Jednog dana dok sam posmatrala prve biljke u mojoj bašti, pomislila sam kako bi bilo lepo kad bih mogla da ih nekako sačuvam sve zajedno tako mlade, sveže, neprskane i zdrave, baš kao što to činim sa začinskim biljem. Tražeći odgovor na internetu naišla sam na recept za veggie mash-up, koji je osmislio renomirani doktor i naučnik Datis Kharrazian. Njegova ideja je ta da mi često ne jedemo raznovrsno povrće i tako uskraćujemo našem organizmnu važne sastojke, i da je ovo odličan način da to nadomestimo. Svakodnevnom konzumacijom velikog broja povrća i začinskog biljka, skoncentrisanih u ove zelene kocke, ne samo što dobijamo neophodne vitamine i hranljive sastojke već i poboljšavamo crevnu floru.
Već neko vreme sam fascinirana dobrim bakterijama (probioticima) i njihovom izuzetno važnom ulogom u našem organizmu ( o tome sam skoro pisala), i odmah sam se upecala na ovaj recept kad sam saznala da raznovrsno povrće stvara povoljnu sredinu za njihov razvitak u našem probavnom sistemu.
Ono što je veoma važno je da koristite povrće i bilje od proverenih uzgajivača, ako već nemate svoju baštu, ili kupite organske proizvode. Napravite izbalansiran izbor biljaka, i gledajte da što više boja uključite, i da budu iz različitih grupa. Nemojte da preterujete sa đumbirom i kurkumom. Na kraju ćete dobiti smesu koja ima vrlo fin ukus i koju možete da stavljate u razne supe i čorbe, soseve za testeninu, kajganu, smuti, itd.
Gledajte da ih koristite svaki dan, po kocku, mesec-dva, i videti da li ima efekat na vaš organizam. Ja ih koristim već desetak dana i javiću vam rezultate.
Sastojci:
Izaberite ukupno 12-20 sastojaka iz svake od navedenih grupa. Povrće i začinsko bilje bi trebalo da bude organsko i lokalno uzgajano.
grupa (korenasto povrće)
šargarepa
paštrnak
repa
celer
cvekla
rotkvice
keleraba
2. grupa (zeleno i kupšusasto povrće)
lisnati kelj
raštan
blitva
kupus
prokelj
karfiol
3. grupa (ostalo povrće)
komorač
pečurke
mladi luk
blitva
listovi maslačka
rukola
spanać
praziluk
4. grupa (začinsko bilje)
origano
peršun
žalfija
timijan
mirođija
bosiljak
nana
đumbir
kurkuma
Priprema:
Najpre oljuštite, operite, i iseckajte na kocke povrće. U multipraktiku vrlo sitno iseckajte svo povrće i začinsko bilje, i to u više navrata. Pomešajte sve dobro. Jednu količinu stavite u teglicu i to držite u frižideru. Ostalo zamrznite u frižideru, najbolje u posudi za led. Posle izvadite kocke i stavite ih u kesu za zamrzivač i tako ih čuvajte zamrznute.
Koristite vitaminske kocke u raznim supama, za pripremu kajgane ili fritate, u sosevima za testeninu (bolonjeze), itd.
Pogledajte ovaj video da vidite kako izgleda priprema.
Hrana po ovdašnjim kineskim restoranima je po pravilu očajna, tako da je nikad ne naručujem, ali nađe se tu po neki pristojni restoran, kao recimo lanac azijskih restorana, PF Chang’s, koji nije uopšte loš, a i moja deca mnogo vole da jedu tamo. Toliko im se sviđa tamnošnja hrana da me teraju da im kupim njihovu zamrznutu hranu koja se prodaje po supermarketima. Orange chicken, ili piletina sa pomorandžom, je njihov apsolutni favorit. Meni je iskreno previše slatko jelo, pa sam iz tog razloga rešila da ga sama pravim. I našla sam dosta dobar recept zahvaljujući kojem se dobija piletina istog ukusa i izgleda kao pomenuto jelo.
Inače, jelo je vrlo interesantno, ukusno je i osvežavajuće, i vrlo se brzo sprema.
Imate na blogu još par recepata koji su inspirisani PF Chang’s restoranom:
umesto da pohujete piletinu možete samo da je propržite u malo ulja, tako ćete dobiti bržu i zdraviju varijantu
mislim da je u sva tri poslednja recepta sa bloga izrendana pomorandžina kora prisutna na listi sastojaka, opet moram da napomenem da u tom slučaju koristite organsku pomorandžu
originalno piletini i sosu se dodajte tanko iseckana šargarepa i soja u zrnu (edamame), što sam smetnula sa uma, ali nije loše da znate
3 kašike pirinčanog sirćeta, ili sirćeta od belog vina
2 krupna čena belog luka, izrendana
1 komad (3cm) svežeg đumbira, izrendanog
120ml vode
2 kašike smeđeg šećera
1 kašika gustina
2 kašike vode
Ulje za prženje
za služenje: mladi luk, ljuta tucana paprika, pirinač, brokoli
priprema:
U jednoj činiji pomešate sastojke za sos: sok i izrendanu koricu pomorandže, sirće, soja sos, belik luk, đumbir, smeđi šećer i vodu.
Najpre isecite piletinu na manje komade, veličine oko 3-4cm, i natapkajte je papirnatim ubrusom, zatim je posolite sa 1/2 kašičice soli.
U manjoj činiji umutite jaja. U drugoj posudi pomešajte brašno, gustin i so.
Najpre ubacite komade piletine u umućena jaja jednom rukom, a drugom rukom ih uvaljajte u brašno, a zatim ih odložite na tanjir.
Zagrejte 3-4 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj temperaturi i u tome pržite pohovanu piletinu iz 3 puta. Pošto je piletina ispržena sa obe strane, posle 4-5 minuta, prebacite je na papirnati ubrus da se ulje ocedi.
U voku ili šerpi zagrejte sos koji ste prethodno napravili, i kad počne da ključa u to dodajte pomešanu smesu od 1 kašike gustina i 2 kašike vode. Kada smesa počne da postaje gusta, isključite vatru, i tome dodajte pohovanu piletinu. Dobro sve pomešajte da se piletina natopi sosom.
Služite jelo odmah uz skuvani pirinač i brokoli. Pospite ga iseckanim mladim lukom i tucanom ljutom paprikom.
Prošle nedelje smo pravili kolač sa jabukama i brusnicama, ove nedelje jabuke su ponovo aktuelne, ali ovog puta u slanom pecivu. Možda vam na prvi pogled izgleda neobična kombinacije slanine, jabuke i sira, međutim to nije redak spoj, odavno su ljudi provalili privlačnost tih ukusa kada se udruže. Komadići jabuke daju tako prijatnu svežinu pogačicama i u savršenom su balansu sa slaninom i čedar sirom.
Ne mogu da nađem nigde fotografije sličnih pogačica koje sam pravila sa kruškama, buđavim sirom i orasima, isto su bile fantastične. Kao što ćete se mnogo puta uveriti, ove američke pogačice su idealne za igranje sa raznim kombinacijama sastojaka.
Inače, ovo je modifikovan recept američkih pogačica, odavno objavljenog na blogu. U Americi ih zovu biskits, i veoma su popularne na jugu zemlje. Verovali ili ne, te su pogačice dostigle legendarni status u školi moje dece, kad god je neka žurka u školi, drugari moje dece mi šalju poruke da im obavezno spremim biskits, toliko su ih željni da mi je to potpuno fascinantno. Malo je ironično da im ja kao imigrant spremam američku tradicionalnu hranu, i samo zato što su pogačice domaće, spremljene kod kuće, njima su neobično ukusne i uzbudljive. Takođe, moram da pomenem da kultni status ima i naša česnica, i zato svake godine deca traže da slave srpski Božić u školi. Pitam se da li će se ta deca jednog dana, kad porastu, i kad čuju Serbia ili Serbian, setiti hlebova i peciva koje sam im pravila, i da li će im to izazvati osećaj zadovoljstva. Moguće je i da će za biskits misliti da su došli iz srpske kuhinje:)
Pogačice sa slaninom, jabukama i čedar sirom
Sastojci:
520g brašna + za razvijanje testa
5 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1 1/4 kašičica soli
1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
115g hladnog putera, iseckanog na manje kocke
500ml jogurta
1 jabuka, oljuštena i iseckana na manje kocke
4-5 kašika ispržene, ili ispečene, a zatim sitno iseckane slanine
100g belog čedar sira, izrendanog (zamena su švajcarski sir grijer, ementaler ili zrela gauda)
1 kašičica timijana ili ruzmarina, sitno iseckanog, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Obložite veliki plitki pleh papirom za pečenje.
U većoj posudi promešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom, solju i biberom.
Dodajte smesi sa brašnom hladan iseckan puter. Rukama, ili specijalnom alatkom za to, mešajte brašno i puter, ne previše dugo, da se puter ne bi zagrejao, gromuljice putera su sasvim ok. Na kraju dodajte hladan jogurt, zatim iseckane jabuke, slaninu, sir, začinsko bilje i velikom metalnom kašikom sve to pomešajte sa brašnom. Kad uspete da dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo, prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom.
Probajte da testo rukama razvučete u oblik pravougaonika, zatim poklopite prvo jednu pa drugu kraću stranu da biste dobili oblik pisma. Onda ponovo rukama razvucite testo i ponovite presavijanje, i tako 5-6 puta ukupno. Time ćete dobiti lepe slojeve svojstvene lisnatom testu. Spremite se da tokom razvlačenja testo posipate brašnom da se ne bi lepilo za površinu.
Kad razvučete testo u oblik pravougaonika poslednji put, debljine 2-3 cm, uzmite najbolje metalni kružni kalup ,prečnika 5-6 cm, i njima isecajte kružne oblike, ubadajte ne “testerišite” testo. Ostatke ponovo spojite, razvucite i kalupom isecajte dok celo testo ne potrošite.
U kasno leto, kada poželite da što više vremena provedete napolju, napravite ovu jednostavnu tapenadu, namažite je na prepečeni hleb, ohladite neki dobar francuski roze, pozovite prijatelje ili komšije kod sebe, i uživajte u poslednjim danima leta u dvorištu ili na terasi.
Tapenada je namaz koji se dobija mlevenjem maslina, kapra, belog luka, začinskog bilja i maslinovog ulja. Zemlja porekla tapenade je Francuska, tačnije njen jug – Provansa, ali se koristi svuda po Mediteranu, tamo gde se gaje masline. Ukoliko vam je frižider pun teglica raznih maslina, kao kod mene, i hoćete da ga ispraznite, onda je ovaj namaz savršen izbor za vas. Tapenada je idealna za mazanje na prepečen hleb, ali je dobra i kao dodatak za sendviče i grilovanu ribu. Odlično ide uz već pomenuti roze, ali i džin i tonik.
Ovaj recept je dobar izgovor da udenem priču o grčkoj maslini Kalamata, i o istoimenom gradu koji se nalazi na jugu Grčke, Peloponezu, u kojem sam ovog leta boravila. Kalamata su mi inače omiljene masline, i definitivno su najbolji izbor za tapenadu.
Tapenada
Sastojci za jednu teglicu:
250g maslina (zelene ili crne, ili obe), očišćene od koštica
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
2-3 inćuna, opciono
2 kašike kapra
1 kašika soka od lumuna
1 -2 kašike iseckanog začinskog bilja (timijana tj. majčine dušice, bosiljka ili peršuna)
4 kašike maslinovog ulja
So i biber, prema ukusu
Priprema:
Sve sastojke stavite u multipraktik i seckajte dok ne dobijete namaz. Sipajte ga u teglicu i čuvajte u frižideru.
Kalamata maslina
Kalamata je vrsta maslina koja raste samo na jugu Peloponeza, u oblastima Mesinija i Lakonija. Ima karkaterističan izduženi oblik, sa blagim zarezom na kraju ploda, tamno ljubičaste je boje, ukus joj je bogat i pomalo opor, a meso i kora su prijatno zategnuti. Vrlo lako ćete je razlikovati od preostalih maslina čak i ako niste neki naročit poznavalac maslina, kako zbog karakterističnog izgleda, tako i zbog prijatnog ukusa.
Mnogi smatraju da su ove masline tako posebne zbog podneblja u kome rastu, gde ima puno toplih i sunčanih dana, pa su zbog toga čak i listovi na ovim maslinama krupniji. Beru se samo one tamne, dakle zrele, zaseku se uzdužno i onda čuvaju u salamuri kojoj je dodato vinsko sirće.
Pored tapenade možete da ih koristite kao dodatak salatama, i u spremanju fokače.
Lotavanje na Peloponezu mi je bila dogogodišnja želja, iako smo obišli dosta lepih mesta po Grčkoj, iskustvo sa ovog putovanja je po mnogo čemu bilo drugačije i nesvakidašnje. Iako je u pitanju jug Grčke, Peloponez je neobično zelen, i to pre svega zahvaljujući ogromnom broju maslinjaka. Dosta smo obilazili raznih mesta i uvek smo bili okruženi beskrajnim poljima maslina, bilo da se nalaze na brdima ili u dolinama. Na severu pak dominiraju plantaže pomorandži.
Naša baza je bila nekih petnaestak minuta južno od grada Kalamate. Lokalci su želeli da znaju kako smo uopšte našli ovo mesto, koje je ipak skrajnuto, nema masovnog turizma, odakle nam ideja da doputujemo tamo čak iz Amerike. Najpre, bili smo u poseti Srbiji, i odavno smo planirali da dođemo ovde zato što sam jednom čula da na Peloponezu letuju Grci, većina Atinjana ima tu svoje letnje kuće. Nema toliko stranih turista, uglavnom Italijana, ili recimo Britanaca koji rado obilaze mesto Kardamili u kome je živeo i stvarao njihov poznati pisac – Patrick Leigh Fermor. I na kraju jedan od razloga je bio i taj što u tom kraju letuje porodica čija devojčica ide sa mojim sinom u razred. Njeni roditelji su rođeni u Americi, ali njihovi roditelji su poreklom iz tog kraja, oni su nam preporučili to mesto.
Taverna, Kardamili
Takođe na Peloponezu ima puno istorijski bitnih mesta koje mi je bilo važno da posetim, odlazak u Mistru, srednjoveknovni vizantijski grad nedaleko od Sparte, i drevnu Mesiniju je za mene bilo fenomenalo iskustvo. Iako nismo uspeli da istražimo istočni deo Peloponeza, jer je veliki, i nije najbolje povezan dobrim putevima, ipak smo videli dosta toga, između ostalog smo bili i u gradu Kalamata.
Grad Kalamata
Ovaj grad nije neka velika turistička atrakcija, ali u tome leži njegov šarm. I uopšte nedostatak horde turista ceo ovaj region čini posebnim. Kalamata je živnula poslednjih godina kada je sagrađen auto-put koji je povezuje sa Atinom, nekada je bilo potrebno jedanaest sati vožnje, sada samo tri sata.
Izgleda da subotom pre podne grad izgleda posebno lepo i živahno, svi kafei i restorani su puni, naročito penzionera, koji dok ispijaju prvu kafu čitaju novine, igraju šah ili ćaskaju.
Ipak, u Kalamti mi je bio najlepši obilazak loklane pijace. Na slikama možete da vidite šareniš i bogastvo svežeg povrća i voća, raznih trava, riba i morskih plodova.
Bamija iliti okra
Sadnice maslina
Obožavam grilovani sir halumi! Iako i ovde mogu da se nađu interesantni sirevi, ipak jedan je halumi.
Odlična radnja puna najraznovrsnijih orijentalnih kolača i poslastica
Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču.
Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.
Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.
Slatke pitice sa borovnicama
Sastojci za testo za 12 pitica:
150g brašna
2/3 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
120g kisele pavlake
Za punjenje:
200g borovnica, svežih ili zamrznutih
2 kašike gustina
5 kašika šećera
Prstohvat soli
Nastrugana kora 1 limuna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm
Tanki pleh, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Najpre umesite koru – promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.
Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.
U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.
Zagrejte rernu na 215C (425F).
Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.
Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.
Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.
Farma cveća
Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari.
Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.
Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.
Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.
Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu nekretnina.
Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?
I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.
Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.
Iako sam žensko mogu da osetim isto ono zadovoljstvo koje muškarci imaju kada jedu meso sa roštilja. Možda sam izuzetak, ali ja pak mislim da i među ženama postoji dosta ljubiteljki dobrog komada mesa, kao što su stejkovi. Teško mi je da opišem zadovoljstvo koje sam imala nedavno konzumirajući ovaj biftek spremljen u marinadi od balzamiko sirćeta, sve sa rukolom uz gutljaje čileanskog Cabernet Sauvignona. Nekad je najbolje da jedete ovakvu hranu u potpunom miru, samo tako možete da osetite savršenu lepotu ukusa. Zaista neverovatno iskustvo.
Levo je T-bone stejk, desno biftek
Stejkovi su jedan poseban svet, ko ih upozna, sigurno će znati da ih voli i ceni. Nisu samo popularani u Americi, već širom sveta. U Američkom kuvaru sam već pisala o tome zašto kod nas junetina i stejkovi nisu tako popularni, jedan od razloga je vrsta govečeta koja se kod nas uzgaja, i drugačije se seče meso, kao i tome koje sve vrste popularnih stejkova u Americi postoje, pa se ne bih ponavljala. Imate na blogu recept za pripremu T-bone stejka na grilu, to je jedan od najcenjenijeg stejkova u Americi. Upravo na njemu su nalazi omanji deo bifteka, i veći deo ramsteka, koji su podeljeni koskom u obliku slova T, otuda naziv.
Nemojte da pečete meso na otvorenoj vatri, ovo je bilo za slikanje.
Za biftek, iliti file minjon, sam sigurna da je omiljeni stejk među ženskom populacijom. To je zato što je najmekši komad mesa, i najmanje masan, što ga nažalost čini manje ukusnim. Kod nas postoji zazor prema masti u mesu, međutim mast je veoma važna, ona daje sočnost i ukus mesu. Evo, pogledajte koliko je prošaran mašću ovaj čuveni preskupi japanski stejk – wagyu.
Zato ja ne skidam masne komadiće oko bifteka, a i stavljam ga u marinadu, što više ne činim sa drugim komadima stejka. Sad sam ubeđena da stejk treba pripremiti na što jednostavniji način, kao i priloge. Međutim, ja ne mogu da odolim čarobnom trojstvu – biftek – sirće od balzamika – rukola. Pre par godina postavila sam recept na blogu sa ovim sastojcima, ali biftek je bio pečen u tiganju, najpre na ringli pa u rerni, to je zimska varijanta, leti obavezno pecite stejkove na roštilju. Ovo što vidite na slici je poslednja rukola iz moje bašte. Ostao mi je još pesto od rukole u frižideru i to je sve što se tiče ove sezone.
Popularnost veganske ishrane, kao i zabrinutost za održivost sredine, mogu dosta da zavaraju nekog sa strane, ali ako živite u Americi, vidite da je poslednjih godina meso ponovo ulazi na velika vrata, verovatno kao reakcija na pomenute trendove. Keto dijeta je neverovatno popularna u Americi poslednjih godina, a tu je i ekstremna karnivorska dijeta, koja se bazira samo na konzumiranju mesa, i kod muške populacije je rado prihvaćena. Naime, kažu da karnivorska dijeta utiče na veliki gubitak težine, odsustvo problema sa alergijama i autoimunim bolestima, bolje mentalno zdravlje, nestanak kožnih problema, sve u suprotnosti od onoga što nam se svakodnevno servira preko medija o štetnosti ishrane mesom. Našla sam jedna prilično izbalansiran i detaljan članak o karnivorskoj dijeti, možete da ga pogledate ovde.
Ako ćemo iskreno, ti trendovi su vrlo promenljivi, pa se često zapitate da li je bolje da verujete istraživanjima čiji rezultati su nekada u potpunoj suprotnosti, neka su čak bila provereno naručena, ili sami da krenete da upoznajete hranu kao i kuvanje i vidite šta vama najviše odgovara. Ja nikada nisam bila na dijeti, trudim se da se kontrolišem kada je ishrana u pitanju, jedem sve ali umereno, meni tako najviše odgovara, i više sam za prihvatanje celokupnog zdravog načina života nego za kratkotrajne i iscrpljujuće dijete.
Ako bi mene pitali o idealnoj dijeti koja će vam pomoći da smršate, onda bi to bili obroci sa mesom i salatom sa interesantnim prelivima, uz naravno fizičku aktivnost. Salate možete da pravite na bezbroj načina, ne mora to da bude samo zelena salata ili salata od krastavca i paradajza. Pogledajte na mom blogu ideje za njihovo pravljenje.
Zaboravila sam da kažem da je kod pripreme stejkova, posebno bifteka, veoma važno da ga ne prepečete, odnosno meso je ukusnije kada je u sredini pomalo živo. Recimo, u preseku, meso na ivici debljine oko 5 cm bi trebalo da bude potpuno pečeno, braon-sive boje, ali u središtu treba da bude prigušene crvene boje. To se ovde zove medium-rare pečeno. Žao mi je što nisam mogla da fotografišem presek bifteka, je sam odmah navalila na njega.
Kao prilog za stejkove koristite jednostavne stvari, pored salate od rukole, pečeni kukuruz je sjajan, uz puter, so i limetu, kao i puter sa začinskim biljem, ili samo sa biberom, ili koristite čuveni francuski bearnez sos.
Biftek na roštilju (u marinadi od balzamiko sirćeta)
Sastojci za marinadu:
200ml maslinovog ulja
70ml sirćeta od balzamika
2 kašičice dižonskog senfa
1/4 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
1/2 ljutike, sitno iseckane
* ovu marinadu možete da koristite kao preliv za salatu
4 komada bifteka
2 kašičice krupne soli
1/2 kašičica krupno mlevenog crnog bibera
Za prilog:
rukola + preliv
Priprema:
Najpre napravite marinadu tako što ćete u većoj kesi za zamrzivač pomešati sledeće sastojke: maslinovo ulje, sirće od balzamika, 2 kašičice senfa, iseckanu ljutiku, so i biber. Ostavite 3-4 kašike marinade za preliv salate od rukole.
Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana kao i biber. Stavite meso u kesu sa marinadom, dobro ga promašajte, zatvorite kesu i stavite u frižider, oko 3 sata, ili da prenoći.
U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Meso mora da bude minimalno 30 minuta na sobnoj temperaturi pre pečenja. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kada počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.
Pecite biftek ukupno 9-10 minuta, najpre 6 minuta sa jedne, i 4 minuta sa druge strane. Ako hoćete da imate efekat utisnute rešetke kao na slikama, dok pečete biftek sa jedne strane na pola vremena ga zarotirajte za oko 45 stepeni, isto to ponovite sa druge strane. Pri kraju pečenja zatvorite roštilj.
Pošto je teško utvrditi dužinu pečenja, jer ona zavisi od debljine bifteka kao i jačine vatre, možda nije loše da koristite termometar, pogledajte unutrašnju temperaturu mesa prema fazi pečenosti:
slabo ispečeno meso (rare) 52 – 54C
srednje slabo ispečeno meso (medium rare) 54 – 60C
srednje ispečeno meso (medium) 60 – 66 C
dobro ispečeno meso (well done) preko 70C
Pošto je stejk ispečen, uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tu odmori oko 5 minuta. Biftek služite tako što ćete ga oštrim nožem seći na poprečne tanje komade.
Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.
Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.
Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.
Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.
Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)
Sastojci:
Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.
1 kašika ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
500g mlevenog mesa (najbolje junetina)
So i biber prema ukusu
200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)
2 kašičice dižonskog senfa
2 kašike Vorčester sosa, opciono
Prilozi:
Zelena salata
Izrendana mocarela ili čedar sir
Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen
Iseckan mladi luk
Priprema:
Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.
Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.
Dobri kroasani su retka vrsta, većina onoga što se prodaje nije ni blizu onome kako ja zamišljam dobro spremljeno francusko pecivo. Tek onda kad sam sama počela da ih spremam, shvatila sam zašto je to tako, uopšte nije jednostavno napraviti kroasane, onako da budu savršeni. Recimo makaronsi nisu ni blizu izazovu koji predstavljaju kroasani.
U suštini, tu nema previše sastojaka, ni komplikovanih detalja, a opet ima toliko faktora koji utiču na krajnji rezultat. Istina je da kroz praksu možete da dođete do odličnog recepta, ali i dalje će svaki put rezultati varirati, jer često ne možete da imate potpunu kontrolu nad svim faktorima, zato se i kaže da je pravljenje kroasana čista umetnost.
Pre ovih kroasana jedino što sam pravila sa lisnatim testom su bili kronats, ali to je pak drugačija vrsta peciva, tako da je ovo neka vrsta premijere peciva od lisnatog testa na blogu. Imam već listu u glavi stvari koje ću da pravim od lisnatog testa: predivno portugalsko pecivo sa kremom, pasteis de nata, zatim krafin, pecivo koje predstavlja hibrid mafina i kroasana, francuska peciva – palmiers, kougn-amann, mille-feille, danska peciva i naravno žu-žu, omiljeno pecivo moje ćerke kad ode u Srbiju.
Inače, od istog ovog testa za kroasane sam pravila pain au chocolat, i super je ispao.
Meni je cela zima, a i početak proleća, prošao u brizi, baš mučan period, trebalo mi je nešto, neki zahtevan projekat, da mi skrene misli, a i da me nauči strpljenju. I tako je pravljenje kroasana postala moja višenedeljna opsesija. Prvi put mi nije baš dobro ispao, nisam bila dovoljno strpljiva, drugi put je bio već malo bolji, zatim su usledili treći, četvrti, i peti, poslednji pokušaj… svakog puta kroasani su bili sve bolji.
Volim te male pobedice, nema veze koliko je mali projekat, ja verujem u male korake. Pobedica po pobedica, svaki uspeh osnažuje, donosi sigurnost, nedostatak straha i rast samopuzdanja, i na kraju, kad se sve to sakupi, vodi u jedan smislen život.
Mogla je tekstura da bude i vazdušastija, ali je korektna. Dakle, presek kroasana treba da izgleda kao saće.
Dakle savršen kroasan treba da bude spolja nežno hrskav, unutra izdašan i mekan, sa presekom koji izgleda kao saće. Kad ga uzmete u ruku treba da je lagan. Kad ga zagrizete, treba da se rastopite od miline. Miris putera koji izlazi iz rerne će vas potpuno zaludeti, tako da kad kroasane budete vadili iz rerne, nećete moći da se kontrolišete, ali, ipak sačekajte par minuta da se malo prohlade.
Dane sam provela studirajući kako da napravim dobre kroasane, na šta treba da obratim posebnu pažnju, kako da rešim moj problem sa njima, svaki autor je imao neku svoju priču. Odgledala sam desetine videa, čak i one na francuskom, malo sam obnovila znanje jezika. Onda sam zatražila pomoć od Suzane, autora bloga Savoury trips, setila sam se da je u kulinarskoj školi u Francuskoj, i ona mi je takođe pomogla. I tako sam skupljala znanje, savete, i svaki put kada sam ih pravila promenila bi po neku stvar.
Vremenom sam došla sam do zaključka da postoji par ključnih varijabli kada je pravljenje kroasana u pitanju – temperatura, za narastanja testa i za pečenje, razvlačanje testa tj. formiranje slojeva i kvalitet sastojaka.
Brašno
Koristite brašno za opštu upotrebu, nema potrebe za brašnom sa većim procentom glutena.
Puter
Kvalitet putera je veoma važan, nemojte da štedite na njemu, on mora da poseduje oko 81% mlečne masti. Ukoliko živite u Americi, gledajte da nabavite evropski puter, najuspešniji se pokazao onaj marke Plugra.
Najbolji način da razvučete puter u tanak sloj je da ga stavite u kesu za zamrzivač, kad malo omekša oklagijom ga razvucite u jednaki sloj.
Testo
Postoji neko pravilo da odnos putera prema brašnu bude oko 55%, ja sam se odlučila za nešto manju količinu. Testo za kroasane se ne mesi dugo, 8 minuta je sasvim dovoljno. Dodaje se i mleko u testo, ali onda postaju nepotrebno meki.
Razvlačenje testa
Ovo je veoma važan segment, testo mora uvek da bude hladno, kao i sloj putera u njemu, prilikom razvlačenja. Takođe, čim osetite da je testo suviše kruto i neće da se razvlači, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u plastičnu foliju, i vratite u frižider da odmori 10-20 minuta. Posle toga će lakše da se razvlači.
Kada spajate testo i puter važno je da oba budu približne črstine.
Narastanje
Sasvim je ok da testo narasta u frižideru, ima dovoljno vremena za to. Ipak, kada već oblikovani kroasani treba poslednji put da narastu, veoma je važno da to bude u određenim uslovima. Ostavite testo da narasta na 25C oko 2 sata, ili na 22C oko 3 sata. Ako ne narastu dovoljno, tokom pečenja puter će iscureti iz testa, napraviti bukvalno baricu na plehu, a zatim će dno kroasana da upije tu mast zbog čega će postati nekako težak. Takođe, po površini kroasan će imati vrlo izražene slojeve, koji izgledaju rustično, ali to nije dobro jer kroasan neće biti mek i rastresit. To je bio moj glavni problem. Na slici ispod možete da vidite kako takvi krosani izgledaju.
Moram da vam ispričam jednu simpatičnu anegdotu vezanu za kroasane. Naime, skoro smo dobili u komšiluku mnogo lepu pekaru, imaju sjajne hlebove i bejgelsi su im super, međutim kroasani su im loši, upravo zbog toga što je pekar nestrpljiv i stavlja ih u rernu dok još nisu dobro narasli. Imaju baš izražene slojeve i nekako su grubi i suvi. Nisam mogla da izdržim, pa sam im jednom prilikom rekla da su im kroasani underproofed, što nisu baš dočekali sa oduševljenjem. I pre neki dan odem ja u tu pekaru sa mojom prijateljicom na kafu, i tu sretnem jednu poznanicu, i ona mi tu šapatom kaže, tvoji su kroasani mnogo bolji, videla sam ih na instagramu, doduše nisam ih probala, ali mi izgledaju baš profesionalno. E, znaš šta, sledeći put kad ih budem pravila, ima da ti ih donesem, kažem joj ja:)
Pečenje
Kod pečenja peciva treba biti pažljiv, dosta toga zavisi od vaše rerne. Ja sam eksperimentisala sa različitim temperaturama rerne, i u mojoj rerni kroasani najlepše ispadnu na 180C (378F), a moja rerna je prilično jaka. Kada se kroasani paku najpre na 200C (400F) i više, oni često zagore pri vrhu. Tako da je najbolje kombinovati ove dve temperature, najpre krosane pecite na visokoj, a zatim na nižoj temperaturi.
Obavezno pogledajte moj video na YouTube, koji će vam puno pomoći u pravljenju kroasana.
Prvog dana umesite testo. Pomešajte brašno sa solju i kvascem. Dodajte mu vodu, šećer i otopljeni puter. Mešajte sve u mikseru za testo na najslabijoj brzini, ili ručno, oko 8 minuta. Oblikujte testo u loptu, stavite ga u posudu u kojoj će da naraste, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da se testo udvostruči.
Zatim ga rukama izdužite, preklopite kao pismo, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižidar da prenoći.
2. dan
Najpre istanjite puter. Postoje više različitih metoda, ali meni je najjednostavnija kada se malko omekšao puter stavi u kesu za zamrzivač, dimenzija 16 x 16cm, i onda oklagijom istanji. Vratite puter u frižider, i posle pola sata izvadite ga kao i testo koje je prenoćilo.
I prelamanje testa
Testo razvucite oklagijom u oblik pravougaonika dimenzija 18 x 34 cm. Stanjen puter stavite na jednu polovinu testa, pa ga preklopite sa drugom stranom. Rukama spojte ivice testa, i onda sve zajedno razvlačite oklagijom dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 18 x 64 cm.
Testo, koje je u obliku izduženog prvougaonika preklopite tako što ćete jednim krakom preklopiti 2/3 duže stranice, a drugu stranicu ćete presaviti tako da ona dodiruje drugu. Ponovo oklagijom razvlačite testo po dužoj strani dok ne dobijete pravougaonik 18 x 50 cm, presavijte ga na pola, uvijte u foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Tokom razvlačenja testa radnu površinu pospite sa malo brašna.
Ukoliko je testo teško za razvlačenje, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u foliju i stavite u frižider da se opusti 10-20 minuta. To isto uradite ako primetite da se testo zagrejalo.
Ukoliko puter proviri iz testa, pospite ga sa malo brašna.
Takođe, tokom presavijanja testa uvek četkicom uklonite višak brašna.
Možete da koristite razne oklagije, ja sam izabrala mramornu zato što hladi testo i zato što je teška.
Trebaće vam dosta snage za razvlačenje testa.
Kada razvlačite testo krenite od centra ka jednom kraju, pa ka drugom, tako će se testo ravnomerno razviti.
II prelamanje testa
Izvadite testo iz frižidera i ravijajte ga po kraćoj stranici dok ne dobijete pravougaonik 18 x 64 cm. Njega presavijte u oblik pisma po dužoj stranici. Uvijte ga u foliju i stavite u frižider na 30 minuta.
Na kraju testo razvijte u pravugaonik 18 x 60 cm, nožem ga podelite na pola i jedan deo uvijte u foliju, i ostavite u frižider za kasnije, a drugi deo razvucite u pravougaonik 20x 45 cm. Oštrim nožem isecite testo u šest jednakih trouglova, ostaće vam dva ekstra, sa kraja, nesavršenog oblika.
Svaki trougao zasecite po sredini, pri osnovi, tako će bolje da se ispeče sredina kroasana. Svaki trougao malo razvucite rukama, i onda zarolajte, počevši od osnove, tako da testo bude dobro zategnuto. Kraj trougla treba da bude na dnu kroasana. Rasporedite testo po plitkom plehu, koga ste obložili papirom za pečenje, sa razmakom, i svaki kroasan premažite dobro umućenim jajetom. Pokrijte kroasane plastičinom folijom i ostavite testo da poslednji put naraste.
Ovo je ključna faza, zapamtite da kroasani moraju dugo da narastaju. Najbolje da ih stavite u frižider da prenoće, pa ih sutradan pecite. Na temperaturi od 22C im treba minimum 3 sata da narastu.
3. dan
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete ih staviti u rernu još jednom ih premažite umućenim jajetom. Pecite kroasana oko 10 minuta, zatim smanjite temperaturu na 180C (375F) i pecite još 10-12 minuta, tokom pečenja, na polovini, okrenite pleh.
Sačekajte da se kroasani malo ohlade a onda ih služite najbolje uz džem (ovaj od jagoda i rabarbare je savršen) i uz kafu.
Sutradan, napravite novu turu, od preostalog testa.
Iskreno, meni nije baš najjasnije zašto ljudi izbegavaju da spremaju ribu, ne vidim razlog zašto je to toliki problem kad je priprema ribe jedna od najjednostavnih stvari u kuhinji. Neko će reći, čišćenje je naporno, ali posle malo prakse, ukoliko nemate nekog u ribarnici ko će vam očistiti ribu, to vam neće pasti teško. Pošto sam razmišljala kako ljude ubediti da sami spremaju ribu, ja sam se dosetila najjednostavnijeg recepta za pripremu cele ribe – u pitanju je najprisutnija slatkovodna riba, pastrmka, i to u tiganju, još lakši način od onog pečenja u rerni.
Zazor od ribe ne postoji samo u Srbiji već i u Americi. Ja poznajem ljude koji veoma drže do svog kulinarskog zanja, a koji nikada nisu kupili celu svežu ribu, jedino zamrznute riblje filete.
Lepota ovako spremljene ribe je u tome što ćete na ovaj način dobiti lepu hrskavu koricu, koju nije lako napraviti u rerni, osim ako koristite opciju – broil. Tako pripremljena korica je veoma ukusna i predstavlja lep kontrast mekom ribljem mesu. Tučani tiganj je najbolje koristiti za ovakvu priliku. Gledajte da ne stavite previše riba u tiganj, za ovaj veći tiganj tri omanje ribe su maksimum.
Ako volite pržene riblje filete, pogledajte kako da ih spremite ovde. Tu možete da vidite i koje su vrste riba dobre za prženje.
Skoro se digla poprilična prašina oko nedavnog istraživanja koje je potvrdilo da IQ ljudske populacije vremenom sve više opada, najbolji rezultat je postignut sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, i od tada svaka nova generacija ima značajno niži stepen inteligencije. Istraživanje je objavljeno u Norveškoj, više o tome pogledajte u jednom od članka koji sam čitala. Mnogi su pokušavali da objasne taj fenomen, jedni su odmah optužili zavisnot novim tehologijama, iako je to ipak skorašnja stvar, zatim puno zaglupljujućeg sadržaja na internetu, uključujući katastrofalni kvalitet medija, drugi su optuživali loš obrazovni sistem, i u moru nagađanja neko je rekao – ljudi danas jedu manje ribe. Samo sam to čekala da svoju decu još više ubedim da treba da jedu ribu, i da je mama bila u pravu kada sam još odavno pričala da ako jedu ribu, biće pametniji:) Nije to sad neko posebno otkriće, odavno je poznato da je riba dobra za razvoj dečijeg mozga, pa i za odrasle, jer smanjuje šanse za dobijanje Alchajmerove bolesti.
Ovo je najbazičniji recept za pripremu pastrmke, a vi ste slobodni da dodate razne druge sastojke kao što su beli luk, začinsko bilje, kapar, itd.
Cela pastrmka pržena u tiganju
Sastojci:
Cele pastrmke, očišćene
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
Sveži peršun
Limun
Priprema:
Ribu očistite i reckavim nožem odstranite krljušt. Papirnatim ubrusom natapkajte meso, spolja i unutra, da bi otklonili nepotrebnu vodu. U ribu utrljajte so i mleveni biber, i maslinovo ulje.
Zagrejte veći tučani tiganj na srednje jakoj temperatiri, 6/10. Kada se tiganj dobro zagrejao, to je veoma važno, ubacite pastrmke u njega. Pržite svaku stranu po 5-6 minuta, to zavisi od veličine ribe. Prilikom prevrtanja ribe koristite spatalu i gledajte da ne oštetite koricu. Riba se po pravilu kratko termički obrađuje, ukoliko preterate dobićete ne tako lepu teksturu mesa. Gotovo meso ribe treba da bude bele boje.
Pošto ste ispržili pastrmku služite je uz sveže iseckan peršun i limun.
Kao prilog pasrmki možete da koristite:
mlade krompiriće sa nekim zelenišom kao što su blitva i mladi spanać
zelenu salatu sa mladim lukom i rotkvicama
Ja bih ovu pastrmku najradije uparila sa Pinot Grigio ili Sauvignon Blanc.
Ima nešto neverovatno zavodljivo u tradicionalnim italijanskim kolačima u kojima obično dominiraju bademi i citrusi. Sećate li se onog divnog sardinijskog kolača sa rikotom, bademima i pomorandžom? Ovoga puta kao iznenađenje kolaču je dodata tipična namirnica sa ovog podneblja – palenta. Ne sećam se da je moja porodica skoro toliko uživala u nekoj poslastici kao što je ova. Kolač nije duže trajao od jednog popodneva.
Za vikend, išli smo u naše omiljeno pozorište. U pitanju je bila matine predstava, i ovoga puta smo poveli decu sa nama, bilo je organizovano čuvanje dece.
Pozorište je smešteno u jednom vrlo zapuštenom delu downtown-a, u starom centru. Iako su tog dana ucvetale krošnje drveća po gradu delovale tako lepo i skladno, na ulici je vetar raznosio đubre, okolne zgrade su izgledale oronulo i zapušteno, a na ivičnjacima su se mogli videti beskućnici. Kako smo izašli iz taksija, uputili smo se ka ulazu u pozorište, par koraka nas je delilo od potpuno drugačije stvarnosti. Foaje je već bio pun sveta, i sa vrata se mogao osetiti prijatan miris kafe i koktela. Ipak, nedostajao mi je miris parfema, zapravo intezivan miris pomešanih parfema, koji se može osetiti na sličnim događajima u Srbiji. Nedostaje mi čak i raznovrsna publika koja se sreće u srpskim pozorištima, na ovakvim događajima ovde se uglavnom okuplja stariji svet, moj muž i ja uvek imamo utisak da činimo najmlađu publiku. Ranije smo često odlazili na koncerte klasične muzike baltimorskog simfonijskog orkestra, gde je čini mi se publika bila još starija. Nekada mislim da samo zahvaljujući njima ovakva vrsta umetnosti još uvek postoji, ovdašnjim mlađim generacijama to uopšte nije interesantno. Ne, karte nisu puno skupe, koštaju otprilike kao večera u nekom malo finijem restoranu. Pozorišta, kao i slične ustanove, se ovde uglavnom finansiraju iz budžeta grada, kao i mnogobrojnim privatnim donacijama.
Rekla bih da su velike putujuće produkcije, recimo sa Brodveja, mnogo posećenije nego ova manja pozorišta, iako je kvalitet na veoma zavidnom nivou. Programski koncept dosta podseća na naša pozorišta, jedino što ovde predstave traju samo jednu sezonu.
Everyman theatar, kako se zove pozorište, je naše najdraže kulturno mesto, posećujemo ga godinama. Pre se nalazio na jednom drugom mestu, uz njega je tada bila prava palačinkarnica, u koju smo rado svraćali posle predstave (obožavam da jedem street food posle nekog događaja zbog koga sam se posebno sredila, onda kada postoji ozbiljan rizik da uništim garderobu nekom flekom). Nova zgrada koja je namenski pravljena za ovo pozorište je vrlo lepa, moderna i udobna. U foajeu postoji mali bar gde se obično služe kokteli koji imaju neku vezu sa predstavom koja se daje, i ono što je najvažnije iste možete da pijete u gledalištu.
Komad koji smo gledali je bio Dinner with Friends, autora Donalda Margulies-a, njegovo smo jedno drugo delo već ranije gledali. Predstava je reklamirana kao priča koja se vrti oko hrane, a zapravo je bila klasična pozorišna tema o komplikovanim ljudskim odnosima. Veoma mi se svidela. Glumci su, kao i obično, bili odlični (jedna od glumica je učestvovala u seriji the Wire, glumila je ženu gradonačelnika), rotirajuća scenografija je bila impresivna, sve je bilo baš kako treba da bude. Već posle par minuta mogla sam da pogodim da je komad pisan u 20. veku, doduše na samom kraju, jer gotovo sva današnja dela koje imam prilike da čitam ili gledam su previše banalna, isprazna, dosadna i politizovana.
Interesantno je bilo videti kompleksni odnos dva mlađa sredovečna para, dugogodišnjih dobrih prijatelja. To je priča o tome kako često umemo da na prijatelje projektujemo naše vrednosti i naš stil života, jer super je kad smo isti i kad sve radimo zajedno. I kad oni u nekom trenutku pokažu svoju volju i neposlušnost, dešava se nešto slično razvodu. Onda počinje preispitivanje svog života, šta je to uopšte prihvatljiv način života, suočavanje sa krizom srednjeg doba, i slični lomovi. Najbolnije je suočavanje sa istinom, da, neki ljude vole da dominiraju, pa i u odnosima sa prijateljima, osećaju potrebu da nameću svoje stavove i ideje drugima, čak se podsvesno osećaju superiorno zbog neuspeha ovih drugih. Drugi pak se osećaju loše u jednom takvom odnosu, i na kraju požele da se oslobode istog, pronalaze neki novi životni put koji im nije nametnut od strane prijatelja, porodice ili sredine. Postoji i film rađen prema ovom komadu.
E, tokom predstave je zaista bilo priče o hrani, i to onoj italijanskoj, između ostalog se jeo jagnjeći but i upravo ovaj kolač. Pored ukusa hvalili su i to što je bezglutenski (to je valjda bila metafora za snobizam). Već sam osećala zazubice tokom predstave, u kojoj je čak dat i recept, pa sam ga izguglala čim se završila predstava, i odlučila da ga pravim prvom prilikom.
Italijanski kolač od limuna, badema i palente
Sastojci:
180g brašna od badema (kako da ga sami napravite pogledajte ovde)
110g palente (prosejte brašno zbog krupnijih komada)
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
180g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
1 1/2 kašika izrendane korice limuna
3 jaja, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za služenje:
Maline, šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, palentu, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Tome dodajte izrendanu koricu limuna i ekstrakt badema. Dodavajte jaje po jaje i na kraju postepeno umešajte smesu sa brašnom.
Ovu smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite je oko 45 minuta, na srednjoj pregradi.
Kad je kolač gotov, izvadite ga iz rerne, i posle par minuta pažljivo izvadite iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi uz šećer u prahu i maline.
