Teško mi je bilo da nađem adekvatan prevod na srpski jezik za eggnog, možda mlečni punč sa jajima, ali priznaćete to ne zvuči posebno atraktivno. A ovaj praznični napitak zaslužuje dosta pažnje jer je divno kremast, penušav i aromatičan, baš kakav treba da bude kad se praznuje. Možete da ga služite na nekom većem okupljanju, ili ga napravite samo za sebe kad vam je potrebno totalno opuštanje, recimo uz neku lepu slagalicu (kao što vidite ja sam zvršila jednu, vrlo interesantnu, sa likovima iz romana Džejn Ostin).
Možda nemam baš najbolju memoriju, ali kada je u pitanju hrana, pogotovo dobra, onda se svega sećam, do najsitnijih detalja. Recimo, prvi put sam eggnog probala na jednoj božićnoj zabavi, bio je homemade, domaćini su u njemu mešali razna pića, i zaista je bio odličan. Nisam se zaustavila na prvoj, a ni na drugoj čaši. I bio je topao, mada se obično služi hladan. Teško je reći šta je lepše. Možda za nijansu više preferiram topli, uglavnom zbog toga što znam da su jaja bila izložena visokoj temperaturi, pa nema straha od bakterija.
Inače, sastojci za eggnog su isti oni kao za sladoled, minus alkohol: mleko, slatka pavlaka, jaja, šećer i vanila. Tu je i muskatni oraščić, vrlo bitan sastojak, na kome ne morate da štedite. Što se tiče alkohola možete da koristite tamni rum, brendi, viski i meni omiljeni burbon. A i ne morate da ga stavljate, pogotovo ako ga služite deci. I da, dok ga budete pravili primetićete da se veoma slično pravi kao šne nokle. Krem od mleka i žumanaca je ništa drugo do engleski krem.
Eggnog je počeo da se pravi u Velikoj Britaniji, odakle je prenet u Ameriku, gde je doživeo veliki popularnost. Najčešće se pravi oko Božića.
Ove godine sam pročitala neobično veliki broj dobrih knjiga, možda zato što sam se ponovo okrenula klasicima. Mene dobre knjige ispunjavaju neizrecivom radošću. Poslednjih godina knjige najačešće slušam, preko aplikacije Audible, vrlo retko ih čitam, i to uglavnom zahvaljujući domaćim autorima. Moje poznavanje domaće savremene literature je limitirano, jer se svodi na ograničeni broj knjiga koje mogu da ponesem sa sobom u Ameriku. Pre nego što vam budem pisala o sjajnim knjigama koje sam slušala ove godine, evo par naslova knjiga koje sam čitala, i držala u rukama, dakle domaćih.
Juče sam završila sa čitanjem romana Sudbina i komentari Radoslava Petkovića, i toliko mi se svideo da sam poželela da svoje oduševljenje podelim sa što više ljudi. Petkovićev drugi roman Savršeno sećanje na smrt sam čitala pre par godina kada smo bili na Peloponezu, odabrala sam ga pošto se radnja dešava u Mistri, vizantijskom srednjevekovnom gradu koji smo tom prilikom posetili. I to je odličan roman, ali ne tako pitak kao ovaj.
Ne bih da vam otkrivam priču zato što ima neočekivanih momenata, ali mogu da vam kažem da je istorijski roman u kome se pojavljuju poznate ličnosti iz srpske istorije. Zapravo, kad bolje razmislim ovo je više ljubavni roman. I vremenski i geografski je raštrkan. Teško mi je bilo da prestanem da ga čitam jer pored zanimljive priče stil pisanja je vrlo neubičajan kad se poredi sa današnjom popularnom literaturom; duhovit je, inteligentan, koncizan, a pri tom se pisac ne razmeće svojom erudicijom i ne morališe, takoreći ne osećate njegovo prisustvo. Za mene je to veliko osveženje. Iako ima puno delova i likova koji na prvi pogled izgledaju kao da su zalutali u romanu, sve ih je na kraju lepo povezao, tako da kao čitalac imate osećaj velike satisfakcije. Tačno bi mogao da se napravi odličan film.
Ipak, ovu godinu mi je obeležila knjiga Proleća Ivana Galeba Vladana Desnice. To je jedina knjiga od lektire za srednju školu koju nisam pročitala. I naravno, to mi nije dalo mira, morala sam da je pročitam, i srećom izabrala sam pravo vreme za to, jer to sigurno nije literatura za srednjoškolce, već za zrelo doba. Čitala sam je letos tokom mog boravka u Srbiji i Grčkoj, takoreći u idealnom okruženju.
U ovoj knjizi se ne dešava puno toga, više je refleksivni roman, to su sakupljena razmišljanja autora o raznim životnim temama – o umetnosti i umetnicima, o detinjstvu i odrastanju, o ljubavi, prošlosti, o povratku u stari kraj, itd. Pisac je izuzetno duhovit, u nekim momentima sam se glasno smejala, vrlo je vrcav, pa i ciničan, kako drugačije da bude kada se bavi važnim ljudskim temama. Opet tako je poetičan, kad čitate ovaj roman imate osećaj kao da ste u nekom snu, ali nekom prijatnom. Da ne pominjem kraj romana, kakav je to trijumf!
Dakle, to znači da ova knjiga ipak mora da ostane kao lektira, nadam se da je nisu izbacili, makar kao podsetnik da se jednog dana pročita, kad se približi 20 – 25 godina mature.
Čitala sam još jedan skorašnji domaći istorijski roman, ali dosta loš, ne bih ga pominjala. I konačno sam nabavila roman Komo Srđana Valjarevića, čula sam da je on sada jedan od najpopularnijih autora u Srbiji. Ne znam da li je to zbog velikih očekivanja, ali nisam bila impresionirana. Iako je vrlo interesantna priča, u divnom okruženju, na jezeru Komo, roman me je ostavio ravnodušnom, previše ponavljanja, alkohola, luzerskog vajba i stava “džaba vam sve, ja sam najveća faca”. Ne znam, zbunjena sam, možda sam nešto propustila. Ili, posle čitanja knjige Moja Borba Karl Ovea Knausgora, nijedno autobiografsko delo mi nije dovoljno dobro.
Eggnog napitak
sastojci:
4 jaja na sobnoj temperaturi, odvojena belanca od žumanaca
475ml punomasnog mleka
240ml slatke pavlake
3/4 kašičice izrenadnog muskatnog oraščića
60g šećera + 1 kašika
1 kašičica vanile, opciono
90ml burbona, ruma, viskija, rakije
priprema:
U šerpi zagrejte mleko i slatku pavlaku, dodajte izrendani oraščić. Dok se mleko greje umutite žumanca sa 65g šećera. Kad mleko počne da ključa, ugasite vatru, i kutlačom ga sipajte u smesu sa jajima, dok ih sve vreme mešate. Kada ste potrošili svo mleko, smesu sa jajima i mlekom vratite u šerpu, i kuvajte ih na blagoj vatri uz stalno mešanje. Kad se krem zgusne, to bi trebalo da se desi samo što smesa ne počne da ključa, odmah ga sklonite sa vatre, dodajte alkohol i vanilu i dobro promešajte.
Odmah zatim belanca mikserom umutite sa jednom kašikom šećera dok ne dobijete čvrst sneg. Sneg od belanca postepeno umešajte u toplu smesu sa mlekom i žumancima, a zatim napitak sipajte u čaše za služenje. Pospite izrendani oraščić po vrhu i služite eggnog. Možete i da ga ohladiti u frižideru, i hladan je veoma ukusan.
Negde oko početka godine sam se razbolela pa sam provela dosta vremena u krevetu gledajući ovu seriju. Mnogi ljudi je smatraju boljom verzijom Downtown Abby, koja mi nije legla pa je nisam ni gledala. Radnja se dešava negde početkom prošlog veka u prelepom hotelu negde na obali severozapadne Španije. Malo trilera, malo romanse, malo humora, zanimljiv katalonski jezik, divna secnografija i fotografija, i prelepi glavni glumci. Zbog ove serije sam morala da zovem Netfliks da ih molim da kupe poslednju sezonu, to isto je uradilo ko zna još koliko ljudi, i pojavila se, tako da mi je bilo srce na mestu.
Odlična krimi serija smeštena u vreme Drugog svetskog rata. Moram da priznam da sam veoma slaba na britanske istorijske serije i filmove, toliko dobro umeju da ih naprave da su za koplje bolji od ostalih produkcija u svetu. Verovatno na to utiču sjajni britanski glumci, odlična scenografija, a i stvarno umeju da napišu dobar komad.
Nisam gledala popularne serije o inspektoru Morzou, ovde je opisana njegova rana karijera. Kod budete videli seriju kako je napravljena, ima tu patinu posleratnog perioda, kao da je stvarno snimana u to vreme, plus operska muzika, divan krajolik, zaljubićete se u seriju momentalno. Moram da posebno pohvalim glavnog glumca.
Totalno iščašena mini serija o vrlo neobičnoj porodici. U svojim kasnim godina otac odlučuje da prizna da je trasgender i počinje da izgleda kao žena, i to naravno povlači niz reakcija kod preostalih članova porodice. Ni deca nisu puno drugačija od oca, i oni imaju posebne prohteve. Serija je vrlo duhovita, odlično napisana i glumci su sjajni.
Još jedna humoristička serija, meni baš draga. Iako je puna komičnih situacija serija se bavim nekim vrlo teškim u uznemiravajućim stvarima. I nekako je baš realna. Jedva čekam nastavak.
