Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Junetina, Pasta, Salate, Špargle

Salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama

March 3, 2016 4 Comments

Ima nekih jela koje napravite na brzaka, bacite u njih ono što vam je prostalo u frižideru, i kad ih probate doživete momentalno oduševljenje. Ne sećam se kada sam skoro probala nešto tako dobro kao što je ova salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama. Morala sam da recept stavim na blog, da i drugi ljudi uživaju u ovom jelu.

Odmah sam se prisetila prošlonedeljnog odlaska u neki skupi italijanski restoran, šta da vam kažem, jela sam nedovoljno kuvanu pastu, to im je kao glavna stvar, domaća pasta. A i nešto im nisu bila previše inventivna jela, stvarno ništa posebno za cene koje su stavili. A da sam jela jedno ovako jelo, čiji recept uskoro sledi, ne bih se uopšte bunila, zapravo večera u restornu bi mi ostala u veoma lepom sećanju.

Sastojci su super, ali ja mislim da je posebno dobar preliv od limuna, uz obavezno puno crnog bibera. Setila sam se još jednog odličnog jela sa pastom na blogu – Pasta sa rikotom i rukolom i prelivom od limuna.

Ovo jelo može da vam bude kompletan obrok, i mislim da se najslađe jede ako ga spakujete za ručak na poslu.

Moram da pomenem dve stvari koje su mi ulepšale život ovih dana, baš dugo nisam imala sreće da pogledam dobar film ili pročitam knjigu, ali eto i to se dogodilo. U pitanju je film Hail, Ceasar, braće Koen, i knjiga Never let me go, britanskog pisca Kazua Išigura. Film sam odgledala dan pre dodele oskara, simbolično, i mogu da kažem de je bio pravi antipod kasnijoj manifestaciji koja je bila prilično naporna tako da je nisam ni odgledala do kraja. Mnogo volim filmove braće Koen, tako su nepretenciozni, opušteni, razigrani, opet sa stavom i porukom, ali ništa na prvu loptu. Film je brilijantan i pravo osveženje, ja bih poslednjih desetak minuta filma pustila na dodeli oskara, čisto da ljude podsete na njihovu misiju i ulogu u društvu.

Knjiga je u sasvim drugačijem fazonu, još je nisam pročitala do kraja, ali znam da je to jedno od najboljih knjiga koje sam skoro čitala. Možda je utisku doprinelo i to što sam poslednjih meseci čitala kojekakve mediokritetske knjige, uglavnom izbor knjiga iz mog kluba knjige. Nikada mi neće biti jasno kako neke loše knjige imaju toliku čitanost i visoke rejtinge, šta su ti ljudi čitali u svom životu kada ih toliko hvale. Ne bih da vam otkrivam temu ove knjige, videćete zašto, ako je budete čitali… malo je starija, ne znam da li je objavljena kod nas.

Sastojci:

1 pakovanje paste (na slici su farfale)

1/2 šake soli

Za preliv:

Sastrugana korica jednog celog limuna

1 kašika limunovog soka

1/4 kašičice krupne soli

1/4- 1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

200g svežih špargli, oprane, deblji krajevi odsečeni, zatim iseckane dijagonalno

200g mocarele, iseckane na manje komade

80g suvog mesa ili pršute, iseckane na trake

Priprema:

Skuvajte pastu, ovde pogledajte instrukcije.

Dok kuvate pastu napravite preliv, tako što ćete pomešati limunov sok, izrendanu koricu, so, biber i maslinovo ulje.

Zatim, iseckajte preostale sastojke, špargle, suvo meso i mocarelu.

Dva minuta pre nego što će pasta biti skuvana dodajte joj šparglu. Kuvajte sve oko 2 minuta, zahvatite 1/2 šolje vode u kojoj se kuva pasta sa šparglama.

Ocedite sve u đevđiru, vratite pastu i špargle u lonac, dodajte preliv i vodu koju ste sačuvali, dobro sve promešajte, a zatim stavite mocarelu i suvo meso, i to takođe promešajte. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno. Služite jelo toplo ili hladno.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Pasta, Priče iz Amerike, Svinjetina

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

October 5, 2015 5 Comments

Pasta sa dimljenim kabasicama i brokoli rabom

Jedna od onih fatalnih kombinacija u kuhinji – dimljene kobasice i brokoli rab. Došla iz Italije. Pre recepta slede dve priče, jedna o brokoli rabu, verujem da dosta ljudi nikad nije čulo o ovom zelenom povrću, i druga o mestu, nedaleko od moje kuće, gde se prave i prodaju kobasice koje su završile u ovom jelu.

Brokoli rab, Rapini (Broccoli rabe)

Brokoli rab, ili Rapini, je moje omiljeno zeleno povrće. Najpre blanširan, pa dinstan na maslinovom ulju, zajedno sa belim lukom, pa posut limunovim sokom i krpuno mlevenim crnim biberom, to je praznik za moje nepce. Otkrila sam ga u nekom italijanskom restoranu, tu su ga služili kao prilog, i otada ga redovno pravim na taj način. Ne znam u čemu je tajna njegove privlačnosti, čak ima malo gorak ukus, i ume da bude žilav, mislim na drške, svejedno, ja ga obožavam.

Ima male cvetne glavice koje podsećaju na brokoli, ali to je dosta različita biljka. Gajila sam ga jedne godine, podseća malo na kupus, i nije posebno zahtevan. Kažu da je popularan u južnoitalijanskoj, portugalskoj i španskoj kuhinji.

Razmišljala sam šta bi bila dobra zamena, možda eskarol, listovi maslačaka ili rukola. Možete da stavite i brokoli, ali to onda neće biti isto jelo.

Ostrowski of Bank Street

Da mi je neko skoro pričao da samo jedan blok niz moju ulicu postoji mesto gde se proizvode domaće svinjske kobasice, i da čak postoji sušara, ne bih mu verovala. Da, i to je Amerika!

Znala sam ja da se tu prodaju kobasice, čak sam ih ponekad i kupovala, ali da postoji čitava proizvodnja to nisam znala. To je jedna od najneuglednijih kuća u kraju, izlog radnje više tera mušterije nego što ih privlači, bukvalno je prekriven nekakvim kutijama. Kod naziva firme stoji neka Koka-kola reklama, izbledela i oštećena, sigurno je tu decenijama, na vratima piše otvoreno od 6 do 13h, ko još ima takvo radno vreme. Ujutru se mogu videti kamioni načičkani uz ivičnjak, neki krupni muškarci nešto uteruju pa isteruju. Naravno da sam svašta isprojektovala u glavi o tom mestu, sumnjala sam da se tu dešava neki tajni biznis, već sam počela da ih držim za Sopranose iz Baltimora, i onda jednog dana ugledam kroz prozorčić radnje radionicu gde se meša meso i izvlače kobasice. Mom oduševljenju nije bilo kraja, videti tako nešto, bar ovde kod mene, prava je retkost. Male zanatske radnje, kojima je nekada ovaj deo Baltimora bio prepun, su potpuno nestale, samo su ostali izlozi. Sve je to sad u rukama krupnog biznisa.

U Baltimoru, i uopšte u Americi, postoji velika populacija Poljaka, otuda veliki broj prodavnica sa poljskom robom, u koje rado zalazim. Sve do jedne mirišu na sušene kobasice. Ovde se svuda mogu naći poljske dimljene kobasice, zovu ih kielbasa. Mene podsećaju na naše, ako se dobro sećam, srpske kobasice.

Postoji još jedna Ostrowski radnja sa kobasicama nedaleko od nas, kažu dva brata su se davno podelila i svako je nastavio svojim putem. Ovaj Ostrowski u mojoj ulici više proizvodi za velikoprodaju nego maloprodaju, zato im i nije bitno kako izgleda radnja. To je porodičan biznis, svi u njemu učestvuju, i tata Viktor, vlasnik, i njegova deca. Rano ujutru stiže meso i ambalaža, oni ga melju i mešaju sa začinima, najviše koriste so i crni biber, žalfiju i celer, zatim stavljaju meso u crevo, i onda pakuju. One dugačke kobasice idu u sušaru na sušenje. Isključivo prave svinjske kobasice, i moram da priznam da su odlične.

Na zidu vise sušene kobasice, u vitrini se čuvaju sveže, a tu su još i kupus ribanac i teglice rena, ah, kakvo istočnoevropsko iskustvo. Kad bolje razmislim kobasice su popularne svugde u Evropi, nekako su neizostavni deo evropske kulinarske kulture. Sasvim je normalno što me toliko privlače, kao i sve one koji su došli iz old world, što bi rekli Amerikanci. Kao što vidite umetnost pravljenja kobasica se nije zadržala samo u Evropi, već se proširila i na druge kontinente.

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg integralnih makarona, rotini ili slični (mogu i obični, ali mislim da se integralni najbolje slažu sa ostalim sastojcima)

1 veza brokoli raba, odstranite 2-3 cm od kraja stabala, isecite ga na manje komade.

1 kašika maslinovog ulja

1/2kg kvalitetne dimnjene svinjske kobasice, isečene na tanke kolutove

3 veća čena belog luka, iseckana na tanke listiće

1 šaka sveže izrendanog parmezana

So i biber, prema ukusu, mada sam sigurna da vam neće trebati zbog kobasica koje su dobro začinjene

Priprema:

Skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Sačuvajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala.

U isto vreme, u drugoj šerpi, zagrejte vodu do kjučanja, i dodajte 2 kašike soli. U njoj ćete blanširati brokoli rab, oko 5 minuta.

Za to vreme u većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje, na jačoj vatri propžite iseckanu kobasicu, oko 5 minuta, dodajte iseckan beli luk, i posle jednog minuta dodajte oceđeni blanširani brokoli rab, kuvajte sve oko 3 minuta, i na kraju isključite vatru, i dodajte skuvane makarone.

Umešajte renadni parmezan i ½ šolje preostale vode od kuvanja makarona.

Proverite da li je jelo dovoljno začinjeno. Služite ga odmah.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

July 2, 2015 3 Comments

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona

½ šake soli

100g pančete, iseckane

1 kašika maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)

So i biber

80ml votke

150ml slatke pavlake

¼ kašičice izrendanog oraščića

Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema:

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta. Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić.

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali. Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.

Glavna jela, Junetina, Meso, Pasta, Sosevi

Kako da napravite najbolje ćufte u paradajz sosu

January 18, 2015 20 Comments

Ranije pravljenje ćufti mi nikada nije išlo od ruke, uvek su mi nekako bezveze ispadale, zato sam ih i retko pravila. To je zato što sam uvek koristila jedan te isti recept iz porodične sveske recepata. Onda sam počela da istražujem druge recepte, i vremenom su mi ćufte ispadala sve bolje. Sad sam u toj fazi da mislim da sam došla do idealnog recepta. Čak ih često pravim i gostima, jer znam da ne samo što će uživati u njima, već ih će se dugo sećati.

Ima nešto u ćuftama tako neodoljivo! Možda je do njihovog oblika, malih loptica, ili je razlog njihov predivan ukus. Kad bolje razmislim, puno jela sa mlevenim mesom su među najpoplarnijim, recimo sarma, punjene paprike, lazanja, musaka, špagete bolonjeze, itd.

Zaista nije lako napraviti dobre ćufte – one moraju da budu lepog oblika, ne bi trebalo ni da su suve, već sočne, i moraju da imaju lepu aromu. I volim da se kuvaju u dobrom paradajz sosu.

Evo par stvari koje bi trebalo da znate u vezi pravljenja ćufti:

Sastojci

Što se tiče vrsta mesa ja najviše volim da koristim junetinu. Po pravilu se koristi mešano, svinjsko, juneće ili teleće. Meni svinjsko meso već odavno nešto ne prija, jedino sa junećim mlevenim mesom dobijam ćufte po mom ukusu. Samo da znate da ćufte možete praviti od mlevenog ćurećeg ili jagnjećeg mesa. Da znate da je važno i koliko masti ima u mesu, ona utiče na sočnost ćufti, gledajte da nabavite juneće meso sa 15% masti.

Ranije sam koristila zemičku hleba potpoljenu u mleko, čak i rendani krompir, ali sam onda počela da stavljam u ćufte rendani Parmezan i prezle, i otada su moje ćufte jako puno napredovale. Parmezan dosta utiče na ukus, kao i začinsko bilje, peršun i majčina dušica. Vremenom sam počela da pržim luk umesto da ga stavljam sirovog, i to je takođe dosta doprinelo boljem ukusu.

Kako da dobijete ćufte lepog oblika

Ima jedno pravilo, bar se kod mene više puta pokazalo kao tako, ako imate problema da napravite lepu loptu od smese za ćufte onda je sigurno smesa previše suva ili retka. Ja uvek stavim tu smesu da se ohladi u frižideru, pre nego što počnem da pravim loptice.

Što se tiče veličine najbolje je da bude veličine većeg oraha, ili loptice za golf.

Pečene ili pržene ćufte

Ja više volim kad su pečene, što zbog toga što je manje posla oko njih, zadravije su, i na kraju, ćufte sačuvaju lep oblik. Pržim ih samo kada su u pitanju ćufte od ćuretine, jer je to meso suvo, bez masnoće.

Domaći paradajz (Marinara) sos

Moj Marinara sos, iliti sos od paradajza, je baš jednostavan za pravljenje. Pravo da vam kažem nije mi bilo lako da se setim mera, jer ja to pravim odokativno, to je ono kao kad vas pitaju kako praviš supu. Gušći je od onog kojeg pravim samo za pastu, a i ima tajni sastojak, mislim na ove zimske dane, to je zamrznuti bosiljak u maslinovom ulju.

Ukoliko se dobro sećam u onaj naš klasičan paradajz sos ide i brašno tako da je Marinara sos definitivno zdravija varijanta. Inače, Marinara sos je poreklom iz Italije.

Ovde možete da pogledate kako se pravi.

Inače, kad se ćufte potope u domaći Marinara sos, verujte mi nema ništa ukusnije. To je eksplozija divno uklopljenih ukusa. Ma ja se svaki put toliko uflekam dok ih jedem, od mirisa i ukusa potpuno izgubim samokontrolu:)

Da, Merlo po pravilu najbolje ide uz ćufte u paradajz sosu.

Ćufte u paradajz sosu

Video recept pogledajte ovde.

Sastojci za ćufte (oko 34 komada):

900g mlevenog mesa (koristite mešano, svinjsko, teletinu ili junetinu, ili samo ovo poslednje koje ima 15% masnoće)

1 kašika maslinovog ulja

1 veliki crni luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 1/2 kašičica soli

1/2 kašičice mlevenog bibera

1 šolja (90g) prezli

1 šolja (50g) izrendanog Parmezana

2 jajeta

1/2 kašike iseckane majčine dušice (timijana)

2 kašike iseckanog svežeg peršuna

Sastojci za paradajz sos:

1 kašika maslinovog ulja

1 manji crni luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckanog

1 velika konzerva (800g) paradajz pelata ili 1l kuvanog soka od paradajza (u tom slučaju nemojte da dodajete vodu)

1 šolja vode

So i biber prema ukusu

1-2 kocke zamrznutog bosiljka u maslinovom ulju ili 2 kašike iseckanog svežeg bosiljka

Priprema:

Možete da stavite iseckani sveži crni i beli luk u smesu sa mesom, ili ga još bolje propržite. Tako ćete ga omekšati, i dobiti fini karamelizovani ukus.

Iseckajte crni luk i propržite ga u maslinovom ulju, na srednje jakoj temperaturi. Na kraju dodajte beli luk i pržite sve još jedan minut.

Meso pomešajte sa luko, svežim ili proprženim, prezlama,jajima, Parmezanom, iseckanim peršunom i majčinom dušicom. U to dodajte so i biber. Mešajte sve rukama, i na kraju dodajte maslinovo ulje (ukoliko niste propržili luk). Stavite smesu u frižider da se malo stegne, a i ne morate.

Za to vreme napravite paradajz sos. Na maslinovom ulju propržite crni luk oko 5-6 minuta, zatim mu dodajte beli luk. Na kraju sipajte paradajz pelat, vodu, i dodajte so i biber prema ukusu. Kad sos proključa, smanjite vatru i polupoklopljenog ga kuvajte, oko 15 minuta sve dok se ne zgusne. Povremeno ga mešajte, na kraju stavite bosiljak.

Na veliki pleh staviti papir za pečenje i zagrejte rernu na 210C (420F).

Izvadite smesu sa mesom iz frižidera i rukama pravite ćufte, veličine većeg oraha, i ređajte ih po plehu. Pecite ih oko 15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove stavite ih u paradahz sos, nek se tu kuvaju 15 minuta, a zatim služite uz pastu.

Špagete skuvajte na ovaj način. Tajming kuvanja sve tri stvari mora da bude dobar, kako bi sve bilo toplo i spremno da se odmah servira.

Ćufte u paradajz sosu možete služiti i uz pire krompir, podjednako su ukusne kao sa špagetama.

Služite ćufte u paradajz sosu sa špagetama uz prepečen hleb (obavezno!), izrenadni parmezan i bosiljak.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pasta

Špagete Karbonara (Spaghetti Carbonara)

August 4, 2014 7 Comments

Post koji upravo čitate je dokaz da se upornost uvek isplati. Jedna moja čitateljka, Sanja, više puta mi je sugerisala da joj napišem recept za Špagete karbonara, i evo, ja to upravo činim.

To je baš jednostavno jelo, začas se napravi, a opet može da vas dosta zasiti. Pored Špageta bolonjeze sigurno najpopularnija pasta kod nas. Iako je, kao što rekoh, vrlo jednostavno za pravljenje ima tu par forica koje morate da savladate.

Najpre, morate dobro da skuvate pastu, zatim da napravite dobar tajming kuvanje paste i spremanja sosa. Sos mora da bude kremast i jaja moraju da se dobro termički obrade.

Imam jednu anegdotu vezanu za pravljenje ovog jela. Jednom tako dok sam ga pravila, tek sam bila stavila slaninicu da se prži, miris počeo da se širi kućom, utom začuh snažan udarac vrata na spratu. Moja ćerka se probudila iz popodnevne dremke i dere se sa stepeništa, I smell something… it smells SLA-NI-NI-CA!

Špageti Karbonara (Spaghetti Carbonara)

Sastojci:

1 paket špageta
2 kašike maslinovog ulja
125g sitno iseckane slanine, najbolje pančete
4 manja čena belog luka, sitno iseckan
2 jajeta, umućena
80g sveže izrendanog parmezana + 20g za serviranje (ovaj na slici je pravljen sa Mančego sirom, a čini mi se da sam ovo jelo pravila i sa Pekorino sirom i da je bilo dobro)
So i sveže samleven crni biber
Pola šake iseckanog svežeg peršuna

Priprema:

Pripremite sve sastojke unapred, kao što rekoh tajming je veoma važan za pripremu ovog jela. Iseckajte beli luk, slaninu i peršun. Izrendajte sir i pomešajte ga sa umućenim jajima.

Najpre zagrejte vodu do ključanja, u njoj ćete skuvati pastu. Instrukcije za dobro skuvanu pastu pogledajte ovde. Prilikom kuvanja paste, pre nego što je procedite zahvatite pola šolje tečnosti u kojoj se kuvala.

Pet minuta pošto ste pastu stavili u ključalu vodu, zagrejte maslinovo ulje u većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckanu slaninu i pržite je par minuta dok se skoro sva mast iz nje se ne istopi. Pri kraju prženja pasta bi trebalo da je gotova. Procedite je, ali ne zaboravite da zadržite nešto tečnosti. Zatim slanini dodajte iseckani beli luk i pržite ga najduže 1 minut. Oceđenu pastu stavite u šerpu i mešajte sa sosem, i isključite vatru. Posle 2 minuta mešanja u pastu umešajte jaja sa sirom. Mešajte energično sve vreme dok špagete ne upiju jaja i sir. Ne bi trebalo da bude grudvica, a u isto vreme jaja su termički obrađena.

Dodajte tečnost u kojoj ste kuvali pastu da biste dobili kremastu teksturu, ne morate svu, samo onoliko koliko vama odgovara. Dodajte soli, morate da imate na umu da su špagete već dovoljno slane zbog slanine i sira, i puno mlevenog bibera, mislim da je to jako važno za ovo jelo.

Jelo služite odmah. Pospite ga sa preostalim sirom i iseckanim prešunom. Što se tiče vina meni Pino griđio najbolje leži uz ovo jelo iako ga često služe uz nešto kiselija crna vina.

Pogledajte ovde video kako da napravite autentične Špagete karbonara.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pasta, Rikota, Spanać, Vegeterijanska, Začini i začinsko bilje

Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom & priča o žalfiji

June 17, 2014 2 Comments

Mogla sam slobodna da nazovem ovaj post Zeleno, volim te zeleno. Videćete, sve je zeleno, i žalfija i njoki i priroda na slikama. Sada se lepo zavalite u stolicu, fotelju ili krevet, opustite se i odmarajte oči u zelenilu.

Da, to je taj period kad je priroda najbujnija, veoma zelena, uvertira u vruće letnje dane, ispunjene zlatnim nijansama. Moram da priznam ovo mi je omiljeni deo godine.

O žalfiji

Pre nego što pređem na njoke da se zadržim kratko na žalfiji. Još malo pa sam popunila kolekciju začinskog bilja na mom blogu. Više o drugom začinskom bilju pogledajte ovde.

Dugo sam imala zazor od ove travke jer mi je uvek prva asocijacija bio čaj od iste, inače groznog ukusa, koji sam pila svaki put kad bi me zabolelo grlo. Nisam imala pojma da se koristi i u kuvanju. Kad sam došla u Ameriku primetila sa sušenu žalfiju koja se ovde prodavala pod imenom Dalmatian Rubbed Sage, pa sam odlučila da je kupim zbog geografske odrednice. Onda kada sam otvorila pakovanje ukapirala sam da je to ništa drugo do običan čaj od žalfije.

Osušena žalfija ima još intezivniju aromu od sveže pa je neki izbegavaju u kuvanju. Mislim da se takođe osušena koristi u italijanskoj mešavini začina, Italian Seasoning, zajedno sa origanom, bosiljkom, ruzmarinom i majčinom dušicom.

Kako da vam kažem, žalfija nije posebno atraktivna začinska biljka. Ipak, neka jela su nazamisliva bez nje, recimo čorba od muskatne tikve, ili svinjske kobasice, pa i pečena ćurka, na kraju i puter sos sa žalfijom koji odlično ide uz njoke čiji recept uskoro sledi.

Ima žalfija različitih vrsta, skoro sam mirisala jednu, koja ima svetle mrlje po listovima i miriše na, verovali ili ne, ananas. Nije da je previše koristim ali čupkam je s vremena na vreme, obično je koristim u salatama i sosevima za pastu. Važno je samo da ne preterujete zbog njene vrlo intezivne arome. Vrlo se lako uzgaja, i kad je jednom posadite ona se stalno obnavlja.

Njoki sa spanaćem, rikotom i parmezanom u puter sosu sa žalfijom

Ovaj recept spada u one gde vam se čula slade još u procesu pravljenja, svi sastojci su sjajni, prosto uživate u pravljenju ovog jela. Doduše, ja sam imala malog “pomagača”, pa je posao bio zahtevniji nego što bi bilo u normalnim okolnostima. Ipak, zahvaljujući ovom poduhvatu saznali smo da dete voli rikotu, pored parmezana i mocarele, a užasno je izbirljivo. Bar ima dobar ukus kad su sirevi u pitanju:)

Ovo jelo je za posebne prilike, traži vreme i skupe sastojke, ipak, kad budete grickali ove njoke znaćete da je vredelo. Možete da puter zamenite maslinovim uljem. Iako na prvi pogled ne izgledaju tako ovi njoki su vrlo zasitni, i o tome mislite kad ih budete pravili. Ova količina je dovoljna za 8-10 ljudi.

Ovo nisu klasični njoki u koje ide krompir, drugačije se i oblikuju. Poreklom su iz Firence, kao i mnoga druga jela sa spanaćem, i takođe se zovu ravioli nudi. Recept sam pronašla u maloj knjizi recepata koju sam dobila od magazina Saveur.

Sastojci:

420g sveže domaće rikote (recept za njeno pravljenje pogledajte ovde). Domaća rikota je miljama bolja od kupovne.

300g pakovanje odmrznutog spanaća, ili veza svežeg

130g brašna

150g sveže izrendanog parmezana + za služenje

4 žumanca

10 listova sveže nane, iseckanih

Prstohvat izrendanog muskatnog oraščića

So i crni biber

110g putera

10 manjih listova sveže žalfije

Priprema:

Najpre napravite rikotu. Oko sat vremena će vam biti potrebno da se sir ocedi. Sir bi trebalo da se ohladi.

Zatim pripremite spanać. Ukoliko ste koristili zamrznuti nema potreba da ga kuvate, važno je da ga dobro ocedite. Ukoliko imate svež spanać onda ga blanširajte.

U multipraktiku od njega napravite smesu sličnoj pasti. Tome dodajte iseckanu nanu. Izvadite ga iz multipraktika i pomešajte ga sa rikotom, izrendanim parmezanom, 85g brašna, i u to dodajte 4 žumanceta, prstohvat izrendanog oraščića, i so i crbi biber prema ukusu.

Kada ste sve to dobro promešali stavite smesu u frižider da se malo zgusne.

Njoke izvlačite uz pomoć dve kašičice. Bacite komad testa na površinu po kojoj ste posuli malo brašna i onda rukama oblikujte njoke u valjkasti oblik. Možete i da viljuškom ostavljate rebraste štrafte po njima, još bolje ako imate posebnu napravu sa žljebovima samo za njoke.

Ja sam dobila više od 50 komada.

Dok pravite njoke u velikom loncu zagrejte vodu do ključanja. Ubacite jednu trećinu od ukupne količine njoka i kuvajte ih oko 5 minuta. One će sve da isplivaju na površinu vode. Kada su skuvane stavite ih na salvet da se malčice ocede. Ponovite isto sa ostatkom testa.

Malo pre nego što ćete stavite prve njoke da se kuvaju zagrejte u šerpi puter na srednjoj vatri i u njega dodajte listiće žalfije da se proprže, oko 2-3 minuta, onda smanjite temperatru. Prvu turu skuvanih njoki stavite u šerpu sa puter sosem i na srednjoj temperaturi propržite, 1-2 minuta, ponovite sa ostalim turama.

Služite njoki odmah, dok su topli, uz puter sos i rendani parmezan. Ja sam ih sužila uz grilovanu piletinu što i vama preporučujem.

Slede fotografije nedavno napravljene u Patterson parku. Ono što predstavlja Central park za Njujork, to je ovaj park za Baltimor. Jedan je od najstarijih gradskih parkova u Americi, prilično je velik, i predstavlja pravu oazu. Zapravo na slikama je samo malo jezerce, flora i fauna na njemu i oko njega. Odmah da kažem da je prenaseljeno raznim pticama (patke, kanadske guske, galebovi, čaplje) i par puta sam videla u plitkoj vodi ogromne crvene ribe. Ima i kornjača i žaba, koje ispuštaju užasne zvuke, ima i divnih ptica, crnih sa jarko crvenim flekama, koje se valjda zovu kardinali. Ima i predivnih cvetova lokvanja, koji cvetaju u ovo vreme, i druge dražesne barske flore.

Tamo je najlepše otići rano ujutru, kada sve zuji i cvrkuće a nije previše toplo, noću se nikako ne preporučuje boravak tamo, ipak je to Baltimor. Pored jezerceta u parku ima puno terena, igrališta, čak i jedno posebno samo za kučiće, odvojeno za velike i male… nikad neću oprostiti gradskoj vlasti što je morala da uništi dva teniska terena zbog njega, kao da nisu imali drugog prostora da ga grade. Na vrhu parka čuči pagoda sa nekoliko spratova, koja izgleda kao da su je dovukli iz Kine, i to je sad simbol kraja.

Italijanska kuhinja, Pasta, Razno

Kako da dobro skuvate pastu (slikokaz)

February 4, 2014 50 Comments

Verovali ili ne, ali ja sam pogrešan recept za spremanje paste koristila godinama, možda čak i celu deceniju, i onda sam jednog dana okrenula list, i počela da ih kuvam na sasvim drugačiji način. Ranije je bilo, kuvam pastu u malo posoljenoj vodi, plus maslinovo ulje, a onda je ispiram u đevđiru mlazom vode da se ne bi zalepila. Sasvim pogrešno! U slikokazu koji sledi videćete kako sada pravim pastu, špagete, makarone, bilo koju testeninu, i to je verovatno jedini dobar način da se ona naprave. Možete svašta da mi kažete, ali da pravim lošu pastu nikako, to mi je specijalnost.

Isti recept možete da primenite za integralnu pastu, koja se nešto duže kuva. Kao i za svežu čija priprema traje kraće.

Zagrejte pun lonac vode. Što veća količina vode to bolje. Moj muž tvrdi da je grejanje vode u ketleru energetski efikasnije pa ja slušam njega. Jačina vatre je na najačem.

Negde oko pola šake soli je prava mera za 4 litre vode. Na taj način pasta neće biti neslana.

Ovo mu dođe kao reklama za Barilla špagete, ali iskreno ja ih najčešće koristim. Ima i drugih brendova koji su dobri, a ima i veoma loših. Celo pakovanje ima oko pola kilograma.

Kada je voda ključala, nikako ranije, stavite pastu u nju.

Varjačom ugurajte sve špagete u ključalu vodu. I promešajte ih da se ne bi zalepile.

Na pakovanju paste vam uvek piše koliko je potrebno da se kuvaju. Kad ja kuvam, maksimalan broj minuta kuvanja je potreban da bih dobila al dente pastu. Podesite tajmer na šporetu. Najbolje je da stavite broj minuta dovoljan za al dente, kako piše na pakovanju, a onda probajte pastu i utvrdite da li treba još da se kuva ili je taman.

Dok se pasta kuva povremeno je promešajte.

Uzmite malo vode u kojoj se pasta kuva jer će vam to trebati za kasnije.

Pasta se i dalje kuva.

Kad se vreme kuvanja bliži kraju izvucite koju špagetu da vidite da li je dobro kuvana. Neko voli kad je ona al dente, a neko da je malo kuvanija. Pasta ne sme da bude nedovoljno kuvana, da krcka pod zubima, ili da bude prekuvana.

Pažljivo skinite lonac sa šporeta.

Sipajte pastu u đevđir koji se nalazi u čistoj sudoperi. Ponavljam ne ispirati pastu vodom. Posle par sekundi ceđenja, nema veza što se sva voda nije iscedila, vratite špagete u prazni lonac.

Malo dospite vode u kojoj se pasta kuvala.

Takođe i kvalitetno maslinovo ulje. Varjačom sve dobro promešajte da se pasta ne bi zalepila. Sad je trenutak da već pripremljeni sos dodate skuvanoj pasti, sve dobro promešajte i odmah služite.

Ako želite super brzu, jednostavnu i ukusnu varijantu, onda koristite ulje koje je aromatizovano, sa tartufima, belim lukom, ljutom paprikom, ruzmarinom, itd. Pa i običan puter, pasta je odlična sa njim.

Dodajte sveže samleveni crni biber i izrendani sir (Pekorino ili Parmezan) i dobili ste najosnovniju pastu sa crnim biberom (Cacio e Pepe).

Pasta sa parmezanom i crnim biberom

špagete sa pestom — Špagete sa pestom od bosiljaka i graškom

Par ideja za pripremu paste:

Pasta Primavera

Pasta sa Alfredo sosem

Gambori u marinara sosu

Pasta sa školjkama

Pasta sa Rikota sirom i rukolom

Pasta sa pestom od bosiljka

Penne alla vodka

Italijanska kuhinja, Pasta, Sosevi, Začini i začinsko bilje, Začinsko bilje

Pesto od bosiljka (Pesto Genovese)

July 30, 2013 16 Comments

Kad sam prvi put pravila pesto od bosiljka, a bilo je to pre mnogo godina, desilo se da sam ga iz sebe izbacila pravo u klozetsku šolju. Naravno da je za sve bio kriv glupi recept, tražio je toliko belog luka da od njega nisam mogla da dišem, mada ga veoma volim. Mrzim knjige sa lošim i neproverenim receptima, ukradu ti vreme, novac, i onda si tako nesrećan zbog kuhinjskog debakla. Posle mi je dugo, dugo trebalo da se upustim u pravljenje pesta. Eto kakve sve posledice mogu da izazovu loši recepti.

Kasnije sam ukapirala da se pesto može praviti i od rukole, čak i od peršuna, a umesto skupih pinjola mogu da se stave orasi, bademi, pikani, semenke od suncokreta ili bundeve. Takođe, umesto parmezana može da se koristi pekorino. Dakle, sa pestom možete da budete veoma kreativni, ali morate da zapamtite da namernice koje koristite moraju da budu veoma kvalitetne i sveže.

Zašto uopšte da pravite pesto? Pošto napravite pesto, nekih par puta, ubrzo ćete shvatiti da je to jedna sjajna namirnica sa kojom možete da napravite ručak očas posla, zdrav je i pored paste možete da ga kombinujete sa raznim stvarima, recimo krompirom, da ga dodajete čorbama, pa i mesu.

Ove godine bosiljak dominira mojom bašticom. Tako je mirisan i bujan, puna sam ideja šta da pravim sa njim… jedna sangrija sa belim vinom i bosiljkom uskoro će se pojaviti na ovom blogu, kao i priča o ovom začinskom bilju (evo je). Imam i jedan ljubičast, ali tek jednu saksiju, što nije dovoljno da se napravi ljubičasti pesto, a stvarno bi bio cool.

Sastojci za količinu koja je dovoljna za dva ručka četvoročlane porodice:

100g svežeg bosiljka

80g parmezana (Parmiđano Riđano je najbolji izbor), sveže izrendanog

50g pečenih pinjola

2 mala čena belog luka, sitno iseckana

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice sveže samlevenog bibera

1 kašika limunovog soka (originalno u pesto ne ide limunovo sok, ali ja ga volim, i mislim da pravi razliku, pored činjenica da ja trpam limunov sok u sve što je zeleno)

2/3 šolje ekstra devičanskog maslinovog ulja

Priprema:

Operite bosiljak, a zatim ga spinerom iliti sušilicom, ili papirnatim ubrusom osušite… voda nije dobrodošla u pestu.

Ispecite pinjole na tiganju ili u rerni. Izrendajte sir. Iseckajte sitno beli luk. Limunov sok i maslinovo ulje pomešajte.

U multipraktiku stavite bosiljak, belik luk, pinjole, sir, so i biber. Napravite par obrtaja multipranktikom, a onda kroz njegov gornji, uski deo, postepeno dodavajte maslinovo ulje i limunov sok. Ja ne volim da pesto bude previše gladak pa ga stoga kratko miksujem. Probajte pesto i dodajte još začina ukoliko mislite da je to neophodno.

Zapamtite, ovo isto možete da radite i na tradicionalan način, ukoliko nemate multipraktik, koristeći avan. Meni je to puno posla, ali ako imate viška vremena, što da ne.

Čuvajte pesto u staklenoj teglici u frižideru, oko nedelju dana.

Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Morski plodovi, Pasta, Putovanja i hrana, Školjke

Dadina pasta sa plodovima mora (Pasta con le Cozze)

September 21, 2012 9 Comments

Pošto moj blog oskudeva u kulinarskim putopisima, čitaj imam malu decu sa kojima mi putovanje obično dođe kao noćna mora, zamolila sam prijatelje da mi pripomognu da popunim sekciju Hrana i putovanje na mom blogu.

Pogled na Napulj sa Vezuva

Sa mojom drugaricom Dadom već neko vreme se dogovaram oko ovog posta, zbog čudnog sticaja okolnosti, izgleda da nam je isti virus pojeo fotografije i tekst recepta koje mi je ona poslala, malo kasnimo, mada smo zvanično i dalje u letu. Mislim, nije toliko bitno, no ipak plodovi mora nekako idu uz leto, ne uz jesen.

Inače, Dada, naša prijateljica Mira i ja drugarice smo još iz gimnazije, i ne prođe nijedan bitan svetski događaj bilo sportski (uglavnom tenis), bilo politički ili muzički, itd, a da to ne prokomentarišemo. Dada živi u Napulju, Mira u Parizu, ja u Americi, pa svako daje svoje viđenje situacije, obično u duhu zemlje u kojoj živi. Imamo još jednog pridruženog člana sa Floride, ali sa tim školskim umemo često da se malo zakačimo, uglavnom oko glupih stvari, što nam unosi dodatnu dinamiku u odnos.

Ja se sa njima već jako dugo nisam videla, a volela bih… ma tu bi pala komunikacija koja bi trajala u kontinuitetu par dana, ali mi i ovako uspevamo da održimo naše prijateljstvo. Ideja nam je da u budućnosti naše potomke šaljemo jedna kod druge nebili deca naučila strane jezike.

Napulj

Dada je svetski putnik, bukvalno, koja je našla čoveka svog života u Napulja i tu se “usidrila”. Njen izbor je pao na tipično jelo tog podneblja, jednostavnog ali raskošnog ukusa. Takođe, tu ćete naći još štošta zanimljivog a odnosi se na južnoitalijansku kuhinju. Plus njene fotografije Napulja i okoline za kompletan doživljaj.

Pasta con le Cozze by Dada

Sastojci:

1kg mušlji ili dagnji (cozze na italijanskom, mussels na engleskom)

Maslinovo ulje

2-3 češnja belog luka

Puna šaka paradajza, iseckanog (mi ovde uzimamo taj jedan koji raste ispod Vezuva, jer je najbolji, a ti možeš neki cherry koji nije sladak)

1 pakovanje paste, najbolje lingvini, malo deblje špagete

Malo svežeg peršuna

So i biber

Priprema:

Najpre dobro opereš mušlje, sa njih sastružeš ako ima nešto, i iščupaš onaj čuperak što viri iz mušlje (to se na slikama dobro vidi), on se skida jednim potezom, povuče se energično ka vrhu mušlje, gde se sam pokida, tj. izvuče ceo napolje! (ahaha kako pišem, vidi se da nisam nikakva kuvarica!) Iste špagete se prave i sa vongolama, na primer umesto ovih crnih ti staviš male školjke i u tom slučaju samo treba dosta da se peru, i to tako što se vongole trljaju jedne o druge, da bi se sav pesak skinuo… Bitna stavka – voda kojom se pere mora da bude HLADNA, jer će u protivnom u toploj vodi školjke početi pre vremena da se otvaraju. Ovo je jedini dosadan deo posla jer moraju dobro, dobro da se isperu!

Maslinovo ulje zagreješ u većem tiganju. Dodaš sitno iseckan beli luk (ili skroz sitno pa ga ne vadiš više iz sosa, ili krupnije pa ga na kraju izvadiš iz sosa, kako ko voli). Onda dodaš iseckan paradajz.

Dakle, kad se paradajz rastopio, posle nekih 10-15 minuta kuvanja dodaš mušlje, i čim se one otvore i puste sok ti ugasiš vatru, to je dovoljno.

Ovamo u drugom loncu, dok se sos sprema, pripremiš špagete (so se dodaje tek kad je voda provrila, mi stavimo punu šaku za jedan veliki lonac u kom kuvaš 300-400g špageta, zavisi koliko je ljudi). Špageti uvek da budu al dente, nikako prokuvani, ubaciš ih u tiganj u kom si pravila sos i sve promešaš još par minuta (čak i manje jer će se u protivnom pasta prokuvati suviše!), pa kad serviraš dodaš preko svež peršun. I to je to!

Napolitanci vole da deo tih cozza stave u lonac, sa vrlo malo vode (dva – tri prsta), dakle samo školjke koje će same pustiti svoj sok kad krenu da se otvaraju, i samo preko toga stave biber. Znači lonac, cozze, malo vode i dosta bibera i preko toga poklopac, čim se mušlje otvore, klopa je spremna! I onda u tu vodu koja iz školjki izađe umaču hleb! To ti se zove Impepata di cozze! (vidi sliku dole). Ne preporučujem ljudima sa osetljivim stomakom! Ja sam ljubitelj vongola i malih školjki, koje se spremaju na isti način (ulje, beli luk, paradajz pa školjkice, s tim što u njih možes da dodaš i pola čaše belog vina, i čak je dobra fora dodati i celu kocku za supu)… uvek je sos spreman čim se školjke otvore… njam njam…

Buon appetito!!!

Na slici dole je moja varijanta istog jela samo sa vongolama ili clams. Nažalost nisam mogla da nađem sitnije školjke, koje su i ukusnije. Uglavnom, Dadin recept je provereno dobar.

Američka kuhinja, Glavna jela, Pasta

Mac and Cheese, jelo na kome su Amerikanci odrasli

July 7, 2012 15 Comments

Juče je bio 4. juli, veliki praznik za Amerikance. Dok je većina food blogerki uoči tog dana pravilo kolače i torte u bojama nacionalne zastave (najčešća kombinacija su jagode, borovnice i šlag) ja sam se odlučila za nešto na čemu su generacije Amerikaca odrastale, nešto što je posle hamburgera i pomfrita najpopularnije jelo – Mac and Cheese iliti Makarone sa sirom.

Ovo jelo je drugačije od naših makarona sa sirom koje jedva da sam pravila jer nikada nisam uspela da dostignem tu hrskavu zapečenost makarona koje su pravile tete u mom obdaništu. Ono se sastoji od makarona sa bešamel sosom u kome je istopljen sir. Jako je bitno odabrati pravi sir ili kombinaciju sireve, jer u suprotnom sir se neće dobro istopiti. Najčešće se koristi čedar sir koji ima jaču aromu.

Inače, žali mi se jedna naša, Beograđanka koje se udala ovde za Amerikanca: “Ja ovom mom ne mogu ništa drugačije da spremam, on bi samo da jede Mac and Cheese, na tome je vala i odrastao, i ne zna za bolje:)

Sad možete da pogledate i moj video kako da napravite ovo jelo.

Američki makaroni sa sirom

Sastojci:

1/2 kg makarona (penne ili slične)

1 litar mleka

115g putera

1/2 šolje brašna

570g izrendanog sira (2/3 čedar + 1/3 gaude ili nekog drugog kvalitetnog kačkavalja)

1/2 kašičice izrendanog oraščića

So i biber

1 i 1/2 šolje hlebnih mrvica

Priprema:

Skuvajte makorone prateći uputstvo na kutiji.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite malo dublju posudu u kojoj ćete peći makarone sa sirom.

Napravite bešamel sos tako što ćete u šerpi zagrejati 85g putera, dodajte mu brašno, mešajte sve najbolje sa žicom za mućenje, i pre nego što brašno počne da gori dodajte vrelo mleko. Kuvajte sos na tihoj vatri uz stalno mešanje oko par minuta, dok se ne stegne. Dodajte mu so i biber i oraščić. Kad je sos gotov umešajte u njega sav sir dok se ne otopi. U pripremljenu posudu kombinujte bešamel sos sa makaronama.

U manjoj šerpici zagrejte preostali puter a zatim mu dodajte mrvice. Propržite ih malo dok se ne zarumene a onda ih stavite preko makarona sa sirom.

Pecite jelo u rerni oko 35 minuta.

Ovako je izgledala prvobitna američka zastava.

Kao svaki 4. jul i ovaj je završen uz vatromet. Neki su ga gledali sa krovova, kao moje komšije na slici dole, vide im se samo siluete. Neki su ga posmatrali sa obale, što je inače i najbolje.

« Previous 1 2 3 Next »