Imam prijateljicu koja mnogo voli moje torte. Da budem iskrena i drugi prijatelji su ljubitelji mojih torti, ali ona i njena porodica ih baš obožavaju. Mnogo puta sam joj pravila torte za razne bitne događaje, i nije mi bilo teško jer je veoma zahvalna, i iskreno nemam nešto prilike da ih pravim. Dugo godina sam joj pravila čokoladnu tortu, onu iz mog Američkog kuvara, i onda je jednog dana za svoju jubilarnu godišnjicu braka poželela nešto drugačiju tortu. Pošto sam ja u to vreme bila inspirisana ovim kolačem od limuna, predložila sam joj da to bude kore, onda je ona sugerisala džem od malina kao fil, a ja sam se dosetila da glazura bude od krema od putera (buttercream), i tako smo došli do ove torte. Ona je takođe želela da torta bude spratna. Da, svi ovi planovi i dogovaranje oko torte su vođeni mesecima unapred.
Nedavno sam ovu tortu ponovo pravila za važni događaj njene ćerke (conformation), pa sam pomislila da nije loše da recept podelim i sa vama. Osim toga ova torta je idealna za ovo doba godine pa ćete možda poželiti da je spremite ovih dana.
Napomena, ja sam mere za originalni kolač uvećala za 50%. Ako hoćete jednospratnu tortu koristite originalne mere i smanjite datu količinu za krem od putera za 25%. Prvi put sam u krem od putera stavila koricu i sok od limuna, ali ukus limuna je dovoljno izražen u kori tako da nema potreba da se oseća u kremu.
Limun i maline se fantastično slažu i nije prvi put da sam ih kombinovala, pogledajte recept za:
Moja prijateljica mi je poslala i slike sa događaja pa možete da vidite presek torte.
Torta sa limunom i malinama
Sastojci za tortu na 2 sprata:
340g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/2 kašičica praška za pecivo
1/3 kašičice sode bikarbone
175g putera, na sobnoj temperaturi
280g šećera
6 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica 2 limuna (gledajte da bude organski, neprskani)
3 1/2 kašike limunovog soka
1 kašika ekstrakta vanile
180g kisele pavlake
180 ml mleka
ili, 360 ml jogurta
Za fil: džem od malina
Za krem od putera (buttercream):
180g putera, na sobnoj temperaturi
220g šećera u prahu
Prstohvat soli
1 kašika ekstrakta vanile
2-3 kašike mleka, na sobnoj temperaturi
Za dekoraciju: sveže maline i listovi nane i matičnjaka
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružne plehove, veći neka bude prečnika 20 cm, manji 15 cm. Dobro ih namažite puterom i pospite brašnom, ili još bolje, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite ih u plehove.
Pecite kolač u večem plehu na srednjoj rešetki 50-55 minuta, a manji oko 40 minuta, kad čačkalica izađe čista kad se zabode u testo znači da je kora gotova.
Izvadite plehove iz rerne i ostavite koru još par minuta u plehu, a zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se ohlade.
Za to vreme napravite krem od putera. Najpre mikserom ulupajte omekšao puter pa tome postepeno dodavajte šećer u prahu dok sve mešate mikserom. Dodajte soli i ekstrakt vanile i mleko, čija količina zavisi od gustine krema.
Kad su se kore ohladile, isecite ih porpečno na dva jednaka dela. Pre toga, nožem poravnajte uzdignti deo veće kore.
Na jednu polovinu stavite džem od malina, na drugu stavite krem od putera. Stavite jednu polovinu kore preko druge. Veću koru stavite na tanjir za služenje, i preko nje stavite krem od putera. Onda preko toga stavite drugu koru i nju pokrijte kremom od putera. Na kraju dekorišite tortu svežim malinama i listovima nane i matičnjaka.
Opsednuta sam mojim limunovim drvetom još kako je počeo da cveta, pre više od godinu dana. Pratila sam svakodnevno kako mu pupe i cvetaju mirisni cvetovi, kako plodovi rastu i postaju žuti, i tugovala za onima koji bi stradali od udarca loptom moga sina. I teško mi je bilo da ih na kraju otkinem sa drveta, jer sam uživala u tome da ih posmatram onako krupne i žute kako se šepure na drvetu. Samo za vrlo posebne stvari sam ih koristila, uglavnom poslastice. Juče sam poslednji plod potrošila na ovaj kolač i moram da kažem, nema tog kupovnog limuna koji može da nadmaši miris u ukus domaćeg. U kasnu zimu na drvetu su se ponovo pojavili novi plodovi, i sad i njih obasipam pažnjom.
Možda će jednog dana moje limunovo drvo porasti kao ono od mog oca, koje izgleda krajnje impresivno i proizvodi ogromnu količinu plodova. Moj tata ima i sibirski limun (Flaying Dragon Citrus Tree), koji ne mora da se unosi u kuću zimi, i sad razmišljam i njega da nabavim.
Za ukus i miris limuna je najvažnija korica limuna i zato gledajte da nabavite organski, neprskani limun, ili domaći.
Ja sam ovaj kolač više puta pravila, najpre je testo bilo previše gusto, da bi na kraju dobila fino rastresit i sočan kolač.
Što je patišanj (Pan di Spagna – kolač iz Španije) za južnu polovinu Evrope, to je pound cake za severnu. Zove se tako zato što se kolač originalno pravio od jaja, brašna i putera koji su težili po funtu (pound), to je inače engleska mera za težinu (1 lb – 450g). U međuvremenu je kolač dobio i druge sastojke kao što su mleko, kisela pavlaka, jogurt, pa i ulje. Ako spremate voćne kolače sa mog bloga primetile ste da ja često koristim ovo testo. Za razliku od patišpanja, koji je prilično suv, pound cake može da se jede bez ikakvih dodataka, ali nije retko da se dodaju brzi džemovi, glazure ili se preliva alkoholom.
Ja sam ovaj kolač pokrila glazurom od limunovog soka i džema od kajsija, ali vi možete samo da ga pospete šećerom u prahu. U Starbucks kafeima se ovaj kolač često prodaje, ali pokriven belom glazurom od šećera u prahu, koje je ovde veoma popularna, ali ja volim da je izbegavam. Da, ovaj kolač savršeno ide uz kafu ili čaj.
Od ovog testa može da se pravi i torta, i mene čeka taj zadatak sledeće nedelje kada ću za moje prijatelje, koji slave godišnjicu braka, praviti spratnu tortu sa ovom korom i džemom od malina kao filom. Nadam se da će lepo ispasti.
Izrendana korica celog krupnog limuna (gledajte da bude neprskani)
2 1/2 kašike limunovog soka
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
120g kisele pavlake
120ml mleka
ili, 240 ml jogurta
Za glazuru:
2 1/2 kašike limunovog soka
2 pune kašike džema od kajsija
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh za hleb, dimenzija 23 x 13cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom i posuti brašnom, ili još bolje, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Natapkajte ga prelivom od pomešanog limunovog soka i džema i sačekajte da se prohladi. Služite ga isečenog na šnite.
Nemojte da vas zavara izgled ovog kolača, u pitanju je vrlo jednostavna poslastica. To je jedan od onih kolača koji veoma prijaju uz kafu ili čaj, često ćete ih naći u kafeima, ali ovog puta sa ljubičastim šarama, i neodoljivim ukusom limuna. Mramorni kolač, tako ga zovu. Uvek je zanimljivo videti kakve će šare ispasti pošto se kolač ispeče.
Inače, imala sam dosta dehidriranih borovnica pa sam htela da ih iskoristim, one se obično koriste za dobijanje prirodne ljubičaste boje i ukusa borovnica. To nije klasično suvo voće, zapamtite, kad se samelje bude kao prah. Ranije sam dehidrirano voće dosta koristila za pravljenje raznih kremova, makaronsa, posipa, itd. Ako volite da spremate kolače i torte, obavezno ga probajte, neke od ideja možete da pronađete na ovom blogu:
Ima još jedna stvar koju bih vam preporučila osim ovog kolača, a to je knjiga Klara i Sunce (Klara and the Sun) britanskog pisca Kazua Išigura. Vrlo retko se desi da me savremena literatura oduševi, ali pošto sam veliki ljubitelj ovog pisca, ne mogu da kažem da je to bilo neočekivano. Roman se bavi vrlo aktuelnom temom koja dosta uznemirava ljude, mada mislim da se generalno preteruju sa strahom da će roboti i veštačka inteligencija zameniti ljudska bića. Velika promena se već desila sa pojavom interneta i pametnih telefona, ChatGPT i slični servisi su više kao neko pomagalo da dobijemo “sažvakanu” informaciju na jednostavan i brz način. Ipak, mislim da nije daleko dan kada ćemo imati robote kao prijatelje i emotivnu podršku, zbog sve veće usamljenosti i poslednjih godina vrlo primetnog nedostatka tolerancije prema drugima.
Klara je ipak specijalan robot, skoro kao čovek, njena požrtvovanost i ljubav prema svojoj vlasnici je veoma dirljiva. Iako je robot, ne možeto da ne saosećate sa njom i da volite Klarinu naivnost i neiskvarenost. Roman ima puno zanimljivih tema kojima ćete se često vraćati. Ja bih izdvojila – nesebičnost i požrtvovanost. Možda je danas teško zamisliti da ima ljudi kojima je to smisao života, zato što smo svakodnevno bombardovani samoživim i narcisoidnim ponašanjem, ali zaista postoje ljudi kojima je smisao života da se žrtvuju za ljude koje vole, i ne traže ništa zauzvrat, to ih čini srećnim. Ko je čitao prethodna dela ovog pisca kao što su fantastični romani Ne daj mi nikad da odem (Never Let Me Go) i Ostaci dana (The Remains of the Day), zna da su motivi nesebičnost i lojalnost veoma česti u njegovim delima.
Stil pisanja je veoma jednostavan, ali vrlo napet, stalno iščekujete da će nešto vrlo važno da se desi. Kazuo ume da pravi atmosferu svojim pisanjem, skoro da se osećate kao učesnik njegovih romana. Čak i kad završite sa čitanjem njegovih knjiga, one još dugo ostaju u vama.
Mramorni kolač sa borovnicama i limunom
sastojci:
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
150-180g šećera
100ml ulja
200g grčkog jogurta ili kisele pavlake
1 kašika izrendane kore limuna
1 kašika ekstrakta vanile
300g brašna
1/2 kašičice soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
30g dehidriranih borvnica
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh, dimenzija 23 x 11 x 6 cm, papirom za pečenje.
Najpre sameljite dehidrirane borovnice.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice limuna, ekstrakt vanile, ulje, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju podelite smesu u dve činije. U jednu činiju stavite samlevene dehidrirane borovnice i pomešajte sa testom. Možete dodati i hranu za boje, par kapljica plave i crvene, ako želite primetnu ljubičastu boju.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 2-3 kašike bele smese stavite na dno pleha, u sredini, pa preko toka stavite 2-3 kašike ljubičaste smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Postepeno će smesa ispuniti ceo pleh, na kraju par puta udarite pleh o radnu površinu da bi se sve ravnomerno rasporedilo. Pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Nema jednostavnijih i aromatičnijih kolačića do ovih sa limunom. U Americi imaju dobar izraz koji ih najbolje opisuje – crowd-pleaser, to znači da im se svi raduju i da će najverovatnije prvi nestati kad ih odnesete na raznorazna okupljanja. To se meni upravo dogodilo pre neki dan, kad sam ove kolačiće odnela na završni klavirski koncert moje ćerke. Posle koncerta, kada je bila mala zakuska, nekako se saznalo da sam ih ja donela, pa su mi ljudi prilazili da ih oduševljeno hvale i da traže recept. Malo mi je bilo čudno to njihovo ushićenje, na kraju to su vrlo jednostavni kolačići, ali mislim da znam šta im je toliko prijalo – osvežavajući i neodoljivi miris i ukus limuna. A i domaći kolači su po pravilu nabolji.
Tako da ako vam treba ideja šta da odnesete na slična okupljanja, sada znate šta da napravite.
Ovi kolačiči sa limunom vrlo podsećaju na italijanske amaretti kolačiće, koji su podjednoko ukusni, ali imaju drugačije sastojke.
Taman da iskoristim priliku da vam ispričam nešto vrlo zanimljivo a tiče se života u Americi. Htela sam i ranije da pišem o tome, ali nije bilo prilike. Osim toga za koji dan će biti događaj u školi, zapravo dva, koji ću po prvi put organizovati, do sada sam to uspešno izbegavala, mada sam često učestvovala u raznim projektima. Mislim da je razlog za moj otpor bio taj što u vreme kada sam ja išla u školu roditelji nisu ni u čemu učestvovali, otišli bi na roditeljski, eventualno na otvorena vrata i to bi bilo to, malo me nervira što se od roditelja danas toliko toga očekuje. Zatim, ne mora uvek da se dovlači hrana za svaki događaj, neće deca ostati gladna. Tu je i dekoracija u neograničenim količinama, iako jeftina za mene je to nepotrebno trošenje novca. Ali, Amerikanici obožavaju dekoraciju i nošenje kostima, i za to koriste svaku priliku. Na kraju, mogu deca i nešto sama da urade, ne moraju svuda roditelji da idu za njima i da ih organizuju.
Doduše mogu da razumem potrebu za organizovanjem događaja za prikupljanje novca, naša škola je privatna sa ograničenim resursima, ali to rade sve škole. Moguće da je razlog za to što ovde ima ne tako malo ljudi koji u radu izvan posla traže smisao života, to im dođe kao neki važan hobi. To nije samo ograničeno na rad u školi već kojekakve volonterske akcije, za njih to ima smisla iako nemaju nikakvu finansijsku nadoknadu za uložen rad i trud. Naša škola je izrazito mala, svi se znaju, i funkcionišu kao neka poveća porodica. Mnogim roditeljima to je način da se socijalizuju, i oni se međusobno druže izvan škole. Ima još jedna stvar a to je da porodica ima obaveznih 25 sata volontiranja tokom školske godine, ali umesto toga mogu da plate određeni iznos.
Naravno, nisu svi roditelji angažovani oko dešavanja u školi, ali ipak ima ne tako mali broj onih koji su baš aktivni. Ako su ambiciozni mogu da da uđu u savet roditelja i da dobiju neku funkciju. Ja sam često room parent, i to samo zbog toga što nastavnicima ne mogu da kažem ne.
Neki od tih događaja za prikupljanje novca za školu su bili sjajno organizovani, još uvek se sećam jedne žurke “The roaring twenties” (Lude dvadesete), malo pre pandemije, kako je bila vesela i kako su roditelji u parovima dolazili obučeni u kostime iz tog perioda. Eto, to me uvek iznova fascinira kako Amerikanci imaju tu posvećenost, commitment, i kako šta god da rade nekako to “ljudski” odrade. Vrlo su organizovani, tačni i pouzdani, i to ne samo kada je posao u pitanju. Naravno nisu svi takvi, ima ovde svakojakih ljudi, ali opet to mi ne narušava opšti utisak. Sad ću vam navesti nekoliko primera.
Do pre neku godinu, kad je preminula, mis Širli je dolazila u školu svaki dan, na početku i na kraju nastave, da pomaže učenicima da pređu ulicu. Nekada su u nju išla njena mnogobrojna deca. Još uvek se sećam njenog lika, bila je sigurno u svojim 80-im, sa flouroscentim prslukom i “stop” znakom kako ćaska sa učenicama. Na kraju, kad je napustila ovaj svet, posvetili su joj taj mali deo ulice, tu sada stoji njeno ime na crvenom znaku, za dugo sećanje.
Puno roditelja učestvuju kao treneri za razne sportove, naročito očevi, kod nas je fudbal najpopularniji. Pre nekoliko godina imala sam jedno krajnje neobično iskustvo. Naime jednom je tako trebalo da fotografišem fudbalske timove iz škole, i desi se da malo pre ugovorenog fotografisanja jedan od roditelja, koji je bio asistent trenera, tragično premine. Predloženo mi je da ga nekako umetnem u grupnu fotografiju, što sam učinila u fotošopu, i uopšte nije loše ispalo. Udovica je bila veoma zadovoljna, vrlo joj je bilo važno da se vidi da je njen suprug vodio školski fudbalski tim. Kad smo kod tog nesrećnog događaja da pomenem i to kako su se roditelji lepo organizovali da pomognu nesrećnoj porodici, od pripreme hrane pa do prikupljanja novca, a to se dešavalo više puta.
Ipak, neprikosnovena kraljica roditeljskog učestvovanja u školi je Lora. Nekada davno je bila nastavnica muzičkog, a onda se doškolovala i postala advokat. U svim aktivnostima je prisutna, uvek sa sobom vuče razne igrice, animacije i slatkiše za decu. Ništa joj nije teško, naprotiv, puna je energije i elana, sve stiže. Nekako je lepo biti u blizini osobe koja je tako vredna i organizovana i nikada se ne žali. Pri tome je “stara škola”, nema kod nje nikakavog nonsensa sveprisutnog u današnjem američkom društvu. Naša deca idu i ista odeljenja, i naše ćerke se dosta druže, tako da se često viđamo. Posebno poslednjih meseci pošto sam joj pomagala u pripremi školskog mjuzikla. Da, ona je rešila da sama napravi školski mjuzikl, u brojnim je i sama učestvovala kao glumica. Poduhvat je bio veoma ambiciozan, trebalo je izaći na kraj sa toliko dece, a probe umeju da budu vrlo duge i naporne, ko je učestvovao u predstavama zna kako to izgleda, da ne pominjem prateću dramu oko podele uloga. Angažovala je Lora i svog muža, koji je inače di džej, on je radio na zvuku, pa i oca koji je radio na scenografiji. Predstava je bila vrlo uspešna, i ja sam tako promenila mišljenje o učestvovanju roditelja u školskim aktivnostima. Naime, posle pandemije, deca su postala željna vannastavnih aktivnosti, vrlo rado u njima učestvuju, i da nije bilo Lore, ona bi bila uskraćena za jedno vrlo lepo i važno iskustvo. Skoro je bio neki sportski dan, cela škola u nekom parku, i samo odjednom skupila se deca iz raznih odeljenja i počeše da plešu i pevaju pesme iz mjuzikla, sva vesela i zadihana. A muzika, i uopšte ceo mjuzikl Čarobnjak iz Oza, je fenomenalna. Da nije bilo te predstave ne bih ni saznala da se moja ćerka baš dobro oseća na sceni, iako često ime da bude stidljiva i nesigurna. Uspela je da “ukrade šou”, i to kao zamena za Doroti, i dirne i nadahne ljude koji su gledali predstavu. I moj sin, koji je bio dekorater, ima vrlo lepo iskustvo sa predstave, to mu je omogućilo da se oseća korisno i da se druži sa decom iz drugih odeljenja. A ja sam konačno počela da cenim mjuzikle.
Over the Rainbow pesma u izvođenju moje ćerke.
Kolačići sa limunom
sastojci:
80g putera, na sobnoj temperaturi
180g šećera
Izrendana korica celog limuna
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
3 kašike lumunovog soka
420g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičica soda bikarbone
1/4 kašičice soli
1 1/2 šolja šećera u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). I obložite papirom za pečenje veliki plitki pleh.
Najpre u jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikorabonu. Zatim mikserom umutite omekšao puter i šećer. Kad dobijete kremastu smesu tome dodajte izrendanu koricu limuna. Zatim dodajte jaja, komad po komad, dok sve vreme mešate smesu mikserom. Zatim dodajte sok od limuna i smesu sa brašnom i sve dobro promešajte.
Dobićete gustu smesu koju ćete oblikovati u loptice nešto manje od golf loptica. Svaku lopticu uvaljajte u šećer u prahu i ređajte po plehu. Na kraju čašom ili nekim sličnim predmetom pritisnite loptice testa da ih malčice spljoštite.
Pecite kolačiće oko 10 minuta na srednjoj rešetki rerne. Tokom pečenja kolačići će malo da se rašire i izgledaće raspuknuti. Posle 5 minuta boravka na plehu, izvan rerne, prebacite ih na rešetku za hlađenje.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Ovaj čizkejk od rikote i limuna je čudesan zato što se veoma lako pravi a neverovatnog je ukusa, sa prvim zalogajem znaćete da ne možete da se zaustavite samo na jednom parčetu. Tako je kremast, lagan i aromatičan. Za trenutak ćete se osetiti kao da ste otputovali na jug Italije, u Siciliju, čije ukuse i mirise ovaj kolač savršeno objedinjuje.
Da, ovo je tradicionalni sicilijanski kolač, pravi se samo sa rikotom, bez krem sira, zbog čega je tako lagan. Korica limuna i ekstrakt badema mu definitivno daju jedan poseban ukus. Dok nisam probala ovaj čizkejk, ja sam najviše volela onaj koji se nalazi u mom Američkom kuvaru, sad je “mrtva trka” koji je bolji.
Pored nedostatka krem sira korica jedva da postoji, pleh u kojem će se peći kolač obložite puterom i mrvicama keksa (plazma, grem krekeri, amaretti keksi, itd).
Jedino što morate da unapred ocedite rikotu od vode, stavite je u cediljku i poklopite nečim teškim, ili je stavite u gazu. Tako da odstoji u frižideru par sati je dovoljno.
Ukoliko volite slične italijanske poslastice pogledajte recepte za sledeće kolače:
1 kg oceđenog rikota sira (kako da ga napravite sami pogledajte ovde, duplirajte mere date u receptu)
Za dekoraciju: kolutovi limuna pečeni u rerni, sveže maline i šećer u prahu
Okrugao pleh, kojem se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm
Priprema:
Uključite rernu da se greje na 150C (300F). Pripremite pleh tako što ćete svuda naneti malo deblji sloj putera i preko toga ravnomerno pospite mrvice keksa.
Mikserom umutite jaja, šećer, so i izrenadnu koricu limuna. Tome dodajte ekstrakt badema i oceđen rikota sir. Smesu sipajte u pripremljeni pleh.
Pecite čizkejk oko 1 sat i 10 minuta na srednjoj pregradi. Središte kolača treba da bude blago mekano, nemojte da ga prepečete.
Kad je čizkejk pečen ostavite ga u plehu par minuta. Pređite ivicom pleha tankim nožem, skinite ivicu pleha, i sačekajte da se kolač ohladi. Ostavite ga u frižideru da prenoći. Sutradan ga prenesite na tanjir za služenje koriteći široke spatule, u tom slučaju morate da staviti papir za pečenje na dno pleha pre pečenja.
Dekorišite kolač kolutovima limuna koje ste pekli u rerni, svežim malinama i šećerom u prahu.
Ima nešto neverovatno zavodljivo u tradicionalnim italijanskim kolačima u kojima obično dominiraju bademi i citrusi. Sećate li se onog divnog sardinijskog kolača sa rikotom, bademima i pomorandžom? Ovoga puta kao iznenađenje kolaču je dodata tipična namirnica sa ovog podneblja – palenta. Ne sećam se da je moja porodica skoro toliko uživala u nekoj poslastici kao što je ova. Kolač nije duže trajao od jednog popodneva.
Za vikend, išli smo u naše omiljeno pozorište. U pitanju je bila matine predstava, i ovoga puta smo poveli decu sa nama, bilo je organizovano čuvanje dece.
Pozorište je smešteno u jednom vrlo zapuštenom delu downtown-a, u starom centru. Iako su tog dana ucvetale krošnje drveća po gradu delovale tako lepo i skladno, na ulici je vetar raznosio đubre, okolne zgrade su izgledale oronulo i zapušteno, a na ivičnjacima su se mogli videti beskućnici. Kako smo izašli iz taksija, uputili smo se ka ulazu u pozorište, par koraka nas je delilo od potpuno drugačije stvarnosti. Foaje je već bio pun sveta, i sa vrata se mogao osetiti prijatan miris kafe i koktela. Ipak, nedostajao mi je miris parfema, zapravo intezivan miris pomešanih parfema, koji se može osetiti na sličnim događajima u Srbiji. Nedostaje mi čak i raznovrsna publika koja se sreće u srpskim pozorištima, na ovakvim događajima ovde se uglavnom okuplja stariji svet, moj muž i ja uvek imamo utisak da činimo najmlađu publiku. Ranije smo često odlazili na koncerte klasične muzike baltimorskog simfonijskog orkestra, gde je čini mi se publika bila još starija. Nekada mislim da samo zahvaljujući njima ovakva vrsta umetnosti još uvek postoji, ovdašnjim mlađim generacijama to uopšte nije interesantno. Ne, karte nisu puno skupe, koštaju otprilike kao večera u nekom malo finijem restoranu. Pozorišta, kao i slične ustanove, se ovde uglavnom finansiraju iz budžeta grada, kao i mnogobrojnim privatnim donacijama.
Rekla bih da su velike putujuće produkcije, recimo sa Brodveja, mnogo posećenije nego ova manja pozorišta, iako je kvalitet na veoma zavidnom nivou. Programski koncept dosta podseća na naša pozorišta, jedino što ovde predstave traju samo jednu sezonu.
Everyman theatar, kako se zove pozorište, je naše najdraže kulturno mesto, posećujemo ga godinama. Pre se nalazio na jednom drugom mestu, uz njega je tada bila prava palačinkarnica, u koju smo rado svraćali posle predstave (obožavam da jedem street food posle nekog događaja zbog koga sam se posebno sredila, onda kada postoji ozbiljan rizik da uništim garderobu nekom flekom). Nova zgrada koja je namenski pravljena za ovo pozorište je vrlo lepa, moderna i udobna. U foajeu postoji mali bar gde se obično služe kokteli koji imaju neku vezu sa predstavom koja se daje, i ono što je najvažnije iste možete da pijete u gledalištu.
Komad koji smo gledali je bio Dinner with Friends, autora Donalda Margulies-a, njegovo smo jedno drugo delo već ranije gledali. Predstava je reklamirana kao priča koja se vrti oko hrane, a zapravo je bila klasična pozorišna tema o komplikovanim ljudskim odnosima. Veoma mi se svidela. Glumci su, kao i obično, bili odlični (jedna od glumica je učestvovala u seriji the Wire, glumila je ženu gradonačelnika), rotirajuća scenografija je bila impresivna, sve je bilo baš kako treba da bude. Već posle par minuta mogla sam da pogodim da je komad pisan u 20. veku, doduše na samom kraju, jer gotovo sva današnja dela koje imam prilike da čitam ili gledam su previše banalna, isprazna, dosadna i politizovana.
Interesantno je bilo videti kompleksni odnos dva mlađa sredovečna para, dugogodišnjih dobrih prijatelja. To je priča o tome kako često umemo da na prijatelje projektujemo naše vrednosti i naš stil života, jer super je kad smo isti i kad sve radimo zajedno. I kad oni u nekom trenutku pokažu svoju volju i neposlušnost, dešava se nešto slično razvodu. Onda počinje preispitivanje svog života, šta je to uopšte prihvatljiv način života, suočavanje sa krizom srednjeg doba, i slični lomovi. Najbolnije je suočavanje sa istinom, da, neki ljude vole da dominiraju, pa i u odnosima sa prijateljima, osećaju potrebu da nameću svoje stavove i ideje drugima, čak se podsvesno osećaju superiorno zbog neuspeha ovih drugih. Drugi pak se osećaju loše u jednom takvom odnosu, i na kraju požele da se oslobode istog, pronalaze neki novi životni put koji im nije nametnut od strane prijatelja, porodice ili sredine. Postoji i film rađen prema ovom komadu.
E, tokom predstave je zaista bilo priče o hrani, i to onoj italijanskoj, između ostalog se jeo jagnjeći but i upravo ovaj kolač. Pored ukusa hvalili su i to što je bezglutenski (to je valjda bila metafora za snobizam). Već sam osećala zazubice tokom predstave, u kojoj je čak dat i recept, pa sam ga izguglala čim se završila predstava, i odlučila da ga pravim prvom prilikom.
Italijanski kolač od limuna, badema i palente
Sastojci:
180g brašna od badema (kako da ga sami napravite pogledajte ovde)
110g palente (prosejte brašno zbog krupnijih komada)
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
180g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
1 1/2 kašika izrendane korice limuna
3 jaja, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za služenje:
Maline, šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, palentu, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Tome dodajte izrendanu koricu limuna i ekstrakt badema. Dodavajte jaje po jaje i na kraju postepeno umešajte smesu sa brašnom.
Ovu smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite je oko 45 minuta, na srednjoj pregradi.
Kad je kolač gotov, izvadite ga iz rerne, i posle par minuta pažljivo izvadite iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi uz šećer u prahu i maline.
Ako ste ljubitelj kiselo-slatkog ukusa, što obično znači da obožavate poslastice sa limunom, onda ste na pravom tragu, ovde ćete pronaći recept za jednu od najpopularnijih i najukusnijih slatkih pita – pitu od limuna sa šaum kremom.
Kada sam radila na mom kuvaru, pita od limuna je bila u širem izboru. Međutim, odustala sam od nje i to zbog kolača od limuna, jer su veoma slični, nedostaje samo šaum krem. Kao i pita i kolač od limuna je vrhunska poslastica, svi koji su ga probali sigurno znaju o čemu pričam, zato morate obavezno da ga probate.
Kolač od limuna (Lemon bars), Američki kuvar, strana 144.
Mogla bih da kažem da je “mrtva trka” kad bih upoređivala pitu od limuna sa još jednom savršenom američkom citrusnom slatkom pitom, Key Lime pie, pitom od limete.
Pravljenje ove pite nije posebno komplikovano osim jednog detalja, a to je šaum krem. Morate da ga umutite tako da ne bude ni previše a ni premalo umućen. Mutite ga dok ne dobijete stabilan krem sjajne i glatke teksture koji još nije počeo da se grudva. Ukoliko okrenete vanglu nadole, u kojoj se šaum pravio, i krem ne pada, znači da je dovoljno umućen.
Takođe, svi koji ste ga pravili znate da se šaum brzo topi, nema tu mnogo pomoći, osim da pojedete pitu istog dana kada ste je pravili, tj. da šaum napravite dan posle, ili da probate da umutite italijanski šaum, nešto komplikovaniji krem, koji je vazdušastije i svilenije teksture, sa njime se filuje Vasina torta. Ja sam čak stavljala cream of tartar, čija je funkcija da stabilizuje šaum krem. Ništa nije pomoglo jer sam ostavila pitu da prenoći u frižideru, kasno sam je napravila, pa se zbog toga šaum smanjio tako što je počeo da se topi. Ništa strašno, ali mi je zasmetalo. Na slikama je pita dan posle.
Možete da koristite rernu ili onu alataku što izbacuje vatru, kuhinjski brener, da biste zapekli šaum, i da bi dobio lepu boju. Ja sam čula da je rerna bolja opcija, pa sam nju i koristila. Inače, miris zapečenog šauma je neverovatno lep.
Što se tiče kore možete da koristite običnu koru za pitu kao što sam ja to učinila, samo sam joj dodala više šećera.
Pita od limuna sa šaum kremom
Sastojci
za koru:
150g brašna
3 kašike šećera
1/4 kašičice soli
115g putera, iz frižidera
50ml veoma hladne vode
za krem:
280ml vode
200g šećera
3 kašike gustina
2 kašike brašna
Prstohvat soli
Izrendana korica 2 manja limuna
120ml sok od isceđenog limuna (oko 4-5 komada), obavezno ga procedite
4 žumanceta
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašike putera
za šaum:
4 belanca, na sobnoj temperaturi
6 kašike šećera u prahu
1/2 kašičice cream of tartar
1 kašičica ekstrakta od vanile
Priprema
kore:
Najpre umesite koru, i to najbolje u multipraktiku. Prvo pomešajte brašno, šećer i so, par puta, pa u to umešajte hladan puter iseckan na manje kocke. Kad dobijete sipkavo testo, posle 15 sekundi, testu postepeno dodavajte vodu, kroz gornju rupu, posle 30 sekundi mešanja izvadite testo iz multipraktika. Rukama oblukujte testo u vidu diska, uvijte ga u plastičnu foliju i stavite u frižider na 1 sat.
Zagrejte rernu na 200C (400F), i pripremite sud, keramički ili stakleni, dimenzija oko 25cm, u kojem će se peći pita.
Pošto se testo ohladilo, razvucite ga oklagijom u krug nešto veći od suda u kojem će se peći pita. Testo stavite u sud, rukama ga oblikujte da prianja uz sud. Možete sad da uklonite višak testa uz ivicu suda tako što ćete preći preko ivice oklagijom, ili ih uklonite pošto ste testo ispekli, ili čak ivicu oblikujte kao za klasičnu pitu od jabuka.
Preko testa stavite aluminijumsku foliju a preko toga rasporedite pasulj ili pirinač, sve u cilju da se testo tokom pečenje na nadigne i izgubi lep oblik. Peceti ovako koru oko 10 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 10 minuta, dok kora blago ne porumeni.
krema:
Dok se kora peče napravite krem, u šerpici pomešajte žicom za mućenje gustin, brašno, so i šećer, tome dodajte postepenu vodu, limunov sok i narendanu koricu. Stavte šerpi na vatru i kad smesa počne da ključa sklonite smesu sa ringle. Pola šolje od ove smese umutite u posebnoj posudi sa četiri žumanca, a onda tu smesu postepeno dodajte tečnosti koja ste ponovo vratili na vatru, uz stalno mešanje. Posle par minuta kuvanja, kada se krem zgusne, sklonite ga sa vatre i u njega umešajte dve kašike putera i ekstrakt vanile. Ohladite krem i ravnomerno ga rasporedite po ispečenoj kori.
Pokrijte pitu plastičnom folijom i ostavite u frižideru, najbolje da prenoći, a sutradan napravite šaum.
šauma:
Mikserom mutite belanca, najpre slabijom brzinom pa sve jačom, i kad ste dobili sneg postepeno dodavajte šećer u prahu, cream of tartar, i mutite dok ne dobijete odgovarajući sneg. Pri kraju dodajte ekstrakt vanile.
Šaum ravnomerno stavite preko krema od limuna, kašikom izvlačite pipke, ili stavite šaum u dresir kesu i onda ga nanesite. Pošto ste zagrejali rernu na 175C (350F), pecite pitu 10 minuta dok šaum ne počne da tamni.
Piletina možda nije najuzbudljivije meso, ali ima tu prednost što može da se kombinuje sa raznim sastojcima. To je zato što je bez izraženog ukusa, posebno belo meso. Limun kao sastojak uz piletinu se često koristi, bilo da se meso prži ili priprema u rerni. Ja sam ovog puta odabrala prženu tj. pohovanu piletinu. Videćete, meso je sočno i aromatično, baš suprotno od onoga kako bi izgledala piletina da ste je samo ispržili u tiganju.
Piletina je namirnica, pored još par osnovih sastojaka kao što su mleko, jaja, celerove stabljike, šargarepe i jabuke, koju isključivo kupujem organsku. Ne znam da li sam nešto umislila, ali organska piletina se po pravilu ne “oseća”, znate već o čemu pričam. Moja deca vole meso tako da ga često spremam, piletina je obično najlakša za pripremu, ali da mi ne bi dosadila uvek je kombinujem sa nečim interesantnim: nekad je spremam sa belim lukom, ili Marsala vinom i pečurkama, zatim u sosu sa smrčcima, u kombinacija sa paprikama i pečurkama, na kineski način, ili na francuski način sa slatkom pavlakom i estragonom, itd.
Originalno recept za piletinu sa limunom je trebalo da ide uz pržene plantane banane, ali pošto mi se fotografije nisu dopale, ta ideja je otpala, ovog puta kao prilog sam spremala sladak krompir iz rerne. Oba priloga se sjajno slažu uz piletinu sa limunom. Neki drugi put ću pisati o vrlo interesantnim plantana bananama (plantains).
Za služenje: brokoli kuvan na pari, ili sos sa jogurtom
Priprema:
Najpre počnite sa pripremom krompira. Zagrejte rernu na 220C (420F). Pripremite plitki pleh, obložite ga papirom za pečenje. Oljuštite krompir i isecite na kocke kao na slici. Posolite ga i pobiberite, dodajte mu maslinovo ulje, dobro ga promešajte rukama i stavite da se peče u zagrejanoj rerni 15-20 minuta, dok ne odmekne.
Piletinu, koju ste izvadili pola sata ranije iz frižidera, natapkajte papirnatim ubrusom da bi uklonili nepotrebnu vodu. Presecite pileće grudi na pola i svaku polovinu istucite kuhinjskim čekićem dok ne dobijete tanji file. Za to koristite plastičnu foliju. Zatim u piletinu utrljajte so. U posebnom tanjiru promešajte brašno sa 1/4 kašičice soli.
Zagrejte tučani tiganj, dodajte mu jednu kašiku ulja i jednu kašiku putera, i kad se mast dobro zagreje na srednje jakoj temperaturi, u tiganj stavite piletinu koju ste uvaljali u brašno, a zatim dobro otresli, da se prži sa obe strane dok ne dobije zlatnu koricu. Kad budete dodovali još piletine u tiganj, dodajte još po jednu kašiku ulja i putera. Kada je piletina ispržena, sklonite je iz tiganja i čuvajte je zatvorenu u aluminijumskoj foliji. U tiganj stavite limun isečen na kriške i timijan. Posle par minuta kada limun bude ispustio sok, dodajte 1/2 šolje pileće supe ili vode. Sastružite dno tiganja varjačom, dobro sve promešajte, dodajte 1 kašiku putera, i kad se sos malko zgusno u tiganj stavite prethodno isprženu piletinu. Ostavite na vatri da se krčka sve još jedan minut.
Do tada se slatki krompir ispekao u rerni. Dok pripremate meso skuvajte brokoli na pari.
Krem od limuna (Lemon curd) je nešto što će vaši prijatelji Britanci vrlo često izneti na kraju večere kao dodatak tradicionalnim kolačima iz njihove domovine. Ovaj krem je deo njihove nacionalne kuhinje, i vrlo su ponosni na njega. Ne znam šta da mislim o njihovom božićnom pudingu (u pitanju je kolač a ne naš puding) uz koji se često služi, ali ovaj krem im je odličan. Zapravo toliko je ukusan da ćete poželeti da ga samog jedete. Jeste da je kaloričan ali je zato pun vitamina C i proteina.
Inače lemon curd iliti krem od limuna možete da koristite u razne svrhe:
kao prilog umesto džema za razne slatke hlebove i peciva (skonsi, pound cake, vafli, palačinke)
kao fil u tartovima i slatkim pitama (Lemon-meringue pie)
kao fil za lemon bars, odličan kolač sa limunom
kao nadev na puslicama ili Pavlova torti, ili na čizkejku
kao dodatak sladoledu, mislim na onaj od vanile, ili recimo domaćoj rikoti
kao krem sa svežim voćem
kao fil za torte
i za pravljenje musa čiji recept sledi.
E, samo što sam ja sad išla korak dalje pa sam u ovaj odličan Ajnin recept dodala i malo korice i soka od limete, što je dovelo ukus ovog krema na jedan novi nivo. Limeta sve osvežava, ukus je počeo da nalikuje onom od Pite od limete.
I nisam se zaustavila na tome, nego sam krem pomešala sa umućenom slatkom pavlakom tj. šlagom i dobila predivan mus. Kao što vidite poslastica se lako pravi, jedino što traži vreme za hlađenje u frižideru. Mislim i da je odličan izbor za tople dane jer veoma osvežava. Servirajte ga u manjim čašama jer je mus prilično jak i zasitan. Pored malina dodajte mu razno drugo bobučasto voće.
Mus od limuna
Sastojci za krem od limuna:
3 limuna
1 limeta, opciono
120g šećera
4 krupna jaja
115g putera
Prstohvat soli
Priprema:
Najpre izrendajte koru sa 3 limuna i 1/2 limete. U tu svrhu koristite organsko voće ili ga dobro operite i potopite u vodi. Koru možete da rendate na više načina:
Možete da je skinete pilerom iliti ljuštilicom, ali gledajte da ne zahvatite puno belog sloja, pa je sa šećerom usitnite u multipraktiku.
Postoji i alatka, zester, kojom se više reže po kori limuna, pa dobijene froncle od kore možete naknadno nožem da iseckate.
Ili, koristite nešto što se ovde zove microplane, izdužena rendalica za koru citrusnog voća koja je vrlo oštra. Skoro sam je nabavila i uverila sam se u njenu korisnost.
Zatim iscedite sok od sva tri limuna i limete, tako da dobijte oko 120ml soka. Procedite ga na kraju u cediljci zbog nepotrebne pulpe.
Možete sve sastojke za krem (iseckana korica, sok, jaja, šećer, puter) da najpre promešate u multipraktiku kao što Ajna radi pa da sve to zagrejete u šerpici, oko 10 minuta na slaboj vatri uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.
Ili sastojke kuvajte u duplom sudu, voda u donjem sudu ne sme da dodiruje gornji, i tu kuvajte sve sastojke uz stalno mešanje žicom dok se krem ne zgusne.
Ako vam smetaju komadići korice, možete krem procediti cediljkom. Ohladite krem i onda ga stavite u frižider na nekoliko sati.
Priprema musa od limuna:
250g slatke pavlake
3-2 kašike šećera
U hladnoj posudi mikserom mutite slatku pavlaku i šećer dok ne dobijete čvrst šlag.
Šlag pomešajte sa hladnim kremom od limuna. Dresirom vrećicom ga istisnite u čaše u kojima ćete ih služiti.
