Imam prijateljicu koja mnogo voli moje torte. Da budem iskrena i drugi prijatelji su ljubitelji mojih torti, ali ona i njena porodica ih baš obožavaju. Mnogo puta sam joj pravila torte za razne bitne događaje, i nije mi bilo teško jer je veoma zahvalna, i iskreno nemam nešto prilike da ih pravim. Dugo godina sam joj pravila čokoladnu tortu, onu iz mog Američkog kuvara, i onda je jednog dana za svoju jubilarnu godišnjicu braka poželela nešto drugačiju tortu. Pošto sam ja u to vreme bila inspirisana ovim kolačem od limuna, predložila sam joj da to bude kore, onda je ona sugerisala džem od malina kao fil, a ja sam se dosetila da glazura bude od krema od putera (buttercream), i tako smo došli do ove torte. Ona je takođe želela da torta bude spratna. Da, svi ovi planovi i dogovaranje oko torte su vođeni mesecima unapred.
Nedavno sam ovu tortu ponovo pravila za važni događaj njene ćerke (conformation), pa sam pomislila da nije loše da recept podelim i sa vama. Osim toga ova torta je idealna za ovo doba godine pa ćete možda poželiti da je spremite ovih dana.
Napomena, ja sam mere za originalni kolač uvećala za 50%. Ako hoćete jednospratnu tortu koristite originalne mere i smanjite datu količinu za krem od putera za 25%. Prvi put sam u krem od putera stavila koricu i sok od limuna, ali ukus limuna je dovoljno izražen u kori tako da nema potreba da se oseća u kremu.
Limun i maline se fantastično slažu i nije prvi put da sam ih kombinovala, pogledajte recept za:
Moja prijateljica mi je poslala i slike sa događaja pa možete da vidite presek torte.
Torta sa limunom i malinama
Sastojci za tortu na 2 sprata:
340g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/2 kašičica praška za pecivo
1/3 kašičice sode bikarbone
175g putera, na sobnoj temperaturi
280g šećera
6 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica 2 limuna (gledajte da bude organski, neprskani)
3 1/2 kašike limunovog soka
1 kašika ekstrakta vanile
180g kisele pavlake
180 ml mleka
ili, 360 ml jogurta
Za fil: džem od malina
Za krem od putera (buttercream):
180g putera, na sobnoj temperaturi
220g šećera u prahu
Prstohvat soli
1 kašika ekstrakta vanile
2-3 kašike mleka, na sobnoj temperaturi
Za dekoraciju: sveže maline i listovi nane i matičnjaka
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružne plehove, veći neka bude prečnika 20 cm, manji 15 cm. Dobro ih namažite puterom i pospite brašnom, ili još bolje, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite ih u plehove.
Pecite kolač u večem plehu na srednjoj rešetki 50-55 minuta, a manji oko 40 minuta, kad čačkalica izađe čista kad se zabode u testo znači da je kora gotova.
Izvadite plehove iz rerne i ostavite koru još par minuta u plehu, a zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se ohlade.
Za to vreme napravite krem od putera. Najpre mikserom ulupajte omekšao puter pa tome postepeno dodavajte šećer u prahu dok sve mešate mikserom. Dodajte soli i ekstrakt vanile i mleko, čija količina zavisi od gustine krema.
Kad su se kore ohladile, isecite ih porpečno na dva jednaka dela. Pre toga, nožem poravnajte uzdignti deo veće kore.
Na jednu polovinu stavite džem od malina, na drugu stavite krem od putera. Stavite jednu polovinu kore preko druge. Veću koru stavite na tanjir za služenje, i preko nje stavite krem od putera. Onda preko toga stavite drugu koru i nju pokrijte kremom od putera. Na kraju dekorišite tortu svežim malinama i listovima nane i matičnjaka.
Ovo je revolucionaran kolač! Posebno za one koji su u ovo doba godine na dijeti. Kako sam pravila ove mafine, takođe bez šećera i brašna, počela sam da koristim isti metod i za druge kolače. I bez šećera kolač je dovoljno sladak i to zbog banana. Brašno od badema je odlična alternativa pšeničnom brašnu, može i da mu se doda bezglutensko brašno. Mašanje ručnim blenderom umesto miksera je super ideja, jer sa tako jaja vrlo brzo umute, pa se tako dobije izdašno testo. Što se tiče voća, možete razno da ga koristite, šta vam je dostupno i šta je u sezoni.
Ja sam pravila nedavno isti ovaj kolač sa jagodama i rabarbarom i super je ispao.
Voćni kolač bez šećera i brašna
sastojci:
4 veoma zrele banane (te su najslađe), iseckane
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
80g putera, otopljenog
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica sode bikarbone
1 kašičica ektrakta vanile
120g jogurta
130g brašna od badema
130g brašna bez glutena
Ili, 260g brašna od badema
150-200g bobičastog voća kao što su borovnice i maline
Za posip: listići badema
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje kružni pleh, prečnika 23cm.
U jednoj činiji pomešajte brašna, ili samo bademovo brašno, praškom za pecivo, sodom i solju. U drugoj činiji stavite jaja, iseckane banane, otopljen puter i sve do izmiskajte ručnim ili običnim blenderom. U to umešajte ekstrakt vanile i jogurt. I na kraju postepeno dodavajte brašno i sve dobro promešajte spatulom. Ukoliko testo nije dovoljno gusto, dodajte još brašna. Prebacite smesu u pleh pa po testu rasporedite voće. Pospite sve listićima badema i stavite u rernu da se peče.
Pecite kolač oko 50 minuta. Čačkalica treba da izađe čista kad se ubode u testo.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Skonsi su kod nas ovog proleća najpopularnije pecivo, potpuno su zamenili mafine. I ranije smo ih voleli, ali nikada nismo osetili toliki užitak kao za vreme ove pandemije. I deca su ih prihvatila sa istim žarom, iako su u početku zazirala, jer su im ostali u sećanju skonsi iz pekara, koji umeju da budu baš suvi. Ako ste gledali poslednju sezonu serije Curb Your Enthusiasm, znate o čemu pričam:)
Kad pravim skonse stalno nešto menjam, isprobavam nove stvari, iako se tek par sastojaka koristi za njihovu pripremu. Pored obaveznog putera, mislim da mu naš jogurt daje puno na ukusu i sočnosti. Ovog puta sam stavila testo u zamrzivač pre nego što sam ga ispekla, tako se bolje zadržava oblik skonsa a i mekši su.
Pre neki dan je bio veliki praznik u Americi, Memorial Day, i mi smo za taj dan planirali mali odlazak od kuće i piknik u prirodi. Nismo hteli da idemo daleko, a i nismo bili sigurni da li su parkovi otvoreni, odlučili smo da se porodično biciklima odvezemo na drugu stranu našeg malog zaliva, do vojnog utvrđenja Fort McHenry, koji pomalo podseća na Kalemegdan, tu se nekada vodila ljuta borba Amerikanaca i Britanaca u ratu za nezavisnost. Na kraju je ispalo da su i drugi imali sličnu ideju.
Pre nego što smo dospeli do utvrđenja već smo primetili da se nešto čudno dešava, puno policijskih kola i ljudi koji nose američke zastave, kad smo im bliže prišli, videli smo da su to pristalice predsednika. To je bio mali šok, jer oni su gotovo istrebljena vrsta u Baltimoru, u kome demokrate vladaju bez prekida već pola veka. Ništa, nastavili smo dalje sve do same kapije kada su neki ljudi počeli da nas zovu i i da nam odlučno pokazuju rukama da se vratimo, verovatno smo im izgledali kao da smo sa Marsa pali. I izgleda da jesmo, jer smo mi verovatno bili jedini ljudi u gradu koji nisu znali da tu upravo treba da dođe presednik, odakle će se obratiti naciji povodom praznika. Eto, šta se dešava kad odlučiš da potpuno ignorišeš medije.
Šta smo mogli nego da se vratimo i da odlazak odložimo za neko drugo vreme. A to odlaganje stvari za posle počelo je opasno da me nervira. Kad gledam vesti iz Srbije i Evrope nekako život se vraća polako na staro, samo kod nas status quo. Čak i brojke sporo padaju. To otvaranje je ovde postalo kao neka politička, a ne praktična mera. U Americi je sada sve politizovano, sve je puno drame i ostrašćenosti. Iako se kosi sa zabranama gradonačelnika (guverner Merilenda je prepustio odluke okruzima i gradovima, kao što je i predsednik prepustio guvernirama saveznih država, slobodu odlučivanja oko mera karantina), ljudi su se otrgli kontroli, sa dolaskom lepih dana, pa i praznika, svi su izašli na ulice, u parkove, a i odvezli su se do svojih porodica koje žive u drugim državama, čak se i prave žurke ispred kuća na ivičnjaku, ili na dekovima na krovovima kuća. Doduše kod nas u kraju dominira mlad svet, pa ih potpuno razumem. Čak se i maske slabije nose, to se da primetiti svaki put kad predveče odem da trčim.
Do sada nisam srela nijednu osobu koja se čudno ponaša, ali sam saznala za značenje imena Karen, to je u slengu naziv za osobe koje idu okolo i drže predavanje o nošenju maski i slično, ili prekršaje prijavljuju policiji. Malo mi je čudno kada mi se neko približava na ulici, pa idem na drugu stranu, ili gledam u zemlju, umestu da mu se sa osmehom javim.
Za Amerikance ovo jeste jedan od najtraumatičnijih događaja, možda još od rata sa Vijetnamom. Mene kad pitaju kako se borim, ja kažem, nije toliko loše, kako nije, pa ima mnogo gorih stvari, šta na primer, pa recimo rat. I tu ih potpuno sasečem, tačno misle da preterujem, kao uostalom i moja deca, kad im pričam kroz šta smo 90-ih godina prolazili, oni misle da preuveličavam stvari. Znate da ne volim kad neko glumi žrtvu, pogotovo danas kad postoji takmičenje ko je veća žrtva, ali samo da znate vaša mama i tata su war, two dictatorships, riot, hyperinflation, and even communism survivors... oni nastavljaju da se kikoću.
Amerikance ubija to što ne mogu da rade i što ne mogu da non-stop negde zuje, ostanak kod kuće nije nešto što ih previše ispunjava. Međutim, po rekordnoj prodaji brašna da se zaključiti da su se dali u kuvanje, i ne samo to, neviđeno je porasla prodaja potrebština za bašte, a iz prve ruke znam da je kupovina stvari za kućne projekte takođe značajno porasla.
Nisu svi prošli isto tokom ove pandemije, neki udobno rade od kuće, uglavnom oni koji rade admistrativne poslove, dok su drugi izgubili posao, ili sede kod kuće i ne znaju šta ih čeka. Dok ne potroše finansijsku pomoć koju su dobili od države još uvek će biti blokade, ali posle nisam sigurna.
Inače, restriktivne mere su vrlo varirale u zavisnosti od regiona, ipak teško da i to može da se dovede u vezu za brojem zaraženih. Merilend, država u kojoj živim, ne spada u države sa najvećim posledicama, ali kada se pogledaju brojke, uopšte nije dobro, pogotovo kada se uporede sa onima iz Srbije, a ima sličan broj stanovnika.
Ali mi ovde nismo imali karantin kao u Srbiji, ovde nije bilo tako radikalno, i na kraju nije moglo, Amerikanci su vrlo osetljivi na njihova prava i slobode. Jednostavno ovde puno ljudi ima veći strah od ukidanja sloboda od strane vlasti nego od virusa, nemaju baš veliko poverenje u državu.
Ja sam odlučila da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Pokušavam da svoj život ispunim lepim stvarima, a jedna od njih je moja bašta. Sada je najlepša, svako jutro virnem da vidim da li se otvorio neki novi cvet. Možete ih videti na slikama.
Konačno sam počela da čitam Meditations (Samom sebi) od Marka Aurelija, mislim da je stoicizam pravi antidot današnjem nedostatku dobrog ukusa, zdravog razuma i duševnog mira.
I slušam jugoslovensku elektronsku muziku iz 80-ih. Saznala sam da postoji domaći veb sajt gde su prikupljeni zagubljeni i retki snimci autora novog talasa, vrlo interesantan projekat, pogotovo za ljubitelje i kolekcionare te vrste muzike.
Takođe, pratim ovaj odličan britanski serijal, Walking through History (Amazon Prime), pogledajte ovu epizodu o sestrama Bronte. Prelepi krajolici, puno istorije, ja već sebe vidim kako jednog dana hodam tim beskrajno zelenim pešačkim stazama pored okeana.
Skonsi sa malinama i borovnicama
Sastojci za 10 komada:
480g brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, iz frižidera iseckanog na manje kocke
2 jajeta, umućena
150g šećera
200ml jogurta + za premaz
200g svežih borovnica i malina
Krupan šećer pomešan sa cimetom
Priprema:
Pomešajte brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt i išećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i formirajte pravougaonik od njega. Ravnomerno rasporedite po njemu 1/3 voća, pa ga presavijte kao pismo, ponovo ga prstima razvucite i stavite 1/3 voća, i još jednom ponovite sa preostalim voćem. I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3 cm isecite krug kružnim kalupom, dimenzija oko 6cm, i prebacite na pleh, neka bude malo prostora između jer će tokom pečenja testo narasti. Premažite gornju površinu skonsa jogurtom i pospite krupnim šećerom koji ste pomešali sa cimetom. Stavite testo u zamrzivač na 30 minuta
Zagrejte rernu na 220C (425F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pecite skonse oko 18-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu gotovi su. Neka se malo ohlade i onda ih služite.
Nadam se da ste odmah prepoznali tortu, još pre čitanja. Da, u pitanju je popularna Kapri torta. To mi je negde bila ideja vodilja prilikom njene dekoracije – sloj čokolade, šlag koji podseća na sladoled od vanile, i sferični oblici želatina od maline, da se zna šta vas čeka unutra. Baš kao omiljen nam sladoled – kapri.
Ovog puta sam htela da vam opišem dramu koja se dešavala iza scene, da vidite da niste jedini koji se suočavaju sa brojnim izazovima pravljenja jedne ovakve torte. Krizni menadžment je itekako prisutan, pogotovo kada pravite tortu prvi put, uvek se ponešto desi neplanirano, ali poenta je da se ne predajete, budite kreativni u rešavanju problema, ne samo što ćete izbeći katastrofu, već se često dešava da ste dobili neplanirano dobru tortu.
Za ovu moju rođendansku tortu ideju mi je dala jedna moja čitateljka, ovde pogledajte njen originalni recept, i hvala joj na tome, jer odista ovo je jedna vrlo lepa torta, laganog i osvežavajućeg ukusa. Već je dobila dosta komplimenata, čak i od najvećih kritičara. Kako može da bude loša kad imate nežne kore od belanaca koje su fino hrskave zbog lešnika, oraha i sitnih komadića čokolade, zatim tu je uvek dobrodošao poslastičarski, iliti žuti, krem, zatim osvežavajuć sloj od malina, i na kraju sve to pokriveno čokoladnim ganašom i šlagom.
Ja sam malo izmenila originalni recept i podesila ga prema mojim mogućnostima.
Znam da se obično za fil od malina koristi puding od vanile (2 kesice), ali ja sam htela da dobijem sloj intenzivne crvene boje zato sam koristila želatin u prahu. Možete i jagode da koristite, ali maline su ipak superiornije, i zbog boje i zbog ukusa.
Poslastičarskom kremu je na blogu posvećen ceo post, ja sam veliki ljubitelj istog, i rado ga koristim, ali ovaj je poseban jer se pravi od čak deset žumanaca.
Kora i kremovi su mi lepo ispali, baš kako treba, međutim imala sam problema oko oblika torte. Naime, ja vrlo retko pravim pravougaone torte, nemam ni odgovarajući kalup, a ni tanjir za služenje. Kada sam u međuvremenu ipak odlučila da koristim ovaj uzan tanjir, koji možete da vidite na slici, i da umesto dva imam tri sloja, eto, tada je nastao problem. Morala sam ponovo da sečem i sastavljam treću, gornju koru. Zatim, ređajući slojeve, potpuno sam zaboravila da filovi ne mogu tek tako da stoje na kori, moraju nečim da se podupru da ne bi počeli da se slivaju sa strane. I na brzinu sam improvizovala kalup tako što sam isekla dva kartona iste dužine kao torta, obavila ih aluminijimskom folijom, onda ih stavila uz obe dugačke ivice torte, i na kraju obavila celu tortu folijom, da bi se te ivice držale. Eto, možda vam ovo nekada bude od pomoći.
Nažalost, bilo je kasno da dobijem lepe jednake slojeve. Čak sam i zamrzla tortu, i sutradan trimovala ivice, svejedno, to nije pomoglo. Na kraju to nije bio preveliki problem, ivice sam ionako pokrila šlagom.
Što se tiče dekoracije tu sam krenula vrlo ambiciozno, htela sam da iskoristim neki komplet za molekularnu gastronomiju, da bih na kraju koristila jednostavan trik, želatin od malina sam stavila u polusferičnu silikonsku modlu, koju sam dobila uz taj set, i nije loše ispalo.
Kapri torta
Sastojci za koru:
10 belanaca, na sobnoj temperaturi
70g šećera
80g samlevenih tostiranih oraha
80g samlevenih tostiranih lešnika
50g poluslatke čokolade, vrlo sitno iseckane
2 kašike brašna
Sastojci za želatin od malina:
700g zamrznutih malina
100ml vode
100g šećera
35g želatina u prahu
Sastojci za poslastičarski krem:
10 žumanaca
650ml mleka
2 kašike gustina
120g šećera
1 kašika ekstrakta vanile
100g putera
Sastojci za ganaš:
100g slatke pavlake
100g čokolade
Sastojci za šlag:
300ml slatke pavlake
3-4 kašike šećera u prahu
1 kesica Whip it! opciono
Priprema kore:
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite veliki pleh za pečenje, dimenzija 44 x 28cm, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte samlevene orahe i lešnike, brašno i sitno iseckanu čokoladu. Mikserom mutite belanca dok postepeno dodajete šećer. Kad ste dobili gust sneg dodavajte postepeno smesu sa brašnom i samlevenim orasima i lešnicima, i čokoladom, i sve mešajte spatulom ili varjačom. Nemojte da premisete smesu, ona mora i dalje da izgleda vazdušasto. Rasporedite smesu ravnomerno po plehu, udarite ga par muta o radnu površinu da se ispune rupice testa, i pecite koru oko 15 minuta, dok ne počne da rumeni. Kada je kora ispečena, ostavite je par minuta u plehu, zatim isecite na tri jednaka dela, poprečno, i stavite na rešetku da se ohladi.
Priprema poslastičarskog krema:
U šerpici pomešajte šećer i gustin. U drugoj posudi pomešajte mleko i žumanca, i sve to stavite u šerpu sa šećerom i gustinom. Uključite vatru na jačinu 4/10, i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. U jednom trenutku krem će se zgusnuti, smanjite temperaturu i kuvajte sve uz mešanje još pola minuta-minut. Sklonite krem sa vatre dodajte mu kašiku ekstrakta vanile i puter iseckan na manje komade. Sve dobro pomešajte, pokrijte krem, i stavite ga u frižider da se ohladi.
Priprema želatina od malina:
Maline stavite u šerpu, dodajte im vodu i šećer i kuvajte ih par minuta dok se šećer ne rastopi a maline potpuno ne omekšaju. Zatim ih ocedite kroz cediljku, ako hoćete da izbegnete semenke u želeu. Zatim ponovo vratite kuli u šerpu i zagrejte ga. Da, u francuskoj kuhinji ova smesa se zove coulis de framboise. Par kašika zagrejanog kulia stavite u činijicu i tome dodajte želatin u prahu, i dobro ga promešajte, ne sme da bude grudvica. To sipajte u topli kuli, sve dobro promešajte. Ovaj želatin stavite na led ili u frižider da se prohladi, ali ne potpuno, jer će tako lakše da se nanese na koru.
Slaganje torte:
Bilo da pravite tortu sa dve ili više slojeva gledajte da koru, krem i želatin podelite na jednake delove. Ukoliko hoćete da vam torta ima pravilni oblik, koristite pravougaoni kalup ili ga sami napravite od kartona i aluminijumske folije.
Prvo stavite koru, zatim želatin od malina, i onda žuti krem, pa koru, želatin i ponovo poslastičarski krem i tim redom. Gledajte da želatin i krem spatulom lepo rasporedite u jednakom sloju. Takođe, poželjno je da poslastičarski krem nanesete dresir vrećicom.
Tortu prekrijte folijom i stavite je u frižider ili zamrzivač da prenoći.
Sutradan tortu pokrijte čokoladnim ganašom koji ćete dobiti tako što ćete u vruću slatku pavlaku staviti komadiće čokolade, i kada se oni otope, dobro sve pomešati. Ponovo stavite tortu u frižider da se ganaš stvrdne.
Na kraju napravite šlag i nanesite ga na ivice torte. Najbolje je da za to koristite dresir vrećicu. Dekorišite je odozgo malinama i šlagom.
Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.
Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.
Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, CharlotteRoyale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.
Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:
Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.
Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.
Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.
Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.
Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.
Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.
Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!
Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.
Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.
To je baš lepo, zadovoljna sam ja.
Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.
Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.
U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.
Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.
Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.
U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.
U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.
Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.
Konačno sam dobila baš dobar klafuti (clafoutis). Ranije je bio ili nedovoljno pečen ili nezadovoljavajuće teksture, ovaj je baš potaman. Unutra je divno kremast, custardy što bi se reklo na egleskom jeziku, znači da je kao čvrst krem, a spolja po ivici je hrskav, sad znate o čemu vam priča. I ukus voća. Sa malinama svaki kolač je čudesan.
Ovo je recept Džulije Čajld, u njen originalno idu trešnje, mada ovaj kolač je odličan i sa višnjama i kajsijama. Ja sam iz nekog razloga dodavala iseckane pistaće, potpuno nepotrebno, jer ovaj kolač treba da ostane jednostavan, nema potrebe dodavati još ukusa i teksture. Pospite ga samo šećerom u prahu i to će biti sasvim dovoljno.
Kolač se jede još dok je topao. Ovaj moj je nestao u roku od petnaest minuta.
O Džuliji Čajld
Ukoliko pratite moj blog već ste primetili zastupljenost recepata Džulije Čajld, to je zato što volim francusku kuhinju, i osim toga ona mi se jedan od omiljenih kulinarskih gurua. Ti recepti su:
Ako živite u Americi onda znate da je ona neka vrsta ikone, ne samo u gastronomskom svetu već generalno u pop kulturi. Intersovanje za nju je obnovljeno poslednjih godina posle izlaska filma Julie & Julia, a i po objavljivanju njene autobiograske knjige Moj život u Francuskoj (My Life in France). Oba dela su izuzetna i preporučujem ih svakom ko se bavi kuvanjem.
Džulija Čajld je ostavila dubok trag u američkoj kulinarskoj tradiciji tako što je prenela znanja i tehnike sofisticirane francuske kuhinje Amerikancima koji su u to vreme, 50 –ih i 60-ih godina prošlog veka, znali samo za procesuiranu, brzu i neukusnu hranu. Ne zna se kako joj je to pošlo za rukom, ali njena prva knjiga Mastering the Art of French Cooking, postala je best seler, što je u to vreme bilo vrlo neuobičajno za kuvare. I dan danas se ova debela knjiga (u međuvremenu je napisala i drugi deo) smatra kulinarskom biblijom. Sa današnje tačke gledišta njeno delo je pozamašno, prepuno informacija, skoro kao enciklopedija, nažalost nema fotografija, samo crteži, i za moj ukus previše komplikovana, kao što je i sama francuska kuhinja.
Kada bih mogla da biram šta da budem u sledećem životu onda bi to sigurno bila Džulija Čajld. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bih, verujte mi, pristala da porastem njenih 188 cm i zauvek se odreknem nošenja visokih štikli: život u Parizu u mom omiljenom periodu (kraj 40-ih i početak 50-ih), kreativan i ekscentričan brak, uživanje u autentičnoj francuskoj kuhinji, uspeh i uticaj na naciju koja do nje nije ni znala šta znači kultura i umetnost kuvanja.
Džulija je rođena u veoma imućnoj porodici iz Kalifornije, što joj je omogućilo školovanje u najprestižnijim školama. Ipak, u svojoj mladosti ona nije pokazivala posebne talente niti se po bilo čemu izdvajala, bila je kako ju je njen muž opisivao prosečna i nefokusirana.
Za vreme Drugog svetskog rata radi u američkoj obaveštajnoj službi, gde u Šri Lanci upoznaje Pola Čajlda, ljubav svog života, koji će joj postati muž i koji će uticati na njena kasnija interesovanja. Bili su sjajan par, živeli su život punim plućima. On boem, umetnički i hedonistički nastrojen, ona praktična, temeljna i posvećana.
Posle rata zbog posla njenog muža odlazi u Pariz da živi što će se pokazati kao prekretnica u njenom životu. Pariz u to vreme, iako osiromašen od rata, i dalje je prepun šarma kome Džulija Čajld neće odoleti. Tamo će voditi skroman život, ali prepun prijatelja i doživljaja, a tu će steći i ogromna saznanja o kuvanju.
Prilikom putovanja u Pariz, oni brodom pristaju na obalu Normandije, gde će u jednom restoranu probati čuveno lokalno jelo Sole meunière. To jelo će ostaviti ogroman utisak na nju, posle će se pola veka kasnije prisećati svakog detalja u svojoj autobiografiji, i to se uzima kao ključni momenat u njenomj kulinarskoj karijeri.
Dok njen muž radi, ona se dosađuje u Parizu, i zato rešava da se upiše u čuvenu školu kuvanja Cordon Blue. Zatim upoznaje Louisette Bertholle i Simone Beck sa kojima će raditi na svom prvom kuvaru Mastering the Art of French Cooking. Kasnije odlazi da živi u Marsej, gde se zaljubljuje u južnofrancusku kuhinju.
Džulija, kako u životu tako i u kuvanju, imala je studiozan i temeljit pristup, a opet sa druge strane umela je tome da doda neposrednost i ono što Amerikaci zovu fun (zabavnost). Njen karakter, impozantna pojava, posvećenost i ljubav prema kuvanju i autentičnost doneće joj ogromu slavu kao autoru brojnih televizijskih emisija o kuvanju u kojima je učestvovala tokom skoro cele druge polovine dvadesetog veka. Interesantno je da joj se slava dogodila u njenim pedesetim.
Mnoge njene emisije su snimljene u njenoj kuhinji, koju je muž Pol specijalno projektovao da odgovara njenoj visini i koja se danas čuva u Smithsonian Muzeju američke istorije u Vašingtonu. Oko njene kuhinje uvek je najveća gužva što samo govori o značaju i popularnosti Džulije Čajld među Amerikancima.
Meni se učinila mala, pogotova za današnje američke standarde. Ipak, bakarne šerpe koje je puno koristila, i ostalo posuđe i pribor bih rado imala u svojoj kuhinji.
U svojim emisijama Džulija Čajld se rado odjavljivala jednom rečenicom sa kojom ću i ja da završim ovaj članak „Bon Appetit“.
Kuhinja Džulije Čajld u Muzeju američke istorije, Smithsonian, Vašington
Klafuti sa malinama
Sastojci:
320g malina
70g šećera
3 jajeta
Prstohvat soli
1 kašika ekstrakta vanile
65g brašna
300ml mleka
2 kašike otopljenog putera + da namažete sud za pečenje
Za posipanje: šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25cm.
Umutite mikserom jaja i šećera, pa tome dodajte brašno, mleko, ekstrakt vanile i otopljeni puter. Dobićete retku smesu. Najpre u sud stavite oko 1/3 testa i to pecite 10 minuta. Izvadite testo iz rerne i po njemu rasporedite maline, preko njih prelijte 2/3 testa i stavite da se peče još 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.
Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.
Donosim vam ukuse i mirise američkog Juga. Pre nego što prođe sezona mog omiljenog voća, mora da se proba čuveni kobler od breskvi, ponos južnjačke kuhinje. Nisam odolela da u njega ne stavim po koju malinu i kupinu, mnogo su dali kobleru na boji i ukusu, vi možete samo sa beskvama da ga pravite.
Za razliku od krispa i krambla, ova američka pita se pravi sa biskvitom. Ako hoćete više o njima da saznate pogledajte ovde. Što se tiče biskvita on nam je omiljen i u slanoj varijanti, a kamoli u slatkoj. Dok sam pravila ovaj kobler sve vreme mi se motala ideja da u njega ubacim lavandu, da, baš nju, jer mi se učinilo da bi se ona odlično slagala sa voćem. Više sam bila za to da je stavim u biskvit, ili da napravim glazuru sa njom, uradiću to sledeći put.
Proletos sam bila na američkom Jugu, i u Džordžiji sam naišla na ovu simpatičnu prodavnicu, smeštenu na mestu nekadašnje benzinske pumpe. Mesto je vrlo interesantno, mogu da se kupe razni sokovi i džemovi, pite i suveniri. Najviše dominiraju proizvodi od breskve, jer je Džordžija najpoznatija po njima, i pamuku koji takođe može da se kupi, na grani kao dekoracija, sad se “jedem” što ga nisam kupila, verovatno može da se naruči online. Naravno da smo kupili sajder od breskve, probali razne uzorke i otišli zadovoljni jer smo uspeli da doživimo taj stari šarm Juga.
Kobler od breskvi, malina i kupina
Sastojci:
8 breskvi, iseckane na manje kocke
2 šake kupina i malina, može i zamrznutih
Sok od 1/2 limuna
3/4 kašike gustina
Prstohvat soli
175g šećera
25g putera
Za biskvit:
130g brašna
100g šećera
Prstohvat soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
90g putera
120ml mleka
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Iseckane breskve pomešajte sa malinama i kupinama, dodajte sok od limuna, šećer, so i gustin. Sipajte smesu u posudu u kojoj ćete peći kobler. Dodajte preko voća male komadiće putera (25g).
Stavite u rernu da se peče 15 minuta.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, šećer i prašak za pecivo. Iseckane komadiće putera utrljajte u brašno, na kraju dodajte mleko, i na kratko promešajte sve kašikom. Sipajte testo preko voća koje ste izvadili na kratko iz rerne, kašiku po kašiku, i vratite sve da se peče još oko 20-25 minuta.
Kad je kobler gotov ostavite ga 1/2 sata da se malo ohladi i slegne, a onda ga još toplog služite uz sladoled od vanile.
Kobler možete da čuvate u frižideru, i da ga podgrejete u mikrotalasnoj pre služenja.
Ovde možete pogledati moj video kako da napravite kobler u tiganju sa borovnicama!
Dok Amerikanci imaju njihove voćne poslastice kao što su krisp, kobler i krambl, mi imamo ove voćne kolače koji su podjednako neodoljivi. Dovoljno je da zagrizem ovaj kolač pa da me tako podseti na domaću kuhinju, i da se setim svih onih leta iz detinjstava kada sam ga često jela.
Sigurna sam da je gotovo svako pravio ovaj kolač, čak su i moji skromni počeci u kuhinji vezani za ovu poslasticu. Zaista se jednostavno pravi, ali, verujte mi, meni je dugo trebalo da nađem dobar recept, i postoji razlog za to. Voće je puno soka i po pravilu može da previše navlaži testo, što nije dobro. Testo sa druge strane mora da bude prave gustine, ako je retko voće će da ode na dno, opet ni previše gusto nije dobro jer je poželjno da kolač bude rastresit.
Dok je većina mama ovaj voćni kolač pravila sa višnjama, moja mama ga je najčešće pravila sa kajsijama, jer smo uvek imali višak kajsija u bašti, i ja sam se navikla na taj ukus, ovde možete da vidite razne varijacije na temu kolača sa kajsijama. Ovog puta sam htela nešto drugačije, želela sam da kolač obogatim malinama, i da mu dodam brašno od badema… dok drugi stavljaju integralno ili brašno nekih drugih žitarica kao alternativu belom brašnu, ja stavljam samlevene bademe jer su zdravi i testo je tako ukusno sa njima. Umesto putera, kojeg uglavnom koristim za kolače, za ovaj dezert isključivo koristim ulje, definitivno utiče na teksturu.
Kolač je mnogo lepo ispao, čak i sutradan, posle boravka u frižideru. Ukus kajsija i malina je fenomenalan, divna rastresita kora i hrskavi bademi koji kolaču daju lepu teksturu. Evo, sad sam pojela jedan kuckajući ovaj post, i stvarno moram da ga nahvalim, izuzetan kolač.
Inače ovaj kolač sam pravila za neku žurku, a i sutradan smo imali jednu gošću, pa je količina malo veća, uvek možete da je prepolovite. Takođe, umesto kajsija možete da stavite breskve.
500g kajsija, koštice ukloljene, iseckane na kriške
170g svežih malina
Pola šake badema iseckanog na listiće
Za služenje: Šećer u prahu
Pravougaoni pleh dimenzija 23x30cm
Priprema:
Najpre zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh stavite papir za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano pšenično i brašno od badema. Dodajte soli i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi umutite mikserom jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostuči. Dodaje jednu polovinu brašna i mešajte sve varjačom, nikako mikserom. Zatim u smesu dodajte ekstrakt vanile i badema, jogurt i ulje. Na kraju umešajte ostatak brašna. Fora je da previše ne mešate da bi testo bilo vazdušasto.
Preko njega rasporedite najpre kajsije pa maline. Listiće od badema možete da stavite sad ili kasnije, pošto je kolač pečen.
Pecite kolač na srednjoj pregradi 10 minuta na temperaturi od 200C, a onda smanjite temperaturu na 180C (365F) i pecite još 25 minuta.
Kad je kolač gotov izvadite ga iz rerne i sačekajte da se ohladi. Pre služenje pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.
Već sam ranije pominjala koliko volim koktele na bazi limete, sa belim rumom ili penušavim vinom. Tome bih dodala i ispasirano voće, posebno maline i breskve. Maline su mi hit ovog leta i u sve ih stavljam, pa i u mohito. Probala sam ranije neke druge kombinacije, najčešće sa sirupom od nara, ali maline su ipak posebane. Takođe volim da koristim matičnjak umesto nane, pogledajte ovde.
Nadam se da će se na blogu uskoro naći i meni omiljeni Belini, koktel sa penušavim vinom i ispasiranim breskvama. Znate koliki je problem uslikati piće koje morate da poslužite gostima istog trenutka pošto ste ga napravili.
Mohito je koktel koji se najčešće pravi u našoj kući kad nam dođu gosti, uglavnom leti, jer zaista lepo osvežava. Dole je dat recept za jednu čašu, ali istina je da za pripremu mohita koristim drugačiji metod, odokativni. Uvek ga pravim u velikom bokalu, i pripremim sve sastojke pre nego što dođu gosti, iscedim limetu i iseckam istu na režnjeve.
Što se tiče šećera, bolje je da stavite onaj u prahu, ipak moj vam je savet da koristite sladak sirup za koktele, jer se on najbolje rastvara. Od šećera u prahu hoće da se naprave grudvice.
Inače, ne znam da li ste primetili, ali u restoranima ili barovima uvek služe koktele sa puno šećera. Zapravo, kokteli umeju da budu neverovatno slatki. Dakle još jedan razlog da ih pravite kod kuće, a tek cenu od najmanje $10 po čaši da ne pominjem.
Mohito sa malinama
Sastojci za 1 čašu:
2 grančice sveže nane + 1 za dekoraciju
1 limeta, isečene na tanke kriške
1 kašika šećera u prahu ili slatki sirup
1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)
Puno leda
Pola čaše kisele vode
1 kašika pirea od malina (blenderom izblendajte maline sa malo šećera, možete cediljkom da ih očistite od semenki ukoliko vam smetaju)
Par svežih malina za dekoraciju
Priprema:
U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa nanom i šećerom tj. sirupom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do skoro vrha čaše. Sipajte pire od malina i ubacite par svežih komada, i na kraju stavite grančicu nane.
