Iz nekog razloga ovi krekeri su neobično skupi kupljeni u prodavnici iako su bademi samo deo brojnih sastojka. Kao što ćete videti vrlo se jednostavno spremaju i zaista nema razloga kupovati ih. I 100% su od badema. Možete da u njih stavljate razne sastojke, to mogu da budu razni začini i začinsko bilje. Ili da ih kombinujete sa mlevenim lešnicima (to su ovi na fotografiji) ili lanom. Vrlo su zanimljivi kada se na njih stavi posip, što zbog ukusa što zbog izgleda.
Skoro sam bila ne nekom okupljanju gde se služila slična hrana: krekeri, odlični sirevi i vino. Bila je tu, verovali ili ne, balkanska ženska delegacija u poseti Baltimoru, domaćica je bila moja komšinica. Ona je inače i ugostila jednu našu Nišlijku. Bilo je vrlo prijatno veče, lepo smo se ispričali, poredili Ameriku i Balkan, i u jednom trenutku čujem ja prigušenu muziku koja zvuči poznato. Načuljim uši, kad ono Dragana Mirković peva. Kaže domaćica ponosno, pronašla sam vašu srpsku muziku. Vuče malo na bliskoistočnu, podseća na pevačicu Ofra Hazu. Akšli, not! kažem ja. Srpska muzika to je harmonika, i po koja violina. Uzeh njen telefon da prebacim na muziku Miroslava Ilića, da čuje šta je izvorna srpska muzika, i onda sam se predomislila, pustila sam Zdravka Čolića ipak. To je provereni crowed-pleaser.
Bezguletenski krekeri sa bademom i posipom
sastojci:
130 g brašna od badema (možete i sami a ga napravite, pogledajte ovde kako)
Ideje za posip: susam, krupna so, tucana paprika, mak, suncokretove semenke, ili one od lana.
priprema:
Zagrejte rernu na 150 C (300 F). Pripremite plitki pleh, stavite preko njega dvostruki papir za pečenje.
Sve sastojke pomešajte u činiji, dobićete gustu smesu. Prebacite ja na komad papira za pečenje, koji ste položili na ravnu radnu površinu. Razvucite smesu rukama, pa ga prekrijte drugim komadom papira za pečenje. Oklagijom razvlačite smesu dok ne bude oko 4 mm debljine. Nožem isecite smesu na jednake kvadrate oko 4 x 4 cm. Ako hoćete da stavite posip sada ga raporedite na centar svakog kvadrata, pokrijte papirom i vrlo blago pređite oklagijom da utisnete posip.
Prebacite svaki komad na pleh za pečenje i pecite krekere oko 45 minuta. Vodite računa da se ne prepeku. Ovi na slici su se kratko pekli na visokoj temperaturi, što nije bilo dobro, jer se nisu dobro isušili. Bolje da krekere pečete duže na slabijoj vatri.
Ove zime paštete su moja opsesija, pored razne želatinaste hrane, o kojoj ću pisati kasnije. Nije mi ranije padalo na pamet da sama spremam hranu koju sam navikla da kupujem u prodavnici, ali kako sam počela da više vodim računa šta jedem, i koliko, uz to obožavam kuhinjske projekte ove vrste, bilo je logično da ću završiti sa spremanjem domaćih pašteta. Skoro sam objavila recept za paštetu od pileće džigerice, ovoga puta to je pašteta od tunjevine iz konzerve. Podseća na onu iz tube koju pravi Rio Mare, jedino što u ovu idu provereno dobri sastojci. Vrlo se jednostavno sprema, znatno je jeftinija od kupovne, i ukus joj je fantastičan.
Paštetu od tunjevine možete da jedete za doručak ili kao užinu, namazanu na prepečeni ili sveži hleb. Ali, možete da je služite kao party hranu, uz krekere, ili kao predjelo za svečane večere.
Videla sam negde kako prave paštetu od tunjevine na ovaj način, sa slojem mlevene slatke paprike i sitno iseckanog zeleniša, i kad se namaže na parče hleba dobije se fini sloj u više boja. Mene je to potpuno impresioniralo, morala sam to da probam. Vi to ne morate da radite, ali je efektno, uz to kapar, mladi luk i peršun su sjajni dodaci. Dodatak slanih inćuna i korice limuna daju izuzetan ukus pašteti.
Nabavila sam neku plastičnu usku posudicu idealnu za oblikovanje pašteta, ali vi možete da je služite i u običnim činijicama, ne moraju da budu oblikovane u kalupima.
1 mala konzerva (113g neto) tunjevine, najbolje u maslinovom ulju
100g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan na manje komade
3 mala inćuna
Izrendana korica od pola limuna
1 kašičica limunovog soka
1 kašičica slatke mlevene paprike
1 kašika kapra, sitno iseckanog
2 mlada luka, sitno iseckan zeleni deo
1 kašika svežeg peršuna, sitno iseckanog
za služenje: hleb, tost, krekeri
priprema:
Stavite u dublju činiju tunjevinu koju ste ocedili od ulja ili vode, inćune, omekšao puter, limunovu koricu i sok. To sve izblendajte štapnim mikserom dok ne dobijete vrlo glatku smesu.
Prebacite paštetu u posudu za služenje, ili u kalup koji ste obložili papirom za pečenje, kao što sam ja to uradila. Preko pospite u jednakom sloju slatku papriku. Pa preko toga stavite pomešani iseckani kapar, mladi luk i peršun.
Pokrijte paštetu i ostavite je u frižideru da se stvrdne preko noći. Pre služenja paštete od tunjevine, ako ste je stavili u kalup, prevrnite je i skinite papir.
Služite paštetu namazanu na tost, za doručak, ili ako spremate paštetu za neko okupljanje, služite je uz krekere ili prepečen hleb, raznu turšiju i tvrdi sir.
Čuvajte paštetu od tunjevine u frižideru, i koristite je u roku od 3-4 dana.
Volim fensi francuske paštete, mnogo su ukusnije od onih iz mog detinjstva, ali su i dosta skuplje. Kada je pašteta sa tartufima, koju često kupujemo, dosegla cenu od 20 dolara, rešila sam da preuzmem stvari u svoje ruke – ima sama da je napravim i biće mnogo jeftinija! I uspela sam da postignem skoro isti ukus, bila sam tako ponosna na sebe.
Imam na blogu već recept za mus od pileće džigerice sa slatkom pavlakom, jabukama i belim vinom, ali ovo je više klasična varijanta paštete. Moj dodatak je ukus tartufa, ali vi to ne morate da stavljate. Pašteta traži neki sastojak koji će da je “osveži” i to može da bude neki alkohol, ili tartufi. Oni su vrlo skupi, ali i vrlo potentni, možete da koristite, osim praha, puter i ulje sa tartufima, oni su mnogo pristupačniji cenom.
Pored toga što paštetu možete da mažete na hleb i da je jedete za doručak, probajte da je služite gostima kao deo elegantnog mezetluka (charcuterie). To podrazumeva da je uparite sa prepečnim hlebom, turšijom (kiselim krastavcima, sitnim lukom), raznim tvrdim ili polutvrdim sirevima (Grijer, Parmezan, Mančego, Gauda), slačicom u zrnu, grožđem, kiselom jabukom, i kitnikezom od dunja. Da, kitnikez se odlično slaže sa paštetom, da ne pišem domaći kuvar nikad ne bi otkrila ovu divnu namirnicu. Većina navedenih stvari možete videti na slici.
Ovo je i moj predlog za ovogodišnji praznični meni. Mislim više na neki party, recimo za Novu godinu.
Pašteta od pileće džigerice
sastojci:
1 kašika maslinovog ulja
1/2 kg pileće džigerice
4 mlada luka, ili jedan srednji crni luk
1 čen belog luka, sitno iseckan
4 grančice timijana (majčine dušice)
1 lovorov list
1/3 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
60 ml (6-7 kašika) vode
1 kašika konjaka ili viskija, opciono
1-2 kašičice tartufa u prahu, opciono
140g putera, na sobnoj temperaturi, iseckan
za prepečen hleb:
francuski hleb, iseckan na tanje kriške
Maslinovo ulje sa belim lukom, ili bez
Krupna so
priprema:
Isecite džigericu na manje komade.
Zagrejte u plitkoj šerpi ulje na srednje jakoj vatri, a zatim mu dadajte iseckani luk. Dinstajte ga 2 minuta, pa tome dodajte džigericu, timijan i lovorov list. Pržite džigericu sa svih strana, gotova je kada više nije pink boje iznutra. Posolite je i pobiberite dok je pržite.
Dodajte vodu, i alkohol, koji je opcioni i sklonite jelo sa vatre. Izvadite lovorov list, i štapnim, ili običnim blenderom, izblendajte sve dobro. Džigerici dodajte iseckani puter dok sve mešate. Dodajte prah od tartufa postepeno dok ne dobijete željeni ukus. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Džigericu stavite u kalupe koji ste premazali uljem, pokrijte ih i stavite u frižider.
Ohlađenu je služite uz prepečeni hleb.
Njega ćete napravite tako što ćete premazati kriške hleba maslinovim uljem, u kojem je boravio beli luk, posolićete ga i peći u zagrejanoj rerni na 175 C (350 F) oko 5-7 minuta.
Pileća krilca su u Americi vrlo popularna hrana. Moja deca su luda za njima. Mogu da se kupe u skoro svakom restoranu, čak postoje restorani specijalizovani za ovu vrstu hrane. Najpopularnija su Buffalo chicken wings, ali postoje razne vrste, razlika je samo do preliva koji se koristi. Što se tiče preliva, par puta sam ih spremala za fotografisanje i bila sam u čudu koliko ih samo ima: pored Buffalo (recept pogledajte u mom Američom kuvaru, str. 128), tu su BBQ krilca, pa sa sosom od belog luka i parmezana, sa kineskim ljutim sosom, sa limunom i biberom, itd. Uglavnom se prže, ali i ovako pripremljeni u rerni su odlična.
Ovde se krilca ne prave cela kao kod nas već se iseku na tri dela, deo na kraju krilca se često ne koristi već preostala dva. Pogledajte ovde kako to izgleda. Moram da priznam da tako lepše izgledaju.
Ja sam za slikanje koristila Buffalo sos, htela sam da tanjir lepo izgleda, ali vi možete da premažete krilca sosom koji se vama dopada, a i ne morate. Iseckane stabljike celera su obavezne, a bilo bi lepo da ih služite uz ovaj fantastični sos od buđavog sira.
Muzička nostalgija
Vozimo se kolima ćerka i ja kroz grad. Prozori su širom otvoreni, konačno je malo osvežilo. Kosu nam mrsi vetar dok na radiju ide stvar Cruel Summer (Bananarama), moram da priznam da zaista savršeno pogađa osećaj melanholonije kasnog leta. Jel ti se sviđa ova pesma, pitam ćerku, nastala je kada sam imala manje godina nego ti sada. I onda se setim da sam ovu rečenicu izgovorila nekoliko desetinu puta u poslednjih godinu dana.
Da, naši razgovori u kolima su često vezani za muziku. Najpre sam ih mesecima “mučila” muzikom sa jedne rokenrol muzičke stanice. Kažem “mučila”, jer su često protestovali i molili me da je promenim. Ja sam pak bila uporna u ideji da ih edukujem o rok muzici, čak bi im ponekad obećala dolar ako bi pogodili naziv grupe. I na kraju su zapamtili manje-više muziku važnijih bendova. Moram da priznam da sam sebi izgledala kao lik iz filma The School of Rock, kojeg je tumačio Džek Blek.
Onda sam jednog dana promenila stanicu, kada su se deca već pomirila sa mojom muzičkim ukusom, i to je bila stanica sa muzikom iz 80-ih godina. Najednom većina pesama im je bila poznata, čak su ih i pevušili. Potpuno sam bila u šoku, pogotovo kad sam jednog dana čula da slušaju i igraju uz pesmu Rikija Estlija – Never gonna give you up. Kako je moguće da znaju za tu muziku, pomislila sam, a onda su mi deca objasnila da su je čuli u filmovima i serijama, i na Tik-Toku. Iskrena da budem, ne znam da li uopšte slušaju novu muziku, i da li to uopšte više postoji. Ako pratite Rikija Beata na YT onda već znate da se danas znatno više kupuje i sluša stara muzika nego nova. I ima smisla, toliko je užasna današnja popularna muzika, kao i upšte sve vrste umetnosti, da čovek mora da se ponovo vraća u prošlost da bi uživao u nečemu. Nema više ničeg originalnog i kvalitetnog, presušila inspiracija. Tako neko bezveze vreme došlo. Civilizacijski zamor. Mada sigurna sam da ima bisera, kreativnih ljudi nikad ne manjka, ali ih je teško naći. Iskreno, i ranije se pravilo dosta treš muzike, ali to se ne sluša danas već samo vrhunske stvari.
Skoro kad smo išli na neko duže putovanje muž je u kolima pustio neki miks ex-you rock pesama sa YT. Slušaju deca muziku pa je komentarišu. Meni je bilo baš smešno kada je ćerka rekla Is he a stalker? (jel to on nju proganja) slušajući Čorbinu pesmu Ja je gledam kako spava. Kada je čula refren Galijine pesme, Ma digni ruku, ironično je dodala How motivational! (baš motivišuća pesma). Nekako joj se ta pesma najviše dojmila, pa je počela da ponavlja reči, da bi naposletku tokom celog našeg boravka u banji pevala njen refren, što je bilo vrlo neočekivano.
Takođe, moja deca su naučila da postoje i srpske verzije nekih pesama na engleskom, pa kad zapeva Sting, oni nastavljaju cerekajući se – Mesečina, bato, yeah!Mesečina, bato, yeah!
Krilca natapkajte papirnatim ubrusom, stavite ih u činiju, pospite začinima i uljem, i rukom dobro sve promešajte. Ostavite sve da odstoji oko 30-45 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (425F). Preko velikog plitkog pleha stavite aluminijumsku foliju, pa preko toga rešetku, i na rešetku stavite krilca. Tako će krilca biti lepo hrskava.
Pecite krilca oko 45 minuta, dok ne porumene kao na slici. Vreme pečenja zavisi i od veličine pilećih krilaca.
Kad su ispečena služite ih uz celerove stabljike i sos.
Nekada je dovoljno vrlo malo, samo testo sa maslinovim uljem, masline i ruzmarin pa da napravite nešto vrlo ukusno, što će vam ulepšati dan, i čemu ćete često vraćati. Ovi štapići su nastali tako što sam išla u goste, pa da ne idem praznih ruku spremila sam ih mojim prijateljicama koje su postile. Iako sam radila sa ograničenim sastojcima, bila sam vrlo zadovoljna rezultatom.
Veliki sam ljubitelj štapića, grisina, breadsticks, iliti izduženih hlepčića, kako bih ih ja nazvala. Meni se štapići dopadaju kada su spolja hrskavi, a unutra ipak malo mekani. E, takvi su ovi! Imate već na blogu uvrnute štapiće sa raznim posipima, kao i fokaču sa maslinama i ruzmarinom, ovo je nešto između. Ako volite kombinaciju maslina sa začinskim biljem pogledajte i ove grčke zemičke.
ne bi bilo loše da znate:
možete belom brašnu da dodate integralno, ili recimo ražano bražno, to će testu dati kompleksniji ukus
dužina štapića zavisi od toga koliko vam je pleh veliki tj. rerna
kalamata masline su najbolji izbor kada su crne masline u pitanju
umesto ruzmarina možete da koristite timijan (majčinu dušicu)
ovi štapići su super hrana za žurke i razna okupljanja, nije loše da ih služite i kao predjelo, najbolje uz neki sos na bazi jogurta ili kisele pavlake.
I na kraju proveli smo prijatno popodne nas tri prijateljice, petoro dece i dva kučeta, uživajući napolju u sunčanom danu i buđenju proleća. I ovi štapići sa maslinama i ruzmarinom su pridodali raspoloženju.
Posni štapići sa maslinama i ruzmarinom
sastojci:
500g brašna
1 1/2 kašičice soli
320 ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
80-100ml maslinovog ulja ( uvek ekstra devičansko)
80g crnih maslina bez koštica, najbolje kalamata, iseckanih, i oceđenih
1/2 kašike iseckanog ruzmarina
priprema:
U jednoj posudi pomešajte toplu vodu, šećer i suvi kvasac. Sačekajte da kvasac nabubri.
U drugoj većoj posudi pomešajte brašno i so. Tome dodajte smesu sa kvascem kojoj ste dodali maslinovo ulje. Mesite testo ručno ili uz pomoć miksera dok ne dobijete ujednačeno testo, oko 15 minuta. Na kraju umešajte iseckane masline i ruzmarin. Nauljite testo, stavite u posudu, pokrijte i sačekjate oko 1 sat da testo nadođe.
Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu. Podelite ga na dve polovine. Svaku polovinu razvucite oklagijom u oblik pravougaonika. Dimenzije zavise od veličine vašeg pleha, ali neka bude 45 x 30 cm. Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, isecite testo na tanke trake oko 10-15cm dugačke. Svaku traku uvrnite i stavite na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Ostavite malo prostora između testa jer će tokom pečenja da nadođe.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pre nego što ode u rernu stavite testo na zagrejani šporet da ponovo nadođe oko 15 minuta.
Pecite štapiće na srednjoj pregradi oko 12-15 minuta, to zavisi od veličine štapića, a i od rada rerne. Zato je najbolje da budete pored rerne i proveravate kako se štapići peku.
Dok se jedni peku oblikujte drugu turu štapića, sačekajte da i oni malo nadođu a zatim ih pecite.
Ako ste osoba koja voli da organizuje partije, uživate u pripremi mezetluka za goste, i uvek ste u potrazi za interesantnim idejama, onda su ove lopte od sira pravi izbor za vas. Pogotovo ako pravite razna peciva, jer ona baš traže neki interesantni sirni namaz.
Ja sam inače htela ovaj recept da objavim u Američkom kuvaru, ali na kraju sam odustala, samo zato što mi ove lopte od sira nisu izgledale dovoljno tradicionalno, skorijeg su datuma. Pravila sam ih više puta, ali na kraju sam došla do ovog univerzalnog recepta, kome po potrebi dodajem razne sastojke, zavisi šta tog trenutka imam kod kuće. Lopte od sira su veoma zahvalne za pravljenje, plus možete da budete veoma kreativni sa kombinovanjem sastojaka, a ako ste posebno ambiciozni napravite male individualne loptice, možete da vidite ovde kako to izgleda.
Izdvojila sam ovde tri ukusa, najtraženija je bila urnebes lopta od sira. Mada se meni sviđa i slatko-slani ukus lopte sa brusnicama i orasima, i volim onu sa začinskim biljem, posebno zbog suptilnog ukusa estragona kojeg sam ovom prilikom koristila.
Samo da znate da možete da koristite i druge vrste sireva, recimo koziji, domaći sir ili Fetu, ipak neka krem sir bude osnova, Filadelifija je za to najbolja, zato što je gusta.
Što se tiče posipa, tu isto možete da budete kreativni, po pravilu su najbolji iseckani tostirani koštunjavi plodovi, posebno orasi/pikani, ili mak i susam.
Ove lopte se po pravilu serviraju uz krekere, ali možete da koristitie i razna druga tvrđa peciva, kao što su ovi sjajni domaćini grisini ili perece.
Lopte od sira (Party cheese balls)
sastojci:
450g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
300g belog čedar sira, fino izrendanog
100g putera, na sobnoj temperaturi
3 kašike sirćeta od belog vina
1/2 kašičice soli
1 kašika Vorčester sosa, opciono
za služenje: razni krekeri, domaćini grisini, kao i sveže povrće (mini šargarepe, krastavci, stabla celera, čeri paradajz) i voće (grožđe, jabuke)
sastojci za urnebes loptu:
1 kašičica slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike, opciono
1 manji čen belog luka, vrlo sitno iseckan
3 mlada luka, sitno iseckana (može i vlašac)
za posip: prepečeni bademi ili orasi, ili susam
sastojci za loptu sa brusnicama i orasima/pikanima:
4-5 kašike sitno iseckanih suvih brusnica
1 šaka tostiranih iseckanih oraha/pikana
Pola brusnica i oraha stavite u smesu sa sirom, sa preostalom polovinom obložite loptu
sastojci za loptu sa začinskim biljem:
4 kašike sitno iseckanog začinskog bilja (peršun, timijan, estragon, matičnjak ili vlašac), polovinu stavite u smesu sa sirom, a sa drugom polovinom obložite loptu.
1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
izrendana korica jednog limuna, opciono
priprema:
U velikoj posudi dobro pomešajte odmekao krem sir, puter, izrenadni čedar sir, so, sirće i vorčester sos.
Podeliti smesu na tri jednaka dela.
U svaki dodajte sastojke koji su gore navedeni.
Ako je smesa suviše mekana ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Svaku loptu oblikujte rukama, i uvaljajte u odgovarajući posip.
Čuvajte lopte od sira u frižideru uvijene u plastičnu foliju. Pre služenje ostavite ih neko vreme na sobnoj temperaturi da odmeknu. Služite ih uz krekere, grisine, povrće i grožđe.
Ovako izgledaju grickalice koje kad počnete da grickate, nema zaustavljanja. Ne znam čak da li da vam savetujem da ih spremite za goste, jer će nestati brzinom svetlosti. Apsolutno su neodoljivi, pogotovo ako grisine spremate sa više različitih posipa.
Desno su moje rotkvice iz bašte
Ovi grisini/štapići su toliko zanimljivi ne samo zbog svog ukusa i teksture, već zato što možete da se igrate sa njima, kako pravljenjem različitih oblika tako i dodavanjem raznih sastojaka, pa i od različitog brašna.
pored ovog “uvrnutog” obliku možete da probate i onaj zaobljeni, takođe možete da ih pravite različitih dužina.
za posip možete da koristite razne stvari, nama se najviše dopadaju oni sa začinskim biljem, mada je i kombinacija sira i mlevene paprike takođe interesantna.
umesto mleka u testo možete da stavite vodu, tako više podseća na originalni recept.
nemojte previše da se brinete oko oblika grisina, kad se ispeku oni uvek lepo izgledaju.
ako želite da izgledaju deblje, ostavite ih oko 30 minuta da narastu na plehu, pre nego što uđu u rernu.
Grisini sa makom
Uhvatio me veliki neizdrž ovih dana, ne znam kako drugačije da opišem novonastalo stanje. Naravno da je proleće krivac. Kako prošlogodišnje proleće nisam pošteno osetila, ovo mi dođe kao buđenje iz nekog dugog i mučnog sna. Bila sam prošlo veče na večeri sa prijateljicama iz kluba knjige, posle pola godine sastanaka preko zooma. Sedeli smo na nekoj lepoj terasi tik uz vodu. Restoran se skoro otvorio, fensi je i skup, drži ga neka poznata kuvarica, kojoj svake godine nekako izmakne Beard Award, inače, nagrada za najbolje kuvare u Americi. Posle jučerašnje večere shvatila sam zašto je to tako.
Pošto se početna konverzacija o tome ko se čuva od kovida, a ko ne, ko se vakcinisao, a ko ne vodi brigu o drugima, i kad je takmičenje u vrlinama završeno nerešeno, počela je priča o planovima za leto, o putovanjima. Bilo je tu priče o raznim destinacijama, uglavnom onim u Americi, i kad je došao red na mene, ja sam rekla da ovog leta idem u Kaonu, i da ne mogu to da dočekam. Moji roditelji su prošlog leta počeli da grade vikendicu u našem selu, i pravo da vam kažem samo mi je to na umu, da nekako odem tamo sa porodicom. Možda otuda dolazi moj neizdrž. Nisam bila tamo više od petnaest godina, ponekad bacim pogled na google map. Stalo mi je puno da deci pokažem to moje čuveno selo u kojem sam provodila nezaboravna leta. Moje pamćenje nije najsjajnije, ali i dalje se živo sećam mnogih detalja i ljudi odatle. Neki su još živi, i važno mi je da ih deca upoznaju. Osim toga vreme je da upoznaju Srbiju, ne samo Beograd i okolinu. I ona su uzbuđena, jer sam im obećala da će videti domaće životinje, kako se muze krava, pravi sir, pokazaću im polje divljih jagoda, i vozićemo se traktorom.
Grisini sa parmezanom/pekrinom i mlevenom parikom
“Jel možemo i mi da dođemo u Kaonu?”, pitale su prijateljice. Verovatno im je moje selo zazvučalo tako egzotično i drugačije, i nekako je danas cool da pobegneš u neku daleku neiskvarenu prirodu.
Kad se sastanak priveo kraju, i tek kad smo ustale od stola, primetile smo veliki pun Mesec. Lepo je izgledao tako iznad vode i grada. “Hajde da se fotografišemo pored njega”, vadi se mobilni, i mi se stiskamo nebili sve ušle u kadar. “Stanite”, skidam masku, i kažem im da neću da se slikam sa njom, jer mi ne stoji lepo, osim toga neki su već duplo vakcinisani i celo veče smo ionako pričale bez maski. Na kraju je i ostalo društvo skinulo maske i uspesmo da nekako napravimo selfie. Posle kad smo gledali napravljenu sliku malo smo se razočarale jer ipak nismo uspele da uhvatimo Mesec.
Grisini sa začinskim biljemGrisini sa susamom
Domaći italijanski grisini
Sastojci:
450g brašna
1 kašičica soli
250ml toplog mleka
2 1/2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice šećera
1 žumance
70g otopljenog putera
70ml maslinovog ulja
1 belance, umućeno
Za posip:
krupna so
susam
mak
izrendani parmezan/pekorino sir, mlevena paprika
sveže začinsko bilje (ruzmarin, timijan, žalfija)
Priprema:
Najpre u toplo mleko stavite kvasac i šećer, i ostavite da kvasac počne da radi. Tome dodajte 1 umućeno žumance, otopljeni puter i maslinovo ulje.
Brašnu dodajte so, zatim sipajte smesu sa mlekom i mešajte kašikom ili mikserom za testo. Testo mesite dok ne postane glatko. Zatim ga nauljite, pokrijte i sačekajte oko 45 minuta da nadođe.
Za to vreme pripremite sastojke za posip.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, pokrijte ih papirom za pečenje.
Kada se testo nadiglo, podelite ga na dva jednaka dela, i prvi deo razvucite oklagijom u oblik velikog pravougaonika debljine 3-5mm. Jednu polovinu pređite umućenim belancetom pa je pospite makom. Drugu polovinu takođe premažite belancetom pa je pospite susamom. Pa preko toga stavite krupnu so. Pre nego što ćete seći testo na trake, nežno prstima pritegnite semenke za testo.
Nožem, ili najbolje alatkom za sečenje pice, secite testo na trake debljine oko 1 cm. Ako želite da vam grisini budu kraći, kao moji, onda na kraju isecite trake poprečno. Svaku traku testa uvrnite rukama i položite na obloženi pleh. Napravite mali razmak između testa.
Sve ovo ponovite sa preostalom polovinom nerazvijenog testa.
Pecite grisine iz više tura. Dužina pečenja može da varira, moje si su pekli 10 minuta, ali vi za svaki slučaj proverite da li su počeli da tamne.
Sa sigurnošću mogu da kažem da su ovo najbolji krekeri koje sam ikada napravila, a verovatno i probala. Tako su fino tanki, hrskavi, mirisni i puni raznih ukusa. Da držim kafe obavezno bih ih služila uz kafu i čaj. Mada, odlični su i kad se služe uz sireve kao meze.
Dugo ih merkam u prodavnici, obično se nalaze lepo aranžirani uz fensi sireve, džemove i razne grickalice koje se služe za predjelo. Evo kako kupovni izgledaju, a nisu ni jeftini. Ono što me najviše fascinira je to što su tako tanki. To se postiže tako što se najpre ispeku, pa se stave u zamrzivač, i onda tanko iseku, i ponovo ispeku. Slično se prave kao italijanski biskoti. Ovde ih najčešće zovu crisps, ili thins, a ja sam im smislila srpsko ime – hrskavci.
Sigurno će vas oduševiti, pošto napravite svoje prve hrskavce, već ćete planirati sledeće. A oni se vrlo jednostavno prave, i dozvoljavaju vam da se igrate sa sastojcima, uvek možete da dodate nešto novo, pa i začine (cimet, anis, đumbir ili seme komorača mi padaju na pamet).
Ja sam im dodala melasu, to je nus proizvod koji se dobija prilikom pravljenja šećera od šećerne trske, i pored slatkosti karakterističnog ukusa, molasa daje prepoznatljivu braon boju, setite se božićnih medenjaka. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite samo smeđi šećer, ili slad od ječma, koji je odlična zamena.
Što se tiče odabira suvog voća i koštunjavih plodova stavite ono što vam je prvi ruci, ipak, bademi su obavezni.
Takođe, možete sledeći put da ih napravite slane.
Nešto razmišljam, možda bi lepo upakovani hrskavci bili fini praznični poklon.
Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem
Ovde možete da pogledate moj video kako da napravite slične slane hrskavce.
130g koštunjavog voća i semenki (sirovi bademi, lešnici, pistaći, semenke od bundeve)
130g brašna
1/2 kašičice soli
1/3 kašičice sode bikarbone
240ml mleka
2 kašike smeđeg šećera
1-2 kašike melase
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh, moj je dimenzija 23x11cm, možda je bolje da je bio uži, obložite ga papirom za pečenje.
Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i so, i u to dodajte suvo voće i koštunjave plodove. U mleko umešajte šećer i molasu i dodajte je prethodnoj smesi. Sve dobro pomešajte i rasporedite u pleh, i pecite oko 50 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz pleha i potpuno ohladite. Zatim ga stavite u zamrzivač na jedan sat da se stvrdne.
Zagrejte rernu na 175C (250F). Pripremite velike plitke plehove, obložite ih papirom za pečenje.
Pošto se kolač stvrdnuo izvadite ga iz zamrzivača i oštrim nožem secite vrlo tanke kriške. Ređajte ih na pleh i pecite u rerni 10 -15 minuta, zavisi koliko su tanki. Najbolje da proverite sami, ukoliko korica počne da blago tamni izvadite ih iz rerne, i stavite drugu turu da se peče.
Pošto su hrskavci ispečeni ohladite ih i služite. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Kad u kući zamirišu puter, čokolada, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, đumbir, vanila, korica od limuna, burbon i rum, to samo može jedno da znači – počela je sezona prazničnih kolača!
Pravljenje kolača o praznicima je za mene vrhunska zabava. Nekada mi pravljenje kolača nije padalo na pamet, kada sam bila mlada i nisam znala šta propuštam, ali sada apsolutno uživam u tome, kao uostalom prema svemu što traži dosta znanja, trud i kreativnosti. To je prava umetnost!
Kolačići spremni za cookie swap party.
Poslednjih godina rani decembarski dani mi prolaze u planiranju i osmišljavanju kolača (svake godine spremam nešto novo i drugačije), zatim pripremanju i nabavci sastojaka, i onda na kraju pravljenju i pakovanju kolača. Da, obično sve kolače podelim, to je za mene win-win situacija, ne moram da brinem o svojoj kilaži:)
Najviše kolača napravim uoči tradicionalnog komšijskog cookie swap-a, kada razmenjujemo kolače, obično se okupimo u jednom baru u našoj ulici. Kolače takođe spremam za decu u školi, kao i za prijatelje. I naravno za slavu i naš Božić.
Ovih dana uspela sam da napravim finu kolekciju sitnih prazničnih kolača koju hoću da podelim sa vama. Ima tu svačega, domaćih i stranih, tradicionalnih i modernih, klasičnih i neobičnih poslastica. To je raznolik izbor kolača sa orasima, bademima, lešnicima, pistaćima, kokosovim brašnom, suvim voćem, kestenjem, marcipanom, čokoladom, svim onim neodoljivim sastojcima koji pored mirisnih začina čine ove kolače prazničnim. Sigurna sam da će vam se dopasti!
Ovde možete da vidite video kako da napravite 4 vrste prazničnih kolačića od jednog testa.
Kliknite na nazive jela i poslastica, iznad slika, da bi našli recepte.
Za mene su medenjaci obavezni božićni kolači, zato što divno mirišu na cimet, oraščić, đumbir, karanfilić, vanilu, zatim, zato što možete da ih pravite u raznim oblicima, i na kraju da ih dekorišete. Obavezno se prave sa decom da bi im se usadila ljubav prema pravljenju kolača, i uopšte prema kuvanju. Možete čak da im dodate crni biber ili ušećereni đumbir. Video za pravljenje i dekoraciju božićnih medenjaka možete da pogledate ovde.
Ako se poželite fensi kolačića, strpljivi ste i volite izazove u kuhinji, onda će vam spremanje makaronsa biti veliko zadovoljstvo, ako uspeju:) Pored toga što ih možete praviti u raznim bojama, možete im dodavati razne sastojke, kako testu tako i filu. Po pravilu najviše privlače pažnju servirani na tanjiru sa ostalim kolačima.
Ove jeseni sam prvi put pravila čokoladne praline, i to posne, i bila sam oduševljena kako se lako prave i kako lepo izgledaju. Odlične su za poklončiće. Samo morate da nabavite dobru čokoladu za kuvanje. Marcipan se vrlo često koristi kao fil za praline, ali pire od kestena je moja ideja, i uopšte nije loša.
Za orasnice sam čula tek pre par godina, nisam verovala da se nisam upoznala sa jednim tako ukusnim domaćim kolačem. Moje američke prijateljice ga obožavaju, njima je ovaj kolač neobično ukusan, fino hrskav, a uz to je i gluten free. (Recept očekujte uskoro na blogu)
Trebalo mi je dugo vremena da zavolim vanilice, sad razumem zašto su to kultni kolači kod nas. Ja ih ne pravim sa mašću, već sa puterom, i gledam da ako ne koristim pravu vanilu, onda da to bude kvalitetan ekstrakt vanile. I to stavljam u testo, a ne u šećer u prahu. Džem od kajsije se podrazumeva. Dodatak korice limuna testu čini kolač još ukusnijim.
Jednostavni kolačići koje možete da pravite u raznim oblicima, ipak zvezdasti im najbolje pristaje. Limun i mak, kao što ćete se i sami uveriti, ako rešite da pravite ove kolače, je vrlo interesantna kombinacija, sigurno ćete pomisliti u sebi, kako su dobra cela zrna maka u kolačima.
Čak i totalnim početnicima ovi kolači će lepo uspeti. Bademovo brašno možete da kupite ili sami napravite. Par dekorativnih perlica na vrhu, ili listići od badema, mogu da ih učine vizuelno vrlo interesantnim.
Žute štangle, ili kako se već zovu, su najlepše štangle na svetu. Ne znam nijedan kolač sa orasima da je tako lep, kompleksan i da ima tako raskošan ukus.
Pomalo zaboravljeni domaći kolač, koji zaslužuje dosta pažnje. Njegova prhka puterasta kora, pa sloj džema od kajsija, i na kraju gornja hrskava kora od oraha i belanaca, će vas ostaviti bez daha.
Ne postoji ništa tako savršeno što se sastoji samo od brašna, putera i šećera. Toliko su ovi hrskavi kolačići lepi da vam se čini da ništa lepše niste probali u životu.
Jedan od onih popularnih kolača koji se pre pečenja zamrznu, da bi se testo stvrdlo i tako lakše sekli. Okolo možete da ih uvaljate u raznu dekoraciju, i u tome se krije privlačnost ovih kolačića. Pored dekorativnih perlica možete koristiti sitno iseckano koštunjavo voće, mak i druge sastojke.
Kolačići sa puterom od kikirikija i čokoladnim poljubcima
Za mene je ovaj američki kolač bio veliko otkrovenje, zato što se pravi sa puterom od kikirikija, koji se opet super slaže sa čokoladom (Američki kuvar str. 148).
Klasični božićni kolačići popularni širom Evrope, naročito u Nemačkoj i Austriji. Imaju divan biskvit sa bademovim brašnom i struganom koricom limuna. Oni su filovani najčešće džemom od malina, mada su džem od kajsija i borovnica takođe poželjne opcije. Kao što vidite, pravi su ukras na trpezi.
Ne samo što su ukusni uz kafu, nego su sjajni za transport. Ukoliko poželite da nekoga obradujete pošiljkom sa kolačima, što je inače vrlo pažljiv gest, ovo je najbolji izbor.
Ovi kolačići su tako jednostavni, a opet veoma ukusni. Dosta podsećaju na pire od kestena, ali sa drugačijom teksturom. Interesantan su dodatak klasičnim kolačima.
Ovi kolači su bili hit prošle godine, ove godine sam pokušala da napravim nešto slično ali sa drugačijom aromom, koristila sam limetu i bosiljak, i oduševljena sam rezultatom. Nešto slično sam pravila ranije. Osnova je klasični prhki biskvit divnog puterastog ukusa koji se bukvalno topi u ustima, ovde ga zovu shortbread. Dodatak na vrhu totalno ima smisla, kiselasta aroma preliva savršeno se slaže sa biskvitom, osim toga uvek možeti dodati fini detalj kao dekoraciju.
Kolačići sa limetom i bosiljkom
Za pravljenje ovih kolača koristite isti recept kao za prethodne kolače, osim strugane korice crvenog grejpfruta stavite izrendanu koricu jedne oveće limete i desetak listića svežeg bosiljka.
Ovo je vrlo zanimljiv način da dekorišete praznične kolačiće. Za to su vam potrebne bombone koje se najpre usitne, pa u rerni dobiju fini izgled stakla.
Meni su pistaći i suve brusnice mnogo moćna kombinacija, ali vi možete da koristite za pripremu baklave orahe ili bademe, ili na kraju sve zajedno. Koristite ovaj recept kao osnovnu za dalje eksperimentisanje.
Ove slatke salame se vrlo jednostavno prave, ne peku se i u njih možete da stavite razno suvo i koštunjavo voće. Jedna je čokoladna salama sa orasima, keksom, suvim šljivama i pistaćima, a druga je posna i sastoji se od suvih smokvi, kajsija i lešnika.
Sa kuglicama nikada nećete pogrešiti, mogu čak da se dosta unapred spreme i čuvaju u zamrzivaču. Ovo su i najzdraviji kolači sa liste. Kombinacije su bezbrojne, a ovo su neke od njih:
Kuglice sa urmama, čokoladom i orasima
Kuglice sa čokoladom, suvim višnjama i bademima
Kuglice sa suvim kajsijama i pistaćima
Kolač od limuna
Za ljubitelje limuna u kolačima ne znam da li postoji lepša preporuka. Dole je kora od prhkog testa, a gore je divan osvežavajući fil, pa još posut šećerom u prahu. Možete da ga sečete i u kvadratnom obliku (Američki kuvar str. 144).
Ovu su Amerikancima omiljeni naši domaći kolači. I stvarno su super. Svojevremeno je ovaj recept bio objavljen u štampanom izdanju Baltimore Sun-a, što je bila dobra fora. Inače recept je preuzet iz kuvara moje svekrve.
Ovo kolačiće sam ja izmislila, tu sam objedinila popularne sastojke iz domaće kuhinje – suve šljive, orahe, med i cimet. Nadam se da će vam se svideti.
I da vas podsetim da je moj Američki kuvar na popustu, ukoliko planirate da sebe ili druge obradujete nečim lepim i korisnim za praznike. Pogledajte više o knjizi, utiske prezadovoljnih kupaca i kako da je naručite – ovde.
U kasno leto, kada poželite da što više vremena provedete napolju, napravite ovu jednostavnu tapenadu, namažite je na prepečeni hleb, ohladite neki dobar francuski roze, pozovite prijatelje ili komšije kod sebe, i uživajte u poslednjim danima leta u dvorištu ili na terasi.
Tapenada je namaz koji se dobija mlevenjem maslina, kapra, belog luka, začinskog bilja i maslinovog ulja. Zemlja porekla tapenade je Francuska, tačnije njen jug – Provansa, ali se koristi svuda po Mediteranu, tamo gde se gaje masline. Ukoliko vam je frižider pun teglica raznih maslina, kao kod mene, i hoćete da ga ispraznite, onda je ovaj namaz savršen izbor za vas. Tapenada je idealna za mazanje na prepečen hleb, ali je dobra i kao dodatak za sendviče i grilovanu ribu. Odlično ide uz već pomenuti roze, ali i džin i tonik.
Ovaj recept je dobar izgovor da udenem priču o grčkoj maslini Kalamata, i o istoimenom gradu koji se nalazi na jugu Grčke, Peloponezu, u kojem sam ovog leta boravila. Kalamata su mi inače omiljene masline, i definitivno su najbolji izbor za tapenadu.
Tapenada
Sastojci za jednu teglicu:
250g maslina (zelene ili crne, ili obe), očišćene od koštica
1 manji čen belog luka, sitno iseckan
2-3 inćuna, opciono
2 kašike kapra
1 kašika soka od lumuna
1 -2 kašike iseckanog začinskog bilja (timijana tj. majčine dušice, bosiljka ili peršuna)
4 kašike maslinovog ulja
So i biber, prema ukusu
Priprema:
Sve sastojke stavite u multipraktik i seckajte dok ne dobijete namaz. Sipajte ga u teglicu i čuvajte u frižideru.
Kalamata maslina
Kalamata je vrsta maslina koja raste samo na jugu Peloponeza, u oblastima Mesinija i Lakonija. Ima karkaterističan izduženi oblik, sa blagim zarezom na kraju ploda, tamno ljubičaste je boje, ukus joj je bogat i pomalo opor, a meso i kora su prijatno zategnuti. Vrlo lako ćete je razlikovati od preostalih maslina čak i ako niste neki naročit poznavalac maslina, kako zbog karakterističnog izgleda, tako i zbog prijatnog ukusa.
Mnogi smatraju da su ove masline tako posebne zbog podneblja u kome rastu, gde ima puno toplih i sunčanih dana, pa su zbog toga čak i listovi na ovim maslinama krupniji. Beru se samo one tamne, dakle zrele, zaseku se uzdužno i onda čuvaju u salamuri kojoj je dodato vinsko sirće.
Pored tapenade možete da ih koristite kao dodatak salatama, i u spremanju fokače.
Lotavanje na Peloponezu mi je bila dogogodišnja želja, iako smo obišli dosta lepih mesta po Grčkoj, iskustvo sa ovog putovanja je po mnogo čemu bilo drugačije i nesvakidašnje. Iako je u pitanju jug Grčke, Peloponez je neobično zelen, i to pre svega zahvaljujući ogromnom broju maslinjaka. Dosta smo obilazili raznih mesta i uvek smo bili okruženi beskrajnim poljima maslina, bilo da se nalaze na brdima ili u dolinama. Na severu pak dominiraju plantaže pomorandži.
Naša baza je bila nekih petnaestak minuta južno od grada Kalamate. Lokalci su želeli da znaju kako smo uopšte našli ovo mesto, koje je ipak skrajnuto, nema masovnog turizma, odakle nam ideja da doputujemo tamo čak iz Amerike. Najpre, bili smo u poseti Srbiji, i odavno smo planirali da dođemo ovde zato što sam jednom čula da na Peloponezu letuju Grci, većina Atinjana ima tu svoje letnje kuće. Nema toliko stranih turista, uglavnom Italijana, ili recimo Britanaca koji rado obilaze mesto Kardamili u kome je živeo i stvarao njihov poznati pisac – Patrick Leigh Fermor. I na kraju jedan od razloga je bio i taj što u tom kraju letuje porodica čija devojčica ide sa mojim sinom u razred. Njeni roditelji su rođeni u Americi, ali njihovi roditelji su poreklom iz tog kraja, oni su nam preporučili to mesto.
Taverna, Kardamili
Takođe na Peloponezu ima puno istorijski bitnih mesta koje mi je bilo važno da posetim, odlazak u Mistru, srednjoveknovni vizantijski grad nedaleko od Sparte, i drevnu Mesiniju je za mene bilo fenomenalo iskustvo. Iako nismo uspeli da istražimo istočni deo Peloponeza, jer je veliki, i nije najbolje povezan dobrim putevima, ipak smo videli dosta toga, između ostalog smo bili i u gradu Kalamata.
Grad Kalamata
Ovaj grad nije neka velika turistička atrakcija, ali u tome leži njegov šarm. I uopšte nedostatak horde turista ceo ovaj region čini posebnim. Kalamata je živnula poslednjih godina kada je sagrađen auto-put koji je povezuje sa Atinom, nekada je bilo potrebno jedanaest sati vožnje, sada samo tri sata.
Izgleda da subotom pre podne grad izgleda posebno lepo i živahno, svi kafei i restorani su puni, naročito penzionera, koji dok ispijaju prvu kafu čitaju novine, igraju šah ili ćaskaju.
Ipak, u Kalamti mi je bio najlepši obilazak loklane pijace. Na slikama možete da vidite šareniš i bogastvo svežeg povrća i voća, raznih trava, riba i morskih plodova.
Bamija iliti okra
Sadnice maslina
Obožavam grilovani sir halumi! Iako i ovde mogu da se nađu interesantni sirevi, ipak jedan je halumi.
Odlična radnja puna najraznovrsnijih orijentalnih kolača i poslastica
