Plavi patlidžan punjen mlevenim mesom

Jedno od ultimativnih letnjih jela, koje ume da vas preplavi neviđenim zadovoljstvom, i zbog kojeg ste spremni da uključite rernu i po najvećoj vrućini. To su mirisi i ukuso koji vas u momentu transportuje u neka davno prošla leta. Kao što znate, patlidžan može da se puni na razne načine, pogledajte patlidžan punjen kinoom i punjeni patlidžan na turski način (Imam bayildy), ali punjen mlevenim mesom je klasika. Dodaje mu paradajz, jer patlidžan traži nešto kiselo, i obavezno ga pospite sirom, koji kad se zapeče stvara divnu koricu. Tu plavi patlidžan prestaje da bude prilog, već postaje glavno jelo.

Ako želite da se upoznate još dosta jela sa plavim patlidžanom pogledajte ovaj članak.

Uvek me zabavlja, kako svakog leta, kada nagrnu Amerikanci u Evropu na odmor, ne mogu da se načude sa kojom lakoćom tamo gube kilograme, iako ne izlaze iz restorana. Takođe, ne mogu da se načude kako su Evropljani tako fit, za razliku od svojih zemljaka. I onda kreću razne teorije – kako je hrana u Americi puna otrova, industrija hrane ih namerno goji, kako Evropljani puše, pa su zato mršavi, kako su porcije u Americi ogromne, pa stresni život, itd. Ima istina u tome, ali da se ne lažemo, u Americi žive i fit ljudi, tako da to donekle pobija te teorije.

Po mom mišljenju jedan od glavnih razloga je to što američki turisti u Evropi neuopredivo više hodaju nego u Americi, gde se, ruku na srce, tako organizovana naselja da se ne može ništa bez vožnje automobila. I ono što je najvažnije, u Evropi još uvek postoji kultura spremanja hrane kod kuće. Amerikanci se dosta hrane izvan kuće, većina ne zna da kuva, prošle generacije nisu uspele da prenesu tu važnu životnu veštinu svojim naslednicima. I na kraju, u Evropi postoji stigma prema gojaznosti, ma kako zvučalo surovo, to ima važnu fukciju u društvu, jer se tako promoviše zdravlje.

Moram da priznam da sam i ja bila šokirana tokom nedavnog putovanja po Francuskoj, skoro je bilo nemoguće videti nekog ko ima problema sa težinom. Ono istina je, Francuzi imaju sitnu građu, ali svejedno, u donašnje vreme održaviti taj nivo skladnog izgleda je za veliku pohvalu. Da ne pominjem njihov stil, diskretan, raznovrsan i sa puno dobrog ukusa, i kod muškog i ženskog sveta. Iskreno, bila sam više fascinirana ljudima u Francuskoj nego arhitekturom, umetničkim delima i prirodom. Mogla sam da ih satima posmatram kako prolaze pored mene, to je bilo uživanje. Mislim da to zaslužuje poseban tekst, jer je to u neverovatnom kontrastu sa onim što viđam svakog dana na ulicama u Americi. Još jedna važna životna veština je u Americi izgubljena.


Plavi patlidžan punjen mlevenim mesom


sastojci:

3 srednjih plavih patlidžana

1/2 kašičica soli

1 kašika maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

2 čena belog luka, sitno iseckana

450g mlevenog junećeg mesa

5 manja paradajza, sitno iseckana

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

2 kašičice sušenog origana

2 šake mocarele, iseckane na manje kocke, ili one izrendane

1 šaka izrendanog parmezana

2 kašike maslinovog ulja

za služenje: svež peršun, sitno iseckan

priprema:

Najpre isecite patlidžan uzdužno i oštrim nožem zasecite dijagonalno rešetku u meso svake polovine, ali ne previše duboko. Ostavite peteljke jer se tako patlidžan neće raspasti tokom pečenja. Kašikom izdubite polovine patlidžana, i to što ste izvadili ostavite sa strane i posolite. U sve polovine patlidžana utrljajte so. Možete posle da ga properete, i da ga natapkate salvetom, ako hoćete da izvučete gorčinu iz patlidžana.

Zagrejte rernu na 200 C (400 F).

U šerpi zagrejte jednu kašiku maslinovog ulja, na srednje jakoj temperaturi, i u njemu dinstajte iseckani luk dok ne postane staklast. Dodajte beli luk, pa posle pola minuta dodajte mleveno meso, i pržite ga dok ne pobraoni. Zatim dodajte iseckani paradajz, sušeni origano, so i biber. Kuvajte sve 8-10 minuta, i tome na kraju dodajte izvađeno meso iz plavog patlidžana koje ste prethodno rukama ocedili.

Posolite izdubljeni patlidžan pa ga ispunite pripremljenom smesom, i na kraju ga pospite maslinovim uljem, pre svega ivice.

Pecite punjeni patlidžan u rerni 35-45 minuta, zavisi od njegove veličine, dok skroz ne odmekne. 10 minuta pre kraja pečenja stavite preko svake polovine mocarelu i parmezan. Tajna dobro ispečenog plavog patlidžana je da bude baš mekan, tako da kada se viljuška zabode u njega, ona bukvalno klizi.

Pošto se patlidžan ispekao, pospite ga iseckanim peršunom, i služite ga, najbolje uz prepečen hleb i jogurt.

Continue Reading

Letnja salata sa tunjevinom i orzom kao ceo obrok

salata sa orzom

Nedavno sam se vratila sa putovanja i bila zatečena neviđenom vrućinom i sparinom u gradu. Kuća mi je kao bunker poslednjih dana, sva vrata i prozori su zatvoreni, roletne navučene i klima radi na svim spratovima. A ja ne volim takvu atmosferu. Kao i uvek, posle povratka kući, dobijem ogromnu potrebnu da nešto kuvam, zato što sam željna domaće hrane. Često budem inspirisana putovanjem, ovog puta to se nije desilo. I tako sam, čim pre, napravila ovu salatu, jer je tako sveža, brzo se pravi i hladna je.

Inače kremastu salatu sa tunjevinom često pravim, ali zimi, ova je više letnja salata. Orzo, italijanska testenina, koja podseća na veoma krupni pirinač, je odličan izbor za ovakvu salatu. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite običnu sitniju testeninu.

Od povrća sam izabrala crvenu papriku i stabljike celera (obavezno ih koristite), crveni luk, koji je najbolji izbor za salate, i kapar, koji salati daje kiselost, umesto njega možete da koristitie iseckane masline. Tu je i preliv od limunovog soka, i Feta sir, koji daju dodatnu kiselost salati, a to je ukus koji se najbolje slaže sa tunjevinom.

Ono što je najvažnije, jedna ovakva salata vam je dovoljna za ceo obrok, pogotovo ako ste žensko. Sutradan, pošto penoći u frižideru, je najukusnija.

Ako volite salate – obroke probajte i ove:


Letnja salata sa tunjevinom i orzom


sastojci

za preliv:

1 1/2 kašike limunovog soka

3 kašike maslinovog ulja

1 mali čen belog luka, sitno iseckan

1/2 kašičice soli

1/4 kašičice bibera

za salatu:

250g orzo testenine

3 kašike crvenog luka, iseckanog

2 kašičice kapra, iseckanog

2 stabljike celera, iseckane

1 crvena paprika, iseckana

2 konzerve tune (300g), oceđene, ako je u tuna u vodi

4 kašike Feta sira, izmrvljenog

1 kašika peršuna ili bosiljka, iseckanog

priprema:

Najpre skuvajte orzo prema upustvu sa pakovanja. Dok se testenina kuva napravite preliv za salatu – izmućkajte sve sastojke u zatvorenoj teglici. Kad je orzo skuvan, ocedite vodu i pomešajte ga sa polovinom preliva. Ostavite testeninu da se ohladi.

U međuvremenu iseckajte preostale sastojke. Dodajte navedene sastojke orzu, i preostali preliv, i sve promešajte. Dodajte još soli ako je neophodno. Pre služenja pospite salatu izmrvljenim sirom i iseckanim peršunom.


Continue Reading

Mediteranski hleb (Pane Bianco), sa sušenim paradajzom, sirom i bosiljkom

Kad sam ugledala ovaj hleb, dobila sam odmah želju da ga pravim. Znala sam da će mi se dopasti, uz to htela sam da naučim trik kako da dobijem njegov lepi oblik. Morala sam da na blogu zabeležim ovaj recept, preuzet odavde, jer ću mu se vraćati, pogotovo što nameravam da ga sledeći put filujem sa nešto drugačijim sastojcima, koji takođe podsećaju na Mediteran, recimo sa maslinama, origanom i ruzmarinom.

Kao što ćete videti veoma se jednostavno pravi, ako imate mikser za testo još bolje. Samo treba da sačekate neko vreme da testo naraste, angažovanje je minimalno. A dobićete vrlo zanimljiv hleb, koji možete da poslužite svojim gostima kao predjelo uz neko lepo vino.

Ako niste neki poseban ljubitelj sušenog paradajza, probajte da ispečete čeri paradajz u rerni (pogledajte recept kako da to učinite) i njega koristite u ovom hlebu.


Mediteranski hleb (Pane Bianco)


Sastojci:

2 kašičice instant suvog kvasca

80ml tople vode

120ml toplog mleka

1 kašičica šećera

1 jaje

390g brašna (najbolje oštrog za hleb)

1 1/4 kašičice soli

3 kašike maslinovog ulja

Za punjenje:

80g sušenog paradajza, natopljenog u maslinovom ulju, iseckanog na manje komade

100g izrenadnog sira (mocarela, parmezan, azađo)

3-4 čena belog luka, sitno iseckanog

2 šake svežeg bosiljka, iseckanog

Priprema:

Najpre u jednoj posudi pomešajte toplu vodu i mleko, tome dodajte šećer i kvasac, i ostavite ga da proradi.

U drugoj posudi pomešajte brašno i so.

Smesi sa kvascem dodajte umućeno jaje i to dodajte brašnu. Mešajte sve rukom ili mikserom za testo dok ne dobijete glatko i mekano testo. Tokom mešanja dodajte testu maslinovo ulje. Testo stavite u nauljenu posudu, pokrijte je i sačekajte oko 1 sat da se udvostruči.

Nadošlo testo razvucite rukom u oblik pravougaonika dugog 40-50 cm. Zatim po testu ravnomerno rasporedite sir, iseckan sušeni paradajz, beli luk i bosiljak. Zatim zarolajte testo.

Rolnu postavite na plitak pleh kojeg ste obložili papirom za pečenje tako da je šav okrenut na dole. Makazama zasecite testo uzdužno, dubine oko 2 cm, ali ne do samih ivica rolne.

Zatim krajeve rolne povucite tako da dobijete slovo S.

Na kraju krajeve zavucite na dole nebili dobili oblik osmice. Pokrijte testo plastičnom folijom i sačekajte oko 40-60 minuta da naraste.

Zagrejte rernu na 175 (350F).

Pecite hleb oko 40 minuta, pred kraj pečenja pokrijte hleb aluminijumskom folijom.

Služite hleb kad se ohladi.

Continue Reading

Dekorativni italijanski hlepčići (Stecca)

dekorativni hleb

Leti nema ništa lepše od domaćeg, tek ispečenog hleba, sa ukusom i mirisom Mediterana. Ako uz to izgleda dekorativno i lepo kao ovi hlebovi, što upšto nije teško postići, oduševljenju vaše porodice, ili gostiju, neće biti kraja.

Stecca je italijanski hleb koji se koristi za sendviče, nešto između ćabate hleba i fokače. Poslednjih meseci gledam divne kreacije na internetu koje maštoviti ljudi prave od fokače, prava umetnička dela, pa sam poželela da to isprobam na ovom hlebu. Mnogo je jednostavnije nego što izgleda, a opet je tako privlačno i lepo. Obaška što je ukus pečenog povrća i začina fenomenalan.

Italijanski hleb
Domaći hleb

Još dok su hlebčići u rerni, kad krene da se širi miris pečenog testa, povrća i začina, osetićete se kao da ste negde daleko, pored mora. Iako ste verovatno morali da promenite svoje planove ovog leta, ne očajavajte, potrudite se da ulepšate sebi život malim stvarima. A ne treba vam puno da se dobro osećate. Recimo, napravite ove hlepčiće, izađite na terasu ili u dvorište, pustite neku opuštajuću muziku, okupite vaše omiljene ljude, i uživajte u životu dok konzumirate ove hlebčiće uz neki rashlađeni roze.

Čak i ako vam trenutno svet izgleda orvelovski, sve je nekako izokrenuto i u disbalansu, i to će proći, a do tada gledajte da se zaštitite lepotom.

Dekorativni hleb

Dekorativni italijanski hlepčići (Stecca)

Dekorativni hlebovi

Sastojci:

400g brašna + rad sa testom

1 i 1/2 kašičica soli

1/4 kašičice instant suvog kvasac

1/2 kašičice šećera

350ml mlake vode

3 kašike maslinovog ulja

Za dekoraciju: masline, vlašac, crveni i beli luk, paprike, čeri paradajz, timijan, itd

Za posip: krupna morska so

Priprema:

U jednoj većoj posudi pomešajte brašno i so. U manjoj posudi pomešajte mlaku vodu, šećer i kvasac. Kada kvasac proradi, posle par minuta, sipajte tečnost u brašno i sve mešajte kašikom par minuta, dok ne dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo. Pokrijte testo plastičnom folijom i ostavite da narasta na sobnoj temperaturi 12-18 časova.

Sutradan izvadite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom, preklopite ga par puta, i na kraju oblikujte u loptu, nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još sat-dva da se udvostruči.

Zatim podelite testo na tri približno jednaka dela, i svaki izvucite po dužini i položite na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Svaki hleb prelijte sa po jednom kašikom malinovog ulja, i prstima ih oblikujte u vekne.

Zagrejte rernu na 260C (500F) i dok se ona greje poređajte nadev po hlebu. Slobodno dobro utisnite u testo čeri paradajz i masline, da ne bi ispali tokom pečenja. Na kraju pospite hleb krupnom morskom solju. Kada je rerna zagrejna stavite hlebove da se peku na srednjoj pregradi oko 15 minuta, najbolje da sami pažljivo posmatrate hlebove dok se peku, jer jačina rerne može da varira a njima ne treba puno vremena da budu ispečeni. Kad dobiju tamno zlatnu koricu, gotovi su.

Kad je hleb pečen ostavite ga da se malo ohladi, a onda ga služite.


Continue Reading

Ratatuj, jelo iz Provanse

Došlo je leto i ja sam ponovo zaljubljena u mirise i ukuse Mediterana. Imala li lepšeg jela da se obeleži trijumf leta od ratatuja. Čista poezija u kuhinji!

Neko bi rekao da je ovo jelo postojalo odvajkada, međutim pošto znamo da su glavni sastojci došli iz daleka, u 16. veku, pa i kasnije (paprika, paradajz i tikva su došli iz Amerike, a plavi patlidžan iz Indije), onda znamo da ono uopšte nije tako staro, a nije ni autentično mediteransko jelo. Doduše začinsko bilje, timijan i bosiljak, kao i maslinovo ulje su definitivno mediteranski.

Iako ratatuj dolazi iz Provanse, juga Francuske, ovo jelo je sveprisutno u Južnoj Evropi i Bliskom istoku. U Španiji postoji slično jelo pistu, kod nas bi to recimo bio bećarac iliti sataraš (nikad na kraju nisam dokučila da li su to različita imena za jedno te isto jelo), u Italiji je to caponata, u Mađarskoj je to lecsó, briami u Grčkoj, turlu u turkoj kuhinji, itd.

Ratatuj se sprema na dva načina, jedan je opisan u postu, a drugi izgleda kao složenac i peče se u rerni.

Kod pripreme ratatuja je važno da povrće zadrži svoj oblik, da se ne raspadne, zato se neki sastojci odvojeno spremaju, i nema previše mešanja. Možete da ga služite uz pirinač, mada je kus-kus, ili bulgar, najbolja opcija.

Ratatuj baš lepo ide uz ohlađeni francuski roze.

Ratatuj 4-1

 

Ratatuj

Ratatuj 3-1


 

Sastojci:

6 kašika maslinovog ulja

1 veći plavi patlidžan, iseckan na manje kocke

2 srednje tikvice, isecke na manje kocke

So i biber prema ukusu

1 veći luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

5 grančice timijana (majčine dušice)

2 crvene, narandžaste ili žute babure paprike

4 srednja paradajza, sitno iseckana

Šaka svežeg bosiljka

 

Za služenje: kus-kus

 

Priprema:

Najpre isecite povrće, plavi patlidžan na kocke 1 do 1.5 cm, tikvice nešto sitnije, paprike, paradajz i luk. Plavi patlidžan i tikvice možete da posolite, zatim ih zavijte u papirnati ubrus odvojeno, preko iseckanog povrća stavite dasku za sesckanje, a preko nje neki težak predmet. Tako će izaći nepotrebna voda iz tikvica, i ljutina iz plavog patlidžana.

Zagrejte najbolje veći tučani tiganj i u njemu zagrejte 3 kašike maslinovog ulja, patlidžan neverovatno upija ulje. Dodajte iseckani plavi patlidžan i pržite ga oko 10-12 minuta na srednje jakoj vatri uz povremeno mešanje.

Kad se patlidžan ispržio izvadite ga iz tiganja. Tiganj vratite na vatru, sipajte u njega  1 kašiku maslinovog ulja i zatim dodajte iseckane tikvice. Pržite ih oko 4 minuta uz povremeno mešanje. Kad su gotove izvadite ih iz tiganja.

U tiganj stavite 2 kašike maslinovog ulja i nastavite sa pečenjem iseckanog crnog luka, 2-3 minuta, tome dodajte grančice timijana ili majčine dušice, i iseckani beli luk. Posle jednog minuta dodajte iseckane paprike. Posle 4 minuta prženja, uz povremeno mešanje, dodajte iseckani paradajz. Pržite sve još 8-10 minuta dok se paradajz ne opusti. U međuvremenu posolite povrće. Na kraju dodajte isprženi plavi patlidžan i tikvice. Kuvajte sve još oko 5 minuta na umerenoj vatri, da se ukusi sjedine. Dodajte biber, i so ukoliko je potrebno. Sklonite tiganj sa vatre i dodajte povrću bosiljak. Služite ratatuj odmah, najbolje uz kus-kus.

 


Ratatuj 7-1

Ratatuj 8-1

Ratatuj 6-1

Continue Reading

Fokača sa maslinama

Ukoliko spremate ovu fokaču slobodno napravite još jedan pleh, jer će nestati sa trpeze brzinom svetlosti. Tako miriše na Mediteran, zbog maslina, belog luka, origana i parmezana u nadevu. Unutra je meka i izdašna, a spolja hrskava, to je zbog poveće količine maslinovog ulja, sve u svemu, savršena kombinacija uz neko kvalitetno crno vino.

I da, proverila sam, foccacia se kaže – fokača.

Ovu fokaču možete da napravite bez nadeva i da je koristite kao tanki hleb. Ipak sa nadevom je interesantnija, i ono što je najvažnije možete da koristite za to razne sastojke, kao što su ruzmarin, timijan, žalfiju, dinstani luk, čeri paradajz, krompir, dinstane tikvice i pečurke, itd.

Fokača sa maslinama 23-1

Fokača je počela da se pravi još u vreme antičkog Rima, u današnje vreme ima dosta varijacija u zavisnosti od toga u kojem delu Italije se pravi. Dosta podseća na picu, posebno na onu francusku, Pisaladijer. Za razliku od pice značajno je deblja, u nju ide dosta ulja pa joj je korica hrskava, i može da bude bez nadeva. Ima karakterističnu koru sa udubljenjima.

Iako je fokača vrlo interesantna vrsta hleb, ja sam je u veoma retkim slučajevima probala kvalitetnu, čak i u italijanskim kućama i restoranima. Obično su neslane i bez neke posebne arome zbog siromašnog nadeva, a i brzo im prođe svežina. Ni meni nije baš išlo to pravljenje fokače, zato što sam preterivala sa nadevom, ovo je konačno fokača sa kojom sam potpuno zadovoljno. Nije debela, ja više volim kada je tanja, ima pravu meru sastojaka koji se izuzetno lepo slažu, i tu su moje omiljene grčke crne masline – Kalamata, koje daju tu prijatnu kiselost.

Fokača sa maslinama 21-1

Htela sam ovoga puta da nešto više napišem o maslinama i maslinovom ulju, ali neću stići, pa ostavljam to za neki drugi put. Kao što i sami znate ja u skoro svim receptima koristim ekstra devičansko maslinovo ulje, zato što je sve ukusnije sa njim. Ne pržim jaja sa njime i ne stavljam ga u kiseo kupus, i možda još par stvari. Znam da ima puno ljudi kod nas koji nikako ne koriste ovo ulje za prženje i pečenje, već samo za salate,  zbog toga sam još pre par godina detaljno istraživala o upotrebi maslinovog ulja i došla sam do zaključka da je ok koristiti maslinovo ulje za prženje. Tu moju odluku je potvrdio i moj razgovor sa poznanicom čiji su roditelji poreklom iz nekog sela na obali mora, negde na Peloponezu. Ona mi je rekla da im rođaci odatle svake godine šalju njihovo maslinovo ulje u Ameriku. Pitala sam je da li ti njeni rođaci koriste maslinovo ulje za prženje i pečenje, i ona je rekla, da, uvek. I onda sam se setila da je tako bilo svugde na Mediteranu odkada se koristi maslinovo ulje, a to je bilo još pre par hiljada godina.

Fokača sa maslinama 24-1

Bila sam pre neki dan na nekom koncertu, u pitanju je bio fundraising event, i za tu priliku su služili neobično kvalitetnu i raznovrsnu hranu. Između ostalog tu je bila i fokača, jedna sa krompirom, a druga sa tikvicama i paprikom. Nije bila nešto, i zato sam morala brže bolje da je napravim kod kuće po mom ukusu. Ja to vrlo često radim kad nisam baš srećna sa nekom hranom.

 

 

 

Fokača sa maslinama i začinima

 

Fokača sa maslinama 22-1

 


Sastojci:

650g brašna+ za rad sa testom

1 kašičica soli

450ml tople vode

2 1/4 kašičice suvog kvasca

1 kašičica šećera

120ml maslinovog ulja

 

Za nadev:

120ml  maslinovog ulja

3 kašičice osušenog origana

2 čena belog luka, iseckanog

1/4 kašičice soli

20 maslina, najbolje Kalamata, koštice uklonjene, i krupno iseckane

4 kašike izrendanog parmezana

 

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh 44 x 28cm. Ako hoćete da vam fokača bude deblja onda je pecite u manjem i dubljem plehu.

U šerpici na tihoj vatri zagrejte 120ml maslinovog ulja. Tome dodajte osušeni origano i beli luk, posle 1-2 minuta ugasite vatru i ostavite ulje da upije začine.

U tuplu vodu umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte da kvasac dovoljno nabubri.

U mikseru za testo promešajte brašno i so. Tečnosti sa kvascem dodajte 120ml maslinovog ulja i postepeno je dodavajte brašnu dok sve mikserom mešate na sporoj brzini. Kad ste dobili ujednačeno testo, posle 5-6 minuta mešanja, stavite ga na radnu površinu, koju ste posuli brašnom, i rukama mesite testo 2-3 minuta. Na kraju oblikujte testo u loptu, stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte 1 sat da nadođe.

Kada je testo nadošlo stavite ga na dugački pleh, koji ste prethodno podmazali sa maslinovim uljem sa začinima, i rukama ga rastegnite da pokrije ceo pleh. Zatim preko testa stavite maslinovo ulje sa začinima, i prstima pravite rupe u testu da bi upilo ulje. Na kraju stavite preko testa iseckane masline. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još oko 45 minuta da testo po drugi put naraste.

U međuvremenu zagrejte rernu na temperaturi 220C (425F). Pre nego što ubacite testo da se peče pospite ga izrendanim parmezanom. Pecite fokaču oko 20 minuta na srednjoj pregradi. Ako počne da brzo tamni pokrijte je aluminijumskom folijom.

Kada je fokača gotova isecite je i služite umestu hleba za predjelo, ili je konzumirajte samo uz vino. Fokači ćete povratiti svežinu ukoliko je zagrejete u tosteru.

 


Fokača sa maslinama 10-1

Continue Reading

Basbousa, kolač od griza sa vodicom od pomorandžinog cveta i ruže

Kolač sa ružinom vodicom

Basbousa je kolač koji je veoma popularan u zemljama Severne Afrike (Tunis, Egipat), na Bliskom Istoku, u Jermeniji i Turskoj, pa i u Grčkoj, Grci ga zovu Raveni. Inače njegov naziv se razlikuje od zemlje do zemlje. Kopti ga prave posnog, obično na Badnji dan ili Veliki Petak. U arapskim zemljama se pravi za Ramadan. Pravi je orijentalni kolač, testo je natopljeno slatkim sirupom, ovoga puta sa vodicom od ruže i pomorandžinog cveta. Kolač se pravi od griza sa dodatkom kokosovog brašna. Meni je veoma egzotičan posebno zbog aromatičnih vodica koje nikada pre nisam koristila.

Pronašla sam ovaj kolač u magazinu Saveur, kad sam ga ugledala na stranici tog magazina, predivno dekorisanog ušećerenim laticama ruže, u trenutku mi je zastao dah. Moj kolač pak ima drugačiju dekoraciju, nije lako naći zimi latice ruže, i uz to neprskane. Posle sam istraživala o ovom kolaču na netu pa sam dobila ideju kako se najčešće dekoriše. Obično se pravi tako što se pre pečenja iseče na komade, kao baklava, i u svaki komad se utisne po badem.

Originalni recept je izmenjen, umesto kondezovanog mleka ja sam koristila obično mleko, mada možete da stavite i jogurt. Takođe, smanjila sam količinu limuna i ružine vodice u sirupu.

Kolač sa ružinom vodicom

Iako vodica od ruže i pomorandžinog cveta daju ovom kolaču jedan poseban ukus, nemojte da preterujete sa njima, jer ćete imati utisak kao da ste kolač poprskali parfemom, to posebno važi za ružunu ovdicu. Više o njima pročitajte ovde.

Vodica od ruze i vodica od pomorandzinog cveta (1 of 1)

 

Basbousa, kolač od griza sa vodicom od pomorandžinog cveta i ruže

Kolač sa ružinom vodicom


Sastojci:

za sirup:

500ml vode

200g šećera

1 limun, iseckana korica + sok

1 kašika ružine vodice

4 kašike vodice od pomorandžinog cveta

 

za biskvit:

400g griza

100g kokosovog brašna

2 kašičice praška za pecivo

Prstohvat soli

2 jajeta

100g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

240ml ulja

200ml mleka

Za dekoraciju: oguljen badem i kokosovo brašno

 

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i šećer. Kad se šećer istopi sklonite šerpicu sa vatre i dodajte joj limunov sok i koricu, ružinu i vodu od pomorandžinog cveta.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Podmažite okrugao pleh, prečnika 23cm, uljem i pospite brašnom.

U jednoj posudi pomešajte griz, kokosovo brašno, prašak za pecivo i prstohvat soli.

U većoj posudi mikserom umutite jaja i šećer dok se smesa ne udvostruči. Dodajte  ekstrakt vanile, polovinu smese sa brašnom, mleko, ulje, pa preostalu polovinu smese sa brašnom, sve to mešajte varjačom a ne mikserom.

Smesu stavite u pripremljen kalup i pecite u rerni oko 30 minuta, na srednjoj rešetki.

Kad je kolač gotov, malo ga prohladite, isecite na kocke, pospite sirupom, i udenite bademe u svaku kocku, i na kraju pospite kokosovim brašnom. Ohlađeni kolač stavite u frižider na bar 4 sata da se potpuno ohladi.

Služite kolač najbolje uz tursku kafu.

 

 


 

Continue Reading

Kako da dobijete savršeno ispečen plavi patlidžan

patlidžan iz rerne

Još jedan recept koji dokazuje da jednostavne stvari kao što je plavi patlidžan iz rerne mogu da budu toliko savršene da imate osećaj da nikada niste probali ništa ukusnije u životu. Jedino je problem da pronađete dobar recept tj. pravu tehniku pečenja. Iako volim i rado pravim pečeni plavi patlidžan uvek mu je nešto falilo da bude baš dobar, ali uspela sam da nađem način kako da ga napravim da bude savršen. Dodaci kao što su preliv od maslinovog ulja, belog luka i limunovog soka, zatim crveni luk, Feta sir i sveža nana, inače sastojci koje gotovo uvek koristim kada pripremam plavi patlidžan, su se fantastično uklopili, kako po ukusu tako i vizuelno.

Plavi patlidžan iz rerne

plavi patlidžan iz rerne


Sastojci:

3 plava patlidžana srednje veličine

So i biber prema ukusu

1/3 šolje maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckana

Sok od 1/2 limuna

1 manji crveni luk, iseckan na rebarca

1/2 šake svežeg peršuna, iseckanog, opciono

1/2 šake sveže nane, iseckne

4 kašike izmrvljenog grčkog Feta sira

Priprema:

Operite, osušite, odstranite peteljke, i prepolovite plavi patlidžan. Posolite isečene strane i položite polovine na papirnati ubrus. Preko njih stavite radnu ploču, a preko nje neki teži predmet. Ostavite patlidžan da odleži 30 minuta, a zatim ga vodom isperite i prosušite papirnatim ubrusom. Ovaj zahvat je potreban da bi se izvukla gorčina i tečnost iz plavog patlidžana.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite tanji pleh za pečenje.

Patlidžan zasecite duboko, ali ne do kore, oštrim nožem, kao na slici, i posolite i pobiberite. U manjoj posudi pomešajte maslinovo ulje, sok od limuna, iseckani beli luk, so i biber prema ukusu. Premažite polovine ovim prelivom, ali jedan deo zadržite. Polovine patlidžana rasporedite po plehu, tako što ćete ih staviti da zasečena strana bude okrenuto na dole. Pecite ih 35-40 minuta.

Kad je patlidžan pečen služite ga tako što ćete ga preliti preostalim prelivom, posuti Feta sirom, iseckanom nanom i peršunom, i crvenim lukom. Služite jelo kao toplo predjelo ili kao prilog.


Ovde pogledajte moj novi video kako da dobro ispečete patlidžan.

Ovako ispečen plavi patlidžan možete i da punite, ovde pogledajte kako.

Punjeni plavi patlidžan 2-1


Continue Reading

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

Plavim patlidzan sa crvenom paprikom

Skoro sam negde čitala kako je nekada davno plavi patlidžan bio bele boje, mnogo manji od ovog današnjeg, podsećao je na jaje, otuda naziv na engleskom eggplant. Posle su ga ljudi modifikovali pa smo dobili dosta krupniji plod sa divnom bojom. Doduše, ima ih raznih oblika i boja, ali ljubičasta dominira.

Ako nešto volim da istražujem onda je to istorija kuvanja, kako su se namirnice prenosile, dobijale nazive, kultura ishrane u različitim delovima sveta, itd. Moja strast prema hrani je toliko velika da čitam knjige o hrani i bez slika i recepata. Takva jedna knjiga je The Language of Food, koju sam nedavno pročitala. U njoj se autor, inače lingvista po vokaciji, bavi etimologijom, istorijom, socijologijom hrane širom sveta. Na momente knjiga je malo konfuzna, svašta je tu nabacano, razne teme, ideje i priče, međutim ja sam uživala čitajući je, i dosta toga novog saznala o hrani, evo par stvari kojih mogu da se setim:

  1. Proučavajući menije nekoliko hiljada restorana autor je došao do zaključka da način na koji su opisana jela govori puno o tome da li je u pitanju skup, srednje skup ili jeftin restoran. U skupim restoranima se hrana ne objašnjava, podrazumeva se da je napravljena od najboljih sastojaka, pridevi za opis jela su duži, a i često se koristi nazivi na francuskom jeziku.
  2. Kečap je nastao u Kini. Najpre je pravljen sa fermentiranom ribom, posle kada je prenet u Englesku počinje da se pravi sa paradajzom, bez ribe. Tek u Americi kečap doživljava svoju najveću popularnost, sa dodatkom šećera.
  3. Persija, sadašnji Iran, je mesto odakle je nastalo dosta jela i slatkiša, koji su izmenjeni doživeli ogromnu popularnost u raznim delovima sveta, na primer šerbe (sorbe), makarons, i fish and chips.
  4. Veza između testenine makarona, makarunsa, kolačića od kokosa, i francuskih kolačića makaronsa zaista postoji. Sve je krenulo iz Persije, pa je dobilo svoj prepoznatljiv oblik na Siciliji. Dakle, Marko Polo nije doneo pastu iz Kine u Italiju, u vreme njegovih avantura italijanska regija je već bila veliki izvoznik paste.
  5. Nekada davno koncept postavljanja hrane na sto je bio posve drugačiji. Ovaj današnji, gde imamo predjelo, glavno jelo i dezert, je nastao relativno skoro. Ranije su se sva jela iznosila na sto, glavna jela, obično neko meso, su bila u sredini, a po obodu su bile salate i prilozi.
  6. Na Dalekom Istoku dezert jednostavno ne postoji kao koncept. Zato su se Amerikanci dosetili da po kineskim restoranima u Americi dele fortune cookies gostima koji su navikli da na kraju jela imaju nešto slatko.
  7. Takođe, na Dalekom Istoku ljudi izbegavaju vodu sa česme, radije piju čaj, što je ranije bila higijenska mera, jer su se bolesti često prenosile preko vode.
  8. Na engleskom ćurka se zove turkey baš kao i zemlja iz koje su mislili da ta ptica potiče, a i nekako je zvučalo dovoljno egzotično. Zapravo ćurka je poreklom iz Amerike, ovde nije retkost da vidite jata divljih ćurki kako šetaju po poljima.
  9. Zdravica se na engleskom kaže toast baš kao prepečen hleb. Na prvi pogled nema baš puno veze, međutim kad saznate da se u srednjem veku hleb jeo uz piće, onda sve dobija smisao.

Ako ste zaintersovani da pročitate knjigu a ne možete da je nađete, evo našla sam autorov blog sa dosta materijala iz knjige.

 

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

Placi patlidzan sa crvenom paprikom

 

Ako ste veliki ljubitelj plavog patlidžana i paprike ovo je pravo jelo za vas. Dodala sam mu i kinoou da bih dobila kompletan obrok. Doduše uvek možete da ga služite kao prilog nekom mesu.

 


Sastojci:

3 srednja plava patlidžana, iseckan na tanke uzdužne režnjeve

So

1 šolja kinoe, isprane hladnom vodom

3+2 kašike maslinovog ulja

1 velika crvena babura paprika, iseckana na veoma tanka rebra

3 ljutike (shallot) ili manja crna luka, iseckana na rebra

3 veća čena belog luka

1 kašika sirćeta

So i crni biber prema ukusu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

2 kašike sveže nane, iseckane

Izmrvljeni ovčiji Feta sir za služenje

 

Priprema:

Najpre isecite plavi patlidžan na tanje uzdužne kriške. Posolite ih i poređajte po papirnatom ubrusu, istim ih pokrijte i preko toga stavite veću dasku za seckanje, a na dasku neki teži predmet, i čekajte 30 minuta. Zatim svaki režanj operite hladnom vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.

U međuvremenu skuvajte kinou. Na jednu šolju konoe idu dve šolje vode. Kuvajte kinou oko 10-15 minuta pošto provri. Dodajte i malo soli. Kada se oko zrna kionoe formiraju prstenovi znači da je gotova.

Zagrejte veliki tučani tiganj, dodajte jednu kašiku maslinovog ulja,  i u njemu pržite režnjeve plavog patlidžana dok ne pobraone i ne omekšaju sa obe strane.  I pospite ih sa malo soli. Patlidžan pržite iz tri puta, i svaki put dodajte po kašiku maslinovog ulja.

Kada ste ispržili plavi patlidžan, stavite u tiganj dve kašike maslinovog ulja, i u njemu na srednje jakoj vatri propržite šelot ili crni luk, i kad postane slatkast dodajte mu iseckani beli luk i pržite ga oko 1 minut. Tome dodajte crvenu papriku iseckanu na tanke listiće i dinstanjte ih dok ne odmeknu, uz stalno mešanje. Zatim dodajte režnjeve patlidžana, skuvanu kinou i sirće. Sve to dobro promešajte, dodajte so i crni biber prema ukusu, sklonite jelo sa vatre, i pospite ga peršunom i svežom nanom, kao i Feta sirom.


Continue Reading

Posne lignje punjene rižotom od pečuraka (Kako da lako očistite lignje)

Punjene lignje

Nikad nisam doživela čudniju zimu nego ove godine. Ne samo što je bila veoma topla, nego nekako ne ide, ni pošten mraz nismo imali, o snegu da ne pričam. Ovdašnji praznici su prošli u nekoj čudnoj atmosferi. Čak je i praznična dekoracija izgledala nekako suvišno. U početku smo se svi radovali lepom vremenu, prva ja, jer ne volim hladnoću ni zimu, ali sada već željno iščekujem sneg i zavidim onima koji ga imaju. Pre neki dan je zahladnelo, i eto, već svi komentarišu i kukaju, i ja se mislim u sebi, Tišina!

Ipak, možda osetimo nešto od tih zimskih čarolija na naš Božić. Najpre treba da planiramo šta ćemo za Badnje veče, odlučili smo da nam to bude glavni događaj. Moram ponovo da spremimo poklone za našu decu, kod nas Deda Mraz dolazi dva puta. Onda treba da odem sa decom u park da vidim da li ima neka opala grana hrasta za badnjak, ako budemo imali sreće da nisu skoro čistili park. Zatim da potopim pasulj za prebranac, to je pod must za Badnje veče, i da se odlučim šta ću još da pravim. Najverovatnije ćemo imati ponovo ove punjene lignje jer su poslednji put baš dobro ispale.

Lignje punjene rizotom 3-1

Učiteljica mog sina je predložila da proslavimo naš Božić u školi, što me je bacilo u razmišljanje šta i kako. Napraviću još jednu česnicu, za decu u školi, sigurno će im biti interesantno to sa izvlačenjem novčića, stavićemo dinar, i odneću još neke kolače. Malo mi je problem da se setim tih nekih naših običaja za Božić, iskreno, mi to nismo ni slavili kad smo bili mali. Kad sam sinu to rekla, on me je zapanjeno pitao, zar ste stvarni bili toliko siromašni?

  

Kako da lako očistite lignje

Čišćenje lignji  

Iako izgleda zastrašujuće, pogotovo sa onim mastilom svuda oko lignji, ovaj posao nije previše zahtevan. Najbolje je da pogledate ovaj video, malo je rečima teško opisati faze čišćenja.

Najpre isecite deo sa pipcima tačno na mestu gde počinju oči. Istisnite loptasta usta iz pipaka. Stavite ih sa strane, njima će te nožem odstraniti kvržice i oprati ih. Izvadite rukama sav sadržaj iz duplje, zajedno sa nečim što izgleda kao providna kost. Operite celu lignju, spolja i unutra, i rukama povucite spoljnu kožicu i celu je uklonite.Ono što je jako važno da očišćene lignje dobro natapkate papirnatim ubrusom, probajte da ih što bolje osušite pre prženja.


Za punjenje sam koristila klasičan Rižoto sa pečurkama, jedino bez mrsnih sastojaka.

Sastojci:

1 kg ili oko 7 svežih celih lignji

1 1/2 kašike maslinovog ulja

So

za punjenje:

1/2kg običnih belih šampinjona, ili krimini, braon šampinjona, iseckanih na manje komade

2 kašike maslinovog ulja

1 veći čen belog luka, izgnječen

1/2 luka, fino iseckanog

150g pirinča

60ml belog suvog vina

600ml vode 

So i biber

1 kašika peršuna, sitno iseckanog

 

Limun za služenje

 

Priprema:

Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.

Stavite vodu da se zagreje, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto. 

U većem dubljem tiganju, ili plićoj šerpi, zagrejte maslinovo ulje, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Stavite šampinjone da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču vode. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu. Kuvajte rižoto uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov. Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Na kraju umešajte iseckan svež peršun.

Sačekajte da se smesa malo ohladi i njome punite lignje, koje ste posuli sa malo soli. Kad ste lignju napunili zatvorite je čačkalicom.

U tučanom tiganju dobro zagrejte maslinovo ulje pa u njega ubacite polovinu napunjenih lignji, ili koliko može da stane, i pržite ih par minuta sa obe strane dok ne dobiju zlatnu boju kao na slikama. Pošto prženje lignji može da bude baš naporno, zbog prskanja ulja, najbolje je da tiganj pokrijete onim rupičastim poklopcem tokom prženja.

Lignje služite odmah uz kriške limuna. Najbolje idu uz krompir sa blitvom ili salatom od maslačka.


Posne lignje punjene rižotom
Continue Reading