Već sam vam pisala kako je ovde teško naći višnje, i zamislite moje oduševljenje kada sam pre izvesnog vremena u obližnjem supermarketu pronašla u prodaji pakovanje zamrznutih višanja i trešanja. Ni to što nije uopšte jeftino, 1 kg košta 14 dolara, nije me obeshrabrilo. To je inače mešavina raznih sorti, i znate šta, višnjama tačno nedostaju slatke i mesnate trešnje, tako da je ova mešavina savršena. To sam mogla da zaključim još otkako sam počela da pravim ovu predivnu američku pitu sa višnjama i trešnjama.

Odmah sam znala šta ću da spremim od ovog voća – pitu od višanja i trešanja, ali ovog puta sa gotovim korama. Po veoma sličnom receptu sam je pravila kao ovu sjajnu pitu sa svežim borovnicama, i to dva puta – prvo je bila posna varijanta, sa uljem, za slavu, a za Božić sam pravila sa puterom, koja je naravno ukusnija.

Pored toga što pomenuta mešavina voća ima već dovoljno lep ukus, ja sam se potrudila da ga učinim još lepšim tako što sam višnjama i trešnjama dodala izrendanu koricu cele pomorandže i 2 kašike burbona, ali vi to ne morate da činite.

Danima sam u nekoj vrsti izolacije, ne viđam se sa ljudima, i to mi baš nedostaje, bez obzira što sam u stalnom kontaktu sa prijateljima, ali in person je lepše. Hajde što se od omikrona u gradu zarazio ogroman broj ljudi, nego je problem nedostatak testova. Prošle nedelje sina je malo bolela glava, ništa mu nije bilo, ali nismo ga poslali u školu, zato smo morali dugo da čekamo na test, i to smo jedva zakazali onaj od $300. Naime školi mora da se dostavi negativan PCR test da bi se uopšte dete vratilo u školu. Tek su pre neki dan uveli karantin od pet dana, ali i to uz posebne uslove.

Kad sam prošle nedelje, prvi dan posle raspusta, došla da pokupim decu, jedva da je bilo đaka i roditelja ispred škole, i tada sam shvatila da je haos i da zaraza hara gradom, i na kraju celom zemljom. Srećom dečija škola i dalje normalno radi, dok je većina škola od ove nedelje počela sa online nastavom.

Što se tiče omikrona tu smo bili baksuzi jer smo se zarazili delta sojem malo pre nego što nam je stigao prvopomenuti soj, kažu da on izaziva slabije simptome. Svejedno, nismo se nešto zlopatili dobivši koronu, posebno deca, sinu nije bilo ništa, ćerka je bila bolesna jedan dan. Ne mogu da se setim koliko je to kod nas odraslih trajalo, znam da smo bili 2-3 dana u krevetu, i da je bilo kao kad dobiješ grip, što je u našem slučaju vrlo retko. Da, treći dan sam mogla da ustanem iz kreveta, da se isfeniram i našminkam, i odvezem sa ćerkom do centra za testiranje. Moram da priznam da sam iščekivala pozitivan rezultat, možda čudno zvuči, ali ja sam htela da završim sa time, shvatila sam da će na kraju svako dobiti ovaj virus, samo mali procenat srećnika će se izvući bez simptoma. Živo je čudo da ga nisam dobila ranije, jer smo do skoro vodili normalan život, sa minimalnim restrikcijama. Samo da napomenem da su kovid mere veoma varirale od države do države, pa i kod nas u gradu su bile nešto strožije nego u preostalom delu Merilenda, gde nošenje maski nije bilo uopšte obavezno.

Iskreno, ništa nije bilo posebno interesantno u vezi tog mog iskustva, i dobro je da je bilo tako. Samo se sećam kako sam taj dan, kada sam dobila prve simptome, bila u kupovini božićnih poklona, i da kada sam se vraćala kući osetila umor i kese su mi odjednom postale teške.

Dva dana pre toga smo se zarazili na slavi, događaju koji se pokazao kao super spreader event, skoro svi prisutni su dobili koronu i to po prvi put. Posle toga sam bila na drugoj žurci, pre pojave simptoma, i iako sam pričala sa puno ljudi, srećom, nikom od njih nisam prenela bolest.

Dok sam boravila u krevetu bolesna u meni se pojavio poriv da gledam na jutjubu brojne ispovesti ljudi koji su dobili kovid, izgleda da je to za ogroman broj ljudi jedan od važnijih momenata u njihovom životu i vole da pričaju o tome. I kao što vidite ni ja nisam odolela tome, ali, da budem iskrena, jedva da se sećam kako je sve prošlo. Najviše sam se plašila da ću izgubiti čulo mirisa i ukusa pa sam panično jela sve što stignem, i na sreću to se nije dogodilo. Mom mužu jeste, i sa tako oslabljenim čulima opet je mogao bolje da oseti miris od mene. Kašljali smo dugo, i ja sam možda po prvi put imala temperaturu, nisam je doduše merila. Da, moj organizam je vrlo specifičan po tom pitanju.

Posle je slična ekipa boravila kod mene na slavi, ovog puta sa preležanim kovidom, i tu je opet korona bila glavna tema.

Ono što je neverovatno, u isto vreme kada smo mi imali kovid, i moja porodica iz Srbije ga je dobila po prvi put. Svi su se razboleli osim mog brata, virus su donela deca iz vrtića. Dobili su ga i moji roditelji, najpre mama pa otac. Taman su mom ocu prestali simptomi kad su mu pronašli upalu pluća, i morao je da ode u kovid bolnicu u Batajnici. On se osećao sve vreme dobro, bio je veoma zadovaljan uslovima, osobljem, čak i hranom u bolnici. Međutim, po njegovim rečima to mu je bilo najteže životno iskustvo, a moji roditelji su prošli kroz vrlo teške trenutke kad je zdravlje u pitanju, oboje su prživeli rak. Za tih desetak dana, koliko je boravio u bolnici, deset ljudi je preminulo u njegovoj sobi. Moj otac je za života par puta dugo brinuo o vrlo bolesnim osobama, i ima neobičan dar da uteši ljude u nevolji, ali ovo je bilo previše za njega.

Iako je moj tata retko vitalan čovek, ne samo za njegove godine, naravno da sam brinula, pogotovo što nismo dobijali nikakve informacije od doktora šta se dešava sa njim. Ali u Srbiji ima fora da ako radiš, ili si radio u kovid bolnici, imaš pristup podacima svih pacijenata, mislim na rezultate testova. Problem je u tome što ja nemam pojma o tim parametrima, boravak letos u Srbiji me je uverio da su ljudi tamo mnogo bolje informisani o kovidu nego ovde (recimo ovde ne postoji koncept merenja antitela, dok je to u Srbiji veoma čest slučaj). Na kraju smo našli nekog ko nam je tumačio te rezulatate, i znali smo da je tata dobro i na putu ozdravljenja.

Još da kažem da je tretman ovde sasvim drugačiji nego onaj u Srbiji, ne govirim o bolničkom, jer nemam takvo iskustvo. Neki moji prijatelji su bili u šoku kad bi saznali da u Americi, kad se ustanovi da si pozitivan na kovid, nema odlaska kod lekara, nema snimanja pluća, vađenja krvi i prepisanih lekova. Samo te pozovu telefonim iz neke službe da ti kažu da ako imaš određene teške simptome možeš da odeš u bolnicu na neki poseban tretman, i propišu ti vreme trajanja karantina. Zovu te svaki dan da vide kako si, ja sam imala nekog vrlo finog gospodina pa smo ćaskali i o stvarima nevezanim za kovid.

I na kraju, nemam nikakvih korisnih saveta za vas, osim da brinete o svom zdravlju, ne mislim na izolaciju, već morate da radite na svom imunom sistemu uz pomoć zdrave ishrane (nadam se vam ovaj blog pomaže u tome), fizičkih aktivnosti, dobrog sna i kontrole stresa, ali to već i sami znate. Ja sam posle bolesti izbegavala vežbe, čekala sam neko vreme da se vratim u formu, tako su mi drugi preporučili, dok je moj muž ubrzo nastavio da svakodnevno trči, jer je imao neki plan da istrči 1000 kilometara do kraja godine, i ništa mu nije bilo.

Pita od višanja i trešanja

---

sastojci:

1 pakovanje tankih gotovih kora

1kg zamrznutih trešanja i višanja

150g šećera

izrendana kora jedne pomorandže

1-2 kašike burbona ili ruma, opciono

170g putera, otopljenog

1 šolja mlevenog badema

Šećer u prahu za posipanje

priprema:

Odmrznite višnje i trešnje na sobnoj temperaturi. Na kraju ocedite jednu manju čašu soka, a ostalu tečnost zadržite. Dodajte šećer, izrendanu koricu pomorandže i alkohol.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Pripremite veći plitak pleh.

Uzmite jedan list kore, pređite njime otopljenim puterom kuhinjskom četkom, pospite ravnomerno koru 1 kašikom mlevenih badema, i onda rasporedite po trećini kore voće sa sokom, pa dijagonalno zarolajte koru. Na kraju je urolajte pa stavite u podmezani pleh. Najbolje da pogledate ovaj video kako se to radi. Sve ponovite sa ostalim listovima kora.

Na kraju premažite spirale otopljenim puterom i stavite pitu u rernu da se peše oko 25 minuta.

Pošto se pita ispekla, sačekajte da se malo ohladi, a onda je služite uz šećer u prahu.

---