Badem, Brusnice, Dezert, Italijanska kuhinja, Keksi, Komorač, Putovanja i hrana

Biskoti (Detalji iz Toskane)

November 20, 2017 8 Comments

Ove godine sam obećali sebi da ću na vreme da obavim stvari koje sam planirala za nastupajuće praznike. Doduše malo sam poranila sa slanjem kolača, ali nema veze, važno je da su mnogo obradovali one kojima su poslati. Izabrala sam biskote, jer su idealni za transport poštom – dugo traju, ne raspadaju se, i mnogo su ukusni.

Biskoti se obično prave sa bademima, ali možete da stavite umesto njih lešnike, pistaće ili pinjole. Suvo voće je takođe dobar dodatak. I tu je neizostavan anis začin, ja sam koristila seme komorača uzgajanog u mojoj bašti koji ima vrlo sličan ukus.

Ovi kolači su nastali u Toskani, gde se zovu i Cantuccini, i služe se uz dezertno vino Vino Santo. Upravo su me biskoti inspirisali da izvučem fotografije iz Toskane i podelim ih sa vama.

Biskoti

Sastojci:

360g brašna

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

115 putera, na sobnoj temperaturi

150g šećera

3 jaja

1 kašičica ekstrakta vanile

1/2 kašičica ekstrakta badema

1 kašičica anisa ili semena od komorača, grubo iseckan

140g celih sirovih badema, blago tostiranih

Pola šake suvih brusnica, iseckanih

Priprema:

U prosejano brašno umešajte so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom dobro ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu. Tome dodajte jaje po jaje, i na kraju ekstrakt vanile i badema. U to umešajte smesu sa brašnom. Dodajte tostirane bademe, anis začin ili seme komorača, i iseckane brusnice i sve dobro promešajte. Testo stavite u frižider minimum 30 minuta da se stegne.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Podelite testo na dva dela i svaki oblikujte u široku veknu dugu oko 40cm i široku oko 5-6cm. Stavite ih na plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pecite vekne na srednjoj pregradi rerne oko 30 minuta.

Pošto ste izvadili vekne sačekajte da se ohlade, oko 15 minuta, onda ih nožem za sečenje hleba, isecite na kriške oko 2cm debljine. Poređajte komade, isečenom stranom na dole, po prethodno korišćenom plehu i pecite ih na istoj temperaturi još oko 20 minuta.

Kad su se biskoti ispekli ohladite ih i služite uz čaj ili kafu.

Detalji iz Toskane

Skoro mi je muž predložio da provedemo par dana za Dan zahvalnosti u nekom hotelu na zalivu, bio je tamo poslovno pa mu se svideo. “Ne dolazi u obzir, šta ću tamo da radim, šta ću novo da vidim, gde da se šetam?” Na to će moj muž: “Ićićemo sa decom na bazen, pa na spa, tu je restoran, kablovska, malo da se odmorimo i uživamo.” “Neka hvala, čuvaću se za neko uzbudljivije putovanje.” Pasivan odmor nikada nije bila moja stvar.

Naša putovanja su baš intezivna, bez pauze, uveče kada se nekako dovučemo do hotela obično kukamo od bolava zbog brojnih prepešačenih kilometara. Čak i kada smo sa decom. To su veoma dobro organizovana putovanja, za to je zaslužan moj muž, uglavnom sve funkcioniše kako treba, ja mu dam ideju a onda on to realizuje. Pošto ne možemo sebi da priuštimo duga putovanja, ideja je da što više vidimo i doživimo za kratko vreme. Nekako uspem da maksimalno upijem sve te slike, mirise, i ukuse, što je najvažnije zabeležim detalje na fotografijama, i onda kada se vratim sa putovanja još dugo uživam u tom iskustvu. Evo, dok ovo pišem upravo to činim.

Moram da priznam da mi znači kada odsednem u nekom zanimljivom objektu, mislim i to se računa, i to je deo putovanja. Na slikama vidite sobu u kojoj smo odseli u Firenci, nedaleko od katedrale. Hotel se nalazi u zgradi koja je stara pet vekova i nekada je bila samostan. Ima dosta renesansnog šmeka, prozori su toliko visoko postavljeni da morate da koristite ugrađene stepenice da biste ih dosegli. Osećaj kad se probudite u jednoj ovakvoj prostoriji je pa skoro nadrealan.

Jedan od najboljih stvari koje smo uradili na ovom putovanju je bila duga vožnja biciklima po Toskani. Nema guranja sa turistima po gradu, već širina, pogled na predivnu prirodu, čempresi, maslinjaci, vinogradi, brdašca, a na njima stari utvrđeni gradovi, u nekima više preovlađuje renesansni, a u drugima gotski stil.

Na ravnom putu, i kada se spuštamo nizbrdo, je zanimljivo, međutim uzbrdo može da bude veoma naporno. To su mali putevi gde jedva da ima nekog saobraćaja tako da možete bezbedno da vozite i u miru uživate u krajoliku. Cela tura je organizovana, vođa i vlasnik agencije je Pijetro, veseo i srdačan gospodin. Sa nama u grupi su još dva američka para, i u početku smo svi malo rezervisani, na kraju dana zbog adrenalina i lepote koja nas okružuje, svi smo veoma opušteni, puno se smejemo, da smo ostali duže verovatno bih se ponovo videla sa njima.

U gradiću San Gimignano uživamo u predivnom pogledu, a i u hrani. I dok obilazim prostrani trg okupan jutarnjim suncem, razmišljam koliko je Italija lepa zemlja, toliko istorije i umetnosti, skoro poželite da se cela zemlja pretvori u muzej, da se zaštiti od bilo čega što može da naruši njenu lepotu.

Ovde negde smo imali problem sa jednim biciklom, pa smo morali malo da čekamo, što nam nije nimalo smetalo. Ne sećam se više kako se ovo malo mesto zvalo, ali zapamtila sam da je Pijetro rekao da tu želi da se penzioniše kada bude vreme za to. Sigurno tu priču priča svakoj grupi sa kojom putuje. Obećala sam mu da ću napisati prikaz za njegovu turu na tripadviser-u, što se nikada nije desilo. Ipak, evo sada da se iskupim, ovde možete videti njegove usluge, ako ikada poželite da se vozite biciklom po Toskani, a ne koristite svoj.

Kada smo se obreli u gradiću Monteriggioni, posetili smo podrum vina, na glavnom trgu, gde je bila organizovana i degustacija istog. To je oblast u kojoj se proizvodi čuveno italijansko vino Chianti, tako da je prezentacija bila uglavnom vezana za to vino.

E baš tu sam probala i Vino Santo, zajedno sa biskotima, i svidelo mi se puno. Eto, ne moraju biskoti da se jedu samo uz kafu.

Ali avantura se nije završila tu, posle smo nastavili za Sijenu, slike otuda pogledajte ovde.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Meso, Paprike, Pečurke, Piletina

Piletina Marengo

November 12, 2017 1 Comment

Piletina Marengo može da bude svakodnevno jelo, a opet bez problema možete da ga iznesete gostima i svi odreda će uživati u njemu. Ima sve što treba jednom kvalitetnom jelu – raznovrsne sastojke, zavodljiv miris i lepo izbalansiran ukus, a i izgleda obećavajuće.

Legenda kaže da je jelo nastalo u čast Napoleonove pobede nad austrijskom vojskom u italijanskom mestu Marengo, i u svom izvornom obliku ima čudan spoj sastojaka, kao što su piletina i rakovi, pa još pržena jaja na oko. Po pravilu se stavljaju svi delovi jednog pileta, ali ja iskreno uglavnom koristim belo meso, pa je moj izbor bio da pohujem manje komada mesa sa grudi. Vi ne morate uopšte da pohujete meso, ako želite stavite sve delove pileta, ali ih duže kuvajte.

Moram da priznam da sa izvesnim sentimentom gledam ove fotografije na postu koje su napravljene u mojoj bašti. Prošlu noć se desio prvi mraz, i jutros me je dočekao ne tako lep prizor, paradajz i paprike su se onako baš smrzli. Tokom dana su završili u satarašu, i to je bio zvanični kraj divne i neuobičajno tople jeseni.

Piletina Marengo

Sastojci:

700g pilećih grudi i tamnijih delova mesa, isečeni na manje komade

1 kašičica soli

1/4 kašičice bibera

1/2 šolje brašna

2 kašike maslinovog ulja

1 kašika putera

1 luk, sitno iseckan

3 čena luka, sitno iseckana

1 crvena, žuta ili narandžasta babura, iseckana na tanje trake

250g šampinjona, iseckanih na manje komade

3 grančice timijana

2 lovorova lista

400ml kuvanog paradajza

120ml supe ili vode

120ml suvog belog vina

1/2 šake svežeg peršuna

So i biber prema ukusu

Priprema:

Komade mesa natapkajte papirnatim ubrusom a zatim u njih utrljajte so i biber. Zagrejte maslinovo ulje u šerpi na srednje jakoj vatri. Uvaljajte meso u brašno, višak otresite i stavite da se prži u ulju sa obe strane dok ne pobraoni, oko ukupno 6 minuta sa obe strane. Izvadite meso i u šerpu dodajte 1 kašiku putera i iseckan luk. Pržite luk uz stalno mešanje oko 1 minut, pa zatim dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte iseckanu papriku i šampinjone. Posle par minuta prženja dodajte kuvani paradajz, timijan i lovorov list, supu ili vodu. Kad tečnost počne da ključa, smanjite temperaturu i kuvajte sve još oko 5 minuta. Dospite belo vino. Dodajte meso koje ste pržili i kuvajte ga još 5 minuta na slaboj vatri. Probajte jelo i videti da li treba da dodate još začina.

Na kraju dodajte iseckani peršun, i služite jelo odmah uz kuvani pirinač ili krompir pire.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pečurke, Vegeterijanska

Ragu od pečuraka

October 6, 2017 3 Comments

Iako je originalno ragu vrsta sosa od mesa koje ide uz testeninu, često ćete naći u italijanskim kuvarima i ragu od pečuraka. Italijani vole i cene pečurke, i umeju od njih da naprave predivna jela kao što je recimo ovaj rižoto od pečuraka.

Ragù je nastao u Italiji, negde u 18. veku, verovatno po ugledu na francuski ragoût, takođe jelo sa mesom, i dalje je jedan od omiljenih soseva za nadevanje paste tj. testenine. Najpoznatiji ragu je svakako Bolonjeze.

Ovo jelo je najbolje da pravite od više vrsta pečuraka, sami šampinjoni nisu dovoljni, valjda zato što su to najmanje aromatične pečurke, osim toga različite vrste pečurki daju poželjnu različitu teksturu. Ako ne možete da nabavite sveže vrganje, sasvim su prihvatljivi oni sušeni. Bukovače i lisičarke su takođe odličan izbor, i možete ih koristiti u manjoj količini kombinovane sa šampinjonima. Takođe, na ukus ovog jela utiče i izbor začina i začinskog bilja, kada su u pitanju pečurke jednostavno ne možete da pogrešite ako u njih dodate lovorov list, timijan, peršun i crni biber. Pored belog vina ovom jelu možete da dodate sok od paradajza, ili umesto vina pileću supu.

Iako je jednostavno za pravljenje, zbog svojih sastojaka, koji mogu da budu skupi, ovo jelo je idealno za neke posebne prilike, naročito porodične – deca obično vole ovakva jela. Kao i svaki ragu, najukusniji je dan posle, pa je na vama da odlučite kada želite da ga poslužite.

Pored testenine ovaj ragu možete da služite i uz palentu, pogledajte ovde sličan recept za jelo sa pečurkama i palentom.

U jednom od ranijih postova sam se bavila popularnim vrstama jestivih pečuraka, pa ako želite više o njima da saznate pronađite članak ovde.

Na kraju recepta možete da vidite fotografije koje sam skoro napravila u jednoj šumi pored jezera, u centralnoj Pensilvaniji, koja mi se učinila kao idealno stanište divljih pečuraki. Kraj leta je bio veoma kišovit, pa kao što vidite na slikama, vegetacija koja voli vlagu je potpuno izdominirala. Mahovina, paprat, lišaji i pečurke su zagospodarili šumom, neki prizori su izgledali potpuno nadrealno. Moram da vas upozorim da su mi vrste pečuraka na fotografijama potpuno nepoznate, najverovatnije su otrovne, ipak vizuelno su vrlo atraktivne.

Ragu od pečuraka

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan (najbolje ako imate ljutiku, u tom slučaju 2 komada)

2 čena belog luka, sitno iseckanog

5 grančica timijana

2 lovorova lista

800g očišćene i iseckane pečurake (šampinjoni, bukovača, vrganji, lisičarke, šitaki pečurake)

30g sušenog vrganja, prethodno potopljenog u vrućoj vodi da omekša, opciono

So i biber prema ukusu

1/2 – 1 šolja suvog belog vina

1/2 šolje soka od paradajza, opciono

2 kašike iseckanog peršuna

1 kašika putera

Prilog: kuvani makaroni

Priprema:

Najpre iseckani luk dinstajte u šerpi na maslinovom ulju nekoliko minuta na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani beli luk, 2 lovorova lista i timijan. Posle pola minuta dodajte iseckane pečurke. Kuvajte pečurke uz povremeno mešanje dok ne odmeknu, i njihov sok ne ispari, oko 15 minuta. Dodajte soli i dosta bibera, pečurke ga vole. Na kraju dodajte belo vino i sok od paradajza. Kad se tečnost zgusne slonite ragu sa vatre i dodajte mu iseckani peršun i jednu kašiku putera.

Služite ragu uz skuvane makarone.

Borovnice, Dezerti, Italijanska kuhinja, Kokos

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

July 24, 2017 9 Comments

iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.

Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.

Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.

Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.

Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Sastojci za 6 komada:

1 kašika želatina u prahu

650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)

50g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)

Za brzi džem:

Šaka borovnica

2 kašike šećera

Priprema:

Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.

Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.

Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi 3-4 sata.

Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.

Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.

Čorbe, Italijanska kuhinja, Kejl, Pasulj

Ribolita, italijanska čorba sa starim hlebom

June 27, 2016 3 Comments

Tek što smo ušli u Sijenu, posle vožnje biciklom od nekih 20 kilometara po neviđenoj julskoj vrućini, javili smo se vodiču puta, simpatičnom Pjetru, i grupi sa kojom smo bili krenuli iz Firence, i “sa dušom u nosu” uputili ka prvom restoranu, smeštenom preko puta stare dominikanske crkve. Dok smo čekali hranu da dođe, komentarisali smo predivan pogled na sijensku katedralu. Utom je stiglo predjelo, čuvena toskanska čorba sa starim hlebom – Ribolita, i onako izgladnelim i iscrpljenim izgledala nam je kao neko carsko jelo. I od tada u našem sećanju veza između Ribolite i Sijene je postala neraskidiva.

Inače, Italijani su majstori da naprave odlično jelo od ostataka hrane, pada mi na pamet Fritata i razne salate, a pošto se i sama palim na frugalizam u kuhinji, tim više cenim jela kao što je ovo, jeftino a ukusno… može da hrani porodicu danima, zapravo kako dani prolaze sve je bolje.

Mene već od ranije fasciniraju čorbe sa starim hlebom, Pappa al Pomodora sam u dva navrata stavljala na blog, zajedno sa Ribolitom to su dve najpopularniji letnje čorbe u Toskani, i svuda ćete ih naći.

Sijena je priča za sebe. Svuda vidite samo dve boje, narandžastu boju fasada i plavo nebo. Za razliku od Firence koja je pravi renesansni grad, Sijena potpuno odiše poznom gotikom. Da, zaista je fascinantna. Iako ne volim da idem na izvikane destinacije, ne volim mravinjak turista oko sebe, ovaj grad mora da se vidi i doživi. Uopšte stari italijanski gradovi su puni neverovatne lepote.

Kao što vidite na slikama sve je bilo puno ljudi, i glavni trg, i okolina katedrale, i restorani. Mi smo ipak uspeli da pronađemo usamljene puteljke, i u nekom trenutku smo bili na lokaciji sa koje je bio najbolji pogled na grad. U miru sam uspela da ga fotografišem. A sad malo uživajte u Sijeni.

Kad smo došli kući Ribolita se uvukla u naš porodični meni. Često je pravimo, pogotovo ovih dana kada moja baštica proizvodi velike količine lisnatog kelja i blitve. Da ne zaboravim bitan detalj, kad kuvate razne italijanske čorbe ima jedan tajni sastojak koji ih čini mnogo ukusnijim – još jedan ostatak, kora od Parmezana… znate ono što vam na kraju ostane, pa se stvrdne i više ne možete da ga koristite. Obavezno tu koru sačuvajte u frižideru i koristite za kuvanje ovakvih čorbi.

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

1 veća šargarepa, iseckana

2 celerova stabla, iseckana

2 čena belog luka, iseckana

1 1/2 l vode ili pileće supe

200ml soka od paradajza ili mlevenog paradajza iz konzerve

1 1/2 kašičica soli

1/4 kašičica mlevenog bibera

Kora Parmezana, opciono

1 velika konzerva pasulja, crveni ili beli, ili kombinovani

1 kašičica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašičica sveže žalfije, iseckane

1 veza lisnatog kelja ili blitve, ukoliko koristite lisnati kelj odstranite drške i iseckajte preostali deo

1/2 vekne starog bageta, ili običnog hleba, iseckanog na kocke

Parmezan za služenje

Priprema:

U loncu zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi. Dodajte iseckani luk, dinstajte ga oko 3 minuta, zatim dodajte iseckanu šargarepu i celer, poklopite lonac, smanjite vatru i sve dinstajte oko 10 minuta, uz povremeno mešanje.

Na kraju dodajte iseckani beli luk, i posle pola minuta sipajte paradajz sok, supu tj. vodu, pasulj, koru od Parmezana, ruzmarin i žalfiju, so i biber. Pojačajte vatru i kuvajte dok čorba ne počne da vri, zatim vatru smanjite i kuvajte još oko 20 minuta. Dodajte iseckani kejl ili blitvu, i na kraju iseckani hleb. Sačekajte oko desetak minuta da se ukusi prožmu i onda služite čorbu uz sveže izrendan Parmezan.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Junetina, Pasta, Salate, Špargle

Salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama

March 3, 2016 4 Comments

Ima nekih jela koje napravite na brzaka, bacite u njih ono što vam je prostalo u frižideru, i kad ih probate doživete momentalno oduševljenje. Ne sećam se kada sam skoro probala nešto tako dobro kao što je ova salata od paste sa mocarelom, pršutom i šparglama. Morala sam da recept stavim na blog, da i drugi ljudi uživaju u ovom jelu.

Odmah sam se prisetila prošlonedeljnog odlaska u neki skupi italijanski restoran, šta da vam kažem, jela sam nedovoljno kuvanu pastu, to im je kao glavna stvar, domaća pasta. A i nešto im nisu bila previše inventivna jela, stvarno ništa posebno za cene koje su stavili. A da sam jela jedno ovako jelo, čiji recept uskoro sledi, ne bih se uopšte bunila, zapravo večera u restornu bi mi ostala u veoma lepom sećanju.

Sastojci su super, ali ja mislim da je posebno dobar preliv od limuna, uz obavezno puno crnog bibera. Setila sam se još jednog odličnog jela sa pastom na blogu – Pasta sa rikotom i rukolom i prelivom od limuna.

Ovo jelo može da vam bude kompletan obrok, i mislim da se najslađe jede ako ga spakujete za ručak na poslu.

Moram da pomenem dve stvari koje su mi ulepšale život ovih dana, baš dugo nisam imala sreće da pogledam dobar film ili pročitam knjigu, ali eto i to se dogodilo. U pitanju je film Hail, Ceasar, braće Koen, i knjiga Never let me go, britanskog pisca Kazua Išigura. Film sam odgledala dan pre dodele oskara, simbolično, i mogu da kažem de je bio pravi antipod kasnijoj manifestaciji koja je bila prilično naporna tako da je nisam ni odgledala do kraja. Mnogo volim filmove braće Koen, tako su nepretenciozni, opušteni, razigrani, opet sa stavom i porukom, ali ništa na prvu loptu. Film je brilijantan i pravo osveženje, ja bih poslednjih desetak minuta filma pustila na dodeli oskara, čisto da ljude podsete na njihovu misiju i ulogu u društvu.

Knjiga je u sasvim drugačijem fazonu, još je nisam pročitala do kraja, ali znam da je to jedno od najboljih knjiga koje sam skoro čitala. Možda je utisku doprinelo i to što sam poslednjih meseci čitala kojekakve mediokritetske knjige, uglavnom izbor knjiga iz mog kluba knjige. Nikada mi neće biti jasno kako neke loše knjige imaju toliku čitanost i visoke rejtinge, šta su ti ljudi čitali u svom životu kada ih toliko hvale. Ne bih da vam otkrivam temu ove knjige, videćete zašto, ako je budete čitali… malo je starija, ne znam da li je objavljena kod nas.

Sastojci:

1 pakovanje paste (na slici su farfale)

1/2 šake soli

Za preliv:

Sastrugana korica jednog celog limuna

1 kašika limunovog soka

1/4 kašičice krupne soli

1/4- 1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

200g svežih špargli, oprane, deblji krajevi odsečeni, zatim iseckane dijagonalno

200g mocarele, iseckane na manje komade

80g suvog mesa ili pršute, iseckane na trake

Priprema:

Skuvajte pastu, ovde pogledajte instrukcije.

Dok kuvate pastu napravite preliv, tako što ćete pomešati limunov sok, izrendanu koricu, so, biber i maslinovo ulje.

Zatim, iseckajte preostale sastojke, špargle, suvo meso i mocarelu.

Dva minuta pre nego što će pasta biti skuvana dodajte joj šparglu. Kuvajte sve oko 2 minuta, zahvatite 1/2 šolje vode u kojoj se kuva pasta sa šparglama.

Ocedite sve u đevđiru, vratite pastu i špargle u lonac, dodajte preliv i vodu koju ste sačuvali, dobro sve promešajte, a zatim stavite mocarelu i suvo meso, i to takođe promešajte. Dodajte so i biber ukoliko je neophodno. Služite jelo toplo ili hladno.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Pasta, Priče iz Amerike, Svinjetina

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

October 5, 2015 5 Comments

Pasta sa dimljenim kabasicama i brokoli rabom

Jedna od onih fatalnih kombinacija u kuhinji – dimljene kobasice i brokoli rab. Došla iz Italije. Pre recepta slede dve priče, jedna o brokoli rabu, verujem da dosta ljudi nikad nije čulo o ovom zelenom povrću, i druga o mestu, nedaleko od moje kuće, gde se prave i prodaju kobasice koje su završile u ovom jelu.

Brokoli rab, Rapini (Broccoli rabe)

Brokoli rab, ili Rapini, je moje omiljeno zeleno povrće. Najpre blanširan, pa dinstan na maslinovom ulju, zajedno sa belim lukom, pa posut limunovim sokom i krpuno mlevenim crnim biberom, to je praznik za moje nepce. Otkrila sam ga u nekom italijanskom restoranu, tu su ga služili kao prilog, i otada ga redovno pravim na taj način. Ne znam u čemu je tajna njegove privlačnosti, čak ima malo gorak ukus, i ume da bude žilav, mislim na drške, svejedno, ja ga obožavam.

Ima male cvetne glavice koje podsećaju na brokoli, ali to je dosta različita biljka. Gajila sam ga jedne godine, podseća malo na kupus, i nije posebno zahtevan. Kažu da je popularan u južnoitalijanskoj, portugalskoj i španskoj kuhinji.

Razmišljala sam šta bi bila dobra zamena, možda eskarol, listovi maslačaka ili rukola. Možete da stavite i brokoli, ali to onda neće biti isto jelo.

Ostrowski of Bank Street

Da mi je neko skoro pričao da samo jedan blok niz moju ulicu postoji mesto gde se proizvode domaće svinjske kobasice, i da čak postoji sušara, ne bih mu verovala. Da, i to je Amerika!

Znala sam ja da se tu prodaju kobasice, čak sam ih ponekad i kupovala, ali da postoji čitava proizvodnja to nisam znala. To je jedna od najneuglednijih kuća u kraju, izlog radnje više tera mušterije nego što ih privlači, bukvalno je prekriven nekakvim kutijama. Kod naziva firme stoji neka Koka-kola reklama, izbledela i oštećena, sigurno je tu decenijama, na vratima piše otvoreno od 6 do 13h, ko još ima takvo radno vreme. Ujutru se mogu videti kamioni načičkani uz ivičnjak, neki krupni muškarci nešto uteruju pa isteruju. Naravno da sam svašta isprojektovala u glavi o tom mestu, sumnjala sam da se tu dešava neki tajni biznis, već sam počela da ih držim za Sopranose iz Baltimora, i onda jednog dana ugledam kroz prozorčić radnje radionicu gde se meša meso i izvlače kobasice. Mom oduševljenju nije bilo kraja, videti tako nešto, bar ovde kod mene, prava je retkost. Male zanatske radnje, kojima je nekada ovaj deo Baltimora bio prepun, su potpuno nestale, samo su ostali izlozi. Sve je to sad u rukama krupnog biznisa.

U Baltimoru, i uopšte u Americi, postoji velika populacija Poljaka, otuda veliki broj prodavnica sa poljskom robom, u koje rado zalazim. Sve do jedne mirišu na sušene kobasice. Ovde se svuda mogu naći poljske dimljene kobasice, zovu ih kielbasa. Mene podsećaju na naše, ako se dobro sećam, srpske kobasice.

Postoji još jedna Ostrowski radnja sa kobasicama nedaleko od nas, kažu dva brata su se davno podelila i svako je nastavio svojim putem. Ovaj Ostrowski u mojoj ulici više proizvodi za velikoprodaju nego maloprodaju, zato im i nije bitno kako izgleda radnja. To je porodičan biznis, svi u njemu učestvuju, i tata Viktor, vlasnik, i njegova deca. Rano ujutru stiže meso i ambalaža, oni ga melju i mešaju sa začinima, najviše koriste so i crni biber, žalfiju i celer, zatim stavljaju meso u crevo, i onda pakuju. One dugačke kobasice idu u sušaru na sušenje. Isključivo prave svinjske kobasice, i moram da priznam da su odlične.

Na zidu vise sušene kobasice, u vitrini se čuvaju sveže, a tu su još i kupus ribanac i teglice rena, ah, kakvo istočnoevropsko iskustvo. Kad bolje razmislim kobasice su popularne svugde u Evropi, nekako su neizostavni deo evropske kulinarske kulture. Sasvim je normalno što me toliko privlače, kao i sve one koji su došli iz old world, što bi rekli Amerikanci. Kao što vidite umetnost pravljenja kobasica se nije zadržala samo u Evropi, već se proširila i na druge kontinente.

Integralni makaroni sa dimljenim kobasicama i brokoli rabom

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg integralnih makarona, rotini ili slični (mogu i obični, ali mislim da se integralni najbolje slažu sa ostalim sastojcima)

1 veza brokoli raba, odstranite 2-3 cm od kraja stabala, isecite ga na manje komade.

1 kašika maslinovog ulja

1/2kg kvalitetne dimnjene svinjske kobasice, isečene na tanke kolutove

3 veća čena belog luka, iseckana na tanke listiće

1 šaka sveže izrendanog parmezana

So i biber, prema ukusu, mada sam sigurna da vam neće trebati zbog kobasica koje su dobro začinjene

Priprema:

Skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Sačuvajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala.

U isto vreme, u drugoj šerpi, zagrejte vodu do kjučanja, i dodajte 2 kašike soli. U njoj ćete blanširati brokoli rab, oko 5 minuta.

Za to vreme u većoj šerpi zagrejte maslinovo ulje, na jačoj vatri propžite iseckanu kobasicu, oko 5 minuta, dodajte iseckan beli luk, i posle jednog minuta dodajte oceđeni blanširani brokoli rab, kuvajte sve oko 3 minuta, i na kraju isključite vatru, i dodajte skuvane makarone.

Umešajte renadni parmezan i ½ šolje preostale vode od kuvanja makarona.

Proverite da li je jelo dovoljno začinjeno. Služite ga odmah.

Čorbe, Italijanska kuhinja, Paradajz, Putovanja i hrana

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci

August 18, 2015 7 Comments

Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale’s, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.

Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.

Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.

U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.

Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.

Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.

Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.

Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi.

Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.

Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.

Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.

Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.

Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.

Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.

U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.

Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli.

Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.

Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.

Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu, i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.

Još par fotografija izvan pijace.

Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.

Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.

Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.

Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.

Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje.

Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.

Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi…

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom

Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

30g putera

1 srednji luk, sitno iseckan

4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)

So i biber

1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite

200ml slatke (neutralne) pavlake

20 listova svežeg bosiljka

Za služenje: parmezan i sveži bosiljak

Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.

Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.

Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)

July 2, 2015 3 Comments

Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)

Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona

½ šake soli

100g pančete, iseckane

1 kašika maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)

So i biber

80ml votke

150ml slatke pavlake

¼ kašičice izrendanog oraščića

Puna šaka sveže izrendanog parmezana

Priprema:

Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.

U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta. Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić.

Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali. Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Meso, Teletina

Teletina Pikata (Veal Piccata)

April 21, 2015 13 Comments

Ivana, do you think your are still fluent in Serbian, pita me prijatelj, Englez koji dugo godina živi u Americi, dok vodimo konverzaciju o jezicima, što je inače česta tema među nama imigrantima, to je ovde neka vrsta opsesije – kako sačuvati jezik odakle smo došli, kako decu naučiti istim. I moram da kažem da to upšte nije lako. Uložen je ogroman napor i vreme, a rezultati više nego skromni. Nameravam da o toj osetljivoj temi posvetim ceo jedan post, mislim da je važno da se zna koliki je to izazov.

Nego šta je, moj srpski je i dalje odličan, samouvereno odgovaram mom prijatelju sa početka teksta, ali moram da priznam da nekad imam malu sumnju, možda me malecki detalji odaju, možda moji žargoni zvuče prevaziđeno i smešno, zbunim se kad pronađem neke nove, paraju mi uši. Nemoguće, mislim se u sebi, stalno sam u kontaktu sa našim ljudima, čitam naše vesti, pišem blog na srpskom jeziku, znači stalno ga koristim, drugačije je to nekada bilo, sada je mnogo lakše održavati jezik.

Jednom smo tako upoznali Amerikanca srpskog porekla, koji je rođen ovde ali dosta dobro priča srpski. Međutim ima nešto čudno u njegovom pričanju, nešto off što bi Amerikanci rekli, jeste da ima akcenat, ali gramatika mu je sasvim korektna. I onda ukapiramo, njegov srpski jezik je zamrznut u 60-im, 70-im godinama prošlog veka, to je onaj srpski jezik iz domaćih filmova iz tog prioda, verovatno su tih godina njegovi roditelji emigrirali iz Srbije. O, ne, možda će i moj srpski tako zvučati za koju godinu.

Ima jedna anegdota od jutros koja me je inspirisala za ovaj uvod. Sedimo u kafeu rano jutros, deca i ja, ispijam kafu i vodim razgovor sa njima dok čekamo da im se otvori škola. Pričamo šta ćemo da radimo kad dođemo u Srbiju. Pošto smo vrlo glasna i pričljiva porodica teško je da ostanemo neprimećeni. Dok napuštamo kafe prilazi mi jedna mlada žena i ushićeno mi kaže, to je tako divno što pokušavate da svoju decu naučite francuski. Nije francuski, već srpski, dodajem ja, i jedva se suzdržavam da ne puknem od smeha.

Teletina Pikata

Jedan od klasika italijanske kuhinje. Mislim da je to najčešći način na koji pravim teletinu. Možete da koristite piletinu umesto teletine. Volim mirise koji ispune kuhinju svaki put kad pravim ovo jelo.

Moram da dodama da ovde teletina nije tako mlada i mekana kao kod nas, a opet je mnogo skuplja od govedine. To je više kao naša junetina.

Sastojci za 4 osobe:

4 teleće šnicle, kotleti, dobro istučeni kuhinjskim čekićem

So i crni biber

6 kašike brašna

2 kašike maslinovog ili običnog ulja

4 kašike putera

1 ljutika ili manja glavica crnog luka, sitno iseckana

200ml suvog belog vina

150ml goveđe supe ili vode

2 kašike kapra

Sok od pola limuna

Pola šake iseckanog svežeg peršuna

Priprema:

Najpre istucite kuhinjskim čekićem meso, papirnatom salvetom ga prosušite, zatim posolite i pobiberite. Zatim ih uvaljajte u brašno u koje ste umešali ½ kašičice soli. Otresite višak brašna na šniclama.

U tiganju dobro zagrejte ulje na jakoj vatri, zatim pržite teleće šnicle, oko 1-2 minuta sa jedne strane, i isto toliko sa druge, dok ne porumene, zatim ih izvadite iz tiganja.

Potom smanjite vatru, zagrejte 2 kašike putera u tiganju, propržite luk i dodajte belo vino i supu. Varjačom sastružite sve ono što se zalepilo za tiganj, kuvajte sve uz mešanje, dok se sos ne zgusne. U međuvremenu dodajte limunov sok, kapar i crni biber, i soli ukoliko je to potrebno. Na kraju umešajte preostali puter. Stavite u tiganj šnicle da se zagreju i zatim ih odmah služite. Prelijte ih sosem i pospite peršunom.

Služite šnicle uz pire krompir, palentu ili pastu.

« Previous 1 2 3 4 5 6 … 8 Next »