Ovo je ponovo potpuno neplanirani post, ali na zahtev nekih ljudi sa So i biber Facebook grupe našao se ovde. Nisam bila baš zadovoljna kako su fotke ispale, mada je ideja sjajna i jelo je veoma ukusno.
Šta reći o jednoj od najprivlačnijih letnjih kombinacija kada je hrana u pitanju – plavi patlidžan, paradajz, mocarela i bosiljak?
Ideja je preuzeta iz jednog italijanskog kuvara, ali ja sam recept malo doradila. Ne mogu da zamislim da ovako nešto prođe bez belog luka.
Sastojci:
2 velika patlidžana, kad ih kupujete gledajte da budu izduženi a ne previše obli
2 omanja paradajza, od kojih vam treba 8 lepih režnjeva
8 režnjeva mocarele
Pola šake listova od bosiljka
So i biber
2 kašike prepečenih pinjola
Za preliv:
4 kašike maslinovog ulja
Sok od pola limuna
1 čen belog luka, veoma sitno iseckanog
So i biber
Priprema:
Stavite dosta vode da se greje. Posolite je dobro.
Nožem, slajserom ili mandolinom isecite plavi patlidžan na vrlo tanke uzdužne kriške. Trebalo bi da imate 16 lepih komada. Stavite ih u kipuću vodu da se kuvaju 2 minuta. Zatim ih izvadite iz vode, potopite u hladnoj vodi, ocedite i stavite na papirnati ubrus da se dobro osuše.
Za to vreme iseckajte preostale sastojke.
Zatim pravite paketiće tako što ćete ukrstiti dva režnja plavog patlidžana, i na mestu ukrštavanja ređati najpre režanj paradajza, pa mocarele, i na kraju veliki list bosiljka. Svaki sloj posolite i pobiberite. Onda preklopite krajeve patlidžana i dobijate paketić. Nemojte da se nervirate ako oblik nije savršen, obično problem nastaje ako su režnjevi debeli, ili je patlidžan suviše obao, jer kada ga prevrnete posle pečenja izgledaće sasvim ok.
Kad ste napravili svih 8 paketića stavite ih u frižider da se malo ohlade, oko 20 minuta.
Stavite rernu na broil ili grill opciju, ili zagrejte na 220C (430F).
Paketiće poređajte u pleh na koji ste stavili papir za pečenje i pecite ih u rerni 8- 10 minuta.
Napravite preliv tako što ćete u maloj činijici staviti najpre maslinovo ulje, pa limunov sok, iseckan beli luk, so i biber. Žicom za mućenje dobro sve promešajte.
Kada su paketići pečeni servirajte ih tople tako što ćete ih preliti prelivom od belog luka, i posuti preostalim bosiljkom i prepečenim pinjolima.
Bon Appetit!
Ne mogu da odolim a da ne postavim sliku mog paradajza iz bašte. Mnogo je lepo rodio. Izgleda da mu prija kišno, varljivo, leto.
Meni je pravljanje pica kao neki misteriozni i svečani čin. To igranje sa testom, pa biranje sastojaka koje ću da stavim na nju, svi ti mirisi, onda rerna na najačoj temperaturi, ja u serijskoj proizvodnji, pica gotova za 5 minuta, sva zadihana i zajapurena slažem nadev, stavljam picu u rernu, i ona je već gotova, i tako još pet puta.
Pre neki dan sam ih pravila i mislim da sam došla do toga da mogu da pravim picu kao profesionalac, pa sam se okuražila da podelim svoje iskustvo sa drugima.
Najbolje da najpre pogledate ovaj video kako se pravi pica, da biste videli kako se testo oblikuje i kako se manipuliše njime.
Od čega da počnem, najpre od najvažnijeg, za dobru picu neophodne su vam tri stvari:
– dobro testo
– kamen za pečenje, koji uključuje veliku drvenu lopaticu (vidite sliku) sa kojom lako možete da rukujete picom.
– i sveži i kvalitetni sastojci.
Testo za picu
Poslednji put koristila sam recept za no-knead testo u časopisu Bon Appetit, na koji mi je drugarica skrenula pažnju, i koji se pokazao kao odličan. Fora je u tome da ovo testo narasta na sobnoj temperaturi 18 sati, zato je najbolje da pažljivo isplanirate pravljenje pice. Ipak, uvek ga možete staviti u frižider, ili čak u zamrzivač ukoliko želite da odložite pravljenje pice.
Ukoliko vam se žuri i hoćete da spremite picu što pre onda je najbolje da u testo stavite 2 kašičice suvog kvasca. Zamesite testo onda sačekajte da nadođe, oko sat vremena, podelite testo na 6 loptica i onda sledite dati recept.
Potrebno vam je za 6 pica:
1kg oštrog brašna + količina za oblikovanje testa
1/2 kašičice suvog kvasca
3 kašičice soli
710 ml hladne vode
Priprema:
U većoj posudi prosejte brašno, dodajte mu kvasac i so, i sve dobro promešajte. Zatim uz dodavanje vode velikom kašikom mešajte, dok se sve dobro ne promeša. Stavite testo u vanglu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga da narasta negde gde nema promaje i gde tempertura ne prelazi 22C.
Kada je testo naraslo, posle 18 sati, prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom, razvucite u pravugaonik i podelite na 6 jednakih delova. Svaki komad testa pospite brašnom da se ne lepi i probajte da sva četiri njegova kraka presavijete na unutra i onda od njega napravite loptu. Povlačite testo rukama od gornje ka donjoj površini lopte nekoliko puta. Kada ste svih 6 komada testa lepo oblikovali stavite ih na ravnu pobrašnjenu posudu, ili papir za pečenje i pokrijte plastičnom folijom. Čekajte još oko 1 sat.
Za to vreme zagrejte rernu na najjače, u mom slučaju to je 288C (550F). Profesinalne furune za picu su znatno toplije. Ukoliko imate kamen za pečenje on treba da bude postavljen negde na sredinu rerne.
Takođe, iskoristite to vreme da pripremite sastojke koje ćete staviti na picu.
Kada je rerna spremna, uzmite jednu lopticu od testa, i probajte da samo rukama (pospite ih brašnom) razvučete testo. Koristan video o razvijanju testa za picu možete naći ovde. Videćete, uopšte nije teško. Nemojte da se nervirate ukoliko niste dobili savršen krug, fora je u tome da bude nepravilan jer tako deluje rustičnije i zanimljivije. Testo samo po ivici treba da bude debelo, da se nadev ne preliva tokom pečenja.
Razvijeno testo postavite na pleh ili drvenu lopaticu, u zavisnosti da li pečete na kamenu ili plehu. Stavite nadev na picu (o tome više malo dole), posolite i pobiberite, i stavite u rernu da se peče oko 5-7 minuta, dok testo ne dobije finu koricu kao na slikama. Izvadite picu i onda tek stavite svež bosiljak na nju.
Kamen za pečenje i drvena lopatica (pizza peel)
To su veoma korisne stvari za pečenje hleba, posebno za picu. Kamen za pečenje razvija veliku temperaturu i na njemu se pica očas posla ispeče. Na plehu pici treba nešto duže vreme.
Drvena lopatica je idealna za prenošenje pice na kamen, i takođe za vađenje iz rerne. Kada lopaticom prenosite picu na kamen od velike pomoći je komad platna, sa kojim lako pokrećete picu. Ukoliko ga nemate probajte da stavite dovoljno brašna na lopaticu kako bi se pica lakše pomerala.
Nadev za picu
Kao što sam naglasila važno je da imate sveže i kvalitetne sastojke, i da ne preterujete sa njihovom količinom. Ja lično volim klasične kombinacije, nište lepše od paradajza, mocarele i svežeg bosiljka. Opet, ako se uželite nečeg novog slobodno se igrajte i pravite razne kombinacije. Na testo najpre ide maslinovo ulje, pa paradajz – ja sam tek skoro ukapirala da ne moram da stavljam sos od paradajza, već uzmem cele komade ili iseckani paradajz iz konzerve i rukama, ili u multipraktiku, ih sameljem. Ipak, do sada se najbolje pokazao samleveni paradajz (crushed tomato) iz konzerve. Njegova gustina i tekstura su se pokazali idealnim.
Pogledajte neke od kombinacija nadeva za picu:
Pica sa inćunima, Mančego sirom i kaprima
Izuzetno uspela kombinacija. Inćuni jesu slani i jaki ali uz testo su sjajni. I uz vino. Velika preporuka.
Pica sa krompirom, mladim lukom i ruzmarinom
Pre neko veče sam jela sličnu picu u nekoj poznatoj piceriji, ali nije bila dobra, jer se krompiri nisu dobro ispekli, bili su poluživi. Zato sam ih ja veoma tanko isekla uz pomoć slajsera. Da ne bi pobraonili, morate da ih tako isečene stavite u slanu vodu, nekih pola sata. Zatim ih dobro osušite papirnatim ubrusom. Na picu ređajte krompir, zatim preko njega stavite iseckan mladi luk i svež ruzmarin. Nadev poprskajte maslinovim uljem. Posolite i pobiberite. Za jednu picu treba vam jedan krompir srednje veličine, 1-2 kašike iseckanog luka, i jedna kašičica svežeg ruzmarina.
Ovo je i moj izbor za igricu Ajme, koliko nas je, sa temom ruzmarin.
Pica sa paradajzom, mocarelom i svežim bosiljkom
Najbolja. Jednostavno spoj ovih ukusa je neponovljiv.
Pica sa paradajzom, Pekorino sirom, krimini pečurkama i svežim bosiljkom
Pečurke su uvek dobar nadev za pice. Ja više volim krimini od belih šampinjona jer su dekorativnije, kao što se vidi na slici.
Koja se vama najviše dopada?
.
Pica sa mocarelom, šunkom, i artičokamaBela pica sa tri vrste sira: Fontina, Mocarela i Ementaler
Ah, svašta mi se mota po glavi, ima toliko toga što bih stavila u ovaj post… slobodne asocijacije samo naviru. Ovo jeste post o italijanskoj čorbi od paradajza sa hlebom koju Italijani zovu Pappa al pomodoro, ali ne mogu da izdržim a da ne odam počast paradajzu iz moje bašte kao i Majinim vašarskim tortiljama koje pored paradajza imaju glavnu ulogu u pomenutom jelu.
Dakle, sve je počelo sa prošlonedeljnom žurkom na kojoj smo pravili pljeskavice i ćevape sa vašarskim tortiljama. Tortilje smo pekli na roštilju, i u brzini moj muž zaboravio da ih dobro pokrije, pa nam je ostalo sutradan puno onih tvrdih. Stajale tako par dana i ja pomislim hajde da ih iskoristim za paradajz čorbu. I super su ispale, mnogo bolje nego kad se stavi običan hleb… po teksturi podsećaju na flekice ili kako ih već zovu. Ipak, najbolje je ovakve čorbe pojesti za dana, sutradan testo popije svu tečnost iz čorbe.
Inače recept za čorbu je jako sličan onom koji sam već dosta davno postovala. Moram da priznam da je ova unapređena verzija sa tortiljama mnogo ukusnija. Crno vino obavezno dodajte jelu jer se ono savršeno slaže sa preostalim ukusima čorbe.
Recept za legendarne Majine vašarske tortilje možete da nađete ovde. Ja tu ništa ne bih menjala osim da dodam da ukoliko nemate sveži kvasac dodajte 2 kašičice suvog kvasca ili 1 1/4 suvog instant kvasca koji je potentniji. Ja sam pravila jako puno tortilja tako da je potrajalo dok ih je moja majka razvijala. Vremenom testo postane vrlo rastegljivo i mekano tako da ga je teško skinuti sa folije i staviti na plotnu. Verovatno je trebalo da ih stavimo u frižider posle razvijanja. Meni nije upšte smetalo što tortilje nisu bile okrugle, onako nepravile imale su nekako rustičniji izgled. Kao što može da se vidi sa slike bile su prava radost za decu.
Što se tiče sastojaka i pripreme za Pappa al pomodoro ima malih dopuna u odnosu na moj prethodni post.
Sastojci:
4 kašike maslinovog ulja
4 tvrde tortilje, iseckane ili izlomljene na manje komade (veličine 2-3cm)
1 srednji crni luk, plus nekoliko komada mladog luka, iseckanog
3 čena iseckanog belog luka
1 veća iseckana šargarepa
2 stabla iseckanog celera
1 velika (oko 800g) ili 2 manje konzerve kuvanog iseckanog paradajza ili skroz samlevenog (najbolji je svež paradajz, ali ako ga očistite od semenki i korice što je jako naporno; umesto toga možete da stavite domaći sok od paradajza takođe)
2 kašike iseckanog svežeg bosiljaka
2 kašike iseckanog peršuna
4 šolje pileće supe ili vode
1/2 šolje crnog suvog vina
So i biber
Parmezan, opciono
2-3 komada okre ili bamije, opciono (imam je u bašti pa je svuda ubacujem)
Priprema:
U veći lonac stavite maslinovo ulje da se zagreje na srednje jakoj vatri. Stavite komadiće tortilja i propržite ih u ulju par minuta, dok ne počnu da dobijaju braon boju. Izvadite ih iz lonca i poređajte na papirnati ubrus. U lonac stavite luk, pržite ga 2-3 minuta, zatim dodajte beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckanu šargarepu, celer i okru. Kada oni odmeknu dodajte paradajz, supu, crno vino, predhodno propžene tortilje, bosiljak, so i biber. Čekajte da čorba provri, a zatim znatno smanjite vatru i kuvajte je još oko 40 minuta.
Služite čorbu uz rendani parmezan, mada i bez njega čorba je veoma bogata ukusima.
Oda mom paradajzu iz bašte
Mislila sam da ništa neće biti od njega, ali eto nije bio loš. Imam nekoliko vrsta u bašti i do sada najbolji se pokazao cherry paradajz koji je izrastao kao čarobni pasulj, dosegnuo je krov kuće. Novosadski takođe nije bio loš kao ni onaj duguljasti kojeg ovde zovu plum tomatoes. Pošto sam rešila da u bašti teram sve prirodno, nema pesticida i ostalih otrova, vala svašta ga je napadalo. Ne mogu da izdržim a da ne okačim sliku jednog čudovišta koje je obitavalo na mom paradajzu i grickalo ga … ne postoji kod nas, zovu ga Tobacco Hornworm, i mnogo je grozan i uopšte nije mali.
Nekako uz mene i moj sin je počeo da se interesuje za fotografiju ovog leta… dobio je moju staru kameru pa je okolo slikao. Bolje i to nego da mi otkida još nezreo paradajz i da ih koristi kao klikere.
Ovog leta puno toga sam pravila od paradajza iz moje bašte, ako stignem poslaću recepte za neka od uspešnijih jela.
Da li se sećate kako je pre desetak godina bila opšta pomama za našim Džejmijem (Jamie Oliver)? Opušten stav, plava kosica, havajska košulja, brz kao munja, pun strasti prema začinskom bilju, koje svuda trpa, mladi kuvar koji zabavlja i kuva za svoje prijatelje. Iskrena da budem on jeste napravio revoluciju u kuvanju i prezentovanju, ali ja ga i dalje nešto posebno ne gotivim. Nekako mi to njegovo kuvanje previše improvizovano, meša sve žive sastojke, i iskreno, kad je jelo gotovo nešto mi ni vizuelno ne izgleda sjajno.
Ipak, i pored svega nabrojanog, Džejmi je ostavio velikog traga u mojoj takozvanoj kulinarskoj karijeri. Zahvaljujući njemu počela sam da skupljam začine i da se bavim njima. Sećam se, imala sam sjajnu policu samo za začine, ali više sam ih čuvala nego što sam ih koristila. Nekako je uspeo da prenese na mene tu njegovu strast ka travkama.
Džejmi je pokušao da se oproba i na američkom kontinentu prošle godine u nekom rijaliti šou gde je kao pokušavao da ukine čokoladno mleko u nekim školama u Kaliforniji. I nije se baš proslavio. Iskreno, baš me je nervirao dok je dramio i kukao… kako je pokupio taj američki manir baš me živo zanima.
Kad sam skoro bila u Srbiji pokupila sam njegovu knjigu “Goli ručak” sa idejom da kad dođem kući konačno mogu da je koristim jer ovde ima što kažu ” i bibe i ribe”. Međutim, kada sam uzela njegov kuvar u ruke opet mi je sve to izgledalo tako konfuzno, veoma loš prevod, čudne kombinacije jela, komplikovani naslovi, baš naporno za čitanje a kamoli za kuvanje. Uglavnom, dugo mi je trebalo da izaberem jelo koje ću da napravim a da nekako to bude tipično Džejmijevo jelo, a i da se meni dopada.
Losos sa boranijom, paradajzom i inćunima zvuči uvrnuto, ali zaista je veoma ukusno jelo. Obavezno ga služiti uz majonez od maslinovog ulja. Možda sam se prevarila u vezi Džejmija, možda i nije tako loš.
Sastojci:
1 kg file svežeg lososa
250g zelene boranije (French beans ili green beans)
300g paradajza, čeri ili nešto krupnijeg
10-12 komada inćuna
Šaka crnih ili zelenih maslina
Šaka svežeg bosiljka
1-2 limuna
1/4 šolje maslinovog ulja
So i biber
Majonez od maslinovog ulja (recept za domaći majonez od maslinovog ulja pronađite ovde)
Priprema:
Boraniju blanširajte u kipućoj vodi oko 5 minuta.
Zagrejte rernu na 260C (500F). Dok se ona greje operite lososa, osušite ga papirnatim ubrusom, i skinite mu kožu ukoliko je nisu skinuli u ribarnici. Posolite i pobiberite ribu i iscedite na nju ceo limun, sa obe strane.
Stavite ribu u sud za pečenje. Oko nje najpre stavite red paradajza, pa masline, inćune, i iseckani bosiljak. Prelijte to sve maslinovim uljem tj. uljem u kome su se nalazili inćuni. Nema potrebe da solite povrće zato što su inćuni veoma slani.
Pecite sve oko 10-12 minuta na postojećoj temperaturi.
Služite ribu uz majonez.
Updejt dnevnika jedne baštovanke: “Korov zaista raste kao korov”.
Upravo završavam jednu mnogo dobru knjigu Kitchen Confidential popularnog kuvara Entoni Bordena (Anthony Bourdain) i baš me drži. Početak uopšte nije obećavao, ali negde oko pedesete stranice sve je postalo veoma interesantno i uzbudljivo. Dakle, ko još nije čuo za njega, Entoni je kuvar koji putuje svuda po svetu, degustira raznu hranu, malo filozofira, puno pije i puši, i baš psuje, ali mene to posebno ne impresionira s obzirom odakle dolazim. Možda nije loš frajer za neku stariju generaciju, recimo nešto malo mlađu od moje mame, za žene koje vole taj njego mačo-pank fazon. Ima popularnu emisiju No reservation na Travel kanalu i sasvim sam sigurna da se ona emituje na našim prostorima. Uglavnom taj čovek zna zašto živi.
Čitajući tu knjigu možete da uđete u svet profesinalnih kuhinja, što je za nas laike dosta zanimljivo, i to manje ni više nego u NYC-u, jednom od najglamuroznijih gradova na svetu, mada se dešavalo da mesta na kojima je radio i nisu baš bila previše na nivou. Iskreno, mene Entoni malo nervira kada piše o sebi, mnogo je ufuran, ali kada piše o drugima tu je zaista neodoljiv. Ima tu i nekih praktičnih saveta šta da zaobiđete u restoranu, kada je hrana najsvežija, u koja jela se stavljaju već bajate stvari, itd.
Pošto sam i sama na kratko bila u tom restoranskom biznisu moram da potvrdim da su mnoge stvari istinite. Ima jedno poglavlje gde on opisuje kako izgleda jedan običan dan u njegom životu, glavnog kuvara renomiranog francuskog restorana u NYC-u, i za sve nas koji maštamo da jednog dana posedujemo restoran, apsolutno je fascinanto.
Kao i ja i on slabo ceni piletinu, tu se potpuno slažemo da je to meso bez ikakvog ukusa, prezire vegeterijance, i food personalities, mada iskreno i on je u tom fazonu… voli šelot luk i francusku kuhinju, iako poslednjih godina malo više forsira azijsku hranu.
Sve u svemu dosta dobra knjiga. Pošto sam je pročitala palo mi na pamet šta bih ja kuvala kuvaru Entoniju, i nema sumnje on bi pao na Provansalsku jagnjetinu; konkreto, a opet nekako delikatno jelo, pa uz to još i francusko. Pravila sam je za Novu godinu i ko voli jagnjetinu kao ja uživaće u njoj.
Recept je preuzet od Ine Garten, i u originalu su duple mere.
Sastojci:
2kg jagnjećeg buta sa koskom, uvezan kanapom
1/4 šolje dižonskog senfa
5 čena iseckanog belog luka
1 kašika iseckanog svežeg ruzmarina
3 kašike balzamiko sirćeta
Soli i sveže mlevenog bibera (pošto je nama jagnjetina ispala slanija nego što bi trebalo vama ostavljam da odredite željenu količinu, Ina voli uvek da presoli)
1.5kg paradajza, isečen na kocke (možda je čak bolje da stavite krupnije isečenu šargarepu, paštrnak, i stabla celera)
1/4 šolje maslinovog ulja
1/4 šolje meda
1 veliki crni luk, sečen na rebra
2 grančice sveže majčine dušice (timijana)
1 grančica svežeg ruzmarina
Priprema:
Zagrejte rernu na 235C (450F) stepeni.
Stavite meso u pleh i osušite ga papirnatim ubrusom.
Umutite senf, 3 čena iseckanog belog luka, ruzmarin, balzamiko sirće, so i biber u multipraktiku. Dobijenu smesu stavite na meso.
U većoj posudi promešajte iseckan paradajz, maslinovo ulje, polovinu meda, crni luk, preostali beli luk, so i biber. Sipajte ovu mešavinu oko jagnjetine i položite na nju grančice majčine dušice i ruzmarina. Prelite jagnjetinu sa preostalom količinom meda.
Kada je rerna zagrejane stavite meso da se peče oko 20 minuta na 235C (450F). Zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još jedan sat do jedan sat i 15 minuta, termometar treba da pokazuje oko 55C ukoliko želite srednje pečeno meso.
Kad je jagnjetina pečena stavite je na veliku dasku za seckanje i pokrijte je aluminijuskom folijom. Neka tako odleži 15 minuta. Pleh sa paradajzom i začinima vratite u rernu da se ne ohladi. Kada je meso gotovo služite ga uz povrće u kome se peklo. Mi smo ga jeli uz pečeni krompir.
Prolazim kroz pakao najtoplijeg dana ovog leta. Jutros u šetnji sa decom jedva sam udisala sparan i vruć vazduh. Pored vode sa mnogo leda, sokova, sladoleda, jedino što čovek može da jede po ovakvom vremenu jeste Gaspačo čorba. Nema “kuvanja” u kuhinji, očas posla se sve napravi a bogami nema ni zagrevanja.
Inače za one neupućene ovo čorba dolazi iz Španije.
Treba vam nekih dvadesetak minuta da je napravite. Količine sastojaka su dovoljne za čorbu koju ćete jesti 2 do 3 dana. I da, služite je uz tortilja čips, mada može i uz prepečeni hleb.
Sastojci:
4 šolje paradajz soka
1 velika zelena paprika babura
1 srednji krastavac
2-3 komada mladok luka
1/2 luka, iseckanog
1 čen belog luk, sitno seckanog
4 srednja paradajza (možete da koristite i onaj iz konzerve)
Puna šaka peršuna, iseckanog
Nekoliko listova svežeg bosiljka, iseckanih
2 kašike balzamik sirćeta
1 kašičica šećera
Sok od pola limuna
So i biber
Priprema:
Iseckajte sastojke i stavite ih u blender. Stavite jednu šolju soka od paradajza u blender a preostalu količinu dodajte kasnije. Blenderu je potrebno par obrta, ali pazite da smesa ne bude skroz ispasirana. Lepše je kad ostanu sitni komadići povrća. Dodajte preostali sok od paradajza, balzamiko, limunov sok, šećer i začinite svežim biberom i solju.
I to je sva mudrost.
Ukoliko želite da probate Zeleni gaspačo, neodoljivu i maštovitu kombinaciju sastojaka, pronaćićete recept ovde.
Iz nekog razloga u kuhinji su mi se nakupile kese sa tortilja čipsom, kojeg inače vrlo retko kupujemo. Pošto mi zauzimaju dosta prostora reših da ih pojedemo što pre i to uz šta drugo nego salse. Tako da smo imali malu gozbu večeras, i nekako je sve lepo leglo – toplo letnje veče, fina muzika, pivo i vino, skoro otkriven odličan italijanski sir, tortilja čips i čak tri vrste salse. Baš smo uživali.
Sve tri salse su vrlo jednostavne za pravljenje. Ja više volim da sastojke sitno iseckam nego da ih stavljam u blender. Ne morate striktno da se držite mera u receptima, jer ih se i ja retko držim kada pravim ovakvu vrstu jela, sve zavisi od inspiracije i količine sastojaka koje imam. Tako isto i sa sastojcima, na primer, nekad koristim šelot nekad crveni luk, nekad sok od limete nekad od limuna, nekad ih kombinujem, itd.
Inače ove salse možete koristite i kad pripremate nachos, tacosili fajitas.
Gvakamoli (Guacamole) salsa
Jedna od najpoznatijih salsi u centralnoj i južnoj Americi, kao i u SAD. Asteci su počeli prvi da ga koriste, a onda preuzeli Španci i raširili po čitavom kontinentu. Osnova je avakodo, a mogu se dodavati razni sastojci i začini. Ako želite ljutu varijantu dodajte malo ljute paprike.
Sastojci:
1 zreo avokado
½ srednje veličine paradajza, bez dela sa semenkama, sitno iseckan
1 čen belog luka, sitno iseckan
¼ srednjeg crvenog luka ili 1 mladi luk, sitno iseckan
sok od ½ limete
So i sveže samleven biber
Pola šake lišća od korijandera (cilantro), iseckanog
Halapinjo paprika, sitno iseckana, opciono
Priprema:
Očistite i izgnječite avokado.
Iseckajte ostale sastojke.
Dodajte začine i sok od limete i sve dobro promešajte.
Mango salsa
Ovo je za mene jedan od najboljih meksičkih salsi. Volim kad se meša slatko i slano, tj. voće i povrće.
Sastojci:
1 veći mango, ne prezreo
½ srednjeg crvenog luka, sitno iseckanog
3 velike kašike iseckanog lišća korijandera (cilantro)
sok od ½ limete
Priprema:
Očistite i iseckajte mango.
Iseckajte luk.
Dodajte sok od limete, iseckani lišće korijandera i sve dobro promešajte.
Salsa od paradajza i paprike
Takođe jedan od popularnih soseva koje u Meksiku zovu salsa bandera iliti zastava sos pošto boje sastojaka crvena (paradajz), bela (luk) i zelena (paprika) asociraju na boje meksičke zastave.
Sastojci:
3 manja paradajza, iseckana
1 velika zelena paprika babura, iseckana
1 manji crni luk, sitno iseckan
1 čen belog luka, sitno iseckan
2 velike kašike peršuna sitno iseckanog
½ kašičice kumin (cumin) začina u prahu
So i sveže samleven biber biber
Priprema:
Sve sastojke sitno iseckati. Dodati začine i dobro promešati.
Ovaj recept je preuzet iz knjige Ine Garten, popularne kulinarske zvezde u Americi, ali sam ja neke stvari izmenila. Uz ovu čorbu vam neće biti potreban nikakav drugi prilog ili jelo zato što je vrlo jaka, bogata je povrćem. Inace, to je tradicionalna italijanska čorba uz koju ide i dosta hleba.
Potrebno je za čorbu:
800g ili 2 manje konzerve kuvanog iseckanog paradajza (pelata)
2 manje glavice iseckanog luka (ja skoro uvek dodam i iseckan mladi luk)
2 veće iseckane šargarepe
2 iseckane stabljike celera
3 čena iseckanog belog luka
4 kašike maslinovog ulja
svež bosiljak
3 parčeta starog hleba, iseckanog na kocke
1l supe ili vode
1/2 šolje crnog suvog vina
so i biber
parmezan
* neko stavlja i suve šljive, ja to nisam probala ali sigurno je dobro
za zapečeni hleb:
desetak kriški starog hleba (najbolje francuski baget)
3 kašike maslinovog ulja
4 režnja slanine pančete
svež bosiljak
Uputstvo:
Zagrejte maslinovo ulje u poveći lonac i na srednje jakoj temperaturi propržite luk, šargarepu, celer, beli luk, oko 10 min.
Dodajte iseckan hleb da se prži sa preostalim povrćem oko 5 min.
Sipati supu, vino, paradajz, i zatim dodajte so, biber i bosiljak.
Kada čorba počne da ključa smanjite temperaturu i ostavite da se kuva još 45 minuta.
Uključite rernu na 200C i dok se ona ne zagreje pripremite hleb za pečenje.
Na kriške hleba stavite iseckan bosiljak i slaninu i pospite ih maslinovim uljem. Pecite ih oko 20 min.
