Američka kuhinja, Prilog, Tikva, Vegeterijanska, Zdravo

Špageti od tikve

November 9, 2015 4 Comments

Sećate se, letos sam pravila fenomenalne Špagete od tikvica, ovog puta takođe vam spremam alternativne špagete ali od tikve, i to one “špagetare”. U pitanju je izdužena tikva žute boje koju ovde zovu Spaghetti Squash, možete da vidite na sledećoj slici kako ona izgleda. Moram da priznam da sam ubek podozriva prema alternativnim jelima, ali ovo je sjajna hrana, čak se i mom mužu veoma sviđa. Vrlo se lako pravi. Beli luk, ruzmarin, maslinovo ulje, so, biber, i pinjoli su sve što vam treba, i malo strpljenja dok se tikva peče u rerni. Ovo je odličan prilog uz neko meso. Takođe, možete da ih kombinujete sa bolonjez sosom i onda dobijate potpuni obrok.

Meni je najinteresantniji deo kada, pošto je tikva pečena, viljuškom povlačim rezanca, čista magija. Po pravilu tikva se seče dužom stranom, ali ja to radim koristeći kraću stranu, jer sve mislim da tako dobijam duže rezance:)

Ukoliko možete da nabavite tikvu špagetaru obavezno napravite ovaj recept, oduševićete se. Da ne pominjem koliko je jelo zdravo.

Špageti od tikve špagetare

Sastojci:

1 „Špagetara“ tikva (spaghetti squash)

3 čena belog luka, iseckanog na listiće

2 kašičice iseckanog svežeg ruzmarina

2 kašike maslinovog ulja

½ kašičice soli

¼ kašičice mlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja, ili putera

2-3 kašike prepečenih pinjola, opciono

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Prepolovite tikvu i kašikom je očistite od semenki. Po unutrašnjosti rukama nanesite so, biber, ulje, iseckan ruzmarin i dobro ih utrljajte. Stavite u pleh i pecite u rerni, na srednjoj pregradi, oko 50 minuta, dok tikva ne omekša.

Kada je tikva ispečena, ostavite je oko 10 minuta da se prohladi, a zatim viljuškom izvlačite „rezanca“. Ovo je najbolji deo.

Na kraju dodajte još malo maslinovog ulja, soli i bibera, ukoliko je potrebno. Pospite špagete prepečenim pinjolima i služite ih dok su još tople. Naravno, možete uvek da dodate rendani parmezan.

Jelo za 30 minuta, Kukuruz, Predjelo, Prilog, Tikvice, Začinsko bilje

Pljeskavice od tikvica, kukuruza i bosiljka sa avokado kremom

September 17, 2015 10 Comments

Ako volite pljeskavice od tikvica, a ko ih ne voli, ovo jelo će vam se sigurno veoma dopasti. Vrlo je aromatično, kukuruz i bosiljak su odlični dodaci, kao i luk. I kad ga poslužite sa avokado kremom, mmmm… Da znate ovaj krem možete uvek da zamenite onim običnim, od kisele pavlake i krem sira.

Još malo da slavimo leto u našim kuhinjama, uskoro će tome biti kraj.

Pljeskavice od tikvica, kukuruza i bosiljka sa avokado kremom

Sastojci:

3 srednja klipa kukuruza
1 srednja zukini tikvica
1 srednja žuta tikvica
2 mlada luka, iseckana, ili jedan srednji crni luk + 2 kašike iseckanog vlašca
10 listova svežeg bosiljka
2 jaja
100g brašna
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera

Ulje za prženje

za avokado krem:

1 zreli avokado
1/2 šolje pavlake
1 kašičica soka od limete, može i limun
So i biber prema ukusu

Bosiljak za služenje

Priprema:

Oštrim nožem skinite zrna sa kukuruza, stavite klipove uspravno pa ih trimujte nožem.

Izrendajte tikvice, sve sa korom, ostavite 10 minuta da ispuste tečnost, zatim ih rukama iscedite.

Kukuruz i tikvice pomešajte sa iseckanim bosiljkom i lukom, umućenim jajima, i brašnom. Ukoliko je smesa suviše retka dodajte još brašna. Na kraju dodajte so i biber.

U šerpici zagrejte ulje, oko tri prsta duboko, na srednje jakoj vatri. Kad je ulje dobro zagrejano, ubacujte pljeskavice kašikom i pržite ih sa obe strane dok ne potamne kao na slici. Kada su gotove ređejte ih na papirnati ubrus da se ulje ocedi.

Dok pržite pljeskavice napravite avokado kremu tako što ćete umutiti avokado, pavlaku i sok od limete. Tome dodajte so i biber prema ukusu.

Služite tople pljeskavice sa avokado kremom i iseckanim svežim bosiljkom.

Američka kuhinja, Badem, Prilog, Tikvice, Zdravo

Neodoljive tikvice-špagete

May 29, 2015 7 Comments

Čitala sam skoro neki članak u Vašington Postu, što je dokazano i opsežnim istraživanjem, da loš izbor hrane utiče na gojaznost a ne nedostatak fizičke aktivnosti. Mogli su i mene da pitaju, ja bih im isto to rekla, i sama sam došla do istog zaključka. Nema veze koliko ste fizički ativni ako ne sredite ishranu tj. smanjite unos kalorija, ništa od “zmijskog tela”. A često se dešava da vam baš zbog te fizičke aktivnosti telo traži, jaču, kaloričniju hranu.

Pre desetak dana sam učestovala na nekom događaju, zove se Warrior Dash. Iako se skoro desio slabo ga se sećam, bila sam pod takvim adrenalinom da mi cela trka izgleda kao u nekoj sumaglici. Pre par meseci nas je drugarica, koja puni 45 godina, pozvala da učestvojemo u njoj. Ovde je to popularan način proslavljanja značajnih brojki, u fazonu “i dalje se ne dam”. Neko je rekao, kada smo pričali o knjizi Hunger Games na sastanku mog kluba knjige, Ivana bi pobedila na jednom takvom takmičenju, i priznajem, primila sam se, prihvatila sam rado poziv. Dva dana pred početak trke, kada je trebalo da dam saglasnot da organizatora oslobađam bilo kakve obaveze ako mi se nešto desi, pa i ono najgore, tu mi je već zastala knedla u grlu. Onda mi je muž saopštio da je skoro na tom događaju neki lik preminuo, zbog srca, tu sam već počela da paničim, Bože, ko me natera da se upuštam u ovu trku! Pogledala sam nekoliko videa da vidim na šta liči trka, i bila sam baš preplašena. Ta trka se sastoji od 12 prepreka, plus preskakanje vatre, i one mnogo gore izgledaju uživo nego na videu. Samo polako, rekla sam sebi i krenula na trku.

Evo kako su izgledale neke od prepreka: u rupi punoj blata pokušavate da se uspenjete na neverovatno strmo brdašce, a posle par sekundi stajanja u mestu više ne možete da izvučete noge iz blata, oko 50 metara puzite po blatu jer tik iznad vas je bodljikava žica, pentrate se po svim mogućim konstrukcijama, verete uz konopac, prelazite preko klizave grede a ispod vas ambis, onda monkey bars, i svašta još, kao što rekoh slabo se sećam. Uz to sve vreme trčite uglavnom kroz šumu, nizbrdo i uzbrdo, kroz blato, ono duboko, pa kroz potok, a baš bilo upeklo taj dan. Bila sam skroz prekrivena blatom, najteže mi je palo pranje hladnom vodom posle trke. Tu sam videla devojku sa polomljenom rukom, samo su joj privezali granu drveta. Kažem vam, prave Hunger Games. Tokom trke viđate raspale patike i delove odeće. I nije bilo samo do snage, kada se verete po konopcima, spretnost je vrlo važna. Viđala sam muškarce-snagatore kako samo što ne zaplaču dok neuspešno pokušavaju da savladaju prepreku. Uspela sam da ih sve savladam, i sreća da sam bila u grupi, pa smo jedni druge čekali, jer ko zna kako bih završila. Kada ste tako puni adrenalina ništa vam ne izgleda nemoguće. Više se ne plašite i ne razmišljate o potencijalnom riziku, nego samo gledate kako da savladate prepreku, korak po korak.

Razmišljala sam o tome kad sam poslednji put bila tako blatnjava, kad sam izgledala tako divlje i “oslobođeno”, verovatno u detinjstvu, ili je to ipak bilo kasnije, pala mi je na pamet eksurzija u Stražilovu i kupanje u Savi na blatnjavoj obali.

Posle trke rekla sam mužu, idemo da se negde ubijemo od hrane. Chick-fill-A mi nije baš bio na umu, ali bila je provala oblaka pa nismo imali puno opcija. Ipak sam se “ubila” od pomfrita i verovatno nadoknadila sve izgubljene kalorije od trke.

Ipak, meni fizička aktivnost mnogo znači. Jeste, od nje mi raste apetit, ali zadovoljstvo je neizmerno. Joga, trčanje, pa čak i taj intezivni barre traning, nešto kao pilates, doprinose mnogo mom dobrom fizičkom i mentalnom stanju. Za to ne postoji alternativa.

Ništa, jedino što mi preostaje je da se ovog leta fokusiram na niskokalorične i zdrave obroke. Ovo jelo sa tikvicama je jedno od njih. Delim mišljenje moje prve komšinice i mog muža da je to najbolje jelo sa tikvicama koje sam u životu jela.

Fora je u tome što su one divno hrskave, i iskreno svi sastojci savršeno idu jedni uz druge. Sos od jogurta i bulgar su odlični prilozi za ovo jelo.

Ovo jelo je još jedan od dokaza koliko je tekstura važna, i kako jedan te isti sastojak varira od toga kako je isečen ili oblikovan, pomislite samo na testeninu. Takođe, na kvalitet jela utiče i to da što su korišćene veoma mlade tikvice, a one su tako dobre, skoro sirove mogu da se jedu. Brzo i lako se spremaju, najviše će vam vremena otići na seckanje tikvica, ali videćete vredi.

Tikvice-špagete sa sosom od jogurta i začinskog bilja

Sastojci za 4 osobe:

1 šaka sirovog badema
750g mladih zukini i žutih tikvica
1 kašičica soli
2 kašike maslinovog ulja
2 velika čena belog luka, iseckana na tanke listiće
1/4 kašičica bibera
1 šaka sveže izrendanog parmezana

Sastojci za sos:

1 šolja jogurta
1/2 šolje pavlake ili grčkog jogurta
1 kašika iseckane sveže mirođije
1 kašika iseckanog peršuna
1 kašika isckanog vlašca
1 kašika soka od limuna
So i biber

Prilog: bulgar

Priprema:

Najpre badem istucite kuhinjskim čekićem u zatvorenoj kesici i onda ga pecite na tiganju, nekoliko minuta, dok ne pobraoni.

Napravite sos od jogurta tako što ćete pomešati sve sastojke.

Tikvice isecite na vrlo tanke i duge trake da izgledaju kao špagete. Pomešajte ih sa solju i ostavite u đevđiru da ispuste tečnost, oko 30 minuta. Zatim probajte rukama da iscedite preostalu tečnost iz njih, nemojte previše da ih stiskate jer ćete im uništiti oblik.

U dubljem tiganju ili voku zagrejte maslinovo ulje na jakoj temperaturi, dodajte mu iseckan belik luk, samo da zamiriše, i stavite četvrtinu tikvice da se proprže. Dakle, nemojte stavljati celu količinu, jer onda tikvice neće biti hrskave. Pržite oko 3 minuta uz mešanje. Ponovite isto sa preostalim tikvicama. Kada se skuvali tikvice umešajte sveže izrenadan parmezan, mleveni biber i so, ukoliko je potrebno.

Pospite tikvice prepečenim bademom, i služite ih uz preipremljeni bulgar i sos od jogurta i začinskog bilja.

Američka kuhinja, Prilog, Sladak krompir, Vegeterijanska

Šta da spremite od slatkog krompira (Kaserol i Pečeni krompir)

November 26, 2014 3 Comments

Sladak krompir samo na oko podseća na onaj običan, to je dosta različita kultura. Unutra je obično narandžast, mada sam kupovala i one bele pa unutra ljubičaste. Sladak je. I veoma je hranljiv, pun je beta karotena i vitamina C.

Da, postoji i nešto što se zove jem, yam, i podseća na sladak krompir, ali to su dve različite kulture. Iz nekog razloga ovde u Americi zovu jem nešto što je ustvari sladak krompir i time se pravi velika konfuzija. Jem nije lako naći u običnom supermarketu, i njegova kora je dosta gruba.

Za nas koji smo navikli na običan krompir ovaj ima dosta drugačiji ukus. Čak se od njega pravi i slatka pita, ali nisam njen ljubitelj. Ono što je važno reći je to da je sladak krompir dosta hranljiviji od običnog.

I moram da pomenem da je biljka slatkog krompira veoma dekorativna, posedujem jednu tamno-ljubičaste boje.

Sladak krompir pripremam na dva načina, pečem ga na kriške i onda služim sa sosom od jogurta, ili spremam divni, kremasto-hrskavi, kaserol.

Što se pečenja tiče tu nema nikakve nauke, iseckate krompir na kriške, dodate mu soli i crnog bibera, pospete maslinovim uljem i pečete dok ne omekne.

Kaserol od slatkog krompira

Ovo jelo pravim svaki put za Dan zahvalnosti. Neki od mojih prijatelja ga obožavaju. Interesantan je, iako je sladak nekako se lepo slaže sa slanom hranom. Osim toga, ima taj neodoljivi posip sa ovsenim pahuljicama i puterom. Znam da našim ljudima ovo jelo zvuči veoma strano, ali mislim da mu treba dati šansu.

Inače ovo jelo je veoma popularno na američkom Jugu.

Sastojci:

1 ½ kg slatkog krompira, 3 – 4 komada
3 kašike braon šećera
80g putera
60ml slatke pavlake
2 jajeta
1 kašičica cimeta
1 kašičica iseckanog svežeg đumbira
¼ kašičice muskantnog oraščića
½ kašičice soli, i bibera, prema ukusu
1 šaka isecaknih pikana, opciono

Za posip:

50g brašna
80g ovsenih pahuljica
80g braon šećera
Prstohvat soli
70g hladnog putera, iseckanog na kockice

Priprema:

Skuvajte slatki krompir sa ljuskom. Zatim mu skinite koru i izgnječite viljuškom ili alatkom za pire. U pleh, u kome će se peći, stavite krompir i promašajte ga sa puterom, slatkom pavlakom, izmućenim jajima, šećerom i začinima.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U drugoj posudi stavite brašno, ovsene pahuljice, pikane, šećer, so i na kraju puter iseckan na kockice. Rukama sve to dobro promešajte i lepo rasporedite po slatkom krompiru. Stavite u rernu i pecite oko 30 minuta.

Američka kuhinja, Kejl, Prilog, Salate, Zdravo

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom, i razgovor u kolima

October 19, 2014 7 Comments

Razgovoramo muž i ja u kolima, negde u okolini Baltimora:

Znaš, čitala sam pre neki dan na sajtu B92 neki od onih članaka koliko su Srpkinje privlačne i tako to, i onda pročitam komentare i potpuno ostanem bez teksta.

Pa šta to čitaš?

Ma ranije su ti komentari umeli da budu vrlo duhoviti. Znam ja da ih uglavnom pišu neki zgubidani, isfrustirani likovi, ali ispade da su Srpkinje najgore. Doduše bilo je i par onih koji tvrde da su najbolje na svetu. Mislim, zar je moguće da su sad Srpkinje te koje su zatucane, uobražene, neopuštene, samo gledaju lovu i taj rad, i sada su sve lepše od njih, Kolumbijke, Brazilke, Venecuelanke, ma sve su one bolje… mislim, koliko njih je imalo priliku u životu da ih vidi, osim na televiziji? Ma nije bitno, nego zašto naši muškarci imaju tako negativno mišljenje o našim ženama? Kakvo je tvoje mišljenje o njima?

Ne znam… što me mučiš?

Ozbiljno te pitam.

Teško mi je o tome da govorim sa ove prostorne distance.

Pa sigurno imaš neko mišljenje o tome… pobogu, oženio si jednu.

Ne znam, kad sam živeo u Srbiji malo sam ih precenjivao. Mislim da i drugde ima lepih i kvalitetnih žena.

Čini mi se da mogu da budu oubražene i neopuštene.

Kako da ne budu obražene, znaš kakvih sve manijaka ima, moraš da imaš neki gard. Osim toga kad si opuštena onda si suviše laka. Ponašanje žena je čista reakcija na ponašanje muškaraca. Tamo muškarci vole nedostupne ženske.

Baš sam brojala pre neki dan koliko ima naših devojaka udatih za Amerikance, samo iz naše okoline. Osam. To ipak nešto govori, mislim, sigurno nismo neke bezveze. Nego, šta misliš za lepotu?

Hm, ima svugde lepih i manje lepih žena, teško je reći za neku naciju da je generalno veoma privlačna ili neprivlačna… možda za neke.

Ali ima varajati, crnke, plave, brinete… dobro, ne kao ovde.

Istina.

Imaju malo oštrije crte lica, zar ne, kao i ja uostalom, ali su generalno visoke i vitke.

Jednom sam čitala neki blog Amerikanke koja živi u Beogradu o tome da li je mit da su Srpkinje lepše od Amerikanki. Ona kaže da nisu lepše samo imaju u proseku 8kg manje od Amerikanki i više obraćaju pažnju na svoj izgled, dosta se doteruju. Mršavije su zato što su na espreso-cigarete dijeti. Šta misliš o tome?

Definitivno su vitkije, ali se žene u Srbiji baš puno šminkaju, ne izgledaju prirodno.

Dobro, to je tako sad, ali ranije se nisu toliko šminkale.

Nije, čini ti se.

Ma sigurna sam da ranije nije bilo tako. Sećam se kako su meni nekada izgledale Ruskinje i žene iz Istočne Evrope. Ne, nisu tako izgledale.

Moš’ misliti Kolumbijke najlepše žene… samo kad pomislim kakve su im voditeljke na televiziji, nafrakane i plastične, izgledaju kao trandže.

Valjda zato što su toliko daleko, egzotične su, ljudi vole drugačije stvari. Mada i dalje tvrdim da je generalno lepota precenjena. Sigurna sam da ti treba mnogo više od lepote da bi bio uspešan.

Nego, znaš šta?

Šta?

Ti bar nisi loše prošao.

Misliš?

Mislim.

Deca su i dalje mirno spavala na zadnjem sedištu.

Ne bih da banalizujem stvari ali mene je nekako ova priča o Srpkinjama podsetila na priču o pšenici danas. Jeste, postala je dosadna, oduvek je bila tu, svaki dan je konzumiramo kroz brašno, svi sad nešto eksperimentišu sa heljdom, ovsenim i lanenim brašnom, pa tu je i kinoa i amaranth, čak su i stare zaboravljene vrste pšenice ponovo u modi kao spelt i farro (emmer). Kako možeš da budeš cool ako se i dalje pališ na jednu običnu pšenicu, alo, jesi li ti čula za gluten-free dijetu?

E pa meni se i dalje sviđa pšenica, srećom nisam netolerantna na gluten, i vala ima načina da se konzumira na zdraviji način. Sve nešto razmišljam, generacije i generacije ljudi su se hranile njome, hiljadama godina, i nemoguće da je baš tako loša. Lepo je isporbavati drugačije stvari, zapravo vrlo poželjno, ali mislim da treba da postoji respekt za dobru staru pšenicu.

Probajte recimo da je koristite na drugačiji način da razbijete monotoniju. Ja vam predlažem celo zrno. Ne znam, ja sam oduvek volela da jedem Žito, pa možda zbog toga volim i slane stvari sa njom. Ima nešto u teksturi skuvanog pšeničnog zrna što mnogo volim, zato pazite da ga ne raskuvate. Pored ove salate skuvano pšenično zrno sa malo preliva možete da koristite umesto pirinča i sličnih priloga.

Kad sam videla recept koji sledi za salatu sa pšenicom u jednom od brojeva magazina Bon Appetit odmah sam je napravila. Samo da znate pravila sam je i sa heljdinim zrnom ali to nije to, pšenica je mnogo bolja. Ukoliko nemate kejl, ili kako ga još sad zovu kod nas lisnati kelj, koristite blitvu ili spanać. Da, i dinstani luk je super, ne znam zašto ga više ne koristim.

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom

Sastojci:

1 1/2 šolja pšenice

2 veća crna luka, isecite glavice na 4 dela i razdvojte listove, jednu polovinu luka sačuvajte

5 grančica majačine dušice

1 kašika krupne soli

8 kašika maslinovog ulja

1 veza kejla, iseckanog

So i biber

2 kašike limunovog soka

Priprema:

Skuvajte pšenicu. Možete da je ostavite da prenoći u toploj vodi, ili je kuvajte dok ne omekša ali nikako da se raskuva. U vodu u kojoj se kuva stavite polovinu jednog luka, so i majčinu dušicu. Kada je pšenica skuvana ocedite je od vode i odstranite majčinu dušicu i luk.

U tučanom tiganju zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj temperaturi. Stavite luk da se prži, oko 5 minuta, uz stalno mešanje, dok ne počne da tamni. Posolite ga i pobiberite. Izručite ga u posudu sa pšenicom. Tiganj vratite na vatru i dodajte mu 1 kašiku maslinovog ulja. Uzmite trećinu kejla i propržite ga, oko 1 minut. Dodajte mu so i biber. Izručite ga u posudu sa pšenicom i lukom. Ponovite to i sa preostalim kejlom, dodajući maslinovo ulje.

Pšenicu, dinstani luk i kejl promešajte dodajući limunov sok i preostalo maslinovo ulje. Takođe, dodajte so i biber ako je potrebno.

Meni se dopada kada je ovo salata topla, ali po originalnom receptu se služi hladna.

Bliskoistočna kuhinja, Hleb i peciva, Leblebije, Prilog, Tikvice, Vegeterijanska, Začini, Začinsko bilje

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za’atar-om

September 16, 2014 10 Comments

Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovog puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj apsolutni favorit je libanska M’saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus-kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je veoma komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za’atar.

I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane “tukle”, uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja… došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći “talas”. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama

Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M’saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana.

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.

Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja

2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca

3-4 čena belog luka, sitno iseckana

1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)

1 konzerva (450g) leblebija

1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)

1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza

So i biber

1/2 kašičice cimeta u prahu

Malo iseckanog peršuna

Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 – 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne.

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.

Za’atar

Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.

Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.

Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate.

Za’atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.

Libanski tanki hleb sa za’atar-om

Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.

Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom

2 kašičice soli

4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje

240ml vode

Za serviranje:

Za’atar sa maslinovim uljem

Iseckane masline

Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za’atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.

Badem, Boranija, Mediteranska, Prilog, Salate, Vegeterijanska, Zdravo

Letnja inspiracija ~ Boranija

July 15, 2014 6 Comments

Mogla bih da kažem da je čorba od boranije sa teletinom, iliti kuvana boranija, bilo moje signuture jelo u fazi kada sam bila friška domaćica, i do pre neku godinu rado sam ga pravila i jela. Međutim, jednog dana mi je dosadilo, tek tako.

Ima nešto što me često odvraća da pravim boraniju a to su dve stvari, jedna je da ovde ne mogu da nađem ništa osim zelene tanke boranije koju zovu French ili Green Beans, a ja mnogo volim onu svetlu, žućkastu sa ljubičastim pegama, inače vrlo mesnatu, i drugo, teško je u prodavnicama naći svežu boraniju, ko je probao staru zna koliko je grozna, sve sa onim vlaknima koje ne možete da sažvaćete.

Kad je sveža možete skoro da je sirovu jedete, toliko je dobra. Zato je i blanširam, a posle joj dodajem razne sastojke tj. prelive. Naravno, samo kad nađem svežiju boraniju.

Što se tiče pripreme boranije postoji par važnih stvari u pripremi koje nije na odmet da znate:

1. Kad sečete krajeve, ne secite oba, već samo onaj sa kojeg boranija visi. Kažu da je onaj patrljak, na kraju, nešto najzdravije od boranije.

2. Kada kuvate boraniju zagrejte puno posoljene vode u velikom loncu do vrenja, i onda kuvajte 3-5 minuta. Nemojte je prekuvati. Što je svežija boranija to joj manje kuvanja treba.

3. Kad ste skuvali boraniju odmah je prebacite u sud za ceđenje i stavite pod hladnu vodu i dodajte joj kocke leda. Na taj način bornija će prestati da se termički obrađuje i zadržaće lepu zelenu boju, kao i čvrst oblik.

Pored ova dva recepta koji slede možete da kombinujete skuvanu boraniju sa ajoli sosem ili domaćim majonezom od maslinovog ulja. Za mene je to izuzetna kombinacija.

Blanširana boranija sa prelivom od limuna i bademom

Blanširana boranija sa otopljenim puterom ili maslinovim uljem i sa koštunjavim voćem može da bude sjajana promena u jelovniku tokom leta.

Potrebno za 2-3 porcije:

½ kilograma boranije

4 kašike maslinovog ulja, ekstra devičanskog

1 kašika limunovog soka, plus malo izrendane korice

Krupnija so i sveže samleven biber

Pola šake sirovog ili pečenog badema, koga ste malo “istukli” kuhinjskim čekićem

Pola šake listova ili cvetova korijandera

Priprema:

Skuvajte boraniju kao što je opisano u tekstu gore.

Napravite preliv tako što ćete pomešati maslinovo ulje, limunov sok i izrendanu koricu.

Poređajte oceđenu boraniju na tanjir. Prelijte je prelivom, posolite, pobiberite, dodajte badem i na kraju cvetove korijandera.

Ovo jelo možete da koristite kao prilog ili kao salatu.

Boranija sa belim lukom i prezlama

Onu čorba od boranije koju sam pomenula na početku posta, e ja sam za nju koristila zapršku od maslinovog ulja i belog luka, i mislim da joj je to davalo posebnu aromu. Tu istu zapršku koristim i za čorbu od sočiva i tu se završava moja upotreba iste. Htela sam da napravim sličnu foru i sa blanširanom boranijom, i uopšte nije loše ispalo, posebno su mi bile cool hrskave hlebne mrvice.

Potrebno za 4 porcije:

1 kilograma boranije

8 kašika maslinovog ulja, ekstra devičanskog

5 čena belog luka, sitno iseckana
1 šaka prezli (radije koristim Panko mrvice, a ako ne možete da ih nađete koristite obične)

Krupnija so i sveže samleven crni biber

Priprema:

Skuvajte boraniju kao što je opisano u tekstu gore.

U manjoj šerpici zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan belog luka. Onda udahnite najlepši miris hrane na svetu:) Pržite luk oko pola minuta i dodajte mu mrvice. Kuvajte i mešajte sve još najduže 1 minut i šerpu sklonite sa vatre. Pospite boraniju sa zaprškom i posolite i pobiberite po ukusu.

Ovo jelo možete da koristite kao prilog nekom mesu.

Američka kuhinja, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Cušpajz, baby, cušpajz!

March 31, 2013 9 Comments

Znate ono kad mislite da je nešto super cool i drugačije, a onda ukapirate da je to neka obična stvar koju ste probali sto puta, samo je malo drugačija. Uvek se setim kako smo u nekom budimskom restoranu na meniju našli jednu salatu “koja se sprema mesecima”, i brzopleto je naručili. Imali smo šta da vidimo, to je bila naša obična turšija.

Tako sam i ja mislila za Glazed carrots, mora da je to nešto baš posebno. Zavaralo me to što je često prave sa šargarepama različitih boja (ovde ima da se kupi struk šarenih i zove se rainbow carrots), ili ostave malo od stabla pa dobije neki rustičan izgled. Gledam ja tako jednog dana na televiziji Martu Stjuart koja pravi ovo jelo, i pomislih u sebi “Čekaj bre, pa to je naš cušpajz!”

Za razliku od našeg cušpajza od šargarepa u ovaj ne ide brašno, već med i balzamiko sirće. Ako vam je dosadio naš evo recepta kako da malo osvežite ovo tradicionalno jelo.

Sastojci za 2-3 porcije:

1/2 kg očišćene šargarepe, možete da stavite one baby kao što sam ja koristila na slikama, ili ih samo isecite na oko 2cm dužine.
1 kašika ulja
1 ljutika luk (shallot), iseckan
So i biber
1/2 šolje vode
2 kašike balzamik sirćeta
1 /4 šolje meda
1-2 kašike putera

Priprema:

Na srednje jakoj vatri zagrejte ulje u šerpi i zatim mu dodajte iseckanu ljutiku. Posle 1 minuta stavite iseckanu šargarepu i pržite je par minuta uz mešanje. Zatim dodajte vodu, balzamik sirće, med, so i biber. Sve dobro promešajte i sačekajte da proključa. Smanjite temperaturu, poklopite šerpu i dinstajte šargarepu oko 10-15 minuta. Onda skinite poklopac i kuvajte dok ne ispari tečnost i dobijete gustu glazuru. U to dodajte na kraju puter i služite odmah dok su tople.

Ovako pripremljene šargarepe služite kao prilog uz meso, pirinač, ja ih volim u kombinaciji sa barenom boranijom.

Baštovanstvo, Branč, Indijska, Mediteranska, Paprike, Plavi patlidžan, Predjelo, Prilog, Vegeterijanska

Nedeljni branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom

August 24, 2012 12 Comments

Ko ne voli lenji letnji branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom? Mislim, dovoljan mi je miris iz rerne da me drži u sjajnom raspoloženju preostali deo dana. Kao droga. Ljuštiš paprike i jagodice na prstima te bole, ali ti stoički podnosiš sve jer mirišu tako divno, još si ih ti uzgajala, zalivala svako veče i branila od proždrljivih buba, garden-to-table na delu, sestro slatka!

Priznajem, to mi nedostaje iz Srbije, kad pred kraj leta počnu užurbani radovi oko zimnice, pa se mirisi šire po gradu, tako intimno i slatko.

Za nedeljni branč sam izabrala neobičnu kombinaciju – mediteransko-indijsku. Nisam sigurna šta me je posebno motivisalo za tako nešto osim što mi se nakupilo paprika i patlidžana u bašti (A jeeee!), i što mi je drugarica, Indijka, poslala recept sa patlidžanom koji sam žurila da probam.

Možete da zamislite moje oduševljenje tokom čitavog procesa branja, pečenja, seckanja, i naročito gustiranja mojih plodova uz čašu omiljenog vina u dvorištu sa pogledom na moju bašticu.

Oba jela su fantastična, a kako i da ne budu drugačija kad su svi sastojci tako dobri. Iako sam stavila mere vi možete da se igrate sa njima, to su takva jela da tu retko možete da omanete. Najbolje da ih služite uz komadiće bageta, svežeg ili ispečenog.

Salata od pečenih paprika i plavog patlidžana sa Feta sirom

Sastojci:

350g paprika (moje su uglavnom sitne i ljutkaste)

1 srednji plavi patlidžan

Par sitnih žutih tikvica (imala sam i njih u bašti pa sam ih stavila)

1 srednji crveni ili običan crni luk (crveni je slatkast i bolji je za pečenje), isecite ga na kvadrate i odvojte na listiće

3 čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake iseckanog svežeg peršuna

1 kašika iseckane sveže nane

Sok od 1/2 limuna

So i biber

2-3 kašike maslinovog ulja

Šaka izmrveljene grčke Fete

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu. Pecite paprike, tikvice, i patlidžan oko 10 minuta na jednoj i isto toliko na drugoj strani. U drugoj posudi ispecite luk, za šta će vam trebati manje vremena. Kada su paprike pečene stavite ih u šerpu i poklopite. Posle 10 minuta, kada paprike odmeknu, oljuštite ih i odstranite petiljke sa samenom. Isecite ih uzdužno. Isto to uradite sa patlidžanom i tikvicama.

U većoj posudi pomešajte pečene paprike, patlidžan, tikvice i luk. Dodajte maslinovog ulja, soka od limuna, nanu, peršun, so i biber. I kraju dodajte izmrvljenu fetu.

Bharta, indijsko jelo sa plavim patlidžanom

Sastojci:

2 plava patlidžana

3 kašike maslinovog ulja

1 veći luk

1 ljuta papričica, opciono, ako volite ljuto

1 komad (veličine oko 2.5 cm) svežeg đumbira, vrlo sitno iseckanog

2 paradajza, oljuštena i iseckana na kocke (ili stavite onaj iz konzerve ako vam je lakše)

2 kašike iseckanog peršuna (originalno lišće korijandera)

1 kašika iseckane sveže nane

1 kašičica garam masala začina

1 kašika soka od limete

So i biber

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu, na nju ćete staviti pleh u kojoj će se peći patlidžan. Pecite ga sa obe strane, ukupno oko 20 minuta.

Kada je patlidžan ispečen ostavite ga da se malo prohladi. Zato vreme iseckajte luk, đumbir, papričicu, paradajz i začinsko bilje.

Skinite koru sa patlidžana, odstranite petiljke i nožem ga sitno iseckajte.

Zagrejte ulje na jakoj temperaturi, dodajte luk, posle 2-3 minuta đumbir i papričicu, smanjite temperaturu i dodajte so, biber i paradajz i kuvajte ga dok ne omekša. Stavite patlidžan, promešajte dobro, poklopite poklopcem i kuvajte sve oko 10 minuta. Skinite jelo sa vatre, dodajte mu nanu, peršun, garam masalu i sok od limete. Ostavite jelo na toplom šporetu da se ukusi prožmu.

Američka kuhinja, Paštrnak, Prilog, Sladak krompir, Vegeterijanska, Zdravo

Neodoljivi pečeni paštrnak i pire od slatkog krompira

October 13, 2011 5 Comments

Paštrnak je definitivno zvezda u ovom postu, slatki krompir se nekako prošvercovao, zbog lepe boje a i da ne bude sve suviše jednostavano.

Verovali ili ne ali pečeni paštrnek je nešto najbolje što sam skoro probala, potpuno neverovatan i neočekivan ukus. Bila sam u ogromnom čudu jer je za mene “bela šargarepa” nešto što se ubacuje u supu, ali pri degustaciji iste se zaobilazi u širokom luku, za razliku od njegove narandžaste sestre.

Kad se peče, za razliku od kuvanja, paštrnak se karamelizuje i dobija slatkastu aromu, plus pun je raznih ukusa kao da ste na njega sipali brojne začine, a ne samo so i biber. To vam je kao da jedete neki super delikatesni pomfrit.

Da nešto kažem i o slatkom krompiru. Iako podseća na običan krompir jako malo ima sličnosti sa njim. Znatno je hranljiviji od svog rođaka. Koristi se i u pravljenju slatkih pita, ja ih nikada nisam probala nekako mi je to suviše funky. Inače, ovo jelo je nezaobilazno za Thanksgiving.

Za oba recepta nisam namerno ostavila mere sastojaka, jer je to nešto što se odokativno radi, a i mnogo je jednostavno da bih nešto detaljisala.

Pečeni paštrnak

Zagrejte rernu na 230C (450F). Oko 1kg paštrnaka ogulite i operite i isecite na štapiće debljine pomfrita. Pripremite veliki pleh na kome ćete lepo rasporediti paštrnak u jednom sloju, i stavite na njega papir za pečenje. Paštrnak pobiberite i posolite, poprskajte ga sa maslinovim uljem, promešajte i stavite u rernu da se peče oko 25 minuta. Proverite da ne zagori, jer jačine rerni variraju.

Pire od slatkog krompira

Sve isto kao kod pirea sa običnim krompirom. Skuvajte krompir, skinite mu koru i izgnječite. Dodajte najpre puter, pa onda mleko. Sipajte cimet i sirup od javora (maple syrup), a može i braon šećer, prema ukusu. Ja posle zapečem pire u rerni, a i ne mora.

Oba jela se služe kao prilog mesu. Ja sam ih jela uz file minjon (odličan recept naćićete ovde) i dobro se sve složilo.

« Previous 1 2 3 4 Next »