanju kvalitet, i zavisi od kvaliteta paprike i načina priprema.

Ljuta sušena paprika

Ljuta mlevena paprika (Aleva, Cayenne pepper)

Najpre da razjasnim par termina koje mogu da izazovu zabunu. Kajenska paprika je ustvari naša aleva paprika. Naziv dolazi od vrste paprike- kajenska.

Ljuta tucana paprika (Pepper flakes)

Tucana paprika je osušena ljuta paprika koja je sve sa semenom istucana u avanu. U Americi se često postavi na sto, kao so i biber, i možete prema ukusu da zaljutite jelo.

Čili prah (Chili powder)

Čili prah je obično mešavina različitih vrsta ljutih paprika kao i drugih začini kao što su kumin, beli luk u prahu i origano.

Poreklo: Centralna i Južna Amerika.

Ukus i miris: Ljutina paprika se obično određuje na skali 1-10. I slatka i aleva paprika imaju dimljeni ukus.

Priprema: Suše se zreli plodovi paprika koji su crvene boje, a posle tucaju ili melju.

Upotreba: U kuvanju se često koriste i cele osušene ljute paprike. Od sušenih ljutih paprika prave se razni sosevi, paste, pa čak i ulje.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Više manje svuda, mada u Meksičkoj kuhinji ljuta paprika posebno dominira.

Najpoznatije vrste ljutih paprika su: serano, halapinjo, habanero, čipotle, ančo, skoč bonet, tabasko, tajlandska paprika, itd.

Pronađite na blogu: (slatka parika) Dagnje i čorizo kobasice u paradajz sosu, Remulad sos, Gulaš od pečuraka, (ljuta tucana) Kineska kiselo-ljuta čorba, Gambori u marinara sosu, Daal, (aleva) Jagnjetina na orijentalni način, Juneći gulaš.

Šafranika (Safflower)

Iako dosta podseća na šafran zbog boje, to je dosta inferiorniji začin zbog nedostatka arome. Ipak, od njega se pravi ulje i može da se koristi u dekoraciji jela.

Poreklo: Azija.

Ukus i miris: Ukus je pomalo gorak i ljutkast.

Priprema: Sušeni cvetovi.

Upotreba: Koristi se umesto skupog šafrana zbog boje ali i kao garnirung za meso i povrće. Ulje od šafranike je po hranljivosti slično onom od suncokreta.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Turska.

Krupna so (Kosher salt)

Krupna so je moj prvi izbor kada je so u pitanju. Ne znam zbog čega ali sve je ukusnije sa njom. Jedino kad pravim hleb i peciva je je ne koristim.

Ukus i miris: Isti kao kod obične soli.

Priprema: Krupnije je samlevena od obične soli, i često je bez ikakvih aditiva.

Upotreba: Krupna so je najbolja za pripremu mesa, kao i za spravljanje preliva za salatu.

Kim (Caraway)

Meni je kim direktna asocijacija na kuhinju Centralne i Istočne Evrope. Kod nas se dosta koristi ali ne tako puno kao severno i istočno od nas. Nikad nisam zavolela crni hleb sa kimom, ali volim ovaj začin sa kupusom, posebno sa keljom. U Americi mogu da se nađu ražani hlebovi sa kimom u jevrejskim i istočnoevropskim pekarama.

Poreklo: Azija, Severna i Centralna Evropa.

Ukus i miris: Jak i oštar ukus, sa malo ukusa anisa pri kraju.

Priprema: Osušeno seme.

Upotreba: Koristi se u pripremi hleba, čorbi, gulaša, kiselog kupusa i kobasica. Dobro se slaže sa jabukama, krompirom, repama, guskom, patkom i svinjetinom.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Evropska.

Pronađite na blogu: Čorba od kelja, Jevrejski ražani hleb.

Korijander (Coriander)

Kao što sam već rekla biljka korijander je veoma neobična zato što joj seme i sveže lišće imaju vrlo različitu aromu. Kod nas se korijander koristi za kiseljenje krastavaca, i čini mi se više ni u jednom domaćem jelu. Sa druge strane, u Indiji je veoma popularan, nema jela gde ga ne koriste, obično u kombinaciji sa kuminom. Ja volim da ga stavim u Čili, ili u neki gulaš.

Poreklo: Mediteran, Bliski Istok.

Ukus i miris: Ima prilično blag ukus sa slatkom i ljutkastom notom. Miris je osvežavajuć, skoro cvetni.

Priprema: Osušeno seme. Obično se samelje uoči uportebe, a takođe se i prepeče da bi pustio aromu.

Upotreba: Zbog blagog ukusa i lepog mirisa koristi se i za spremanje kolača. Dobro se slaže sa jabukama, šljivama, kruškama i dunjama, bilo u pitama ili kompotima. Važan je sastojak u severnoafričkoj harisi i indijskim masalama. U Evropi se pre svega koristi za kiseljenje krastavca.

Kuhinje u kojima se najviše koristi: Evropa, Indija, Severna Afrika.

Pronađite na blogu: Jagnjetina na indijski način.

U nastavku saznaćete više o sledećim začinima (vidi sliku ispod).

Bliskoistočna kuhinja, Hleb i peciva, Leblebije, Prilog, Tikvice, Vegeterijanska, Začini, Začinsko bilje

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za’atar-om

September 16, 2014 10 Comments

Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovog puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj apsolutni favorit je libanska M’saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus-kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je veoma komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za’atar.

I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane “tukle”, uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja… došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći “talas”. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama

Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M’saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana.

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.

Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja

2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca

3-4 čena belog luka, sitno iseckana

1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)

1 konzerva (450g) leblebija

1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)

1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza

So i biber

1/2 kašičice cimeta u prahu

Malo iseckanog peršuna

Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 – 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne.

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.

Za’atar

Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.

Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.

Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate.

Za’atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.

Libanski tanki hleb sa za’atar-om

Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.

Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom

2 kašičice soli

4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje

240ml vode

Za serviranje:

Za’atar sa maslinovim uljem

Iseckane masline

Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za’atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.

Američka kuhinja, Napici, Začini

Kuvani sajder sa začinima (Hot Spiced Cider)

November 3, 2011 6 Comments

Prođe i ovaj oktobar… baš je bio prepun dešavanja. I dalje u pokušaju da nađem neki red u mom životu sa sitnom decom uspela sam nekoliko važnih stvari da uradim. Pretrčala sam polumaraton, prvi put u životu, i mogu da kažem da je to bilo fenomenalno iskustvo. Predhodio mu je trening od nekoliko meseci, i kako sam uspela da to izvedem ne znam ni sama. Muž koji non-stop radi, preseljenje, mala bebica, dvogodišnji sin koji ne može da bude luđi nego što jeste, i još što šta. Ipak, ostalo mi je lepo sećanje na te naše treninge. Trčala sam sa mojom drugaricom Kim i moram da priznam da su nas skoro svakodnevna ćaskanja tokom treninga veoma zbližila. Danas mi je baš svratila da proba gibanicu, to je bio izgovor da bi se videle i malo porazgovarale.

Posle duge pretrage konačno sam našla sto i stolice za trpezariju koji mi se puno sviđaju. Iako zvuči banalno u to je uloženo mnogo vremena i energije. Najsmešnije je to što sam uz stolice uzela i klupu (to je ovde sad vrlo popularno), pravu slavsku klupu, onakvu kakvu moj otac stavlja za slavu da napakuje što više gostiju za stolom. Još kad pomislim koliko sam je platila. Srpski domaćini smislili, a američki dizajneri preuzeli!

Preživela Halloween. Ne, nije to tako jednostavno… treba da se posete farme, žurke, osmisli i realizuje kostim za sina, kupi i izreže bundeva, spreme slatkiši i hendluje eskurzija dece ispred mojih vrata. Na kraju sam pogasila svetla i više nisam otvarala vrata, jer sam ostala bez ijednog slatkiša.

I bilo je toga još nego da se vratim na recept. Sajder je svuda samo ne u Americi alkoholno piće od jabuke, nešto kao rakija od jabuke. U Americi je to sveže isceđen i nefiltriran sok od jabuke. Obično se služi u ovo doba, oko Halloween-a, Thanksgiving-a i Božića.

Nedavno sam imala neke goste i rekoh hajde da probam da napravim taj čuveni napitak, sajder. I ne samo što je super ispao nego što je cela kuća mirisala na začine i voće, nekako se napravila topla i čarobna atmosfera da su se gosti prosto istopili od sreće. Odsad ću to uvek da pravim kad mi neko dođe.

Recept:

Ako nema da se kupi sajder možete i sami da ga napravite, pronađite recept ovde.

Stavite u šerpicu da se kuva na veoma tihoj vatri i dodajte na 1 litar sajdera pola kašičice začina za pitu od bundeve (mešavina cimeta, đumbira, oraščića i karanfilića). Taj začin sam skoro otkrila i svuda ga stavljam (pogledaj recept za mafine od bundeve ovde). Dodajte jednu pomorandžu isečenu na četvrtine. Kuvajte oko pola sata. Neko ih služi sa šlagom, ali meni je ok i ovako.

Kad malo bolje pomislim i mi slično pravimo kuvano vino. Iako kažu da je kuvani sajder bezalkoholno piće, ja sam ubeđena da se tokom kuvanja nešto događa sa šećerom iz soka tako da ukus rezi kao da je u pitanju alkoholno piće.

A sad malo fotografija iz oktobra…