Šta da spremite za prvi sastanak (mus od pileće džigerice, krostini, začinjeni bademi)

domaća pašteta,

Pre neki dan sam naišla na ovu rečenicu Šta da spremim za prvi sastanak? Ha, pomislila sam u sebi, kako zanimljiva tema. Inače, ja veoma poštujem taj pristup, preko stomaka do srca, od samog početka. I onda sam se setila nečeg što sam skoro pravila, ali nikako da ga ubacim na blog, valjda mi nedostajala inspiracija. Odmah mi je to palo na pamet kao idealno jelo za prvi sastanak.

Na istovetno pitanje iz prvog pasusa, upućeno mom mužu, dobila sam odgovor – ćevape… nisam baš sigurna da je tako razmišljao na našim prvim sastancima. Umesto paste, pice, i sličnih stvari koje se često prave za ovakvu priliku, ja bih izabrala ovu opciju koja je svakako hrabra, originalna i interesantna, i ne traži neko posebno angažovanje, a uspeh je zagarantovan.

Nisam za neka ambiciozna jela, dovoljno ste van sebe u takvim prilikama. Ne i jelima koja uključuju puno mesa ili veliku količinu, jer poenta je da vam misli budu koliko toliko bistre, a ne dam vam sva krv ode u stomak i da se osećate pospano i nezainteresovano.

Dakle, veliko da za maštoviti tanjir sa raznovrsnom ponudom u malim količinama koji liči na nešto što dobijate u finijim restoranima.

Zašto mus od pileće paštete iliti jednostavnije jetrena pašteta? Zato što su svi odrasli na njoj, nisu gadljivi na te stvari kao Ameri, što me stvarno nervira, a plus što je provereno, domaće. Da ne pominjem to što je ova pašteta dosta ukusnija od one kupovne jer se pravi sa jabukama i belim vinom. Samo pazite da nabavite svežu džigericu. Da napomenem ovaj tanjir može da sprema i muškarac i žena, apsolutno nema razlike.

Ima još jedna stvar. Ja kad u restoran izlazim sa prijateljicama najviše volim da naručim ovako nešto. Razlog za to je pre svega moja pričljivost, u takvim prilikama retko mogu da se fokusiram samo na hranu. Kad sam sa mužem, situacija je drugačija, tu su sve priče odavno ispričane, šalim se, ali tada mogu da uživam u nekim komplikovanijim stvarima, ozbiljna degustacija traži tišinu i fokus. Bar je tako kod mene.

Mus od pileće džigerice a la Džulija Čajld (Mousse de foies de volaille)


 

Sastojci:

1/2kg sveže pileće džigerice, iseckane na krupno
1 kisela jabuka, oljuštena i iseckana (jabuke nema u originalnom receptu)
2 kašike sitno iseckanog šelot luk (može i mladi luk ukoliko nemate pomenuti)
2 kašike putera

80ml belog vina (ili Madeire ili konjaka)
60ml slatke pavlake

1/2 kašičice soli
Prstohvat allspice začina (zamena je miks karanfilića, cimeta i oraščića)
Svežeg bibera
120g putera, istopljenog

Priprema:

Zagrejte puter i na njemu 10 minuta dinstajte luk, džigericu i iseckanu jabuku. Dodajte džigerici i jabuci belo vino, ili konjak, i slatku pavlaku. Na kraju treba da dobijete smesu ne previše retku a ni gustu.

Kada je smesa kuvana stavite je u blender ili multipraktik. Dodajte joj začine, i otopljeni puter. Blenderom sve dobro izmešajte. Stavite paštetu u tegle ili neke druge manje posude i stavite ih u frižider. Posle 2-3 sata pašteta će se stvrdnuti.

Krostini

Ovi moji na slici nešto nisu lepo ispali jer je taj baget, od kojeg sam ih pravila, bio loš i svež. Preporučujem bolji kvalitet kao i da bude star bar jedan dan, lepše će se seći.

Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Isecite hleb na tanje kriške. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili masan papir. Kuhinjskom četkicom pređite preko njih maslinovim ulje, onako ovlaš, i na kraju ih pospite krupnom solju i biberom. Pecite hleb oko 15 minuta dok ne dobije zlatnu boju.

Začinjeni bademi

Bademi uvek super idu uz ovakve kombinacije, ovog puta sam odlučila da ih malo zaljutim, ali samo malo. Stavite u tiganj sirove bademe i pecite ih par minuta uz mešanje, zatim dodajte malo maslinovog ulja i na kraju ljutu mlevenu papriku, količinu sami odredite u zavisnosti koliko volite ljuto. Sve dobro promešajte. Sklonite sa vatre.

Sir, džem, jabuka, i vino

Na fotografiji je gauda sir, ali ne običan… ovaj sam kupila po preporuci prodavca i stvarno se odlično slagao sa paštetom. Imao je neki orašasti ukus i bio je zaista jako dobar. Šteta, zaboravih da sačuvam etiketu.

Moram da priznam da pašteta odlično ide uz džem. Jednom sam probala u restoranu paštetu sa džemom od borovnica i stvarno sam bila iznenađena koliko je bilo dobro.

Kisela jabuka će biti dobar izbor uz navedene namernice.

I na kraju vino. Moj izbor je pao na Pino griđio iliti Pino gri, i pokazao se dobrim.

Za dezert vam je najbolje da koristite kupljeni sladoled sa iseckanim voćem. To vam je moj savet. Kao što rekoh, bez preteranog napora napravite finu malu gozbu uz koju ćete se osećati prijatno i opušteno.


Ovo na slici dole je jedan od lepših tanjira sa mesnim prerađevinama koji sam probala u restoranima. Zovu ga charcuterie tanjir, izum francuske kuhinje. On mi je poslužio kao inspiracija.

Kao što vidite na slici krostini mnogo bolje izgledaju od mojih, a umesto moje kombinacije sa džemom i voćem, ovde je korišćen kiseli krastavac, senf i ukiseljena slačica.

 

Continue Reading

Slatko-kiselo grožđe

Ukiseljeno grožđe

 

Ne, nisam samo uvila grozdove svežeg grožđa u tanke komade sira i nabola ih na čačkalicu, ipak sam se malo više potrudila oko ulaznice za blogersku igru Ajme, koliko nas je, koju ovoga meseca organizuje Kori, alijas Jovanka Baštovanka (Kutlačom po kazanu blog).

Nije ovo tek obično grožđe, to je slatko-kiselo grožđe. Zamislite da pravite turšiju od grožđa, to je to. Moram da priznam da mi je veoma teško bilo da se odlučim šta da napravim od grožđa, a htela sam da bude baš sveže… tartovi, salate, slatko, nema tu puno opcija. Rekoh, hajde da vidim šta je sa zimnicom,  tu nađem recept na blogu Smitten kitchen, ali, puno toga sam promenila. I, voilà, slatko-kiselo grožđe, neobično, ali veoma zarazno. Svaki čas otvaram frižider, muljam rukom po tegli, i ubacujem grozd po grozd u usta.

Ako mene pitate kako da služite ovakvo spremljeno grožđe onda bi moj odgovor bio – kao party food. Baš kao na slici, malo sira namotanog oko grozda i eto interesantne i super aromatične hrane.

Ja sam dodala još komade halapinjo paprike, da bude malo ljutkasto, kao da kiselo i slatko nije dovoljno. Iako se u originalnom receptu ne pominje karanfilić, taj začin se baš super pokazao, valjda je zbog toga neizostavan sastojak u kuvanom vinu.

Ja ću zapisati moje mere jer one iz recepta nisu mogle da se primene na moju teglu i raspored grozdova. Ono što bi promenila sledeći put to je da bi ipak sirćetu dodala vode, ono samo mi je previše jako. I da, ja sam smanjila za duplo šećer, jer grožđe koje sam kiselila je bilo baš slatko.

Evo, dok sada ovo kuckam ga grickam… prava eksplozija ukusa.

 


 

Sastojci za teglu od 600ml:

1/2 kg grožđa, može i crno i belo, po mogućstvu neprskano. Meni ne smeta ukoliko ima koštica, mada je sad u prodavnicama sve seedless.
1 1/2 šolje običnog sirćeta (ja bih radije stavila i vodu, u odnosu 1:2, za sirće)
1/2 šolje šećera
1 1/2 kašičica slačice
1 kašičica korijandera
1 kašičica karanfilića
1/2 kašičica crnog bibera u zrnu
1 štap cimeta

1 halapinjo papričica, sitno seckana na krugove, opciono

Priprema:

Dobro operite grožđe, skinite mu peteljke. Stavite grožđe u sterilisanu teglu, zajedno sa iseckanom paprikom. U lonac stavite sirće, šećer i začine. Kuvajte dok ne provri. Zatim sačekajte da se ohladi. Naspite marinadu zajedno sa začinima u teglu. Poklopite tacnom od šolje teglu i ostavite da prenoći. Sutradan zatvorite dobro teglu poklopcem i čuvajte u frižideru. Već posle jednog dana grožđe je spremno za služenje.


 

Continue Reading

Krem čorba od kukuruza i pečeni kukuruz na dva načina

kremasta čorba

 

Kukuruz i ja smo se divno družili ovog leta. Nisam ni pomislila da može da bude tako zavodljiv. Mislim, običan kukuruz… gde li se samo skrivao sve ovo vreme?

 

Čorba od kukuruza

 

Sezona roštiljanja se privodi kraju, uh, ah, ali ima još dana da isprobate ova super jela koje sam vam spremila… pretpostavljam da ima još uvek kukuruza da se kupi.

 

Svaki put kad smo zapalili roštilj kukuruz je uvek bio tu, postali smo potpuno ovisni o njemu.

Krem čorba od kukuruza

 

Ovo nikada ranije nisam pravila, samo sam probala u restoranima. U Americi ovakve čorbice nisu retkost. Kad bolje pomislim, pa kukuruz je potekao iz Amerike, nije ni čudo što ga ovde toliko vole.

Ovako pripremljena čorbica je miljama bolja od one gde se samo ubace zrna kukuruza. Muž i ja, kad smo probali ovu čorbu, samo smo mljacnuli i horski izustili “Wow!” Nismo mogli da se načudimo kako ovako nešto nismo ranije pravili.


 

Sastojci:
50g putera
1 srednji crni luk, iseckan
1 velika šargarepa, iseckana
2 stabla celera, iseckana
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 sveža kukuruza, nožem skinite (isecite) zrna sa njih
3 šolje mleka
2 šolje vode
(količina tečnosti može da varira, ukoliko želite gušću čorbu smanjite količine)
3 grančice svežeg timijana
1 grančica svežeg ruzmarina
2 lista lovora
(Povežite začinsko bilje koncem ili kuhinjskim kanapom, i tako ga stavite u čorbu)
So i biber

Za garnirung:

2 sveža kukuruza  (kuvajte ga zajedno sa čorbom, izvadite ga prilikom blendiranja; onda ga iseckajte, svaki na 3-4 komada, vratite u lonac i služite uz čorbu; meni se puno sviđa ovako serviran kukuruz i tu foru možete da primenite na puno drugih čorbi)
Slatka pavlaka
Vlašac i peršun

Priprema:

Zagrejte puter u loncu. Dodajte mu iseckan luk i pržite ga na srednje jakoj vatri oko 5 minuta. Zatim u lonac stavite iseckanu šargarepu, celer, kukuruz u zrnu, cele kukuruze, i beli luk. Dinstajte sve dok ne omekša, oko 8 minuta, uz stalno mešanje da ne zagori. Zatim dodajte začinsko bilje, so i biber, mleko i vodu. Sačekajte da čorba provri, zatim je poklopite i na tihoj vatri kuvajte oko 25 minuta.

Pošto je čorba skuvana, sačekajte da se malo prohladi. Izvadite cele kukuruze i iseckaje ih na nekoliko komada. Takođe, izvadite začinsko bilje. Štapnim mikserom ili blenderom ispasirajte sadržaj čorbe. Dodajte im iseckane komade kukuruza.

Služite čorbu uz komad kukuruza, slatku pavlaku i svež peršun i vlašac.


Pečen kukuruz sa slaninom u foliji

 

Obožavam kuvani kukuruz, ali posoljen, za razliku od mog muža. Ipak, malu prednost dajem onom pečenom na roštilju. Pogotovo otkako sam ukapirala da mogu da ga jedem i sa raznim dodacima.

 

 

Kukuruz pečen sa slaninom u foliji je nešto što sam videla od svoje komšinice.

Svaki komad kukuruza obavijte sa tanko isečenom slaninom. Sve uvijte u aluminijumsku foliju i pecite na roštilju, rotirajući strane, a ne ko moj muž koji je malo pretereao sa pečenjem jedne strane:)

Pečeni kukuruz preliven puterom i sokom od limete

Ovo je hitovog leta. Obožavam ovu kombinaciju. Posledica toga je da jedem mnogo manje mesa sa roštilja.

Ispecite kukuruz na roštilju. Premažite ga otopljenim puterom. Iscedite po njemu limetu. I bacite malo krupne soli preko njega.

Takođe, volim da preko pečenog kukuruza stavim i pesto od bosiljka. Isto je jako ukusno.

 

Continue Reading

Puter sa začinskim biljem

puter

Puter sa začinskim biljem je jedna mnogo ukusna stvar, par sastojaka i veoma malo vremena vam treba da ga napravite, a zauzvrat ćete u tome beskrajno uživati.

Mnogo volim puter i stvarno ne verujem u obrano ili poluobrano mleko, pavlaku, jogurt, i ostale mlečne proizvode. Zapravo, mene glava zaboli kada u prodavnici tražim punomasno mleko, jer je sve fat free, izgleda da su mlečne masti najveći neprijatelj ljudskog roda. Kad mi u kafeu spomenu skim milk uz kafu, ja samo prevrnem očima, to vam je kao da ste dosuli još vode u kafu. Uvek radije biram half-and-half (pola slatka pavlaka, pola mleko) što je inače najmasnija stvar u ponudi. Kući vrlo često koristim slatku pavlaku za kafu, a puter, to je već posebna priča. Puter se zapravo pravi od slatke pavlake. Probajte da je mućkate i na kraju ćete dobiti maslac. Kod nas se recimo puter uglavnom koristio da se namaže na hleb, sećate se onog malog plavog pakovanja, koji se uvek potpuno rastopi kad se stavi pored tople ringle. Nikad i nije bio jeftin, za razliku od njegovog fake rođaka margarina.

Puter sa začinima

 

Uglavnom ja ga veoma često koristim u kuvanju. Sve nešto razmišljam, šta fali Francuzima od tolike upotrebe putera.
Puter sa začinskim biljem je ipak nešto posebno, divno aromatičan i ukusan,  i možete da ga koristite u toliko raznih jela… zamislite morske plodove i ribu, stejk, poširano povrće, stvarno su mogućnosti ogromne. A tek namazan na prepečen hleb. Kad vam dođu gosti, još dok ne pređete u sobu za ručavanje, počastite ih ovim specijalitetom za predjelo, puter na prepečenom hlebu, malo pršute i maslina, sa nekim šardoneom ili roze vinom. Garantovano će gosti biti oduševljeni. A to je stvarno malo truda i posla. Samo da napomenem da možete u puter stavaljati razne druge začinske biljke i sastojke. Ovo je moja verzija i po mom mišljenju estragon je neizostavan deo jer puteru daje neki stvarno poseban ukus.

Puter sa začinskim biljem

 


 

Sastojci:

150g putera
2-3 grančice estragona
2 kašike iseckanog vlašca
2 kašike iseckanog peršuna
1 mali čen belog luka
1 kašičica limunovog soka, ili još bolje 1 kašičica sastrugane kore limuna
So i biber prema ukusu

 

Priprema:

Izvadite puter iz frižidera da malo omekša. Iseckajte vrlo sitno svež estragon, vlašac, beli luk i koricu od limuna. Dodajte puteru iseckano začinsko bilje, sok od limuna, so i biber po ukusu. Sve dobro promešajte viljuškom.

Zatim puter prebacite na plastičnu foliju, i onda ga rukama oblikujte dok ne dobijete oblik salame. Stavite ga u frižider da se stegne i onda je spreman za služenje. Čuvajte ga u frižideru nedelju dana.


 

 

 

Continue Reading

Paketići od plavog patlidžana sa paradajzom, mocarelom i bosiljkom, i prelivom od belog luka

jelo od plavog patlidžana

Ovo je ponovo potpuno neplanirani post, ali na zahtev nekih ljudi sa So i biber Facebook grupe našao se ovde. Nisam bila baš zadovoljna kako su fotke ispale, mada je ideja sjajna i jelo je veoma ukusno.

Šta reći o jednoj od najprivlačnijih letnjih kombinacija kada je hrana u pitanju – plavi patlidžan, paradajz, mocarela i bosiljak?

Ideja je preuzeta iz jednog italijanskog kuvara, ali ja sam recept malo doradila. Ne mogu da zamislim da ovako nešto prođe bez belog luka.

 


 

Sastojci:

2 velika patlidžana, kad ih kupujete gledajte da budu izduženi a ne previše obli
2 omanja paradajza, od kojih vam treba 8 lepih režnjeva
8 režnjeva mocarele
Pola šake listova od bosiljka
So i biber

2 kašike prepečenih pinjola

Za preliv:

4 kašike maslinovog ulja
Sok od pola limuna
1 čen belog luka, veoma sitno iseckanog
So i biber

Priprema:

Stavite dosta vode da se greje. Posolite je dobro.

Nožem, slajserom ili mandolinom isecite plavi patlidžan na vrlo tanke uzdužne kriške. Trebalo bi da imate 16 lepih komada. Stavite ih u kipuću vodu da se kuvaju 2 minuta. Zatim ih izvadite iz vode, potopite u hladnoj vodi, ocedite i stavite na papirnati ubrus da se dobro osuše.

Za to vreme iseckajte preostale sastojke.

Zatim pravite paketiće tako što ćete ukrstiti dva režnja plavog patlidžana, i na mestu ukrštavanja ređati najpre režanj paradajza, pa mocarele, i na kraju veliki list bosiljka. Svaki sloj posolite i pobiberite. Onda preklopite krajeve patlidžana i dobijate paketić. Nemojte da se nervirate ako oblik nije savršen, obično problem nastaje ako su režnjevi debeli, ili je patlidžan suviše obao, jer kada ga prevrnete posle pečenja izgledaće sasvim ok.

Kad ste napravili svih 8 paketića stavite ih u frižider da se malo ohlade, oko 20 minuta.

Stavite rernu na broil ili grill opciju, ili zagrejte na 220C (430F).

Paketiće poređajte u pleh na koji ste stavili papir za pečenje i pecite ih u rerni 8- 10 minuta.

Napravite preliv tako što ćete u maloj činijici staviti najpre maslinovo ulje, pa limunov sok, iseckan beli luk, so i biber. Žicom za mućenje dobro sve promešajte.

Kada su paketići pečeni servirajte ih tople tako što ćete ih preliti prelivom od belog luka, i posuti preostalim bosiljkom i prepečenim pinjolima.

Bon Appetit!


Ne mogu da odolim a da ne postavim sliku mog paradajza iz bašte. Mnogo je lepo rodio. Izgleda da mu prija kišno, varljivo, leto.

 

Continue Reading

Punjena jaja (Deviled Eggs) ili šta da radite od preostalih uskršnjih jaja

Punjena jaja kao predjelo

Kratak osvrt na nedavni Uskrs i vrlo jednostavan recept za punjena jaja, iliti kako da date šmek jajima koja su vam ostala od Uskrsa. Da, to su ona jaja koja vam se vuku po kući, i ruku na srce, već su vam se smučila, jer ste ih pojeli ko zna koliko.

U Americi punjena jaja se zovu Deviled eggs i prave se za razne događaje, uglavnom kao predjelo. Jednom sam ih čak jela na pikniku. Ne mogu više da se setim kako se kod nas rade punjena jaja, mislim da se pune ruskom salatom. Uglavnom ovaj post pišem zbog toga da vam dam ideju kakve sve namernice možete da kombinujete za punjena jaja i da vam dam par saveta za dekoraciju. U suštini ovo je jedno veoma jednostavno predjelo koje može da izgleda izuzetno lepo i bude ukrs za svaku gozbu.

Punjena jaja kao predjelo

Za punjenje jaja možete da koristite razne sastojke: pored žumanaca, majoneza i senfa, tu su i ren, mladi luk, peršun, vlašac, kapar, kiseli krastavci, inćuni, tunjevina, slanina… izbor je ogroman. U smesu je dobro dodati puter ili mast kako bi dobila na gustini jer ćete tako lakše špricem ispuniti jaje. Tu je i neizbežna dekoracija sa kojom svašta možete da radite.

Evo kako sam ja pravila punjena jaja.

 


 

Sastojci:

10 skuvanih jaja (ukoliko su uskršnja koristite jaja farbana isključivo u lukovini jer sigurno ne želite da služite jaja sa plavim ili zelenim mrljama)
3 kašike majoneza
2 kašičice rena
1 mladi luk, iseckan
4 tanka režnja slanine (duga 20cm)
1/2 kašike limunovog soka
So i biber

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Na tanki pleh stavite papir za pečenje, a preko toga režnjeve slanine. Kada je rerna zagrejana stavite slaninu da se peče oko 12-15 minuta dok ne postane baš hrskava. Zatim je izvadite iz rerne, stavite na papirnati ubrus, a mast, koja se zadržala na plehu, sipajte u činiju u kojoj ćete praviti fil.

Oljuštite skuvana jaja. Oštrim nožem prepolovite ih na pola i izvadite žumanca.

Napravite smesu od preostale masti, žumanaca, iseckanog mladog luka, rena, majoneza, 3 ispečena režnja slanine (preostali ćete koristiti za dekoraciju), limunovog soka i vrlo malo soli (zbog slanine), i bibera. Sa štapnim mikserom ili u multipraktiku izblendajte sve dok ne dobijete glatku pastu. Ovo je neophodno ukoliko želite da koristite dresir vrećicu. Proverite ukus fila jer možete da dodate još malo limunovog soka ili rena da bi dobili odgovarajući ukus. Takođe možete u fil dodati i istucanu ljutu paprika ukoliko volite ljuto a ljutina od rena vam nije dovoljna.

Fil prebacite u frižider da se malo stvrdne, a za to vreme pripremite dekoraciju. Zatim napunite dresir vrećicu filom i punite jaja.

Stavite dekoraciju na jaja. Evo jednog trika – pošto su uskršnja jaja često sa braon flekama na belancetu, pospite jaja alevom paprikom ili krupno mlevenim biberom da se malo kamuflira njihova nesavršenost.

Ideje za dekoraciju:

mladi luk, iseckan dijagonalno
slanina, prepečena i iseckana
vlašac
mirođija
peršun
baby rukola
rotkvice, iseckane na tanke listiće
aleva paprika
biber krupno samleven

 


 

A evo kako je bilo za Uskrs…

Uskršnja jaja su mi prvi put ispala kako treba, farbala sam ih lukovinom, plus tehnika dekoracije sa biljkama. Takođe sam i prvi put koristila tehniku dekupaž i nije loše ispalo. Amerikanci su apsolutno impresionirani farbanjem jaja lukovinom zato što je to prirodan način i zato što tako dobro izgleda sa biljčicama.

Uskršnji ručak je bio onako baš prolećni, jednostavan i šaren. Pošto smo imali vegetarijance povrće je dominiralo. Nažalost nisam uspela da fotografišem gozbu, ali daću vam listu stvari koje sam pravila, čisto da ostane negde,  možda će nekome trebati za sledeći Uskrs.

Za predjelo služili smo moju omiljenu Krem čorbu od špargli.

Kao glavno jelo pravili smo Provansalsku jagnjetinu sa paradajzom. A za priloge smo imali Cušpajz od šargarepe, Varivo od spanaća, mlade pečene krompiriće sa grčkim kiselim mlekom, rendanim krastavcem i začinskim biljem (ovo mi nije uspelo jer je muž kupio kiselo mleko od vanile, što je otkriveno pošto sam ga napravila). Služili smo zelenu salatu, rotkvice i mladi luk (to mi je najomiljeniji prolećni trio).

Za dezert sam se okuražila i napravila Dadinu Reform tortu (recept je na Majinom blogu). Uopšte nije bilo lako. Uspela sam da napravim onaj ne tako gust fil pa mi torta ni na šta nije izgledala. Srećom posle trimovanja i sa glazurom i nije izgledala tako loše. Moram da kažem da su svi bili veoma zadovoljni ukusom, a čak je naš prijatelj, Britanac, izjavio da je to najbolja torta koju je on ikada jeo. Nisu mogli baš da ukapiraju naziv torte tako da smo smislili novo ime za nju –  Riform torta:)

Žao mi je što nisam mogla da napravim uskršnji hleb sa pletenicom, ali nisam imala dovoljno vremena.

Ne sećam se da taj običaj postoji kod nas ali ovde se za decu za Uskrs pravi Lov na jaja (Egg Hunt). Kao uskršnji zeka sakrije jaja i onda ih deca traže. Verovanto su to ranije bila farbana jaja, ali sada se sakrivaju plastična jaja sa raznim slatkišima. Meni je to sladak običaj, a i deca su bila oduševljena.

I imala sam jedno veoma nesvakidašnje iskustvo… prvi susret sa food blogerom ovde u Americi. Jovanka Baštovanka nam je bila u poseti, divno i slatko stvorenje.  Bilo nam je baš lepo.

 

 

Continue Reading

O ruzmarinu & Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

Slani mafini

Uopšte nije teško pogoditi da su ovi  slani mafini jedno malo savršenstvo, kako drugačiji da budu kad su pravljeni sa maslinama, Pekorino sirom, ruzmarinom i orasima. Recept sledi uskoro posle priče o ruzmarinu.

O ruzmarinu

Iako dosta često koristim ruzmarin u kuvanju meni je i dalje prva asocijacija na njega svadbarska dekoracija – okačene grančice na reveru sa pridodatim satenskim cvetovima. Ranije sigurno nisam imala neko posebno mišljenje o tome, ali sada meni ta dekoracija izgleda tako slatko i romantično. Moram odmah da kažem da nemam nikakvo iskustvo kićenja, i da pozitivne asocijacije ne dolaze zbog novca zarađenog na tim događajima.

Sigurno da ruzmarin nosi neku simboliku u sebi pa ga zato koriste na venčanjima, a moguće da je razlog krajnje prozaičan… u jesen, kada se svadbe često prave, verovatno je jedna od retkih biljaka koja je još uvek sa zelenim lišćem.

Rack of Lamb, čuveno francusko jelo od jagnjetine

Ruzmarin u kuvanju ume da bude veoma dominantan, zato morate da vodite računa sa čim ga uparujete i gde ga stavljate, i naravno, koliko. Odlično se slaže sa jagnjetinom, ribom, svinjskim mesom, krompirom, belim lukom, paradajzom, tikvama, pasuljem, plavim patlidžanom, pomorandžom, maslinama i maslinovim uljem.

Od njega se pravi i provansalski začin (Herbes du Provence) u koji još idu timijan, lovorov list i marjoram.

Pored lišća koriste se i grančice, najbolje kao drvenca za ražnjiće, pa i cvetovi. Lako se nalazi i sušeni ruzmarin, ali njega je dobro uvek pre upotrebe istucati u avanu.

Ruzmarin se koristi u spravljanju marinada za meso, neizostavan je sastojak u fokačiji, idealan je u hlebu sa maslinama, krekerima daju naročit šmek, čorba Pasta e Fagioli se ne može da zamisliti bez njega, i šta drugo staviti na povrće prženo na maslinovom ulju nego ovo začinsko bilje.

Veoma je lak za uzgajanje. Čak uspeva da prezimi napolju. Ova žbunasta biljka vrlo je dekorativna u vrtovima.

Ovde možete naći i o drugom začinskom bilju.

Recept za odlične mafine koji sledi je moja ulaznica za food igricu Ajme, koliko nas je. Ovog meseca tema je bila ruzmarin, a domaćica je bila Milkica.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom


Sastojci za 12 mafina:

280g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli (biće dovoljno slani od sira i maslina)
1/4 kašičica sveže samlevenog crnog bibera
2 jajeta
1 i 1/4 šolje jogurta
230ml ulja
60g narendanog Pekorino sira (ili Parmezana kao alternativa)
70g iseckanih crnih maslina
60g grubo iseckanih oraha
1 kašičica svežeg ruzmarina, sitno iseckanog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine.

U jednom sudu izmešajte prosejano brašno, so, biber, ruzmarin i prašak za pecivo. U drugom sudu umutite jaja, dodajte im jogurt, sir i ulje. Smesu sa jajima dodajte brašnu. Promešajte sve varjačom, u par poteza i na kraju umešajte masline i orahe.

Sipajte smesu u papirnate kapice za mafine i stavite pleh u rernu. Pecite oko 25 minuta, dok mafini ne dobiju rumenu boju.

Služite ih dok su još topli.


 

Continue Reading

Punjene artičoke, i zašto ljudi ne vole stranu kuhinju

Artičoke jelo
Pre izvesnog vremena čitala sam na sajtu Blica kako se u restoranima u Kragujevcu pojavila italijanska hrana (orada riba, artičoke, razne testenine, itd), zbog Italijana koji rade u Fijatovoj fabrici. Vest kao vest, simpatično je čuti da se negde stvari menjaju, a onda sam pročitala komentare, bili vrlo negativni prema toj pojavi. Većina je bila uplašena da će to da uništiti nacionalnu kuhinju, a i bili su fazanu šta će nam ta strana kuhinja kad je domaća najbolja.

 

Proučavajući neku temu, o kojoj ću da pišem uskoro, naišla sam na mnoge članke o nacionalnoj kuhinji koji su se uglavnom bavili time koliko je srpska hrana originalna i koja su to njena autentična jela. Moram da priznam da sam našla puno interesantnih detalja, neki od njih zvuče neverovatno. Najupečatljiviji mi je onaj kako je Dositej Obradović morao da ubeđuje ljude da krompir nije otrovan tako što ih je pred njima jeo, a oni mu i dalje nisu verovali. Ipak na kraju su mu poverovali,  jer danas je nemoguće zamisliti ishranu prosečnog Srbina bez krompira. Onda sam pročitala kako neka gospođa samo kuva jela iz manastirskih kuvara jer su to po njenom mišljenju najautentičnija srpska jela:)

Zatim sam našla jedan interesantan članak o staroj srpskoj kuhinji gde se pominje kako je komorač, inače meni jedna od najomiljenijih namirnica, bio veoma prisutan u domaćoj kuhinji, a i da je u periodu između dva rata bilo teško naći kafanu koja nije služila artičoke, špargle i bamije. Bacite pogled na Patin Narodni kuvar pa ćete naći ove i mnoge druge namirnice koje je danas teško naći. Iako neki i dalje tuguju za komunizmom, činjenica je da je ishrana u to vreme bila dosta limitirana. Evo, i ja se sećam, iako sam bila veoma mala, tačkica za ulje, kafu, itd. Doduše, u Titovom kuvaru će te pak naći drugačiji izbor.

Ima par razloga zašto ljudi osećaju zazor prema stranoj kuhinji. Najčešći razlog je to što je ne poznaju, nisu je probali. To je veoma tipično za ljude, ne volimo i plašimo se onoga što dobro ne poznajemo. I sama sam to iskusila.

Često se navode neki patriotski razlozi, i insistira se na nekom čistunstvu što je po mom mišljenju preterano. Mislim, da li možete da zamislite našu kuhinju bez već pomenutog krompira, paradajza, paprike, kukuruza, pasulja, boranije, bundeve, a to nam je sve došlo iz Amerike. Ili, na šta bi naša kuhinja ličila bez austrijskih torti i pita, francuskih kolača, bez baklave, bureka, ćevapa, kafe i ko zna čega još što nam je došlo od Turaka, mađarskog gulaša i paprikaša, italijanske pršute, i da ne nabrajam već. Ja u stvari mislim da je to baš cool što imamo kuhinju prožetu sa toliko različitih uticaja.

Ima ljudi koji kažu da ne jedu ništa što raste ili živi izvan radijusu od 200 km. Moram da priznam da to ima logike zbog transportovanja gde se gubi na kvalitetu robe. Opet, zašto neke nove sorte ne bismo gajili i kod nas i tako obogatili naš jelovnik. I, sigurna sam da ima puno interesantnih vrsti koje bi mogle da se gaje na našem podneblju.

Na moju sreću ja sam velika avanturista u kuhinji, mogu svašta da jedem, ali samo ako je dobro pripremljeno. Pored toga mnogo volim i našu kuhinju. Nađite mi nekog ko putuje iz Merilenda za Virdžiniju samo da bi u Balkan Grill-u jeo burek i ćevape:)

Kad sam došla u Ameriku polako su mi padali svi mitovi o tome kako samo mi pravimo i jedemo neka jela. Probala sam ukrajinsku sarmu, jedino što nije sa kiselim kupusom, rusku salatu sam jela kod Italijana, kažu to je tamo veoma popularno, našla čvarke proizvedene u Dominikanskoj Republici, jela krofne, iste naše, uvaljane u kristal šećer, iz nekog kineskog restorana, i skoro saznala da postoje i druge nacije koje prave kajmak (kaymak).

Sve od navedenog nije posebno bitno, ne moramo da budemo originalni, ono što je stvarno važno je to da se kod nas puno kuva, i to dobro. Ne treba biti isključiv, tako možemo uskratiti sebi puno sitnih radosti koje nam hrana pruža.

 

Punjene artičoke

 

Nažalost ovo divno jelo je palo u zapećak zbog podužeg uvodnog teksta, nadam se da ipak ima onih koji su dogurali do ovih redova. Ako jeste i dalje ovde, onda ćete biti nagrađeni receptom za jedno izuzetno jelo. Ne znam ni sama zašto nisam ranije pisala o njemu, valjda što odmah navalim da ga jedem nemajući vremena da ga fotografišem. Ima jedan neprijatan deo a to je  – čišćenje artičoki. Mnogo naporan posao, ali posle par puta, kad uđete u fazon, bićete sve brži i neće vam to tako teško padati. I da, nećete se puno najesti od artičoki, i zato su idealne za predjelo. Neko će pomisliti, toliko truda oko čišćenja, a ne možeš od toga ni da se najedeš, al’ čekajte da probate taj ukus, da osetite taj miris, to je nešto neopisivo.


Sastojci za četiri osobe:

4 veće artičoke
2 limuna + 1 za služenje
1 šolja hlebnih mrvica
4 čena belog luka, sitno iseckanog
150g sveže izrendanog Parmezan sira
3 komada inćuna, veoma sitno iseckanih
Šaka prepečenih pinjola
Šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog
So i biber
1/3 šolje maslinovog ulja
1 1/2 šolje suvog belog vina

Čišćenje artičoki

Kada kupujete artičoke birajte one sa zatvorenim cvetovima i one koje su malo teže.

Pripremite veću posudu koju ćete ispuniti vodom do pola, prepolovite dva limuna, iscedite ih u vodi, i tu ostavite.

Od pribora vam trebaju veće makaze, kašika za sladoled ili dinju, veliki reckavi nož za hleb i ljuštilica.

Najpre isecite reckavim nožem vrh, oko trećinu cele artičoke. Uzmite polovinu limuna iz vode i njom natopite artičoku jer isečeni listovi lako promene boju. Makazama probajte da iščupate unutrašnji deo cveta, a kad latice počnu da izlaze, energičnim pokretima sa kašikom za sladoled izvadite preostalo jezgro. Pošto ste izdubili artičoku ponovo je natopite limunovim sokom. Odsecite drške artičoki i ubacite ih u vodu sa limunom, kasnije ćete drške oljuštiti luštilicom i iseckati na sitne komadiće. Možete i da skratite makazama listove tj. latice koji imaju na krajevima bodlje, ali i ne morate. Potopite artičoke u vodu sa limunovima dok spremate punjenje.

 

Priprema:

Mrvice, izrendan Parmezan sir, iseckan beli luk, inćune, pinjole, peršun, so i biber promešajte dobro. Dodajte im iseckana stabla artičoke. Sipajte 1/4 maslinovog ulja i mešajte sve dok ne dobijete gustu pastu.

Punite artičoke, najpre unutaršnjost pa delove između listova.

Stavite veliku šerpu na šporet u koju ćete poređati artičoke da stoje. Sipajte vino i vodu u kojoj su boravile artičoke ali sve zajedno treba da bude do 2/3 njihove visine. Poprskajte artičoke sa preostalim maslinovim uljem, poklopite šerpu poklopcem, ali ne do kraja, i dinstajte artičoke. Kad tečnost počne da ključa smanjite temperaturu i ostavite da se krčkaju još 15 minuta. Artičoke su gotove ako su dovoljno mekane pri dnu. Tokom kuvanja, nemojte da propustite priliku da malo zaronite u čarobne mirise koji dolaze iz šerpe.

Ako ste kojim slučajem početnici u njihovoj degustaciji, ovako spremnjene artičoke se jedu na sledeći način: čupajte listove tj. latice i isisajte njihove krajeve zajedno sa punjenjem. Videćete da postoji “meso” pri kraju svake latice. Samo srce artičoke, na dnu središta, jede se celo. Pripremite i sud u kojem ćete odlagati korišćene latice artičoka. Služite artičoke uz limun.

Artičoke su odlične i ako ih služite uz domaći ajoli.


 

 

 

Continue Reading

O američkom Božiću, božićnim keksima i poklončićima…

Božić u Americi

 

Božić u Americi dolazi baš rano, ne mislim na datum, već na čitavu euforiju oko ovog praznika. Nisam pre to posebno primećivala ali sa decom to je druga priča.

Negde odmah posle Thanksgiving-a, krajem novembra, počinje kićenje, slanje čestitki, i razne aktivnosti uglavnom za decu vezane za Božić.

Slanje čestitki poštom je ovde i dalje veoma popularno. Često se naprave čestitke sa fotografijom dece ili cele porodice koja je šalje. Ili, na primer moj bivši profesor uvek šalje pismo gde piše o svemu što mu se desilo te godine, sa propratnim fotografijama… nije mu zameriti pošto dosta putuje po egzotičnim mestima. Čestitke su jako bitne u američkoj kulturi i kad uđete u prodavnicu da ih kupite izgubite se u količini kao i u klasifikaciji… te ove su za babe i dede, ove su za posebno drage prijatelje, ove za unuke, a ima ih onih za poštare. Pomislili biste kakve ima veze koja je za koga čestitka, ali ima jer svaka čestitka ima već oštampan tekst, obično u stihu.

Skoro sam saznala i da se daju pokloni ne samo porodici, familiji i prijateljima već i vaspitačicama u vrtićima, čak i vozaču školskog autobusa, frizeru, kozmetičaru, pa i poštaru. Obično su to poklon čestitke, a neki imaju čak i wish list.

Pored brda poklona koje morate da kupite, što često baca u depresiju, što zbog trošenja para što zbog odabira poklona, morate da se dobro organizujete da bi posetili sve bitnije događaje. U Americi deca se često slikaju sa Deda Mrazom, zatim se obilaze minijaturni gradovi sa vozovima (Holiday Train Display) koji se obično nalaze po tržnim centrima. Tu je još bezbroj događanja u cilju da se deci obezbedi nezaboravan Božić.

Što se tiče kićenja, od jelke do okućnice, to je posebna priča. Kiti se dosta u gradu, ali u predgrađu to mogu biti baš ozbiljni poduhvati. Znam osobe koje su uzimale slobodan dan na poslu zbog božićne kupovine i dekoracije.

Onda zamislite onu decu koja nisu Hrišćani kako je tek njima, svuda euforija oko Božića a ti ne možeš da učestvuješ u tome. Ne znam da li je to istina ali upravo zbog toga Hanuka je postao jedan od važnijih jevrejskih praznika koji se slavi u decembru. Moja prijateljica, Jevrejka, kaže kako su uvek odlazili na Božić u kineske restorane koji su tada jedini bili otvoreni.

Kinezi malo kasnije slave svoju Novu godinu. A odskoro se provlači i praznik Kwanzaa, nastao 60-tih godina prošlog veka, koji slave Afro-Amerikanci iliti crnci, pošto i oni treba da imaju svoj praznik pandan Božiću.

Ne znam kako će to naša deca da dožive kad malo budu starija, ali zar nije cool imati dva Božića?

Inače ja sam ove godine pravila božićne paketiće za decu i vaspitačice iz grupe moga sina. Ne znam koliko se njima sviđa moja ideja oko poklona, ali ja se pak nadam da im je bar bilo ukusno to što sam pravila za njih.

Na slikama možete da vidite kako su paketići izgledali.

Paketići su se sastojali od:

*Gingerbread cookies iliti medenjaka, sa rupama i vrpcama da bi mogli da vise na jelki. Na nekim mojim ranijim postovima imate već jedan recept, ali ovaj put sam koristila jedan drugi i čini mi se da su ovaj put ispali još bolji. Samo sam još dodala malo sveže samlevenog bibera. Inače molasess im daje tu tamnu boju. Da, na njima je moja originalna dekoracija, koja je trebalo da predstavlja mraz. Korišćen je običan royal icing i malo krupniji šećer u kristalu.

*Malih platnenih ukrasa za jelku.

*Domaće Raffaello i Ferrero Rocher kuglica.

*I štapića od crnih maslina i Pecorino sira, čiji sam recept našla na Ireninom blogu. Ja sam moje pekla na nižoj temperaturi i duže. Mnoooogo su dobri. Da ne bi umastili preostali sadržaj u kesici uvijala sam ih u obojenu (naravno crevnu i zelenu) masnu hartiju.

 

Tu je bilo oko 20 paketa što i nije mala brojka. Eto par ideja pa nadam se da će nekom da pomogne.

Mi ćemo otići na Badnje veče kod naših prijatelja, sad u ponedeljak, a onda čekamo srpski Božić.

Srećan Božić svima koji ga slave 25. decembra!

 

Continue Reading

Nedeljni branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom

Pečene paprike

Ko ne voli lenji letnji branč sa pečenim paprikama i plavim patlidžanom? Mislim, dovoljan mi je miris iz rerne da me drži u sjajnom raspoloženju preostali deo dana. Kao droga. Ljuštiš paprike i jagodice na prstima te bole, ali ti stoički podnosiš sve jer mirišu tako divno, još si ih ti uzgajala, zalivala svako veče i branila od proždrljivih buba, garden-to-table na delu, sestro slatka!

Priznajem, to mi nedostaje iz Srbije, kad pred kraj leta počnu užurbani radovi oko zimnice, pa se mirisi šire po gradu, tako intimno i slatko.

Za nedeljni branč sam izabrala neobičnu kombinaciju – mediteransko-indijsku. Nisam sigurna šta me je posebno motivisalo za tako nešto osim što mi se nakupilo paprika i patlidžana u bašti (A jeeee!), i što mi je drugarica, Indijka, poslala recept sa patlidžanom koji sam žurila da probam.

Možete da zamislite moje oduševljenje tokom čitavog procesa branja, pečenja, seckanja, i naročito gustiranja mojih plodova uz čašu omiljenog vina u dvorištu sa pogledom na moju bašticu.

Oba jela su fantastična, a kako i da ne budu drugačija kad su svi sastojci tako dobri. Iako sam stavila mere vi možete da se igrate sa njima, to su takva jela da tu retko možete da omanete. Najbolje da ih služite uz komadiće bageta, svežeg ili ispečenog.

Salata od pečenih paprika i plavog patlidžana sa Feta sirom


Sastojci:

350g paprika (moje su uglavnom sitne i ljutkaste)

1 srednji plavi patlidžan

Par sitnih žutih tikvica (imala sam i njih u bašti pa sam ih stavila)

1 srednji crveni ili običan crni luk (crveni je slatkast i bolji je za pečenje), isecite ga na kvadrate i odvojte na listiće

3 čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake iseckanog svežeg peršuna

1 kašika iseckane sveže nane

Sok od 1/2 limuna

So i biber

2-3 kašike maslinovog ulja

Šaka izmrveljene grčke Fete

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu. Pecite paprike, tikvice, i patlidžan oko 10 minuta na jednoj i isto toliko na drugoj strani. U drugoj posudi ispecite luk, za šta će vam trebati manje vremena. Kada su paprike pečene stavite ih u šerpu i poklopite. Posle 10 minuta, kada paprike odmeknu, oljuštite ih i odstranite petiljke sa samenom. Isecite ih uzdužno. Isto to uradite sa patlidžanom i tikvicama.

U većoj posudi pomešajte pečene paprike, patlidžan, tikvice i luk. Dodajte maslinovog ulja, soka od limuna, nanu, peršun, so i biber.  I kraju dodajte izmrvljenu fetu.


Bharta, indijsko jelo sa plavim patlidžanom

 


 

Sastojci:

2 plava patlidžana

3 kašike maslinovog ulja

1 veći luk

1 ljuta papričica, opciono, ako volite ljuto

1 komad (veličine oko 2.5 cm) svežeg đumbira, vrlo sitno iseckanog

2 paradajza, oljuštena i iseckana na kocke (ili stavite onaj iz konzerve ako vam je lakše)

2 kašike iseckanog peršuna (originalno lišće korijandera)

1 kašika iseckane sveže nane

1 kašičica garam masala začina

1 kašika soka od limete

So i biber

Priprema:

Uključite rernu na broil/grill opciju. Pre nego što uključite rernu stavite rešetku na najvišu pregradu, na nju ćete staviti pleh u kojoj će se peći patlidžan. Pecite ga sa obe strane, ukupno oko 20 minuta.

Kada je patlidžan ispečen ostavite ga da se malo prohladi. Zato vreme iseckajte luk, đumbir, papričicu, paradajz i začinsko bilje.

Skinite koru sa patlidžana, odstranite petiljke i nožem ga sitno iseckajte.

Zagrejte ulje na jakoj temperaturi, dodajte luk, posle 2-3 minuta đumbir i papričicu, smanjite temperaturu i dodajte so, biber i paradajz i kuvajte ga dok ne omekša. Stavite patlidžan, promešajte dobro, poklopite poklopcem i kuvajte sve oko 10 minuta. Skinite jelo sa vatre, dodajte mu nanu, peršun, garam masalu i sok od limete. Ostavite jelo na toplom šporetu da se ukusi prožmu.


 

 

Pečene paprike

Continue Reading