Ako često kuvate pileće supe, i ne znate šta da radite sa preostalim mesom, najbolje je da spremite pileću salatu. A od nje možete da napravite fantastične sendviče. Ja ih često spremam, i volim da se igram sa raznim sastojcima, ali ova kombinacija sa crvenom paprikom i kukuruzom mi je posebno zanimljiva. Meni je to neodoljivo, možda zbog lepih boja. Već imam na blogu recept za punjene crvene paprike sa kukuruzom i sirom.
Pileća salata može da bude kremasta, ali i ne mora. Ako ne volite kremaste salate koristite preliv od limunovog soka i maslinovog ulja. A ako ih volite, dodajte joj grčki jogurt, pavlaku ili majonez. Čak i izgnječeni avokado ume da bude dobar izbor kao u ovoj salati. Ostaci pečene piletine su ukusniji, ali i kuvana je sasvim ok. Što se tiče kukuruza, najbolje da koristite skuvani. Crvena paprika može da bude sveža, ili ona pečena iz tegle (ta daje baš lep ukus). Ovakvoj salati uvek fali nešto kiselo, pa nije loše dodati joj sok od limuna, senf, ili u nekim drugim kombinacijama, iseckane kisele krastavčiće, kapar ili masline. Tu je i začinsko bilje koje uvek stavljam u ovakve salate jer ih to čini ukusnijim, a i zdravo je.
Ja najviše volim kada pileću salatu namažem na prepečeni hleb, ali možete da je jedete i samu, bez hleba.
Pileća salata sa kukuruzom i paprikama
sastojci:
300 g pilećeg mesa, skuvanog ili pečenog, iseckanog na manje komade
2 kuvana kukuruza, nožem skinuta zrna
1 sveža crvena paprika, ili ona iz tegle, sitno iseckana
120 g grčkog jogurta, ili pavlake, ili majoneza
1/2 kašike soka od limuna, ili limete
2 kašičice dižonskog senfa
So i biber prema ukusu
1 kašika, iseckanog crvenog luka
1 kašika iseckanog svežeg lišća korijandera, ili peršuna, ili bosiljka
1 kašika iseckanog vlašca
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
priprema:
U činiji pomešajte jogurt/pavlaku/majonez, sok od limuna/limete, senf, iseckano začinsko bilje, so i biber. Tome dodajte zrna kukuruza, iseckanu crvenu papriku, crveni luk i piletinu i to sve dobro promešajte. Dodajte još začina ako je potrebno, služite salatu namazanu uz prepečen hleb.
Oda cveću
Kada sam se nedavno vratila iz Srbije ponela sam sa sobom legendarnu knjigu Enciklopedija baštenskog bilja, koju je nekada maltene svaka kuća posedovala. To je prevedena engleska knjiga koju je priredila Meri Vlaić. Bilo mi je interesantno da vidim domaće nazive biljaka koje sam do tada znala samo pod engleskim imenima. I mnogo sam se raznežila kada sam ugledala te divne domaće nazive za cveće kao što su šeboj, zvezdan, minđušica, smilje, različak, procepak, perunika, neven, božur, georgina, dragoljub, đurđevak, ivančica (bela rada), kadifica, kukurek, ladolež, lepa kata, nezaboravak, lepi jova, hortenzija, itd. Ne znam zašto mi je to toliko prijalo, možda zato što sam počela da se prisećam cveća iz raznih dvorišta ljudi koji su mi značili. Živo je čudo kako se takvih detalja još uvek sećam.
Sad sam se prisetila, moja deca su dobila divnu knjigu pesama o cveću Dobrice Erića (Sunčeva deca), nije loše da je pročitate sa svojom decom.
Moji roditelji su uvek imali puno cveća u bašti, tako da nije čudo što sam istu ljubav usvojila. Sada sa istom strašću gajim cveće u svom dvorištu, koje je doduše mnogo manje. Skoro sam fotografisala svoje cveće pošto je sada u najboljoj formi. Uglavnom je to kućno cveće koje uvek leti izvlačim napolje, osim orhideja. Neke biljke su višegodišnje, preko zime spavaju, a onda živnu u proleće, i super je što ne moram da ih zimi uvlačim u kuću. Dosta biljki sam kupila, ali za neke sam dobila pelcere, i te biljke su mi najdraže, uvek kad ih vidim setim se osobe od koje sam je dobila. Ovog leta sam dobila pelcer za rozetlu, za koju sam prvi put čula. Istražujući o njoj saznala sam da se kod nas stavlja u slatko, recimo od belih trešanja, ili čak u kolače. Ima fantasitač miris.
Neke moje biljke doživljavam kao prijatelje jer se već dugo družim sa njima. Recimo imam jedno japansko drvo od kako sam se preselila u Ameriku, nije baš u zavidnoj formi, ali još uvek se drži. Imam čak još stariju kolekciju biljaka u Srbiji o kojoj brine moj otac. To je poveći broj kaktusa i sukulenta. Tako mi je drago kad ih vidim da su još uveku živi. Tokom poslednjeg boravka u Srbiji, jedan od impresivnijih kaktusa, biskupska kapa, je procvetao, izgleda meni u čast.
Inače, ovde su biljke postale veliki hit. Baš sam skoro brojala, u mom bliskom komšiluku ima čak pet radnji u kojima se prodaje sobno cveće. Definitnivno dosta prozora je načičkano njima, a i ispred kuća ima dosta saksija sa cvećem. To veoma lepo izgleda. Zaista cenim kada ljudi vole i gaje cveće, tako šire lepotu. Pogledajte samo boje, oblike lišća, šare i teksture biljaka na fotografijama, kako da čovek ne bude očaran?
