Hleb i peciva, Italijanska kuhinja, Paradajz

Kako da napravite picu kao profesionalac

March 18, 2013 37 Comments

Meni je pravljanje pica kao neki misteriozni i svečani čin. To igranje sa testom, pa biranje sastojaka koje ću da stavim na nju, svi ti mirisi, onda rerna na najačoj temperaturi, ja u serijskoj proizvodnji, pica gotova za 5 minuta, sva zadihana i zajapurena slažem nadev, stavljam picu u rernu, i ona je već gotova, i tako još pet puta.

Pre neki dan sam ih pravila i mislim da sam došla do toga da mogu da pravim picu kao profesionalac, pa sam se okuražila da podelim svoje iskustvo sa drugima.

Najbolje da najpre pogledate ovaj video kako se pravi pica, da biste videli kako se testo oblikuje i kako se manipuliše njime.

Od čega da počnem, najpre od najvažnijeg, za dobru picu neophodne su vam tri stvari:

– dobro testo
– kamen za pečenje, koji uključuje veliku drvenu lopaticu (vidite sliku) sa kojom lako možete da rukujete picom.
– i sveži i kvalitetni sastojci.

Testo za picu

Poslednji put koristila sam recept za no-knead testo u časopisu Bon Appetit, na koji mi je drugarica skrenula pažnju, i koji se pokazao kao odličan. Fora je u tome da ovo testo narasta na sobnoj temperaturi 18 sati, zato je najbolje da pažljivo isplanirate pravljenje pice. Ipak, uvek ga možete staviti u frižider, ili čak u zamrzivač ukoliko želite da odložite pravljenje pice.

Ukoliko vam se žuri i hoćete da spremite picu što pre onda je najbolje da u testo stavite 2 kašičice suvog kvasca. Zamesite testo onda sačekajte da nadođe, oko sat vremena, podelite testo na 6 loptica i onda sledite dati recept.

Potrebno vam je za 6 pica:

1kg oštrog brašna + količina za oblikovanje testa
1/2 kašičice suvog kvasca
3 kašičice soli
710 ml hladne vode

Priprema:

U većoj posudi prosejte brašno, dodajte mu kvasac i so, i sve dobro promešajte. Zatim uz dodavanje vode velikom kašikom mešajte, dok se sve dobro ne promeša. Stavite testo u vanglu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga da narasta negde gde nema promaje i gde tempertura ne prelazi 22C.

Kada je testo naraslo, posle 18 sati, prebacite ga na radnu površinu posutu brašnom, razvucite u pravugaonik i podelite na 6 jednakih delova. Svaki komad testa pospite brašnom da se ne lepi i probajte da sva četiri njegova kraka presavijete na unutra i onda od njega napravite loptu. Povlačite testo rukama od gornje ka donjoj površini lopte nekoliko puta. Kada ste svih 6 komada testa lepo oblikovali stavite ih na ravnu pobrašnjenu posudu, ili papir za pečenje i pokrijte plastičnom folijom. Čekajte još oko 1 sat.

Za to vreme zagrejte rernu na najjače, u mom slučaju to je 288C (550F). Profesinalne furune za picu su znatno toplije. Ukoliko imate kamen za pečenje on treba da bude postavljen negde na sredinu rerne.

Takođe, iskoristite to vreme da pripremite sastojke koje ćete staviti na picu.

Kada je rerna spremna, uzmite jednu lopticu od testa, i probajte da samo rukama (pospite ih brašnom) razvučete testo. Koristan video o razvijanju testa za picu možete naći ovde. Videćete, uopšte nije teško. Nemojte da se nervirate ukoliko niste dobili savršen krug, fora je u tome da bude nepravilan jer tako deluje rustičnije i zanimljivije. Testo samo po ivici treba da bude debelo, da se nadev ne preliva tokom pečenja.

Razvijeno testo postavite na pleh ili drvenu lopaticu, u zavisnosti da li pečete na kamenu ili plehu. Stavite nadev na picu (o tome više malo dole), posolite i pobiberite, i stavite u rernu da se peče oko 5-7 minuta, dok testo ne dobije finu koricu kao na slikama. Izvadite picu i onda tek stavite svež bosiljak na nju.

Kamen za pečenje i drvena lopatica (pizza peel)

To su veoma korisne stvari za pečenje hleba, posebno za picu. Kamen za pečenje razvija veliku temperaturu i na njemu se pica očas posla ispeče. Na plehu pici treba nešto duže vreme.
Drvena lopatica je idealna za prenošenje pice na kamen, i takođe za vađenje iz rerne. Kada lopaticom prenosite picu na kamen od velike pomoći je komad platna, sa kojim lako pokrećete picu. Ukoliko ga nemate probajte da stavite dovoljno brašna na lopaticu kako bi se pica lakše pomerala.

Nadev za picu

Kao što sam naglasila važno je da imate sveže i kvalitetne sastojke, i da ne preterujete sa njihovom količinom. Ja lično volim klasične kombinacije, nište lepše od paradajza, mocarele i svežeg bosiljka. Opet, ako se uželite nečeg novog slobodno se igrajte i pravite razne kombinacije. Na testo najpre ide maslinovo ulje, pa paradajz – ja sam tek skoro ukapirala da ne moram da stavljam sos od paradajza, već uzmem cele komade ili iseckani paradajz iz konzerve i rukama, ili u multipraktiku, ih sameljem. Ipak, do sada se najbolje pokazao samleveni paradajz (crushed tomato) iz konzerve. Njegova gustina i tekstura su se pokazali idealnim.

Pogledajte neke od kombinacija nadeva za picu:

Pica sa inćunima, Mančego sirom i kaprima

Izuzetno uspela kombinacija. Inćuni jesu slani i jaki ali uz testo su sjajni. I uz vino. Velika preporuka.

Pica sa krompirom, mladim lukom i ruzmarinom

Pre neko veče sam jela sličnu picu u nekoj poznatoj piceriji, ali nije bila dobra, jer se krompiri nisu dobro ispekli, bili su poluživi. Zato sam ih ja veoma tanko isekla uz pomoć slajsera. Da ne bi pobraonili, morate da ih tako isečene stavite u slanu vodu, nekih pola sata. Zatim ih dobro osušite papirnatim ubrusom. Na picu ređajte krompir, zatim preko njega stavite iseckan mladi luk i svež ruzmarin. Nadev poprskajte maslinovim uljem. Posolite i pobiberite. Za jednu picu treba vam jedan krompir srednje veličine, 1-2 kašike iseckanog luka, i jedna kašičica svežeg ruzmarina.
Ovo je i moj izbor za igricu Ajme, koliko nas je, sa temom ruzmarin.

Pica sa paradajzom, mocarelom i svežim bosiljkom

Najbolja. Jednostavno spoj ovih ukusa je neponovljiv.

Pica sa paradajzom, Pekorino sirom, krimini pečurkama i svežim bosiljkom

Pečurke su uvek dobar nadev za pice. Ja više volim krimini od belih šampinjona jer su dekorativnije, kao što se vidi na slici.

Koja se vama najviše dopada?

Kako da napravite picu kao profesionalac — Pica sa mocarelom, šunkom, i artičokama

Pica sa sirom — Bela pica sa tri vrste sira: Fontina, Mocarela i Ementaler

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva, Priče iz Amerike

Majmunski hleb (Monkey Bread)

February 14, 2013 18 Comments

Pre nego što počnem da pišem o ovom neobičnom hlebu, a čiji recept je već bio objavljivan u novembarskom broju online časopisa Mezze, moram da iznesem par opažanja koje se odnose na vesti o Americi u domaćim, srpskim, medijima.

Moram da priznam se često iznerviram zbog proizvoljnosti, vađenja iz kontesta, na kraju i neistina, koje se iznose u člancima u domaćim medijima o Americi. Plus komentari. Sad razumem zašto ima smisla slati dopisnike u druge zemlje koji svoje izveštaje prilagođavaju našoj sredini.

Dakle, Amerika, ili SAD, je ogromna zemlja u kojoj stvari dosta drugačije funkcionišu od Srbije i okruženja, i nekada je veoma teško zbog toga objasniti ljudima stvari koje se tamo događaju. Ako nađete neki članak na internetu, pa ga još i loše prevedete, onda ga izvadite iz konteksta, ljudi koju budu to čitali, sigurno će da steknu potpuno pogrešan utisak. Nema veze što postoji google da se stvari provere, ljudi nemaju vremena za to.

Ima u Americi i sjajnih i bezveznih stvari, ali ima pre svega puno stereotipa od strane drugih koji jednostavno ne stoje. Puno ljudi gradi svoju predstavu o ovoj zemlji na osnovu filmova i serija u kojima su uvek opisane ekstremne situacije ili ljudi, život nas, običnih ljudi, nikome nije interesantan, a ima nas najviše.

Takođe, ovo je zemlja velikih kontrasta, imate toliko različitih rasa i nacija, veoma bogatih i siromašnih ljudi. Imate ljudi koji zaista izgledaju kao u tim najgorim stereotipima (nenormalno debeli, ceo dan ispred televizora, zure u najgore rijaliti emisije). Ali to je samo jedan deo te nacije. Sa druge strane imate potpuno različite ljude koji su fizički izuzetno aktivni (ovde se otvaraju sportski centri u 5 ujutru, a neki rade i celu noć), veoma paze šta jedu i piju, vredni su i ambiciozni na poslu, i da, vrlo obrazovani.

Često se ljudi sprdaju na ručun poznavanja geografije od strane Amerikanaca, ali ja sam sigurna da veliki broj ljudi iz naših krajeva ne bi umelo da nabroji većinu američkih država a o njihovim glavnim gradovima i gde se nalaze da ne pominjem. Fora je tome što je ta zemlja svetski lider i sve su oči uprte u nju tj. puno vesti dolazi odatle. I zato naši ljudi znaju šta se tamo dešava, a Ameri nemaju pojma o nama. Razmislite, da li neko iz recimo Despotovca više zna o dešavanjima u Beogradu, ili neko ko živi u Beogradu o događajima u Despotovcu. Ako ikada recimo Kina preuzme primat u ekonomiji i u industriji zabave, možemo očekivati da će i naše poznavnje geografije i ostalog vezanog za Kinu naglo porasti.

Ono što je istina prosečan Amerikanac ima veoma malo vremena da se bavi onime što njega lično ne dotiče. Ovde se puno radi, još ako imate mlađu decu, koju treba voditi u školu i brojne vannastavne aktivnosti, vi nemate vremena ni za šta drugo. Dalje, ovde u lokalnim vestima jedva ćete saznati nešto što ima veze sa drugom američkom državom, a kamoli o dešavanju na drugom kontinentu (za to čak postoji poseban dnevnik ali na tek par kanala u celoj zemlji), samo u izuzetnim slučajevima.

Neko će se pitati a zašto je to tako, ja nemam odgovora na to, ali mogu da primetim, da za razliku od nas koji volimo više teoriju, volimo da promišljamo o stvarima i pojavama, oni su praktičniji i ljudi od akcije. I oni sami često kažu za sebe da su suviše “ignorant” kad su u pitanju druge nacije, nije da nisu toga svesni, ali to je tako.

Takođe, za razliku od prilično učestale percepcije naših ljudi da se ovde Ameri ne druže, i to je samo stereotip. Čini mi se da su ovde ljudi veoma aktivni, dosta vremena provode van kuće sa prijateljima i porodicom, a i stalno imaju neke hobije. Dakle, i na to troše puno vremena. Onda puno njih volontira za neku društvenu korisnu stvar, to su uglavnom stariji ljudi, a i vole da idu u šoping, i kao i u restorane. Ili su u procesu selidbe… otići u drugi kraj zemlje je Amerikancima kao “dobar dan”, oni se non-stop sele.

Dakle, od sada kad vidite neku cifru koja se odnosi na zarade u Americi, onda je to uvek bruto plata i na godišnjem nivou, a kod nas se daje mesečna neto plata. Od te plate se odbija 15-30% na takse i zdravstveno osiguranje, plus na to ide porez na kuću ili stan, koji veoma varira, i ti porezi su dosta veći nego kod nas.

Hrana nije jeftinija nego kod nas. Moguće banane, ili nešto što je na popustu, ostalo je sve znatno skuplje. Lica moji roditelja kad uđu u ovdašnje prodavnice bi vam sve rekla.

Ono što je stvarno jeftinje jeste garderoba (ali to uglavnom masovni brendovi koji prodaju jeftinu robu), koja je i znatno kvalitetnija nego u Srbiji, moram da dodam, plus ovde imate velika sniženja zahvaljujući tome što je ovde ogromno tržište, velika kupovna moć, puno toga se proda. Zatim kola, tehnika, i nameštaj iz Ikee, koji ovde uglavnom kupuju studenti i imigranti.

O Srbiji vrlo malo znaju, obično poznaju neke Srbe koji žive u Americi (ima nas puno ovde), često mešaju to ime sa Sajbirija i Sirija. Ranije su me često pitali da li je tamo odakle dolazim mnogo hladno. Da, uglavnom je većina čula za Novaka Đokovića, muški deo zna za Anu Ivanović, još po neko se seća Divca, i ime Slobodan Milošević im je odnekud poznato, ali retko ko ima predstavu o tome šta se dešavalo kod nas za vreme onih strašnih godina, osim onih ljudi koji se bave profesionalno spoljnom politikom.

Ovo vam sve govorim zbog toga da primate sa rezervom razne vesti i nečije slobodne procene o Americi. Na kraju, i tamo i ovde su ljudi ko ljudi, ima ih i dobrih i loših. Primetila sam da kad nema vesti o nekim strašnim događajima i padne rejting čitanosti onda moraju da ga podignu nekim nebuloznim tekstovima koji će sigurno frustrirati ljude.

Moja američka drugarica me je više puta nagovarala da napišem post o mom doživljaju Amerikanaca, na blogu na engleskom, i verovatno ću to učiniti jednog dana. Nije da im nije stalo do toga šta drugi misle o njima.

Ako ste i dalje tu, da pređemo na hleb.

Ovaj hleb je idealan za subotnji ili nedeljni doručak, ili čak branč. U tom slučaju najbolje je da ga zamesite dan pre, držite ga u frižideru tokom noći, a onda ga rano ujutru izvadite iz frižidera (testu će trebati oko 2 sata da se zagreje), vratite se u krevet da još malo odspavate, i onda kad ustanete zamesite ga, stavite u pleh, sačekate da naraste, i na kraju ispečete. Ustvari, kad bolje razmislim možda je ipak bolje da ga spremate za branč. Hleb se jede odmah. Ako ga do sada niste probali nemate predstavu koliko je Majmunski hleb zarazan.

Iače ovaj hleb je veoma popularan u Americi gde je i nastao 50-tih godina prošlog veka. Samo što se tamo često pravi od gotovog smrznutog testa.

Majmunski hleb

Sastojci za testo:

450g brašna

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica soli

4 kašike šećera

240ml toplog mleka

80ml tople vode

30g otopljenog putera

Malo ulja

Sastojci za preliv:

115g otopljenog putera

1 šolja smeđeg šećera

2 kašičice cimeta

1 kašika ekstrakta vanile

½ šolje iseckanih pikana, može i oraha

Bundt pleh za pečenje

Priprema:

Zamesite testo tako što ćete najpre u jednoj posudi pomešati toplo mleko i vodu, kvasac, otpoljen puter i šećer, i tu smesu dodati prosejanom brašnu u koji ste dodali soli. Najbolje je da testo mesite u multipraktiku ili mikseru za testo, ali može i ručno. Testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i od njega napravite loptu koju malo nauljite i stavite u pokriven sud da naraste, oko 1 sat.

Za to vreme pripremite bundt pleh za pečenje tako što ćete dobro preći celom površinom puterom ili uljem.

Takođe, zagrejte puter da se potpuno otopi, malo ga prohladite i dodajte mu šećer, cimet i vanilin ekstrakt.

Kada je testo naraslo, udvostučilo se, rastegnite ga u obliku pravougaonika i oštrim nožem isecite na 64 komada. Od svakog komada napravite lopticu i umačite ga u otopljeni puter i šećer, nije bitno da svaki komad bude iste veličine. Po pravilu najpre se loptica testa potopi u otopljeni puter, pa onda uvalja u šećer sa cimetom, ali ja koristim ovaj brži metod. Zatim stavite lopticu u posudu za pečenje i tako redom sve dok ne potrošite i poslednju lopticu. U međuvremenu pospite loptice pikanima ili orasima s vremena na vreme.

Pokrijte pleh i ostavite da loptice narastu, dok ne dosegnu 2 cm ispod linije pleha, oko 1 sat.

Uključite rernu da se zagreje na 175C. Stavite hleb da se peče oko 30-35 minuta. Kada je gotov izvadite ga iz rerne, odmah stavite tanjir na kome ćete ga služiti preko pleha i prevrnite. Posle pet minuta povucite pleh na gore i ako imate sreće kolač će se lepo odlepiti.

Jedu se pojedinačne loptice koje se skidaju rukom.

Američka kuhinja, Banana, Čokolada, Hleb i peciva, Mafini

Omiljeni mafini sa bananom i čokoladom

October 17, 2012 28 Comments

Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo na krov da nam sleće,

kao da je žuto, ljuto,

kao da nas neće.

Duško Radović

Kako sam počela da slušam ovu pesmu zahvaljujući mojoj deci ona mi je stalno u glavi kad zađem u ovo doba godine. Ne mogu da se setim ičega što tako lepo opisuje dolazak jeseni. Ne, ovo nije post sa meditacijama na temu jesen, kao što nije ni o mafinima sa bundevom, iako se da pomisliti sa slike. Kuća mi je prepuna tikvi i bundeva pa šteta da ih ne fotografišem:) Ovaj post je o mojim omiljenim mafinima sa bananom i čokoladom, kao i o polumaratonu koji sam nedavno pretrčala.

Moja mama nam je došla u posetu ima već više od mesec dana, i njoj se baš sviđaju ovi mafini, pa rekoh da ih pribeležim na blogu da bi ona lakše mogla da nađe recept. Osim toga stvarno su odlični, jednostavno se prave, i uostalom šta drugo da pravite kad vam je kuća puna prezrelih banana.

Varijacije na temu mafini sa bananama mogu biti beskrajne. Ja volim da dodam komadiće čokolade, a opet da ne bih patila zbog brojnih kalorija stavljam malo integralnog brašna kao i braon šećer. Takođe, možete da stavite orahe ili pikane. Što se tiče topping-a (neka mi neko pomogne da prevedem ovu reč na srpski) možete da ga imate, ali i bez njega mafini su sasvim ok. Meni je preostalo prezli od knedli sa šljivama pa sam njih stavljala, ali klasična varijanta sa brašnom, šećerom i puterom takođe je dobra.

Ko ga ne interesuje priča o polumaratonu neka se spusti dole i pronađe recept za mafine, mislim, nisu svi ljudi ludi za trčanjem.

Sad u subotu istrčala sam moj drugi polumaraton, a prvi put zajedno sa mužem. Nije bilo loše, popravila sam rezultat za 5 minuta, nijednog trenutka nije mi palo na pamet da odustanem ili da stanem i odmorim se. Međutim, kada sam kasnije pogledala rezultat bila sam u potpunom šoku, više od pola ljudi koju su došli na cilj bili su brži od mene. Ne mogu da kažem da mi je brzina bila neki prioritet, uostalom dosta kasno smo počeli sa pripremama, ali avaj, iako sam, čini mi se, dosta brzo trčala, toliko ljudi smo prestigli, opet sam bila dosta spora. Naravno, odmah sam u glavi počela da pravim planove kako da se bacim na popravljanje mog rezultata od 2h i 18 minuta, odlazak u teretanu i trčanje na traci (to mrzim više od svega), registracija za polumaratone u obližnjim državama u rano proleće, itd… međutim, onda me je muž podsetio na veoma važnu činjenicu koju često zaboravljam kada pravim planove, da imamo malu decu, koja su baš hiperaktivna i komplikovana, i svi moji snovi o brzini kraćoj od 2h pali su u vodu. Možda jednog dana, kada klinci odrastu, možda ćemo da istrčimo i ceo maraton.

Polumaraton

A sad par impresija o samoj trci. Maraton u Baltimoru je jedan od napornijih jer ima puno uzbrdica. Pored celog maratona trči se i polumaraton, štafete i 5K trka. Polumaraton je najmasovniji, i interesantno je da ima više žena učesnica nego muškaraca. Iako postoje stereotipi kako su Amerikanci predebeli i fizički neaktivni, postoji jedna druga grupa stanovništva, veoma brojna, koji su teški fanatici kada su u pitanju vežbe i sport uopšte. Ne zaboravite Amerika je zemlja sa ogromnim kontrastima.

Ono što je fenomenalno u vezi ove trke je to što ljudi načičkaju ulice i glasno i duhovito bodre takmičare. Nekada umeju da budu veoma kreativni. Već drugu godinu za redom viđam par maskiran u tigra i lava koji na svom pikapu đuskaju uz neku muziku. Dalje, često ljudi stave zvučnik ispred vrata svoje kuće i puste glasno obično dve pesme – muziku iz filma “Rocky” i “Eye of the Tiger”:) Tu su još duhoviti transpareti kao onaj Pain is temporary, pride is forever. Uglavnom najčešće ćete čuti You can do it! Feeling good, looking good! Iskrena da budem, mene je to bodrenje baš nekako nosilo i davalo mi dodatnu snagu.

Često se takmičari obuku u neverovatne kostime, u glavi mi je jedna vesela Švedžanka, toga najviše ima na 5K trci. I dalje su najpopularnije suknjice od tila, mada sam primetila poveći broj muškaraca sa ženskim dokolenicama.

Staza inače vodi kroz neke delove Baltimora kroz koje teško da ćete se ikada ići, govorim o crnačkim getoima… tu tek nekolicina ljudi stoji na ulicima, ili sa trema, i prati situaciju. Ipak, i oni žele da budu deo celog događaja pa i oni bodre takmičare.

Jedan savet za one koji planiraju da se upuste u duge deonice… usput ćete nailaziti na stanice sa osveženjem, vi uvek uzmite radije Gatorade ili slična pića, jer on ima neke elektrolite i minerale i definitivno vam daje dodatnu snagu. One minijaturne energetske pločice ili nešto tečno što izgleda kao neka hrana zaboravite, stomak će odmah da počne da vam zavija posle toga. Najbolje pojedite bananu pre trčanja.

E sad ja sam vam sve ovo ispričala da bih vas napalila da i vi počnete da trčite ako niste. Trčanje je super a i treba vam samo par boljih patika. Od trčanja se baš gubi težina, dokazano. Znači možete da konzumirate slatkiše kao i mafine iz posta bez osećaja krivice. Ako vam je dosadno, slušajte muziku, ili još bolje audio knjige (skoro sam se baš primila na to). Možete da istrčite bar 5K trku, ali ni polumaraton nije preveliki izazov. Dakle, patikice na noge i trčite, trčite… maraton u Beogradu ili u nekom drugom gradu se bliži.

Mafini sa bananom i čokoladom

Sastojci:

1 šolja* belog pšeničnog brašna
1/2 šolje integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli
3 veoma zrele banane
1 jaje
3/4 smeđeg šećera
1 kašika ekstrakta vanile
1/4 kašičica all spices začina (mešavina cimeta, muskatnog oraščića i karanfilića)
80g putera, zagrejanog
1 šolja usitnjene čokolade ili chocolate chips
1/2 šolja iseckanih oraha, pikana – opciono

Za posip:

4 kašike smeđeg šećera
1/4 kašičice cimeta
2 kašike brašna
1 kašika otopljenog putera

*konverziju mera pogledajte ovde.

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.

U jedan veći sud stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so. To sve promešajte.

U drugoj većoj posudi izgnječite banane, dodajte umućeno jaje, braon šećer, ekstrakt vanile, all spices začin i istopljen puter. Sve to izmešajte i toj smesi dodajte brašno i ostale sastojke iz druge posude. Nemojte da preterate u mešanju, svi sastojci će se tokom pečenja sjediniti. Umešajte komadiće čokolade ili oraha pa smesu sipajte u korpice u plehu za mafine, oko 3/4 svake. Pokrijte mafine posipom kojeg ste napravili od smeđeg šećera, cimeta, brašna i otopljenog putera.

Pecite mafine u rerni oko 18 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne, i posle par minuta izvadite iz pleha.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Tikvice

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

August 2, 2012 11 Comments

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.

Sastojci:

2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!

Francuska kuhinja, Hleb i peciva

Savršen hleb – Pain à l’Ancienne

January 17, 2012 24 Comments

Obično ne koristim pridev savršen, ali ovaj hleb nesumnjivo to zaslužuje. U knjizi The Bread Baker’s Apprentice, odakle sam uzela recept, autor kaže da onaj ko proba ovaj hleb postaje potpuno ovisan o njemu. Možda najbolji primer za ovu tvrdnju je Džon, muž moje prijateljice, koji nas je posetio pre par dana donevši nam ovaj hleb. Tom prilikom je izjavio da namerava da pravi ovaj hleb tri puta nedeljno nebili potpuno usavršio njegovu proizvodnju koji je inače nešto najlepše što je on probao u svom životu.

I nema sumnje stvarno je izuzetan, uz to vrlo jednostavan za pravljenje. I ima nešto što ga izdvaja od drugih hlebova a to je način pravljenja. Ovaj hleb pošto se zamesi odmah se stavlja u frižider da tamo naraste preko noći. Zvuči neobično, ali zapravo kada se uzme u obzir da je hleb bolji ukoliko se ostavi duže da fermentira onda sve to ima smisla.

Umesto za hleb isto testo može da se koristi za picu ili fokačiju.

Iako je recept vrlo detaljan i precizan Džon je dobio nešto drugačiji hleb nego ja, nije bio rupičast kao moj, pa se on malo bio iznervirao. Posle detaljnog ispitivanja šta sam ja to uradila a njemu je promaklo utvrdili smo da sam ja sipala više vode nego što je to naznačeno. Uglavnom zbog toga mi se i toliko dopada pravljenje hleba jer ima toliko faktora koji utiču na to kako će da ispadne.

Sastojci za 6 bageta, ili 8 pica ili jednu veliku fokačiju:

765g brašna za hleb (ima više glutena od običnog), ja koristim King Arthur

2 1/4 kašičica soli

3 1/2 kašičice suvog aktivnog kvasca ili 1 3/4 kašičice instant kvasca (koji je potentniji)

562ml – 710ml ledeno hladne vode

Malo ulja

(Mere su malo funky, ali nije bilo drugog načina da američke mere prevedem na naše. Što se tiče kvasca, ne znam da li je moguće koristiti svež kvasac, suvi aktivni kvasac je naš običan suvi kvasac, ovaj instant kvasac uglavnom koriste profesionalci, može da se naruči preko interneta, i super je, jer godinama može da se čuva u frižideru)

Priprema:

Najpre stavite vodu u zamrzivač da se ohladi ali da se ne zaledi.
Brašno prosejte, zatim mu dodajte so i kvasac. Na kraju dodajte vodu. Iz sastojaka može da se vidi da količina vode varira. Ukoliko želite rastresitije testo, sa više rupa, stavite više vode (to je moje zapažanje). Ukoliko ima više vode onda je bolje da mesite testo u mikseru tj. multipraktiku, oko 5-6 minuta.
Premestite testo u posudu koju ste malo nauljili da se testo ne bi lepilo za zidove suda. Pokrijte posudu plastičnom folijom i smesta stavite testo u frižider da prenoći. Testo će ipak rasti u frižideru, ali ne previše.
Sutradan, izvadite testo i ostavite ga na sobnoj temperaturi da nadođe bar duplo, oko 2-3 sata.
Za to vreme zagrejte rernu na najvišu moguću temperaturu 288C(550F). Ja koristim kamen za pečenja hleba, i stavljam ga na srednju pregradu rerne. Detaljan postupak pečenja možete da nađete ovde.
Kada je testo dovoljno nadošlo ja ga stavljam na radnu površinu na koju stavim malo brašna da se testo ne bi lepilo. Brašno stavim i na ruke. Ako imate metalni scraper za testo, super, ako ne koristite veliki oštar nož da presečete testo na dva jednaka dela. Vrlo je važno da rukujete testom što nežnije, da ga što manje razvlačite i pipkate. Takođe, gledajte da vam ruke budu mokre ili brašnjave da se testo ne bi lepilo za njih. Razvucite rukama obe polovine da dobijete pravougaonik, i onda sa scraper-om (svaki put ga zamočite u hladnu vodu) podelite svaki na tri dela nebili dobili tri bageta, tj. ukupno šest komada. Kad sečete testo nemojte da “testerišete”. Bagete takođe malo razvucite do veličine vašeg pleha ili kamena za pečenje. Ja stavljam sve bagete na pica pil (pizza peel), veliku drvenu lopaticu sa drškom, koja se koristi da se hleb prebaci na vreli kamen u rerni. Ako nemate pica pil stavite hleb direktno na pleh, na koji ste stavili papir za pečenje. Zasecite vekne hleba po gornjoj površini specijalnim žiletom ili makazama. Neka na pica pilu ili plehu odstoji 5 minuta, a zatim stavite hleb u zagrejanu rernu.
Da bi se hleb dobro ispekao, dobio lepu hrskavu koricu i boju, neophodno je da uslovi budu slični onima koji su u profesionalnim pekarskim furunama. Kako to postići sa običnom rernom? Postoje dva načina. Jedan je kamen za pečenje hleba (baking stone), a drugi je pravljenje pare kao one u furunama. Da bi ste napravili paru morate da imate običnu prskalicu za sobno bilje i prazan pleh postavljen na najvišu policu rerne. Kada budete zagrejali rernu na najvišu moguću temperaturu koju vaša rerna može da razvije, i stavili hleb u nju, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh, predhodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Smanjite temperaturu na 245C (475F), pecite 8 do 9 minuta. Ako vam rerna ne greje ravnomerno rotirajte hlebove za 180 stepeni i nastavite da pečete još 10 do 15 minuta, dok se ne stvori braon korica.
Kada je hleb gotov izvadite ga i stavite na rešetku da se hladi oko 20 minuta. Mada ruka će sama da krene da ga lomi odmah pošto ga izvadite iz rerne.

Američka kuhinja, Bundeva, Hleb i peciva, Mafini

Mafini od bundeve filovani krem sirom

October 25, 2011 7 Comments

«To vam je lepše od banane» bile su reči moga tate koji nas je ubeđivao da jedemo bundevu a ja je baš nikako nisam volela. Tata me nije baš ubedio, i danas smatram da su banane ukusnije, doduše bele semenke su strava, ali otkako sam došla u Ameriku rešila sam da im dam šansu. Ovde su stvarno jako popularne, čak se pravi i kafa sa ukusom bundeve.

Skoro sam probala mafine sa bundevom i filom od krem sira iz Whole Foods-a i stvarno su bili jako ukusni. Tražeći recepat za isti iskopala sam recept Marthe Stewart i dodala deo sa krem sirom koji je iskreno i najlepši. Inače slični mafini se prodaju i u Starbucks-u i užasno su popularni u ovo doba godine.

Pošto u ove mafine ide pola integralnog, pola običnog brašna, može da se kaže da su zdraviji od običnih. Vrlo su mekani, a orasi im daju lepu teksturu. Bundevin začin, mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira, ide fenomenalno uz testo. I kao šlag na tortu ide fil od krem sira. Dakle, puno raznih neodoljivih ukusa.

I na kraju posta možete da vidite fotografije sa jednog veoma neobičnog događaja. Naime, s jeseni ovde se organizuju obilasci lepših kuća u komšiluku. Priznajem da je to za mene idealna aktivnost, ne moram uveče da škiljim kroz prozore komšija koji su upalili svetlo a nisu navukli roletne. Ima tu par veoma lepih stvari koje bih rado posedovala… obratite pažnju na jednu super modernu kuhinju.

Date mere su za 24 srednjih, odnosno 12 velikih mafina.

Sastojci:

3/4 šolje ulja
1 i 1/2 šolja integralnog brašna
1 i 1/2 šolja belog brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1 kašika bundevinog začina (pumkin pie spice) – mešavina cimeta, oraščića, karanfilića i đumbira. Možete da stavite svaki od začina individualno.
1 konzerva ili 2 šolje pirea od bundeve – ispeče se bundeva a onda izblenda sa malo vode i dobije se pire
1 šolja jogurta
3 jajeta
1 šolja braon šećera
1 i 1/2 šolja krupno iseckanih oraha

Za fil:

285g (10 oz) krem sira
1 jaje
4-6 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh za mafine tako što ćete staviti korpice.
Najpre napravite fili od krem sira. Umutite jedno jaje zajedno sa 4 kašike šećera i dodajte krem sir. Bitno je da se ne izgubi čvrstina krem sira zato nema potrebe da ga previše mešate.
Pravilo za pravljenje mafina kaže da se u jednoj posudi pomešaju suvi, a u drugoj tečni sastojci. Dakle, u jednu posudu ćete staviti obično i integralno brašno (prosejano!), prašak za pecivo i sodu bikarbonu, i bundevin začin. U drugu posudu ćete umešati ulupljena jaja, jogurt, bundevin pire i šećer. Na kraju dodajte orahe i umutiti sve sa suvim sastojcima. Jako važna stvar je da ne mešate previše sastojke, neka slobodno ostanu grmuljice, to će se tokom pečenja sve lepo spojiti.
Sipajte smesu u kalupe u plehu. Napravite rupe u testu u koji će da dođe fil od krem sira. Ja sam koristila za tu priliku kineski štapić od bambusa, ništa mi pametnije nije palo na pamet.
Pecite 35 minuta ukoliko su srednje veličine mafini odnosno 40 minuta ukoliko su veliki. Ubodom čačkalice možete da utvrdite da li su mafini dovoljno pečeni.
Pošto ste ih izvadili iz rerne sačekajte još 5 minuta i zatim ih izvadite iz kalupa i ohladite na rešetki.

Razgledanje kuća

Mnogo volim ova ulazna mermerna stepeništa

Petunije su zakon.

Još malo mermernog stepeništa

Zadnji deo kuće sa terasama


Jedan od retkih prozora sa zavesom

Simpatičan tradicionalan enterijer

Leteći flamingo, nije loš detalj

Umetnički atelje

Ova slika na zidu mi se mnogo sviđa

Kako slatka spavaća soba. Kilt je baš lepo odabran.

Fascinirana sam ramom za lepezu.

Čuvene baltimorske terase ili dekovi sa pogledom na zaliv.

Stepenište identično kao u mojoj kući. Sviđa mi se rad na zidovima.

Simpatičan luster

Oslikan park sa pagodom preko puta kuće. Mislim da je originalna slika iz 19. veka.

Lepo, lepo… ima se, može se…

Verovali ili ne, lift u trospratnoj kući.

Moja omiljena kuhinja

Još jedan pogled… obratite pažnju na šporet sa 6 ringli.

Jedna devojačka spavaća soba

Neko čudo od instrumenta.

Presladak gradski vrt

Fasada od cigli

Još jedan prepoznatljiv arhitektonski detalj kraja

Čokolada, Hleb i peciva, Mafini

Čokoladni mafini (Chocolate Muffin)

June 8, 2011 16 Comments

Ovaj recept je preuzet iz knjige američke kulinarske zvezde Altona Browna I’m Just Here for More Food. Ko je gledao njegove emisije o kuvanju zna koliko je interesantan i kulinarski obrazovan i drugačiji od većine njegovih kolega. Ima taj naučnički pristup u kuvanju gde često voli da ubaci objašnjenja hemijskih procesa prilikom obrade hrane, koji mogu ponekad i da zbune, ali ta njegova sistematičnost meni uliva veliko poverenje kada pravim nešto po njegovom instrukcijama. Njegov recept u originalu se zove Čokoladni mafini #7, valjda zato što je iz sedmog pokušaja uspeo da dobije po njegovom mišljenju idealane mafine.

Ovde možete naći njegovu emisiju Good Eats.

Altonovi mafini su zaista pravi čokoladni mafini, čokoladnije od toga ne može. Malo podsećaju na čokolodne kapkejkse, ali postoji znatna razlika u testu, mafini su suvlji, manje slatki i jednostavno drugačije se prave. Ukoliko više volite čokoladne kapkejse prebacite se na ovaj post.

Čokoladni mafini

Sastojci za 12 mafina:

220g (2 šolje) brašna
50g kakaa
1 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1/2 kašičice soli
200g šećera
2 velika jaja
120g otopljenog putera
250ml jogurta
1 kašičica ekstrakta vanile
120g izlomljene čokolade ili Chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).
Stavite papirnate korpice u pleh za mafine.
Uzmite dva suda u kojima ćete pomešati posebno suve (brašno, kakao, prašak za pecivo i so) i vlažne sastojke (šećer, puter, jaja, jogurt i vanilin ekstrakt).
Prosejati brašno i kakao u prahu, dodati prašak za pecivo i so. Umešajte komadiće čokolade u suve sastojke jer ćete tako sprečiti čokoladu da se zadrži na dnu mafina.
Umutiti zajedno šećer (iako je suv sastojak uvek ide sa vlažnim jer se tako bolje rastvara), puter, jaja, jogurt i vanilin ekstrakt.
Umešati vlažne u suve sastojke. To je prvo pravilo za pravljenje mafina.
Promešajte sve sastojke, ali ne previše. Nema veze ukoliko ostanu grudvice brašna. Svi sastojci će se lepo sjediniti tokom pečenja. To je drugo važno pravilo za pravljenje mafina.
Sipajte smesu u korpice i stavite u rernu da se peče.
Povisite temperaturu rerne na 205C (400F) i pecite 20 minuta.
Proverite ubodom čačkalice da li su mafini gotovi. Ako čačkalica izađe čista to znači da su mafini pečeni.

Napomena:

Količinu sastojaka sam vremenom menjala, i tako došla do nešto drugačijeg recepta. Ovo gore je moja verzija idealnih čokoladnih mafina.

Hleb i peciva

Kako da napravite stvarno dobar hleb?

April 8, 2011 14 Comments

Od kako sam došla u Ameriku doživljavala sam razne kulturne šokove, ali čini mi se da mi je najveći bio onaj u vezi sa hlebom. Kako oni prave i konzumiraju hleb nema baš velike veze sa mojim iskustvom iz Srbije. Kad bi oni znali da kod nas prosečna porodica svaki dan pojede dve vekne velikog hleba ne bi mi verovali.

Njihov hleb je tip sendvič hleba, isečen i upakovan u plastičnu kesu, veoma mekan i bezukusan, ja ga zovem hleb-sunđer. Od početka sam odbijala da ga jedem, a umesto njega kupujem hleb koji ovde zovu artisan bread, koji je naravno znatno skuplji. Da ne bude zabune ovde mogu da se nađu vrlo raznovrsni i dobri hlebovi, ali problem je u tome što na malo mesta možete da ih kupite, i kao što rekoh, skupi su.

Trenutno najbolji hleb kupujem u nekoj italijanskoj prodavnici, ali pošto mi nije blizu, nekad kupim po nekoliko vekni hleba i stavim ih u zamrzivač. Malo podsećanje na embargo fazu devedesetih u Srbiji.

Multigrain Bread

Dakle, pošto me odlazak u obližnji supermarket redovno izdeprimira rešila sam da počnem da pravim sama hleb. Našla sam super knjigu koja se zove “The Bread Baker’s Apprentice“, autora Peter Reinhart-a, koja mi je puno pomogla da ovladam umećem pravljenja hleba. Ali, ja ne pravim onaj običan hleb, već onakav kakav kupujete u nekoj fensi pekari. Počevši od hrskave kore, teksture i ukusa to su hlebovi koji zaista podsećaju na one profesionalne. Recepti nisu toliko komplikovani koliko traže vreme i koncentraciju.

Inače, ovde je pravljenje hleba veoma popularan hobi među muškarcima. Umeju sa neverovatnom strašću da se bave time i naravno svi imaju veliku želju da jednoga dana imaju svoju sopstvenu pekarsku furunu.

Ovaj post je uvod u niz postova sa receptima za razne hlebove u kojem ću pokušati da dam par bazičnih saveta kako se pravi dobar hleb.

levo: Seljački hleb (Pain de Campagne) i Hleb od kiselog testa (Sourdough Bread); desno: Francuski bageti i Fokačia sa divljim pečurkama, maslinama, karamelizovanim lukom i začinima (Foaccacia)

Šta vam treba za dobar hleb?

Instant suvi kvasac – lakši je za upotrebu od običnog, osim toga može dugo da traje ukoliko se čuva u frižideru i možete direktno da ga umešate u brašno bez dodatka tečnosti.
Kuhinjska vaga za merenje – bez toga male su šanse da će vam količine sastojaka biti precizne, a to naravno utiče na kvalitet hleba.
Kvalitetno brašno – iskreno pošto ne živim u Srbiji ne znam koje brašno je tamo najkvalitetnije. Za dijasporu u Americi moja preporuka je King Arthur brašno (All Purpose Flour, Unbleached Bread Flour and Whole Wheat Flour).
Flaširana voda – hlor iz česmovače hoće da upropasti hemijske procese oko narastanja testa, tako da je bolje da koristite flaširanu vodu.
Baking stone iliti kamen za pečenje hleba – to izgleda kao velika debela pločica bez glazure. Jako je korisna jer proizvodi efekt sličan onom kao pečenje hlepa u pekarskoj furuni. Zahvaljujući njoj hleb je ravnomerno ispečen i ima hrskavu koricu. Naravno, ukoliko je ne možete nabaviti onda probajte sa običnim plitkim plehom koji ste obložili specijalnim papirom (parchment paper) ili posuli brašnom.
Pizza Peel iliti drvena ploča sa drškom sa kojom prenosite nepečeni hleb na kamenu ploču koja se nalazi u rerni. Kako to izgleda možete videti ovde. Meni puno pomaže.
Metal pastry scraper iliti sekač testa, metalna vangla za mešanje testa, površina za rad sa testom, termometar, električni mikser za testo, fajtalica i dodatni pleh ispunjen vodom koji se koriste za pravljenje pare u rerni, žica na kojoj se hladi hleb (cooling rack) su takođe potrebni za uspešan posao.

Ćabata (Ciabatta), kada budete napravili hleb sa šupljinama kao na slici znaće te da ste dobili pravu ćiabatu

Takođe, ima tu još par stvari koje bi trebalo da znate.

Pre nego što počnete da mesite hleb obavezno prosejte brašno. Jeste malo zamorno, ali to pomaže da testo bude rasteresito, osim toga u svim knjigama o pravljenju hleba to se preporučuje.
Ostavite testo da nadođe na sobnoj temperaturi. Nema potrebe da ga stavljate na neko toplo mesto jer što testo sporije nadolazi to bolje.
Većina hlebova koje ja pravim podrazumeva pravljenje starter testa dan pre pečenja.
Ukoliko dodate testu ječmeni slad (barley malt) to će proizvesti lepšu boju korice hleba.
Za većinu hlebova se koristi kvasac, ali za neke vrste hlebova koje ovde zovu Sourdough Bread (hleb od kiselog testa) se koriste bakterije koje mogu da se proizvedu u kućnoj radinosti, samo što traže neko vreme, obično 6 dana. Više o tome u sledećim postovima.

Sicilijanski hleb (Pane Siciliano)

Prema Peter Reinhart-u postoje 12 faza u pravljenju hleba:

Priprema materijala
Mešanje testa
Početna fermentacija, podizanje testa – ključna faza u formiranju ukusa hleba. Zavisi od kvasca, temperature i dužine podizanja testa.
“Udaranje testa”
Deljenje testa
Početno oblikovanje testa, u loptast ili izduženi oblik
Odmaranje testa
Finalno oblikovanje testa i stavljanje u pleh
Završno podizanje testa
Pečenje hleba – sve faze biće detaljno opisane u recepetima koji slede, ali ovde ću se posebno zadržati na ovoj veoma važnoj fazi u pravljanja hleba. Da bi se hleb dobro ispekao, dobio lepu hrskavu koricu i boju neophodno je da uslovi budu slični onima koji su u profesionalnim pekarskim furunama. Kako to postići sa običnom rernom? Postoje dva načina. Jedan je kamen za pečenje hleba (baking stone), a drugi je pravljenje pare kao one u furunama. Da bi ste napravili paru morate da imate običnu prskalicu za sobno bilje i prazan pleh postavljen na najvišu policu rerne. Kada budete zagrejali rernu (to bi trebalo da bude 550F (290C) ili najviša moguća temperatura koju vaša rerna može da razvije), i stavili hleb u nju, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh, predhodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Zatim smanjite temperaturu na 450F (230C) ili 425F (220C), zavisi od hleba. Malo je neobična tehnika ali odrađuje posao. Naravno budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepeni na polovini potrebnog vremena. Budući da temperature reni variraju najbolje je da imate termometar postavljen u sred hleba koji će vam tačno pokazati da li je hleb gotov ili ne.
Hlađenje hleba – obično traje oko 30-40 minuta, i za to vreme hleb se i dalje termički obrađuje. Nikako ga ne secite pre toga jer će onda jednostavno da splasne.
Čuvanje i konzumirnje – najlepši deo.

Radna površina; testo u poslednjoj fazi fermentacije; vekne na pizza peel-u spremne za ulazak u rernu

Ako vam ovaj proces pečenja deluje komplikovano, onda najbolje da nabavite Dutch oven, iliti tučani sač, i da u njemu pečete hleb, na papiru za pečenje. Kao što vidite nema velike razlike.

Hleb pečen u tučanom saču

Mada ceo postupak izgleda složeno uopše nije. Ovako nabrojane faze imaju cilj da vam pomognu da struktuirate čitav proces pravljenja hleba i olakšaju snalaženje sa testom. Nadam se da će vam ovi saveti pomoći u pravljenju popularnih hlebova čije vam recepte uskoro postujem. Među njima su sledeći hlebovi:

Ćabata (Ciabatta)
Hleb koji se ne mesi (No Knead-Bread), brža varijanta
Fokačia (Foaccacia)
Pain à l’Ancienne
Francuski baget (French Baguette)
Seljački hleb (Pain de Campagne)
Miche (popularni francuski integralni hleb)
Hleb od kiselog testa (Sourdough Bread)
Italijanski hleb (Italian Bread)
Sicilijanski hleb (Pane Siciliano)
Multigrain Bread
Pica
Hleb sa maslinama
Pita hleb (Pita Bread)
Sedmozrni hleb
Jevrejski ražani hleb
Hala hleb

Američka kuhinja, Banana, Borovnice, Doručak, Hleb i peciva, Jagode, Mafini, Zdravo

Integralni mafini sa jagodama, borovnicama i bananama (Whole Wheat Muffins)

March 5, 2011 5 Comments

Integralno brašno je ušlo prilično kasno u moj život. Nikako nisam mogla da se naviknem na težak i jednostavno drugačiji ukus od onog od belog brašna. Onda jednog dana padnu odluke da je vreme da se poradi na izgledu tj. ishrani i onda kreće najpre stidljivo a onda ambiciozno koketiranje sa integralnim namirnicama. Posle nekog vremena zaista se organizam navikne na novu hranu. Mada, ako ste početnik u konzumiranju integralnog brašna nije loše da ga kombinujete sa belim, to možete da uradite praveći i ove mafine.

Da se ne varamo, beli hleb i peciva i dalje zauzimaju specijalno mesto u mom želucu. Ali, integralni mafini koje pravim su super zdravi, puni su voća, a uz to su i slatki. Možete ih koristiti za doručak, kao užinu, i što da ne, kao dezert.

Sastojci:

2 šolje (250g) integralnog brašna
1 prašak za pecivo
2 jajeta
3 zrele, mekane banane
½ šolje pirea od jabuka (applesauce)
1 šolja isečenih svežih jagoda i borovnica
½-1 šolja (100g-200g) smeđeg šećera, zavisi koliko želite da budu slatki mafini. Ako želite zdraviju varijantu stavite umesto šećera ječmenog slada (barley malt).
¼ šolje (60ml) ulja
1 kašika ekstrakta vanile

Priprema:

Kod pripreme mafina vrlo su važne dve stvari:

– najpre se zamešaju odvojeno suvi i tečni sastojci, a onda se spoje i promešaju zajedno.

– kada se sve zajedno meša voditi računa da to bude kratko, ne previše detaljno… nije važno ako su ostale neke grmuljuce ili slično, jer se to tokom pečenja sve lepo ujednači, da ne ulazim u detalje hemijskih reakcija tokom termičke obrade.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za pečenje mafina tako što ćete staviti korpice u pleh za mafine.
U posebnu posudu pomešajte suve sastojke, brašno i prašak za pecivo. Šećer ide sa tečnim sastojcima, jer se on u njima dobro rastvara. Brašno je uvek dobro prosejati prilikom upotrebe da vam testo bude izdašnije.
U drugoj posudi, umešajte jaja, šećer, izgnječene banane, pire od jabuke i vanilin ekstrakt.
Na kraju dodajte iseckane jagode i cele borovnice i sve kratko izmešajte.
Smesu, koja bi trebalo da bude prilično gusta, sipajte ravnomerno u korpice za mafine koje se nalaze u plehu. U moj pleh je staje 12 mafina srednje velečine.
Pecite mafine 20 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz rerne i sačekajte da se ohlade.

Američka kuhinja, Borovnice, Hleb i peciva, Mafini

Mafini sa borovnicama (Blueberry Muffin)

January 24, 2011 19 Comments

Pre nego što sam došla u Ameriku nisam bila veliki ljubitelj mafina, ali vremenom sam ih zavolela. Jednom prilikom sam napravila očajne mafine koristeći neki sumljivi recept, sve sam ih bacila direktno u kantu iznervirana zbog potrošenog vremena, energije i materijala. Posle tog događaja dala sam sebi zadatak da nađem najbolji mogući recept za mafine što sam i učinila. Sa ovim receptom ne možete da omanete. Količine materijala koje su date su dovoljne za 12 mafina srednje veličine ili 8 većih mafina (na slici), a ukoliko želite više duplirajte meru.

Na slici iznad možete da vidite presek dobro napravljenog mafina. Borovnice su lepo raspoređene svuda po kolaču, ne padaju dole, a testo je izdašno, baš kako treba.

Pomenula bih i posip, koji ovde zovu Streusel topping, kojim se često posipaju mafini. Jednostavno se pravi, a daje mafinima lep ukus i teksturu. Recept uskoro sledi.

Uživajte u pravljenju i konzumaciji!

p.s. Sledeći put šaljem nešto zdraviji recept za Mafine sa bananama i jagodama u koje ide integralno brašno.

Sastojci:

1 i 1/2 šolje (200g) brašna
100-120g šećera
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
1/3 šolje ulja
1 veće jaje
1/2 šolje (125ml) mleka
1 šolja tj. manje pakovanje svežih borovnica

Hrskavi posip:

1/2 šolje šećera (115g) može i smeđ šećer
1/3 brašna
1/4 šolja putera (55g)
1 kašičica cimeta

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).
Pomešajte brašno, so i prašak za pecivo u jednoj posudi, a zatim u drugoj posudi pomešajte mleko, šećer, izmućeno jaje i ulje. Zatim prvu smesu dodajte u drugu smesu. Promešajte sve ali ne previše. Ukoliko vam je smesa previše gusta, dodajte još malo mleka.
Na kraju umešajte borovnice.
Napunite kapice za mafine sa smesom. Ostavite malo mesta pri vrhu za hrskavi preliv.
Napravite preliv: istopite puter i u njega dodajte 1/2 šolje šećera, 1/3 šolje brašna i kašičicu cimeta. Dobro izmešajte sve sa viljuškom i onda tom smesom prelijte vrhove mafina.
Stavite pleh sa mafinima u rernu i pecite ih oko 20-25 min.

« Previous 1 … 6 7 8