Domaća testenina (kako zamišljam idealan letnji ručak)

Dosta sam kuvala prilikom nedavnog boravka u Srbiji. Moji imaju divnu baštu, u ovo vreme sa puno plodova, pa sam to iskoristila da im pravim razna jela. Između ostalog spremala sam im špagete sa sosem od svežeg paradajza. Super je sos ispao i svima se svideo, međutim kupljene špagete su bile očajnog kvaliteta, i to mi se dešava baš svaki put kad koristim testeninu domaćih proizvođača. Sigurna sam da postoji testenina naših brendova koje su dobrog kvaliteta (slobodno ih pomenite u komentaru), ali ja na takve još nisam naišla. Kad bolje razmislim, i ovde, u Americi, uglavnom kupujem testeninu italijanskih proizvođača, a ne američkih. Naravno da sam bila frustrirana, pa mi je na pamet pala ideja da stavim ovaj recept za domaću testeninu, koju vrlo lako možete sami da napravite, i koja je zaista savršena, i bilo koja kupljena testenina ne može da joj priđe. Kad je budete probali, sigurno ćete izgovoriti isto što i moja ćerka, koja inače obožava pastu – zar je moguće da je domaća pasta taliko dobra!

Ovako pripremljenu testeninu možete da služite uz razne soseve, i priloge, recimo ove koje vidite na slikama: rapini sa belim lukom i maslinovim uljem (pogledajte ovde kako da ga pripremite), propržene šišito papričice i bivolja mocarela. Sve to je dovoljno za jedan lagan porodični letnji ručak, najbolje u dvorištu ili na terasi.

Saveti za pravljenje domaće testenine:

  • što se tiče tipa brašna za testenine, ja sam počela da koristim obično brašno, koje ovde zovu all-purpose, i koje se sastoji od 80% oštrog i 20% mekog, i nisam primetila neku razliku u odnosu na čuveno italijansko brašno 00 za testeninu.
  • možete da napravite testeninu i bez mašine, ali sa njom je sve mnogo lakše i brže. Moja mašina je brend Atlas, i mislim da je vredi kupiti.
  • umesto rukama testo možete da umesite uz pomoć multipraktika.
  • pošto veličina jaja varira najbolje da procenite da li je testo optimalne gustine dok ga mesite. Ako je retko dodajte mu još brašna, ako je suvo, pospite ga sa malo vode.
  • ja gotovo uvek pravim taljatele, mada na mašini postoji opcija i za špagete. Sa ovom mašinom možete da pravitei testo za lazanju i raviole. Debljina testa takođe može da se reguliše na mašini. Igrajte se pa vidite šta vam najviše odgovara.
  • pošto se pasta skuva odmah je pomešajte sa sosom. Ispod je recept za sos od svežeg paradajza i bosiljka. Inače, testenini možete da dodajete razne druge soseve kao što su:
  • sos od paradajza iz konzerve (zimska varijanta)
  • pesto od bosiljka, ili rukole
  • amatriciana sos (od paradajza sa slaninom)
  • karbonara sos (od slanine, parmezana i jaja)
  • alfredo sos (od pavlake i parmezana)
  • votka sos (od paradajza, pavlake i votke)
  • sos od čeri paradajza
  • bolonjeze sos

Domaća testenina sa sosom od svežeg paradajza i bosiljka

Pogledaje ovaj kratak video kao izgleda pravljenje ovog ručka.


sastojci za 4 osobe:

400g brašna (80% oštrog i 20% mekog) + za rad sa testom

4 krupnija jaja

2/3 kašičice soli

1 kašika masinovog ulja

za paradajz sos:

1 kašika maslinovog ulja

1 manji luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckanog

1 kg paradajza, iseckanog

So i biber prema ukusu

Sveži bosiljak

za služenje: parmezan, mocarela, rapini (broccoli rabe)

priprema:

Sipajte brašno na radnu površinu i formirajte kupu sa udubljenjem u sredini. U to stavite jaja, so i ulje i rukama počnite da mesite testo. U početku će testo biti gusto, ali vremenom će postati mekše i biće lakše za rad. Posle nekih 10 minuta, napravite loptu od testa, pokrijte ga plastičnom folijom i neka tako odleži 30 minuta u frižideru.

U međuvremenu, napravite sos od paradajza. Zagrejte ulje u šerpi na srednje jakoj vatri i u njemu propržite luk, i posle 2-3 minuta dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte iseckani paradajz. Kad sos počne da ključa, smanjite temperaturu, poklopite šerpu i kuvajte sos oko 30 minuta. U međuvremenu dodajte so i biber i pri kraju začinsko bilje. Pre nego što izblendate sos ručnim mikserom, sačekajte da se malo prohladi.

Zagrejte vodu u velikoj šerpi do ključanja i dodajte 2-3 kašike soli.

Podelite loptu od testa na četiri dela, poklopite ih folijom. Namestite mašinu za testeninu. Pripremite veliki pleh, kojeg će te posuti brašnom. Uzmite prvi komad testa, i provucite ga kroz mašinu, čiji ste otvor namestili na 0. Još jednom provucite testo kroz tu veličinu, pa sledeći put namestite otvor na na 1, pa na 2, 3, 4, sve do broja 6. Dobićete testo u obliku izdužene trake. Položite pola testa na pripremljeni pleh, pospite tu polovinu brašnom pa preko njega stavite drugi deo testa pa i njega pospite brašnom. To isto ponovite sa sa ostalim delovima testa. Ako nema mesta na plehu, stavite istanjeno testo na radnu površinu.

Pre nego što ćete istanjene trake testa provući kroz mašinu i iseći ih na tanke trake, presecite ih nožem na pola. Provlačite testo tako što ćete taljatele preuzeti rukom i oko nje ih namotati, i onda ih stavite na površinu koju ste posuli brašnom.

Zatim ih kuvajte u kipućoj vodi. Ne treba dugo da ih kuvate, najbolje da ih probate da utvrdite da li su dobro skuvane, tj. da li su al dente. Procedite ih, vratite u šerpu i dodajte im pripremljni sos od paradaza. Sve dobro pomešajte. Sipajte u tanjire, i služite uz narendani parmezan.


Continue Reading

Najbolji sos od paradajza (Marinara) – za pastu, picu i ćufte

paradajz sos marinara

Ovaj sos je jedna od najkorisnijih stvari kada je kuvanje u pitanju. Bezbroj puta sam ga spremala, pogotovo kada mi je trebao brzi i ukusan ručak. Probala sam razne načine, eksperimentisala, i na kraju došla do ovog recepta koji mi se najviše dopada.

Da, to je italijanski sos, koga zovu marinara, drugačiji od našeg koji se sprema sa brašnom. Možete da ga koristiti u svim italijanskim jelima koja traže sos od paradajza.

Iako se ovaj sos provlači u mnogim mojim recepata, pošto volim da sistematizujem stvari, imala sam potrebu da mu posvetim ceo post sa puno detalja. Osim toga, skoro su mi bile prijateljice na večeri, i dok smo jele ćufte u sosu, poveo se razgovor o paradajz sosu, koji je najbolji, pa sam im na kraju obećala da ću ovaj osnovi recept da stavim na blog.

Vrste paradajz sosa

Iako se jednostavno sprema, ono što je zanimljivo je to što uvek možete da mu dodate neki novi sastojak i učinite ga još lepšim. Zato postoje razne varijante ovog sosa:

Paradajz

Ovaj sos je zimska varijanta, jer se sprema za paradajzom iz konzerve, leti ovaj sos možete da spremate od svežeg paradajza, što je naravno duži proces. Iskreno, najukusniji sos je onaj koji spremam od čeri paradajza iz moje bašte, to je neuporedivo. Kažu da je nabolja vrsta paradajza za sos San Marzano, koji uspeva na jugu Italije. Nije teško naći konzervu sa tim paradajzom, ali je značajno skuplja od ostalih. Ipak mogu da se nađu jeftiniji proizvodi sličnog kvaliteta. To je inače paradajz koji dosta podseća na Roma paradajz, iliti šljivar, samo što je izduženiji. Pored toga što je omanji i izdužen, ima dosta mesa, malo semenki, sjajan ukus, kao takav idealan je za pakovanje u konzervi.

Što se tiče paradajza iz konzerve on je već skuvan, tako da nema potrebe da ga dugo kuvate. Prodaje se najčešće kao samleven (crushed), iseckan (diced) ili sa celim oljuštenim plodovima u soku (kod nas se to zove paradajz pelat). Ranije sam preferirala prvi, sada više poslednji.

Naravno da možete da koristite i domaći kuvani paradajz.

Ostali sastojci

Pored paradajza u ovaj sos ide maslinovo ulje, beli i crni luk, so i biber. Leti je obavezan sastojak i bosiljak.

Samo da znate da oko vam ostane kora od parmezana slobodno je kuvajte u ovom sosu, to će mu dati poseban ukus.

Tekstura sosa

Zbog dece sam u jednom trenutku počela da blendam ovaj sos, i navukla sam se na tu glatku teksturu. Ako imate ručni blender, ništa lakše da ga tako spremite. Tako se inače prodaju gotovi sosevi u prodavnicama.

Gustinu takođe možete da odredite prema tome koliko ćete vode u sos da stavite.

Umesto da ovaj sos kupujete u prodavnici, možete sami da ga napravite, tako je mnogo zdravije.


Sos od paradajza (Marinara)

paradajz sos


sastojci:

1 1/2 kašika maslinovog ulja

1 srednji luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

4-5 inćuna, opciono (meni se inćuni mnogo dopadaju u sosu)

1 kašičica tucane paprike, opciono

So i biber prema ukusu

1 konzerva (800g) paradajza pelata

1 šolja vode

1/2 šolje belog suvog vina, opciono

1 kašika svežeg začinskog bilja (bosiljak, origano, ruzmarin, timijan ili peršun)

Priprema:

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, tome dodajte iseckani crni luk. Smanjite temperaturu i dinstajte luk dok ne počne da braoni, uz mešanje. Tome dodajte inćune, tucanu papriku i beli luk. Kuvajte sve još oko minut. Dodajte paradajz iz kozerve. Ukoliko je pelat, možete prethodno da paradajz izgnječite rukama, ili kasnije u šerpi viljuškom ili onom alatkom za pire krompir. Dodajte jednu šolju vode, ili manje ako želite da vam sos bude gušći. Pojačajte temperaturu i kuvajte sos dok ne počne da vri, a zatim ponovo smanjite vatru. Neka se sos krčka oko 20 minuta, i duže, uz povremeno mešanje. U međuvremenu dodajte so i biber prema ukusu.

Ukoliko želite da dobijete ujednačen sos izblendajte ga ručnim blenderom.

Na kraju dodajte belo vino, što je opciono, to će mu dati fini ukus.

Sos možete da čuvate u frižideru.

Video recept možete da vidite na mom YouTube kanalu. ]


Šta sve možete da spremite sa ovim sosom od paradajza

Špagete u paradajz sosu

Lazanja

Domaća pica

Ćufte u paradajz sosu

Zapečene makarone

Rolnice od patlidžana punjene rikotom i mocarelom

Gambori u marinara sosu

Artičoke u paradajz sosu

Continue Reading

Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)

Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.

Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.

Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.

Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.

Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.

Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.


Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)


Sastojci:

1 pakovanje makarona (ziti ili penne)

500ml paradajz sosa (Marinara, recept)

200g rikote (recept)

200g narendane mocarele

80g izrendanog parmezana / pekorina

2 kašike začinskog bilja (ruzmarin, origano, žalfija, majčina dučica)

So i biber prema ukusu

Priprema:

Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.

Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.

Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.

Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.

Služite ih dok su još tople, najbolje uz salatu.


Continue Reading

Italijanska testenina u paradajz sosu (Pasta Amatriciana) i rapini sa belim lukom, i o kvalitetnim sastojcima

Ova italijanska testenina u jednostavnom paradajz sosu je dokaz koliko su važni kvalitetni sastojci, da čak i ona najjednostavnija jela, zahvaljujući njima, mogu da imaju vrhunski ukus. Zato je najbolje pridržavati se sledeće filozofije kada je nabavka hrane u pitanju – kvalitetno, što često nije jeftino, i u manjim količinima. Ljudi često zaboravljaju da je najčešći uzrok naših problema sa težinom i narušenim zdravljem – loša i jeftina hrana u velikim količinama. Naravno da nije lako imati samokontrolu kad si okružen obiljem hrane, ali poznavanje hrane i njene pripreme sigurno da može puno da pomogne. Moja teorija je da svako ko je probao i naučio šta je dobro pripremljena hrana, sa kvalitetnim sastojcima, neće pristati da jede lošu hranu, jedino u uslovima gladi.

Sigurno da danas nije lako nabaviti kvalitetne sastojke, ako ih sami ne proizvodite, ali ako se potrudite, verovatno ćete ih naći. Sve je stvar prioriteta, kao i koliko ćete izdvojiti novca za to. Ja volim da obilazim male internacionalne radnje, imam sreće da ih je puno u mom gradu, i meni to dođe kao provod, tu mogu da svašta nađem. Poslednji put kada sam bila u omiljenoj mi italijanskoj radnji nabavila sam par vrlo interesantnih i retkih proizvoda, uvoz iz Italije, koje sam na kraju pretvorila u ovo jelo. Pored uvek toplog italijanskog hleba, kakva je to lepota, tu sam nabavila sitni italijanski luk, cipollini, divnog slatkastog ukusa, idealnog za pripremu dipova i soseva, zatim pekorino, čuveni tvrdi ovčiji sir iz Toskane intezivne arome, pa rapini, ili kako ga ovde zovu broccoli rabe, malo je reći da ga obožavam, i kao po običaju odabrala sam neku posebnu testeninu koju možete videti na slikama. U toj prodavnici kupujem i Kinder Bueno čokoladu kao i Plazmon, originalnu italijansku Plazmu, ako niste znali odakle je našla potekla. I ugledala sam nešto što podseća na slaninu u komadu, to se u Americi retko kad viđa, i kada sam pročitala naziv – guanciale, setila sam se da je to specijalna slanina koja se koristi za pripremu karbonare. Nisam ni gledala cenu, bila sam srećna što uopšte može da se ovde nađe tako nešto. Kad sam došla kući onda je počelo moje istraživanje o toj naročitoj slanini.

Italijanska slanina
Guanciale

Slanina vs pančeta vs guanciale

Negde sam već pisala da naša i italijanska pančeta se razlikuju, dok se naša dimi, njihova se suši na vazduhu. Zatim naša pančeta podrazumeva slaninu sa dosta mesnatog dela, italijanska izgleda kao naša standardna slanina, ali u drugačijoj formi, zarolana je, i onda se tako seče na tanke šnite. Ono što im je zajedničko je to da se i obična slanina i pančeta seku sa svinjskog stomaka.

Guanciale se pak seče sa svinjskog obraza, i otuda njen drugačiji oblik i tekstura, ali i ukus. Čak se po njenoj kori utrlja dosta bibera i začinskog bilja. Postoje dva čuvena italijanska jela sa testeninama – karbonara i amatriciana, za čiju pripremu se koristi guanciale slanina. Ova slanina je masnija i raskošnijeg ukusa od pančeta, ali ukusi im nisu toliko različiti da ne bi bili dobra zamena jedna drugoj.

Kao što sam više puta pominjala, američka slanina je loša, uvek se prodaje iseckane na šnite, nikada se ne jede sveža, već ispečena ili ispržena. Da li zbog raznih državnih regulacija oko njene pripreme, ili zbog nedostatka znanja i interesovanja, sem sporadičnih malih manufaktura, američki suhomesnati proizvodi su miljama inferiorniji od onih u Evropi, govorim o njenom južnom i istočnom delu.

Rapini sa belim lukom i maslinovim uljem

Greota je ne služiti testeninu u paradajz sosu bez ovog čarobnog priloga. Rapini volim da ponekad dodam integralnoj testenini sa kobasicama (ovde možete da vidite kako izgleda), ali ovo je ubedljivo najčešći način na koji ga spremam. Ima u njemu nešto tako neovoljivo.

Stavite svežanj, koji možete grubo da isečete, da se kuva u ključaloj i posoljenoj vodi, oko 4-5 minuta.  Kad je skuvan, pospite ga hladnom vodom i iscedite u đevđiru.

U šerpi zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, dodajte mu 3-4 čena iseckanog belog luka i posle jednog minuta pržejna, pre nego što počne da menja boju, dodajte mu oceđeni rapini. Posolite i pobiberite ga po ukusu. Kuvajte sve oko 2-3 minuta uz mešanje. Služite odmah uz limun.

Italijanska testenina u paradajz sosu (Pasta Amatriciana)

Originalno se za pripremu ovog jela koriste šuplji špageti, bucatini, ali i razni drugi mogu da prođu. Takođe, smatra se da sos ne treba da sadrži luk, beli i crni, ja pak ne mogu da zamislim sos bez njih. U sos možete da dodate i belo vino. Ukoliko nemate pekorino sir, koristite parmezan. I da, gledajte ako možete da nabavite San Marzanos paradajz u konzervi, on je najbolji.


Sastojci:

1 paket (1/2kg) kvalitetne italijanske testenine (špagete ili makaroni)

2 kašike maslinovog ulja

125g sitno iseckane slanine (pančeta ili guanciale)

1 srednje veličine luk, sitino iseckan

3 manja čena belog luka, sitno iseckan

1 velika konzerva (800g) kuvanog paradajza, ceo ili samleven

1/2 kašičice sveže samleven crni biber

50g sveže izrendanog pekorino sira ili parmezana + 20g za serviranje

Tucana ljuta paprika, opciono

* dodajte i soli ukoliko vam sos nije dovoljno slan

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje u šerpi na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckanu slaninu i pržite je sve dok se mast iz nje ne istopi i postane hrskava. Dodajte slanini iseckani luk, kad postane slatkast, dodajte iseckani beli luk, i posle jednog minuta dodajte paradajz iz konzerve. Smanjite vatru, dodajte mleveni biber, i kuvajte sos 15 – 20 minuta uz povremeno mešanje, dok se ne zgusne.

U međuvremenu zagrejte pun lonac vode do ključanja, zatim dodajte testeninu i kuvajte je po instrukcijama sa pakovanja dok ne bude al dente.

Zahvatite jednu manju šolju vode u kojoj se kuvala testenina, pa je dodajte sosu. Kad je testenina gotova, procedite je i stavite je u sos. Sve dobro promešajte, zajedno sa izrendanim sirom, i kuvajte još minut-dva. Sklonite šerpu sa vatre, servirajte testeninu na tanjire, pospite je preostalim izrendanim sirom i ljutom tucanom paprikom.

Služite jelo uz crno vino, najbolje kijanti ili zinfandel.

Continue Reading

Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom

Domaći ravioli su zaista čarobni. Pogotovo ovi punjeni spanaćem, rikotom i pekorinom. Toliko su lepi da kad ih probate potpuno se parališete od eksplozije ukusa, u tim komadima testa su upakovani vrhunski sastojci, sve je u savršenom balansu, bogatog i neodoljivog ukusa.

Mogu da se kupe sasvim pristojni ravioli, ali domaći su ipak nešto posebno. Zapamtite, ma koliko testenina pripremljena kod kuće može da izgleda nesavršeno, ona je mnogo ukusnija od one kupovne. Čak i kad je moja deca prave (oni kao i sva deca obožavaju da razvlače testo i da šire haos oko sebe), neosporno dobro ispadne.

Pošto nije tako lako opisati ceo postupak pravljenja raviola, ja sam napravila video zbog toga, ovde možete da ga pogledate.

Domaći ravioli

Testo za raviole

Mislim da vredi investirati u mašinu za pravljenje testenine, jer kad počnete da radite sa njom i oslobodite se, onda ćete je češće koristiti, makar zbog rezanaca za supu. Razvlačenje testa oklagijom uopšte nije tako jednostavno. Testo za raviole mora da bude tanko, inače se ivice neće dovoljno skuvati. Više o pravljenju domaće testenine očekujte uskoro ma blogu.

Ja sam u ovo testo stavila više jaja nego obično, zato se tako žuti.

Oblikovanje raviola

Ravioli su obično četvrtasti, mada mogu da budu okrugli, ili polukružnog oblika. Ukoliko nemate alatke ili kalupe za njihovo pravljenje, slobodno koristite ono što imate, oštar nož, čašu, omanje kružne kalupe za kolače ili ako imate onaj nož u obliku točka za sečenje testenine. Ja sam tokom boravka u Firenci nabavila ovu posebnu alatku za isecanje raviola, ali sam sigurna da slične stvari možete da nabavite bilo gde.

Ravioli 17-1

Fil za raviole

Ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom 3-1

Što se tiče fila tu možete da budete vrlo kreativni, svašta dolazi u obzir, razni sirevi, meso, pršuta, kobasice, razni zeleniš, čak i bundeva. Meni je kombinacija spanaća i rikote sira najlepša, još od onda kada sam pravila njoke sa tim sastojcima. Dodala sam pekorino sir jer mi je on nekako jačeg i oštrijeg ukusa od parmezana, a tu je i izrendana korica limuna koja se savršeno slaže sa preostalim sastojcima.

Obično jedna-dve kašičice fila je dovoljno za jedan komad raviola, meni se lično sviđa kada ima više fila, ali nemojte da preterujete, važno je da fil ne izađe iz testa tokom kuvanja.

Preostali fil iskoristite za pravljenje špageta.

Ravioli 15-1

Ravioli 13-1

Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom

Ravioli 12-1


Sastojci za testo:

260g brašna + rad sa testom

3 manja jajeta, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice soli

1 kašičica maslinovog ulja

Sastojci za fil:

2 kašike maslinovog ulja

200g mladog svežeg spanaća

1 šolja rikote (ovde pogledajte kako se pravi)

1 šaka pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)

Izrendana korica od pola limuna

1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića

1 jaje

So i biber prema ukusu

Sastojci za sos:

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

Izrendana korica od pola limuna

So i biber prema ukusu

1/2 šake pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)

Za služenje:

Svežeg izrendanog pekorino sira ili parmezana

Krupno mleveni crni biber

Priprema:

Najbolje je da pogledate ovaj video kako se prave ravioli, jer je teško opisati postupak rečima.

Najpre napravite testeninu. U multipraktiku, ili ručno, pomešajte sve sastojke: brašno, jaja, so i maslinovo ulje. Kad testo počne da se odvaja od suda, izvadite ga iz multipraktika, oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom, i stavite u frižider da odmori, oko 1 sat.

Za to vreme napravite fil. U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte 2 kašike maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte mladi spanać i kuvajte ga dok potpuno ne omekša, dodajte mu soli i bibera prema ukusu, izrendanu koricu limuna, rikota sir, izrendan pekorino ili parmezan, izrendani muskatni oraščić i na kraju jedno jaje. Stavite smesu kratko u frižider da se malo stegne.

Testo izvadite iz frižidera i podelite ga, uzmite jedan deo i izdužite ga, i provucite ga kroz mašinu za pravljenje testenine, na najšire rastojanje koje je označeno sa #0. Prođite kroz taj otvor još jednom, i onda pređite na otvor #1, tu provucite testo dva puta takođe, i tako dok ne stignete do otvore #4 ili #5. Testo ne valja da bude debelo. Sve vreme dok radite sa testom posipajte ga brašnom da se ne zalepi. Napravite nekoliko traka širine oko 15 cm i dužine oko 40cm. Ovo sve možete da uradite i uz pomoć oklagije, jedino što je mnogo sporo.

Kad ste dobili razvijeno testo onda po traci rasporedite fil od spanaća i pekorina u dva reda praveći razmak. Pređite četkom, koju ste umočili u vodu preko testa, oko raspoređenog fila, i onda ga poklopite drugom trakom. Prstima pritiskajte gornje testo da se zalepi za donje, vodeći računa da ne ostane vazduha u njemu. Zatim sa specijalnom kružnom alatkom isecajte raviole. 

Kuvajte ih u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo maslinovog ulja i soli, 4-6 minuta, ali ne vadite ih odmah pošto izbiju na površinu vode. Dok se testo kuva spremite sos.

U dubljem tiganju zagrejte na srednje jakoj vatri maslinovo ulje i puter, tome dodajte iseckanu žalfiju, iseckanu koricu limuna, pola šake izrendanog pekorina ili parmezana, i u to stavljajte skuvane raviole zajedno sa tečnošću u kojoj se testo kuvalo. Ne mešajte sadržaj varjačom već prodrmajte tiganj, i posle 1-2 minuta kuvanja, ravioli su spremni. Odmah ih prebacite na tanjir, pospite izrendanim sirom i mlevenim biberom. Služite ove raviole uz Pinot Grigio.

Ukoliko želite da ostavite nekuvane raviole za kasnije, najbolje je da ih rasporedite na tanjir u jednom redu, da se ne lepe, pospite ih brašnom, pokrijte plastičnom folijom i čuvajte ih u frižideru.


Continue Reading

Bejbi artičoke sa testeninom, i zašto je lepota bitna

Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.

Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.

Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.

Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.

Artičoke

Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.

Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima.  Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.

Bajbi artičoke

Bejbi artičoke sa testeninom

Bejbi artičoke sa testeninom


Sastojci:

1kg bejbi artičoka

1 limun

1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)

2 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckanog

3 grančice timijana

1/2 kašičice soli

1/4 bibera

1/2 šolje suvog belog vina

1 kašika limunovog soka

1 šaka izrendanog parmezana

Iseckani sveži peršun

Priprema:

Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.

Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.

Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.

Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.


Zgrada u Rimu

Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.

Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima,  bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.

Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode.  Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse,  preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.

Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu  neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.

Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.

Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.

Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.

Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.

A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.

Rim 25-1

Il Gesù crkva
Il Gesù, barokna crkva

Il Gesù crkva u Rimu
Il Gesù

Zanos sv. Tereze
Zanos svete Tereze, Bernini, Il Gesù

Bazilika Santa Maria Maggiore, Rim
Bazilika Santa Mađore

Bazilika Santa Maria Maggiore, Rim
Bazilika Santa Mađore, dekorisana ranohrišćanskim mozaicima

Bazilika Santa Maria Maggiore, Rim
Tavanica bazilike Santa Mađore

Panteon, Rim
Panteon

Rim 10-1
Vatikanski muzej

Rim 11-1
Leonardo da Vinči, Vatikanski muzej

Rim 24-1

Rim 15-1
Rafaelove stance,  Vatikanski muzej

Rim 14-1
Soba mapa, Vatikanski muzej

Rim 13-1
Vatikanski muzej

Rim 16-1
Rafaelove stance,  Vatikanski muzej

Rim 17-1

Rim 23-1

Rim 18-1
Atinska škola, Rafaelo

Rim 19-1
Rafaelove stance,  Vatikanski muzej

Rim 20-1

Rim 21-1
Berninijev baldahin, crkva sv. Petra u Vatikanu

Rim 22-1

Continue Reading

Losos u kremastom sosu sa špagetima

Pored klasičnog mediteranskog načina pripreme ribe u rerni (pogledajte Losos iz rerne sa komoračom i belim vinom), kojeg često spremam, ja se nekad baš uželim francuskog pristupa pripremi ribe – isprženi fileti ribe u tiganju sa sosom na bazi slatke pavlake i začinskim biljem. Jer niko ne zna kao Francuzi da uzdigne jelo na jedan novi nivo tako što će ga obogatiti zanosnim sosom. Ideju za ovo jelo dobila sam gledajući čuvenog francuskog kuvara Mišela Truagroa, koji sprema čuveno jelo Losos sa zeljem u čuvenom restoranu La Maison Troisgros. Dok čekam da se pojavi prvo zelje na pijaci, ili da poraste ono zasađeno u mojoj baši, bogami ovog proleća ima da se načekam, ja sam rešila da napravim jedno dosta slično jelo.

Losos je fenomenalna riba, možete da je pripremate na razne načine i kombinujete sa raznim namirnicama, otuda veliki broj recepata sa ovom ribom na mom blogu. Evo i u ovom sosu, sličan pravim sa piletinom, je neobično ukusan. Ukoliko nemate estragon koristite timijan.

Iz ovog jela možete potpuno da izostavite špagete. U tom slučaju ne cepkajte losos nego filete prelijte sosom, i takvo jelo služite uz pirinač, kus-kus, ili još bolje uz prepečen baget ili sličan kvalitetan hleb. Ovo jelo je pre svega pravljeno za moju decu, kojima inače cepkam losos zbog kostiju. Takođe, ona obožavaju brokoli, kao i špagete.

Losos u kremastom sosu sa špagetima

 

Losos u kremastom sosu sa špagetima

Losos u kremastom sosu sa špagetima


Sastojci:

500g fileta lososa

So i biber

1 kašika maslinovog ulja

 

2 kašike putera

2 ljutike, ili 1 običan luk, sitno iseckan

4 grančice estragona (ili timijana)

450ml slatke pavlake

120ml suvog belog vina

1 kašika limunovog soka

So i biber prema ukusu

1 šaka sveže samlevenog parmezana

 

Za služenje: brokoli pripremljeni na pari, limun

 

Priprema:

Najpre ispržite filete lososa u tučanom tiganju. Kako se prže fileti ribe pogledajte ovde. Kod pripreme lososa treba da znate da se meso termički obrađuje kratko na visokoj temperaturi. Dakle na dobro zagrejanom maslinovom ulju pržite ribu, u koju ste utrljali so i biber, najpre stranu sa kožom pecite 2/3 vremena, a onda drugu stranu oko 1/3 vremena. Vreme zavisi od veličine i debljine fileta, to lako možete da utvrdite, jer losos je gotov kada meso svuda posvetli.

Kada su fileti pečeni obložite ih aluminijumskom folijom. Kad se malo prohlade, viljuškom ili prstima iscepkajte meso, kožu odstranite.

U tučanom tiganju u kojem ste pržili filete lososa napravite sos. Zagrejte tiganj, dodajte mu puter, i na srednje jakoj vatri propržite luk, 2-3 minuta, tome dodajte estragon, zatim slatku pavlaku, belo vino i na kraju limunov sok. Dodajte soli i bibera prema ukusu. Kuvajte sos oko 3 minuta.

Dok spremate sos skuvajte špagete prema upustvima sa pakovanja, i skuvajte brokoli na pari.

Kada je sos gotov u njega stavite iscepkane filete lososa, izrendan parmezan i skuvanu testeninu.

Jelo služite odmah uz brokoli i kriške limuna.


 

Continue Reading

Lazanja na drugačiji način (bez bešamel sosa)

Kad je u pitanju italijanska kuhinja sigurna sam da većini ljudi ono što prvo padne na pamet jesu – pica, ćufte, špagete bolonjeze i lazanja. Zajedničko svim ovim jelim je to što mogu da nahrane puno ljudi, nisu komplikovana i skupa, zatim, šire radost i dobro raspoloženje, svi ih vole, pa i deca, tako da su odličan izbor kada pravite ručak za veći broj gostiju različitog uzrasta. Jednostavno, sa ovim jelima ne možete da pogrešite.

Lazanja je verovatno najzahtevnije jelo od svih navedenih, ali samo dok ne ovladate njenim pravljenjem. Kao i mnoga druga italijanska jela, i ovo se pravi od raznih ostataka hrane, može da se čuva u zamrzivaču, i svakim danom je sve ukusnije.

Jedan od razloga zašto se lazanja našla na mom blogu je taj što je ovo drugačiji recept od onog koji je opšte prihvaćen kod nas, u ovu lazanju ne ide bešamel sos. Ovaj recept je sa juga Italije, odakle je poreklom lazanja. U međuvremenu je u severnim oblastima Italije (Emilija-Romanja) dodat bešamel sos, kojeg smo na kraju i mi prihvatili. U Americi je preovladao uticaj južnjačkog načina pripreme lazanje.

Lasagna

Postoje četiri osnovna sastojka za lazanje – testenina, meso, sir i paradajz. U lazanju možete dodati razne druge sastojke, na kraju možete da je napravite samo od povrća.

Testenina

Za pravljenje lazanje koristi se široka i rava, pa i naborana, testenina. Neko je prethodno skuva, ta sam. To isključivo radim jer u tom slučaju pasta se poveća i tada tri komada testenine savršeno pokrivaju posudu u kojoj pravim lazanju.

Meso

Originalno južnjačka lazanja sadrži italijanske kobasice i ćuftice, umesto severnjačkog sosa sa mesom, koga rado zovemo sos bolonjeze. Imam i mali trik u vezi tog sosa, obavezno stavite u njega crno vino.

Sir

U ovom receptu se koriste tri vrste sira: rikota, mocarela i parmezan. Kada budete probali ovu lazanju shvatićete da prisustvo ova tri sira potpuno ima smisla, nikakvi kačkavalji ne mogu da ih zamene. Možete da koristite i rendanu mocarelu, ali meni je bolja sveža, i to uglavnom  zbog teksture.

Paradajz

Za pravljenje bolonjez sosa najčešće koristim pire od paradajza iz konzerve, pogotovo zimi, ali vi možete da koristite svež paradajz, kuvani paradajz ili iseckani paradajz iz konzerve, šta vam je već dostupno.

Lazanja

 

 

Lazanja

Lazanja

 


Sastojci:

12 listova testenine za lazanje

 

1 kašika maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 kašika sušenog origana

1 kašičica istucanog semena komorača, opciono

1/2 kg mlevenog junećeg mesa

1400g pirea od paradajza

1 i 2/3 kašičice soli

1/2 kašičice bibera

1 šolja vode ili supe

1/2 šolje crnog vina (najbolje merlo)

1 šaka svežeg peršuna, sitno iseckanog

Par listova bosiljka, iseckanog

1 šolja sveže izrendanog parmezana

400g sveže mocarele, iseckane na režnjeve

400g rikota sira (recept za njegovu pripremu pogledajte ovde)

 

Priprema:

Najpre napravite sos bolonjeze. U većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. Dodajte mu iseckan luk, dinstajte ga par minuta, a onda u to umešajte sušeni origano, istucano seme komorača, i iseckani beli luk. Posle 1 minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte sve uz stalno mešanje, i razbijanje grudvica mesa. Kad je meso skroz pobraonilo dodajte pire od paradajza, vodu, vino, so i biber. Kad sos počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte 1 -1 1/2 sat uz povremeno mešanje. Pri kraju dodajte iseckani peršun i bosiljak. Sos na kraju ne bi trebalo da bude ne previše redak a ni gust.

Dok pravite sos skuvajte testenine, neka budu par minuta u posoljenoj kipućoj vodi. Kad su al dente skuvane ocedite vodu, properite ih hladnom vodom i pospite ih maslinovim ulje da se ne zalepe.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pravougaoni sud u kome će se peći lazanja, dimenzija oko 20x31cm. U njemu ravnomerno ređajte sastojke sledećim redosledom – sos bolonjeze, testenine, rikota sir, parmezan, mocarela, i tako još tri puta. Stavite sud u rernu i pecite lazanju 40 minuta.

Kad je lazanja ispečena ostavite je napolju petnaestak minuta, pospite je svežim bosiljkom, a zatim je služite, najbolje uz merlo.


 

Continue Reading

Salata od soba testenine sa šparglama, edamemom i šargarepom

salata sa soba testeninom

Početkom godine imala sam u glavi sledeće rezolucije kada je hrana u pitanju  – rešila sam da još više koristim povrće u kuhinji, ali da od njega pravim drugačija, uzbudljivija jela, i da dam šansu povrću koje sam do sada vrlo slabo koristila.

Eto, oduvek sam htela da napravim salatu sa shaved šparglama, tako isečene na tanke trake mi se mnogo sviđaju i uz to su divno hrskave, tutorijal kako da to najlakše izvedete pogledajte na ovom videu .

Edamem, ili soja u mahuni, je nešto što moja deca obožavaju, i pored toga što to uvek naručujemo kada se nađemo sa njima u dalekoistočnom restoranu, često ih kod kuće spremam – nabavljamo zamrznute mahune, a onda ih pečemo ili kuvamo, i služimo posute krupnom solju.

Skoro sam shvatila da ja u stvari uživam u seckanju povrća, bukvalno se relaksiram, naravno uz dobar nož. A to će vam trebati za seckanje šargarepe na tanke štapiće.

Soba testenina se premijerno pojavila na mom blogu sa pilećom supom, tu možete nešto više da saznate o njoj. U pitanju je japanska testenina od heljde i odlična je zamena za klasičnu testeninu, pa i zdravija.

Ovu salatu možete da služite samu, ili kao prilog uz grilovanu piletinu ili riblji filet.

 

salata sa soba testeninom

Salata od soba testenine sa šparglama, edamemom i šargarepom

Zdrava testenina (1 of 1)


Sastojci

Za preliv:

3 kašike maslinovog ili običnog ulja

2 kašike belog vinskog sirćeta

1 kašičica tamnog susamovog ulja

2 kašičice svežeg đumbira, izrendanog ili sitno iseckanog

1 čen belog luka, vrlo sitno iseckanog

1 kašičica krupne soli

1/4 kašičice mlevenog bibera

10 komada špargli, iseckane na tanke listove

1 šaka edamem zrna (soja)

2 srednje šargarpe, iseckane na tanke kraće štapiće

2 veze soba testenine

1 kašika susama, belog ili crnog

Priprema:

Najpre napravite preliv tako što ćete pomešati sve sastojke. Najbolje sve stavite u malu teglicu i dobro je promućkajte pre služenja.

Pripremite povrće tako što ćete šargarepu iseckati na vrlo tanke štapiće, a špargle pilerom takođe iseckati na tanke trake.

Skuvajte soba testeninu tako što ćete pratiti upustva sa pakovanje. Obično se kuva oko 6-7 minuta u slanoj kipućoj vodi, kad je skuvana stavite je u cediljku pa pod tuš hladne vode. Ocedite testeninu i stavite je u veliku činiju, dodajte preliv i povrće i sve dobro promešajte hvataljkama. Pospite salatu susamom i služite je tako hladnu, samu ili kao prilog nekom mesu.


Continue Reading

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Špagete sa čeri paradajzom

Paradajz je ove godine lepo rodio. Toliko se razgranao u mojoj bašti da jedva mogu da doprem do plodova. Sada je trenutno njegova poslednja faza sazrevanja. Čeri paradajz je prvi dozreo i ponovo ga koristim u kuvanju, oni krupniji su i dalje zeleni, i pitam se da li će pocrveneti do prvog mraza, ili ću morati da ponovo pravim pohovani zeleni paradajz, na radost mog muža.

Ove godine sam posadila puno vrsta, bilo je tu plodova raznih boja, od ljubičastih do žućkastih, bilo je i heirloom paradajza, tako ga ovde zovu, stare zaboravljene vrste. I kad ga posadite shvatate zašto su ih ljudi odbacili i zaboravili, jednostavno prave mali prinos ili su preosetljivi. Hibridne vrste, Better boy & Early girl, su izdominirale.

Razne vrste paradajzi

Jednom smo tako jedne jeseni povadili biljke paradajza iz zemlje i poređali ih na gomili, i desilo se nešto vrlo neobično – posle dužeg vremena, u pitanju je nekoliko nedelja, zeleni plodovi paradajza na biljci su počeli da crvene. Onda smo shvatili da se to isto dešava sa paradajzom iz prodavnice, na farmi ga poberu još nezrelog, i onda on zreli tokom transporta, i na kraju dobijete paradajz bez ukusa i mirisa. Zato je onaj iz bašte najbolji, jer ga berete kad je sasvim zreo, i ne čuvate ga u frižideru.

Paradajz

Čeri paradajz se kod nas zove i koktel paradajz, u Americi postoji koktel paradajz ali u pitanju je nešto krupnija vrsta, opet sitnija u poređenju sa velikim primercima kao što je beefsteak paradajz. Ima sjajnih vrsta paradajza, ali čeri paradajz je meni lično najaromatičniji, tako bogat ukus napakovan u tako male plodove, zato nije čudo što je sos napravljen od njega najbolji.

Ovaj sos pravim ne samo u kombinaciji sa pastom, već i kad pravim piletinu. Još kad dodate tome bosiljak i izrendan Parmezan ili Pekorino dobili ste apsolutno neodoljiv obrok. Ako ste u sos stavili paradajz, luk i bosiljak iz svoje bašte doživljaj je još potpuniji.

Paradajz iz baste

Mislim da je ovo jelo jedno od najčešćih koje pravim, uvek pošto ga pojedemo komentarišemo kako je sjajno, a tako jednostavno. Nekako se dobro i zadovoljno osećate, kao da se ručali u nekom super dobrom restoranu. Kada bih pokušala da osobu koju ne voli da kuva podučim kuvanju, ovo je prvo jelo koje bih joj pokazala, posle njega ne bi bilo povratka na staro.

Sad sam se setila da na blogu postoji slično jelo samo sa školjkama, pogledajte ga ovde.

Luk iz baste

 

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Pasta sa čeri paradajzom

 


Sastojci:

1 pakovanje špageta (može bilo koja druga pasta)

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

600g čeri paradajza

So i biber prema ukusu

1/2 šolje vode ili supe

Nekoliko listova bosiljka, iseckanog na tračice

1 šaka sveže izrendanog Parmezana ili Pekorino sira

 

Priprema:

Skuvajte špagete prema instrukcijama sa pakovanja. Sačuvajte pola šolje tečnosti u kome su se kuvale špagete.

U isto vreme u velikom tučanom tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan luk, i kad postane staklast dodajte mu beli luk. Posle pola minuta dodajte čeri paradajz i dinstajte ga dok ne počne da puca, i iz njega izađe sok, uz stalno mešanje. Takođe dodajte mu so i biber. Kada paradajz počne da se lepi za tiganj dodajte vodu ili supu, i nastavite sa kuvanjem dok ne dobijete dovoljno gustu smesu. Na kraju dodajte iseckan svež bosiljak.

Kada je sos gotov ubacite skuvane i oceđene špagete u sos, dodajte izrendan sir i dobro promešajte. Dodajte tečnost u kojoj se kuvala pasta ako želite ređi sos. Služite jelo odmah uz merlo vino.


 

Continue Reading