Volim da pravim ovakve hlebove. Skoro mi je dovoljno samo da ih gledam i mirišem. Kao da su umetnička dela, teško mi je da u njih zabodem nož. Srećom, ovaj brioš je ovekovečen na fotografijama, njegovu lepotu videće dosta ljudi.
Posle prve faze zadivljenosti njegovim izgledom, sledi sledeća faza degustacije. Ah, kakav je to ukus, pa lagana tekstura, ne morate ništa da mažete na njega, ja sam ga jela samo uz kafu, sve ostalo narušava njegovu veličanstvenost.
Ako ste čitali moj Američki kuvar (str. 116), upoznati ste sa brioš zemičkama, kako sam ih probala, ne jedem više hamburgere ako nisu sa njima, srećom, danas se često tako služe u restoranima. Postoje različite vrste brioša sa različitim oblicima, ovaj se zove brioche de Nanterre – hleb se sastoji od obično 8 loptastih komada testa, koji se tokom pečenja spoje, karakteriše ga prepoznatljiv presek. Na slici ispod je takođe popularni oblik, brioche à tête, peče se u posebnom kalupu sa loptom testa na vrhu. Pravi ga obližnja francuska poslastičarnica u kojoj je glavni poslastičar iz Bosne.
Ako volite ovakve obogaćene hlebe, pogledajte recepte i za ove:
tajna dobrog brioša je u dugom mešenju testa i dugom narastanju
da, bolje je da ga pravite dva dana, jer to utiče na ukus hleba
najbolje je da testo mesite mikserom za testo, jer traje baš dugo
preporučujem vam da napravite dva komada, jer ne verujem da će vam išta preostati za pravljenje francuskog tosta.
Brioš
Sastojci:
530g brašna + za rad sa testom
2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice soli
125ml toplog mleka
3 kašike šećera
4 jaja
200g putera, omekšalog
Za premaz: umućeno jaje
Priprema
Prvi dan
U posudi, u kojoj ćete mešati testo, pomešajte brašno i so.
U drugoj manjoj posudici, pomešajte toplo mleko šećer i kvasac. Kad kvasac počne da bubri, posle desetak minuta, u to umešajte 4 jaja.
Ovu smesu dodajte brašnu, i zamesite testo ručno, u multipraktiku, ili najbolje mikserom za testom. Posle pet minuta mešanja, počnite da dodajete omekšao puter u manjim komadima. Kad je jedan komad potpuno umešan, dodajte sledeći, i tim redom, to bi trebalo da traje oko 10 minuta. Zatim, nastavite sa mešanjem još oko 5 minuta. Izvadite testo, stavite na radnu površinu koju ste malo posuli brašnom, oblikujte ga u loptu, stavite u vanglu i pokrijte. Posle dva sata narastanja na sobnoj temperaturi stavite ga u frižider da tamo odleži celu noć.
Drugi dan
Sutradan izvadite testo, i ostavite ga nekih sat vremena da se zagreje. Zatim ga podelite na osam delova, ne moraju da budu jednaki, napravite od njih lopte dok povlačite rukom testo nadole, da se napregne, i onda ih poređajte u dva reda po izduženom plehu, dimenzija 23 x 11. Namažite pleh puterom. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pre nego što stavite hleb da se peče, premažite ga umućenim jajetom.
Pecite hleb na srednjoj pregradi oko 45 minuta. Ako počne da gori korica, pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto je hleb gotov izvadite ga iz rerne, a posle par minuta iz pleha. Kad se ohladi služite ga, uz džem i puter, i uz obaveznu kafu.
Kad dođe praznična sezona, jedna od posebnih radosti za mene je kupovina panetona, italijanskog božićnog hleba. Volim kako je lepo upakovan, i dok skidam celefon sa njega već osećam onaj mio miris pomorandže i suvog voća, i topim se dok ga umačem u kafu.
Ima ovde kod nas jedna tradicionalna italijanska radnja, stara više od sto godina, u koju je najbolje otići baš u ovo doba godine. Bili smo skoro tamo na večeri, jer tu je i mali restoran, i dok smo sedeli za stolom koji je najbliži furuni u kojoj se peče pica, to je tek poseban doživljaj topline i miline, razgledala sam izložene proizvode uvezene iz Italije, i poželela sam sve da ih kupim. Tek kako me je impresionirala gomila na kojoj su bili razni božićni hlebovi, ne zna se koji je bio lepše upakovan, jedino mi je bilo neobično što su im cene vrlo varirale, neki su bili neverovatno skupi. I tu sam rešila da ga konačno spremim sama kod kuće, našla sam dobar recept koji traži samo dva dana pravljenja, originalno spremanje panetonea od domaćeg kvasca traje nekoliko dana.
Ima par važnih stvari koje bi trebalo da znate ako se odlučite da pravite panetone:
ovaj hleb je obogaćen jajima i puterom i po tome dosta podseća na hlebove koji se prave za Božić, ili Uskrs, u drugim delovima Evrope (babka u Istočnoj Evropi, cozonak u Rumuniji i Bugarskoj, tsoureki u Grčkoj). Ja slično pravim našu česnicu, doduše ne stavljam u nju šećer i suvo voće.
panetone po pravilu treba da ima izdužen kružni oblik, koji se gore završava malom kupolom. To se postiže tako što se hleb peče u posebnom kalupu od papira za pečenje sa prepoznatljivim dizajnom, ali vi možete da ga pečete i u uskom kolupu za torte, kao što sam ja to učinila.
glavna ideja je da testo bude lagano i rastresito, a to se postiže dužim procesom nadolaženja testa, pa otuda korišćenje startera.
izbor sastojaka koji se stavlja u testo može da varira, ali za mene je ukus pomorandže obavezan, koristite izrendanu koricu pomorandže, ili komadiće kandirane pomorandže. Što se tiče suvog voća, kajsije, brusnice, grožđe, višnje i trešnje dolaze u obzir, kao i razno kandirano voće, recimo ananas i papaja. Takođe, i komadići čokolade su poželjni.
Ako panetone služite za doručak namažite ga puterom ili džemom od kajsija. Pored kafe i čaja panetone možete služiti uz neko slatko penušavo vino, ali to ako ga jedete kao dezert. Pre nego što ga poslužite zagrejte ga u tosteru. Ukoliko vam kojim slučajem ostane višak, napravite od njega francuski tost ili puding od hleba.
Kad budete pravili, i naravno degustirali, ovaj panetone, preporučujem vam da obavezno odslušate ovu kompilaciju najlepših valcera, videćete kako će vam podići raspoloženje. Totalno razmeštanje u prostoru i vremenu!
I da, izvučen je dobitnik nagradne igre Američki kuvar, nagradni paket odlazi u Niš!
Panatone
Sastojci:
1 dan (priprema startera)
85g brašna
1/4 kašičice suvog kvasca
80ml hladne vode
2 dan
Starter
280g brašna + rad sa testom
2 1/2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica soli
2 jajeta, umućena
60g putera, otopljenog
60ml vode
80g šećera
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika likera od pomorandže, Grand Marnier, opciono
140g suvih kajsija, sitno iseckanih
100g suvih višanja, trešanja ili grožđa
Izrendana korica jedne veće pomorandže
Za premaz:
1 žumance + par kapi tople vode
Priprema:
Prvog dana napravite starter tako što ćete brašnu i kvascu dodati vodu. Zamesite testo, pokrijte ga i ostavite da 12-14 sati narasta, najbolje da prenoći.
Sutradan, najbolje u mikseru za testo, zamesite testo sa starterom, brašnom koje ste pomešali sa kvascem i solju, i smesom od jaja, otopljenog putera, tople vode, ekstrakta vanile, likera od pomorandže i šećera. Mesite testo 10 – 15 minuta, dok ne dobijete glatku smesu, doduše retku.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Oblikujte testo u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Kad je testo naraslo ponovo ga stavite na radnu površinu i u njega rasporedite pomešano iseckano suvo voće i izrendanu koricu pomorandže. Dok postepeno stavljate sastojke u testo, povlačite krajeve testa na gore, dok ne dobijete napregnutu loptu.
Oblikovano testo stavite u dubok okrugao pleh, prečnika oko 17 cm, koje ste obložili papirom za pečenje. Pokrijte pleh plastičnom folijom i čekajte 1 1/2 do 2 sata da se testo nadigne.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete testo staviti da se peče, premažite ga umućenim žumancem i to kuhinjskom četkicom.
Hleb pecite na 200C (400F) 10 minuta na srednjoj rešetki rerne, smanjite temperaturu na 190C (375F) i pecite još deset minuta, i na kraju smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite kolač još oko 25 minuta. Tokom pečenje, negde na pola vremena, prekrijte hleb aluminijumskom folijom.
Pošto smo prošle nedelje ovladali pripremanjem domaćeg marcipana, sada je vreme da se bacimo na spremanje ovog raskošnog venca sa tim istim marcipanom. Sigurna sam da vam ovo izgleda kao veoma privlačan projekat, ako volite da spremate peciva.
Dakle u pitanju je vrlo popularana praznična poslastica koja se pravi u centralnom i severnom delu Evrope. Čitam trenutno “Čarobni breg” Tomasa Mana pa sam pod utiskom, pričaću vam o knjizi kad je budem završila. To me je inspirisalo da malo istražim klasične evropske poslastice iz daleke prošlosti, i da uživam u njima.
Ako ste u sličnom raspoloženju onda probajte i ove recepte:
Recept je preuzet iz prazničnog broja časopisa Cook’s Illustrated sa malim izmenama. Možete ovo pecivo da pravite i sa drugim nadevom, sigurno da džem od kajsija, mak i orasi mogu budu dostojna zamena, ali ipak marcipan je za mene vrhununski sastojak. Prijatno ćete se iznenaditi kako je divan spoj marcipana i krem sira u filu. Sve je nekako sa pravom merom napravljeno, čak i listići badema daju ovom pecivu lepu teksturu. Testo nije previše slatko, ali tu je fil kao i preliv koji daju slatkoću.
Pošto pecivo izgubi svežinu povratite je tako što ćete ga zagrejati u tosteru.
Pošto me je uhvatilo praznično raspoloženje, kao što i sami vidite, ja sam rešila da vas obradujem velikim prazničnim popustom, najvećim do sada, pri kupovini moje knjige Američki kuvar. A vi kupovinom kuvara obradujte sebe ili svoje prijatelje.
Moram da vam kažem, vaša divna pisma i poruke sa utiscima o knjizi koje mi redovno šaljete ubedili su me da su ljudi željni ovakvih knjiga, i da moj kuvar ne “čuči” na policama već se često koristi. Čak i moje prijateljice, ranije totalno nezainteresovane za kuvanje, šalju mi ponosno slike jela i poslastica koje su pravile iz kuvara. To je to!
Praznični venac sa marcipanom
Sastojci za dva venca
Sastojci za fil:
200g marcipana (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)
60g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
Sastojci za testo:
320ml toplog mleka
3 kašičice suvog kvasca
80g meda
115g putera, otopljenog
3 krupna žumanca, umućena
1 kašika ektrakta vanile
675g brašna
2 kašičice soli
Za preliv:
30g krem sira Filadelfij , na sobnoj temperaturi
85g šećera u prahu
2 kašike mleka
3 belanca
Priprema:
U toplo mleko umešajte kvasac i med, i sačekajte par minuta da kvasac počne da radi. Tome dodajte otopljen puter, žumanca i ekstrakt vanile. Sve dobro promešajte.
U većoj posudi pomešajte so i brašno. Tome dodajte tečne sastojke i sve mešajte bilo mikserom ili ručno dok ne dobijete glatko ujednačeno testo. Stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 1 1/2 – 2 sata da testo nadođe.
Za to vreme mikserom pomešajte marcipan i krem sir.
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
Na radnoj površini posutoj sa malo brašna oklagijom razvucite jednu polovinu testa dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 46 x 23 cm. Polovinu smese sa marcipanom ravnomerno stavite na 1/5 razvučenog testa po dužoj strani, ostavite oko 2 cm ivice nepokriveno. Zarolajte testo krenuvši od ivice sa filom.
Prebacite zarolano testo na pleh, oblikujte ga u vidu kruga, i oštrim nožem zasecite testo duboko, ali ne do samog kraja, na kriške oko 4 cm široke, trebalo bi da bude 11 rezova. Zatim te kriške zarotirajte u horizontalu. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da ponovo nadođe.
U međuvremenu zagrejte rernu na 190C (375F). Pre nego što pecivo ubacite u rernu premažite ga umućenim belancetom, a onda pospite bademovim listićima. Pecite venac oko 25 minuta, na pola vremena ga zarotirajte. Pošto je venac ispečen ostavite ga oko sat vremena da se hladi. U međuvremenu pripremite preliv tako što ćete pomešati sve sastojke. Pošto je pecivo ohlađeno prelijte ga tom smesom i služite.
Prošle nedelje smo pravili kolač sa jabukama i brusnicama, ove nedelje jabuke su ponovo aktuelne, ali ovog puta u slanom pecivu. Možda vam na prvi pogled izgleda neobična kombinacije slanine, jabuke i sira, međutim to nije redak spoj, odavno su ljudi provalili privlačnost tih ukusa kada se udruže. Komadići jabuke daju tako prijatnu svežinu pogačicama i u savršenom su balansu sa slaninom i čedar sirom.
Ne mogu da nađem nigde fotografije sličnih pogačica koje sam pravila sa kruškama, buđavim sirom i orasima, isto su bile fantastične. Kao što ćete se mnogo puta uveriti, ove američke pogačice su idealne za igranje sa raznim kombinacijama sastojaka.
Inače, ovo je modifikovan recept američkih pogačica, odavno objavljenog na blogu. U Americi ih zovu biskits, i veoma su popularne na jugu zemlje. Verovali ili ne, te su pogačice dostigle legendarni status u školi moje dece, kad god je neka žurka u školi, drugari moje dece mi šalju poruke da im obavezno spremim biskits, toliko su ih željni da mi je to potpuno fascinantno. Malo je ironično da im ja kao imigrant spremam američku tradicionalnu hranu, i samo zato što su pogačice domaće, spremljene kod kuće, njima su neobično ukusne i uzbudljive. Takođe, moram da pomenem da kultni status ima i naša česnica, i zato svake godine deca traže da slave srpski Božić u školi. Pitam se da li će se ta deca jednog dana, kad porastu, i kad čuju Serbia ili Serbian, setiti hlebova i peciva koje sam im pravila, i da li će im to izazvati osećaj zadovoljstva. Moguće je i da će za biskits misliti da su došli iz srpske kuhinje:)
Pogačice sa slaninom, jabukama i čedar sirom
Sastojci:
520g brašna + za razvijanje testa
5 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1 1/4 kašičica soli
1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
115g hladnog putera, iseckanog na manje kocke
500ml jogurta
1 jabuka, oljuštena i iseckana na manje kocke
4-5 kašika ispržene, ili ispečene, a zatim sitno iseckane slanine
100g belog čedar sira, izrendanog (zamena su švajcarski sir grijer, ementaler ili zrela gauda)
1 kašičica timijana ili ruzmarina, sitno iseckanog, opciono
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Obložite veliki plitki pleh papirom za pečenje.
U većoj posudi promešajte brašno sa praškom za pecivo, sodom bikarbonom, solju i biberom.
Dodajte smesi sa brašnom hladan iseckan puter. Rukama, ili specijalnom alatkom za to, mešajte brašno i puter, ne previše dugo, da se puter ne bi zagrejao, gromuljice putera su sasvim ok. Na kraju dodajte hladan jogurt, zatim iseckane jabuke, slaninu, sir, začinsko bilje i velikom metalnom kašikom sve to pomešajte sa brašnom. Kad uspete da dobijete koliko-toliko sjedinjeno testo, prebacite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom.
Probajte da testo rukama razvučete u oblik pravougaonika, zatim poklopite prvo jednu pa drugu kraću stranu da biste dobili oblik pisma. Onda ponovo rukama razvucite testo i ponovite presavijanje, i tako 5-6 puta ukupno. Time ćete dobiti lepe slojeve svojstvene lisnatom testu. Spremite se da tokom razvlačenja testo posipate brašnom da se ne bi lepilo za površinu.
Kad razvučete testo u oblik pravougaonika poslednji put, debljine 2-3 cm, uzmite najbolje metalni kružni kalup ,prečnika 5-6 cm, i njima isecajte kružne oblike, ubadajte ne “testerišite” testo. Ostatke ponovo spojite, razvucite i kalupom isecajte dok celo testo ne potrošite.
Zamislite samo ovo pecivo koje vas čeka ujutru za doručak! Napravili ste ga još prethodno veče, kad se zagreju u tosteru, kao da su tek izašli iz rerne. To je razlog da brzom brzinom ustanete iz kreveta, i da se poradujete danu koji je pred vama.
Baš sve u vezi ovih pitica sa sirom je savršeno, osim oblika koji dosta varira, iako sam merila testo. Ali nemojte da vas to obeshrabri, kad ih poređate sve zajedno, izgledaju kao neki veliki raskošan cvet.
Jedna mnogo dobra stvar kada živite u Americi je to da imate priliku da sretnete ljude iz različitih delova sveta, iako niste nikada posetili njihove zemlje, družeći se sa njima imate osećaj kao da ste bili tamo. Poslednjih dana sam upoznala nekoliko novih ljudi iz vrlo različitih zemalja, i dobila sam dosta materijala za razmišljanje. U svom istraživanju morala sam da se dotaknem i kuhinje, tako sam završila praveći ove pitice. Otišla sam u obližnju bliskoistočnu radnju, pronašla sirijski sir, koji je sličan kiparskom siru halumi, pa i meksičkom queso siru, nešto kao tvrda mocarela. Taj sir se koristi za punjenje ovog peciva, koje može da bude i u drugačijem, zatvorenom obliku. Meni se ovaj oblik veoma sviđa jer podseća na gruzijski kačapuri hleb. Onda sam poželela da napravim i neke druge kombinacije, Feta sir i ajvar, i Feta sir i masline. Ovu poslednju kombinaciju sam prvi put probala ovog leta, verovali ili ne, na beogradskom aerodromu, i užasno mi se dopala, tako da od tada u svaku pitu sa sirom obavezno dodam masline. Na kraju, sa različitim punjenjima ovo pecivo izgleda veoma interesantno i dekorativno.
Tu su i najdžela crne semenke koje se veoma često koriste sa posipanje testa u bliskoistočnoj kuhinji. Dugo mi je trebalo da ih nabavim, dopadaju mi se mnogo. Iako su poreklom sa Mediterana, najviše se koriste u jugoistočnoj Aziji.
Jedno od pomenutih skorašnjih poznanstva je majka devojčice koja ide u odeljenje moga sina. Došla je u Ameriku pre godinu dana iz Katara, zbog lečenja sina koji ima leukemiju. Ovde to nije retkost, dosta ljudi iz zalivskih zemalja se leče u Džons Hopkins bolnici, pošto ima odličnu reputaciju. Pričajući sa njom saznala sam da u tim zemljama, bogatim naftom, svoje stanovnike šalju na lečenje u najboljim svetskim bolnicama o trošku države. I ne samo da su im plaćene usluge lečenja, koje su ovde preskupe, nego i smeštaj, i svašta još. Isto važi i za školovanje. Katar u tome prednjači. Ona je sa decom bila smeštena u najskupljem hotelu u gradu, pa je tražila ipak stan sa kuhinjom da bi mogla da kuva.
Pozvala sam je da svrati kod mene jedan dan, htela sam da nešto učinim za nju, da se malo opusti, pošto sigurno nema previše društva ovde. Došla je sa spremljenim kolačima, u pitanju je popularan dezert Basbousa koga sam već spremala, to me je podsetilo na naše običaje. Njen engleski je odličan, na kraju to je studirala. Vrlo je elegantna i lepa. Nosi samo zabrađenu maramu, sve ostalo na njoj je zapadnjački stil. Čak joj se i ćerka zove Marija. Slabo srećem ljude iz tog dela sveta, ispitivala sam je kako je tamo odakle je došla, onda mi je ona ispričala svoju životnu priču. To bio bio materijal dostojan neke špansko/turske serije, prepune tragičnih događaja, obrta, ljubavi i mržnje, komplikovanih odnosa, čak i politike. Ona je zapravo iz jedne od onih zemalja koji su nekada pripadale Sovjetskom Savezu čija imena se završavaju sa – stan. Iako zemlje bogate prirodnim resursima, po pravilu imaju nekog čudaka za predsednika, njen je zabranio u jedom trenutku korišćenje stranih valuta, tako da je ona završila bez posla u stranoj kompaniji. Inače, saznala sam da je to zemlja u kojoj se proizvodi puno pamuka, kad dođe sezona branja, sve staje, svi koji rade bilo za državu ili privatne firme, odrasli i deca, idu u daleka sela, na polja, da beru pamuk, to je naredba. Posle kad se taj pamuk izveze, niko ne zna šta se dešava sa prihodom od njega, u zdravstvo i školstvo se sigurno ne ulaže. Srećom njena deca su katarski državljani. Verovatno da bi izbegla maltretiranje u svojoj zemlji, seli se u Dubai, gde upoznaje svoga muža, pa onda sa njim odlazi da živi u Siriju gde on ima svoj biznis. Muž je u srodstvu sa katarskom kraljevskom porodicom. Kad je poželo da dovede još jednu ženu, ona se razvodi od njega. Tada kreće drama, i tu je svašta bilo, u priču je bila upletena jedna novinarka, zatim princeza, pa i lično premijer zemlje. Uglavnom, na kraju je dobila državljanstvo i pasoše svoje dece, pa i vilu u kojoj je bila smeštena da živi.
Teško mi je bilo da poverujem da su ljudi tamo toliko bagati, i to sve zahvaljujući nafti, svi stanovnici dobijaju deo od zarade, koji naravno ume da varira u zavisnosti kojoj klasi pripadate. Novac se uglavnom troše na luksuzne stvari, nekretnine po Evropi, a žene ih rado troše na skupu garderobu i plastične operacije.
Na kraju mi je rekla, ako sve bude u redu sa lečenjem njenog sina, mogli bi da svratimo kod njih u Katar, biće svetsko fudbalsko prvenstvo sledeće godine, moj sin koji trenira fudbal će sigurno biti zainterosavan. Videćemo.
Sinoć nam je ponovo bila, ovog puta sa decom, bila je Noć veštica, išli smo na trick or treat po komšiluku, bila je oduševljena. Posle smo ćaskali uz topli sajder o našem odrastanju, našli smo toliko zajedničkih stvari, odrastanje u Sovjetskom Savezu se nije puno razlikovalo od onoga u Jugoslaviji. Malo smo sažaljevili današnju decu koja imaju manje slobode i zabave od one koju smo mi imali, iako dosta siromašniji. Čak smo učili iste neuobičajne predmete u školi, domaćinstvo i odbranu i zaštitu. Smejali smo se kako nam je highlight ovog poslednjeg predmeta bilo pucanje iz kalašnjikova.
Bliskoistočne pitice punjene sirom
Za 18 pitica
Sastojci za testo:
450g brašna
2 kašičice suvog kvasca
3/4 kašičice soli
1 kašičica šećera
250ml mlake vode
50ml maslinovog ulja
Sastojci za punjenje
tradicionalno sa sirijskim sirom:
250g sirijskog sira (halumi ili queso sir), izmrvljen najbolje u multipraktiku
2 kašike mladog luka ili vlašca, iseckanog
3 kašike svežeg peršuna, iseckanog
1 kašika sveže nane, iseckane
1 kašičica najdžela semenki
1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake
3 kašike umućenih jaja
sa ajvarom:
250g Feta ili domaćeg sira, izmrvljenog viljuškom
3 kašike ajvara
1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake
3 kašike umućenih jaja
sa maslinama:
250g Feta ili dodamćeg sira, izmrvljenog viljuškom
Najpre zamesite testo. Pomešajte kvasac sa mlakom vodom i šećerom. Kada je kvasac nabubrio sipajte maslinovo ulje i sve dodajte brašnu kome ste dodali so. Mesite testo ručno, u multipraktiku, ili u mikseru za testo. Na kraju ga oblikujte u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i čekajte oko 1 1/2 sat da nadođe.
Testo zatim podelite u 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 40g, i onda svaki oblikujte u loptice povlačeći testo na dole više puta. Jufke stavite na površinu koju ste posuli sa malo brašna, a gore ih pokrijte platičnom flijom. Neka odmaraju još oko 45 minuta.
U međuvremenu napravite punjenja. U posebnoj činiji pomešajte sastojke koji idu u svako punjenje. Imajte na umu da se sirijski sir ne može najbolje izmrviti rukama tj. viljuškom zato što je elastičan, pa je najbolje da koristite multiprektik. Smese ne bi trebalo da budu previše retke.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
Svaku jufku razvucite oklagijom u elipsoidni oblik dužine 12-15 cm. U središnji deo testa stavite oko 2 kašike punjenja, razvucite ga ali ne do same ivice. Preklopite jednu, pa drugu stranu, mesto gde se preklapa testo ovlažite vodom, i zatim krajeve testa zarotirajte. Položite testo na pleh. Pre nego što stavite testo u rernu, kuhinjskom četkom ga premažite preostalim umućenim jajima, i pospite najdžela semenkama ili susamom.
Pecite pitice oko 25 minuta, na srednjoj rešetki, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Ima jedan libanski restoran u kraju, u koji najradije idem sa porodicom, verne smo mu mušterije evo već deset godina, još od dolaska u Baltimor, i ono što nas sve najviše obraduje kad odemo tamo je njihov pita hleb. Služe ga svim gostima, i to uvek sveže napravljen, tek izvađen iz rerne, uz maslinovo ulje sa za’atar začinom (recept za ovu mešavinu možete pronaći ovde). Teško je opisati tu lepotu kada uzmete komad pita hleba, a on onako još naduven, i dok ga rukama lomite iz njega krene oblak pare. Za pamćenje!
Pita hleb je jedan od najstarijih hlebova poreklom sa Bliskog Istoka, vremenom se njegova popularnost proširila i na druge regije u Aziji, Severnog Africi, pa i na Balkanu. Za razliku od grčkog pita hleba, koji se peče na ringli u tiganju, ovaj arapski se peče u rerni, tu dobija karakteristični “džep”, koji posle može da se puni falafelom, ili šavarmom, ili kebabom, i raznim prilozima. Tokom pečenje na visokoj temperaturi hleb treba baš da nadođe od pare, posle će tokom hlađenja da splasne.
Ukoliko koristite instant suvi kvasac, promašajte ga sa brašnom. A ako koristite običan suvi kvasac stavite ga u toplu vodu, tome dodajte kašičicu šećera, sve promešajte i sačekajte da kvasac počne da “radi”.
Brašnu dodajte soli i zatim ga promešajte sa toplom vodom. Najbolje je da to učinite sa mikserom za testo, jer je ono prilično vlažno. Testu dodajte maslinovo ulje. Posle nekih 5 minuta mešanja, prebacite testo na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Rukama mesite testo dok ne dobijte lep kružni obik. Testo zatim prebacite u nauljenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i sačekajte 1 1/2 sat dok se testo ne udvostruči.
Nadošlo testo izvadite iz posude i na radnoj površini ga podelite na 8 jednakih delova, od svakog dela napravite loptastu jufkicu tako što ćete povlačiti testo od gore na dole. Juflkice pospite sa malo brašna i poređajte ih po papiru za pečenje, ili kuhinjskoj krpi. Ostaviti jufke nekih 15 minuta da nadođu.
Za to vreme zagrejte rernu na 260C (500F). Stavite pregradu u rerni na donju trećinu. U rerni zagrejte kamen za pečenje, a ukoliko ga nemate onda zagrejte tučani tiganj, koji ste podmazali uljem.
Svaku jufku razvlačite u krug prečnika oko 20 cm. Za to koristite oklagiju, a ako vam testo daje otpor, probajte najpre da testo razvučete rukama, kao kad razvlačite picu, pa onda ga poravnajte oklagijom. Neka tako razvučeno testo odmara oko 10 minuta pre ulazak u rernu.
Kad je rerna zagrejana, izvadite zagrejani tiganj i na njega pažljivo stavite razvučeno testo, ali da gornja strana ode na dno. Pecite tako testo oko 4 1/2 minuta, zavisi od rerne. Tokom pečenja testo će da puno naraste. Izvadite hleb iz rerne i onda ga uvijte u krpu ili aluminijumsku foliju, jer će brzo da se osuši.
Ukoliko koristite kamen za pečenje u tom slučaju možete da stavite dva hlepčića da se istovremeno peku.
Pita hleb služite odmah uz meze.
Ukoliko se osuši i stvrdne, stavite ga u mikrotalasnu na 15 sekundi da omekša.
Dobri kroasani su retka vrsta, većina onoga što se prodaje nije ni blizu onome kako ja zamišljam dobro spremljeno francusko pecivo. Tek onda kad sam sama počela da ih spremam, shvatila sam zašto je to tako, uopšte nije jednostavno napraviti kroasane, onako da budu savršeni. Recimo makaronsi nisu ni blizu izazovu koji predstavljaju kroasani.
U suštini, tu nema previše sastojaka, ni komplikovanih detalja, a opet ima toliko faktora koji utiču na krajnji rezultat. Istina je da kroz praksu možete da dođete do odličnog recepta, ali i dalje će svaki put rezultati varirati, jer često ne možete da imate potpunu kontrolu nad svim faktorima, zato se i kaže da je pravljenje kroasana čista umetnost.
Pre ovih kroasana jedino što sam pravila sa lisnatim testom su bili kronats, ali to je pak drugačija vrsta peciva, tako da je ovo neka vrsta premijere peciva od lisnatog testa na blogu. Imam već listu u glavi stvari koje ću da pravim od lisnatog testa: predivno portugalsko pecivo sa kremom, pasteis de nata, zatim krafin, pecivo koje predstavlja hibrid mafina i kroasana, francuska peciva – palmiers, kougn-amann, mille-feille, danska peciva i naravno žu-žu, omiljeno pecivo moje ćerke kad ode u Srbiju.
Inače, od istog ovog testa za kroasane sam pravila pain au chocolat, i super je ispao.
Meni je cela zima, a i početak proleća, prošao u brizi, baš mučan period, trebalo mi je nešto, neki zahtevan projekat, da mi skrene misli, a i da me nauči strpljenju. I tako je pravljenje kroasana postala moja višenedeljna opsesija. Prvi put mi nije baš dobro ispao, nisam bila dovoljno strpljiva, drugi put je bio već malo bolji, zatim su usledili treći, četvrti, i peti, poslednji pokušaj… svakog puta kroasani su bili sve bolji.
Volim te male pobedice, nema veze koliko je mali projekat, ja verujem u male korake. Pobedica po pobedica, svaki uspeh osnažuje, donosi sigurnost, nedostatak straha i rast samopuzdanja, i na kraju, kad se sve to sakupi, vodi u jedan smislen život.
Mogla je tekstura da bude i vazdušastija, ali je korektna. Dakle, presek kroasana treba da izgleda kao saće.
Dakle savršen kroasan treba da bude spolja nežno hrskav, unutra izdašan i mekan, sa presekom koji izgleda kao saće. Kad ga uzmete u ruku treba da je lagan. Kad ga zagrizete, treba da se rastopite od miline. Miris putera koji izlazi iz rerne će vas potpuno zaludeti, tako da kad kroasane budete vadili iz rerne, nećete moći da se kontrolišete, ali, ipak sačekajte par minuta da se malo prohlade.
Dane sam provela studirajući kako da napravim dobre kroasane, na šta treba da obratim posebnu pažnju, kako da rešim moj problem sa njima, svaki autor je imao neku svoju priču. Odgledala sam desetine videa, čak i one na francuskom, malo sam obnovila znanje jezika. Onda sam zatražila pomoć od Suzane, autora bloga Savoury trips, setila sam se da je u kulinarskoj školi u Francuskoj, i ona mi je takođe pomogla. I tako sam skupljala znanje, savete, i svaki put kada sam ih pravila promenila bi po neku stvar.
Vremenom sam došla sam do zaključka da postoji par ključnih varijabli kada je pravljenje kroasana u pitanju – temperatura, za narastanja testa i za pečenje, razvlačanje testa tj. formiranje slojeva i kvalitet sastojaka.
Brašno
Koristite brašno za opštu upotrebu, nema potrebe za brašnom sa većim procentom glutena.
Puter
Kvalitet putera je veoma važan, nemojte da štedite na njemu, on mora da poseduje oko 81% mlečne masti. Ukoliko živite u Americi, gledajte da nabavite evropski puter, najuspešniji se pokazao onaj marke Plugra.
Najbolji način da razvučete puter u tanak sloj je da ga stavite u kesu za zamrzivač, kad malo omekša oklagijom ga razvucite u jednaki sloj.
Testo
Postoji neko pravilo da odnos putera prema brašnu bude oko 55%, ja sam se odlučila za nešto manju količinu. Testo za kroasane se ne mesi dugo, 8 minuta je sasvim dovoljno. Dodaje se i mleko u testo, ali onda postaju nepotrebno meki.
Razvlačenje testa
Ovo je veoma važan segment, testo mora uvek da bude hladno, kao i sloj putera u njemu, prilikom razvlačenja. Takođe, čim osetite da je testo suviše kruto i neće da se razvlači, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u plastičnu foliju, i vratite u frižider da odmori 10-20 minuta. Posle toga će lakše da se razvlači.
Kada spajate testo i puter važno je da oba budu približne črstine.
Narastanje
Sasvim je ok da testo narasta u frižideru, ima dovoljno vremena za to. Ipak, kada već oblikovani kroasani treba poslednji put da narastu, veoma je važno da to bude u određenim uslovima. Ostavite testo da narasta na 25C oko 2 sata, ili na 22C oko 3 sata. Ako ne narastu dovoljno, tokom pečenja puter će iscureti iz testa, napraviti bukvalno baricu na plehu, a zatim će dno kroasana da upije tu mast zbog čega će postati nekako težak. Takođe, po površini kroasan će imati vrlo izražene slojeve, koji izgledaju rustično, ali to nije dobro jer kroasan neće biti mek i rastresit. To je bio moj glavni problem. Na slici ispod možete da vidite kako takvi krosani izgledaju.
Moram da vam ispričam jednu simpatičnu anegdotu vezanu za kroasane. Naime, skoro smo dobili u komšiluku mnogo lepu pekaru, imaju sjajne hlebove i bejgelsi su im super, međutim kroasani su im loši, upravo zbog toga što je pekar nestrpljiv i stavlja ih u rernu dok još nisu dobro narasli. Imaju baš izražene slojeve i nekako su grubi i suvi. Nisam mogla da izdržim, pa sam im jednom prilikom rekla da su im kroasani underproofed, što nisu baš dočekali sa oduševljenjem. I pre neki dan odem ja u tu pekaru sa mojom prijateljicom na kafu, i tu sretnem jednu poznanicu, i ona mi tu šapatom kaže, tvoji su kroasani mnogo bolji, videla sam ih na instagramu, doduše nisam ih probala, ali mi izgledaju baš profesionalno. E, znaš šta, sledeći put kad ih budem pravila, ima da ti ih donesem, kažem joj ja:)
Pečenje
Kod pečenja peciva treba biti pažljiv, dosta toga zavisi od vaše rerne. Ja sam eksperimentisala sa različitim temperaturama rerne, i u mojoj rerni kroasani najlepše ispadnu na 180C (378F), a moja rerna je prilično jaka. Kada se kroasani paku najpre na 200C (400F) i više, oni često zagore pri vrhu. Tako da je najbolje kombinovati ove dve temperature, najpre krosane pecite na visokoj, a zatim na nižoj temperaturi.
Obavezno pogledajte moj video na YouTube, koji će vam puno pomoći u pravljenju kroasana.
Prvog dana umesite testo. Pomešajte brašno sa solju i kvascem. Dodajte mu vodu, šećer i otopljeni puter. Mešajte sve u mikseru za testo na najslabijoj brzini, ili ručno, oko 8 minuta. Oblikujte testo u loptu, stavite ga u posudu u kojoj će da naraste, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da se testo udvostruči.
Zatim ga rukama izdužite, preklopite kao pismo, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižidar da prenoći.
2. dan
Najpre istanjite puter. Postoje više različitih metoda, ali meni je najjednostavnija kada se malko omekšao puter stavi u kesu za zamrzivač, dimenzija 16 x 16cm, i onda oklagijom istanji. Vratite puter u frižider, i posle pola sata izvadite ga kao i testo koje je prenoćilo.
I prelamanje testa
Testo razvucite oklagijom u oblik pravougaonika dimenzija 18 x 34 cm. Stanjen puter stavite na jednu polovinu testa, pa ga preklopite sa drugom stranom. Rukama spojte ivice testa, i onda sve zajedno razvlačite oklagijom dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 18 x 64 cm.
Testo, koje je u obliku izduženog prvougaonika preklopite tako što ćete jednim krakom preklopiti 2/3 duže stranice, a drugu stranicu ćete presaviti tako da ona dodiruje drugu. Ponovo oklagijom razvlačite testo po dužoj strani dok ne dobijete pravougaonik 18 x 50 cm, presavijte ga na pola, uvijte u foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Tokom razvlačenja testa radnu površinu pospite sa malo brašna.
Ukoliko je testo teško za razvlačenje, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u foliju i stavite u frižider da se opusti 10-20 minuta. To isto uradite ako primetite da se testo zagrejalo.
Ukoliko puter proviri iz testa, pospite ga sa malo brašna.
Takođe, tokom presavijanja testa uvek četkicom uklonite višak brašna.
Možete da koristite razne oklagije, ja sam izabrala mramornu zato što hladi testo i zato što je teška.
Trebaće vam dosta snage za razvlačenje testa.
Kada razvlačite testo krenite od centra ka jednom kraju, pa ka drugom, tako će se testo ravnomerno razviti.
II prelamanje testa
Izvadite testo iz frižidera i ravijajte ga po kraćoj stranici dok ne dobijete pravougaonik 18 x 64 cm. Njega presavijte u oblik pisma po dužoj stranici. Uvijte ga u foliju i stavite u frižider na 30 minuta.
Na kraju testo razvijte u pravugaonik 18 x 60 cm, nožem ga podelite na pola i jedan deo uvijte u foliju, i ostavite u frižider za kasnije, a drugi deo razvucite u pravougaonik 20x 45 cm. Oštrim nožem isecite testo u šest jednakih trouglova, ostaće vam dva ekstra, sa kraja, nesavršenog oblika.
Svaki trougao zasecite po sredini, pri osnovi, tako će bolje da se ispeče sredina kroasana. Svaki trougao malo razvucite rukama, i onda zarolajte, počevši od osnove, tako da testo bude dobro zategnuto. Kraj trougla treba da bude na dnu kroasana. Rasporedite testo po plitkom plehu, koga ste obložili papirom za pečenje, sa razmakom, i svaki kroasan premažite dobro umućenim jajetom. Pokrijte kroasane plastičinom folijom i ostavite testo da poslednji put naraste.
Ovo je ključna faza, zapamtite da kroasani moraju dugo da narastaju. Najbolje da ih stavite u frižider da prenoće, pa ih sutradan pecite. Na temperaturi od 22C im treba minimum 3 sata da narastu.
3. dan
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete ih staviti u rernu još jednom ih premažite umućenim jajetom. Pecite kroasana oko 10 minuta, zatim smanjite temperaturu na 180C (375F) i pecite još 10-12 minuta, tokom pečenja, na polovini, okrenite pleh.
Sačekajte da se kroasani malo ohlade a onda ih služite najbolje uz džem (ovaj od jagoda i rabarbare je savršen) i uz kafu.
Sutradan, napravite novu turu, od preostalog testa.
Ukoliko spremate ovu fokaču slobodno napravite još jedan pleh, jer će nestati sa trpeze brzinom svetlosti. Tako miriše na Mediteran, zbog maslina, belog luka, origana i parmezana u nadevu. Unutra je meka i izdašna, a spolja hrskava, to je zbog poveće količine maslinovog ulja, sve u svemu, savršena kombinacija uz neko kvalitetno crno vino.
I da, proverila sam, foccacia se kaže – fokača.
Ovu fokaču možete da napravite bez nadeva i da je koristite kao tanki hleb. Ipak sa nadevom je interesantnija, i ono što je najvažnije možete da koristite za to razne sastojke, kao što su ruzmarin, timijan, žalfiju, dinstani luk, čeri paradajz, krompir, dinstane tikvice i pečurke, itd.
Fokača je počela da se pravi još u vreme antičkog Rima, u današnje vreme ima dosta varijacija u zavisnosti od toga u kojem delu Italije se pravi. Dosta podseća na picu, posebno na onu francusku, Pisaladijer. Za razliku od pice značajno je deblja, u nju ide dosta ulja pa joj je korica hrskava, i može da bude bez nadeva. Ima karakterističnu koru sa udubljenjima.
Iako je fokača vrlo interesantna vrsta hleb, ja sam je u veoma retkim slučajevima probala kvalitetnu, čak i u italijanskim kućama i restoranima. Obično su neslane i bez neke posebne arome zbog siromašnog nadeva, a i brzo im prođe svežina. Ni meni nije baš išlo to pravljenje fokače, zato što sam preterivala sa nadevom, ovo je konačno fokača sa kojom sam potpuno zadovoljno. Nije debela, ja više volim kada je tanja, ima pravu meru sastojaka koji se izuzetno lepo slažu, i tu su moje omiljene grčke crne masline – Kalamata, koje daju tu prijatnu kiselost.
Htela sam ovoga puta da nešto više napišem o maslinama i maslinovom ulju, ali neću stići, pa ostavljam to za neki drugi put. Kao što i sami znate ja u skoro svim receptima koristim ekstra devičansko maslinovo ulje, zato što je sve ukusnije sa njim. Ne pržim jaja sa njime i ne stavljam ga u kiseo kupus, i možda još par stvari. Znam da ima puno ljudi kod nas koji nikako ne koriste ovo ulje za prženje i pečenje, već samo za salate, zbog toga sam još pre par godina detaljno istraživala o upotrebi maslinovog ulja i došla sam do zaključka da je ok koristiti maslinovo ulje za prženje. Tu moju odluku je potvrdio i moj razgovor sa poznanicom čiji su roditelji poreklom iz nekog sela na obali mora, negde na Peloponezu. Ona mi je rekla da im rođaci odatle svake godine šalju njihovo maslinovo ulje u Ameriku. Pitala sam je da li ti njeni rođaci koriste maslinovo ulje za prženje i pečenje, i ona je rekla, da, uvek. I onda sam se setila da je tako bilo svugde na Mediteranu odkada se koristi maslinovo ulje, a to je bilo još pre par hiljada godina.
Bila sam pre neki dan na nekom koncertu, u pitanju je bio fundraising event, i za tu priliku su služili neobično kvalitetnu i raznovrsnu hranu. Između ostalog tu je bila i fokača, jedna sa krompirom, a druga sa tikvicama i paprikom. Nije bila nešto, i zato sam morala brže bolje da je napravim kod kuće po mom ukusu. Ja to vrlo često radim kad nisam baš srećna sa nekom hranom.
Fokača sa maslinama i začinima
Sastojci:
650g brašna+ za rad sa testom
1 kašičica soli
450ml tople vode
2 1/4 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
120ml maslinovog ulja
Za nadev:
120ml maslinovog ulja
3 kašičice osušenog origana
2 čena belog luka, iseckanog
1/4 kašičice soli
20 maslina, najbolje Kalamata, koštice uklonjene, i krupno iseckane
4 kašike izrendanog parmezana
Priprema:
Pripremite pravougaoni pleh 44 x 28cm. Ako hoćete da vam fokača bude deblja onda je pecite u manjem i dubljem plehu.
U šerpici na tihoj vatri zagrejte 120ml maslinovog ulja. Tome dodajte osušeni origano i beli luk, posle 1-2 minuta ugasite vatru i ostavite ulje da upije začine.
U tuplu vodu umešajte suvi kvasac i šećer i sačekajte da kvasac dovoljno nabubri.
U mikseru za testo promešajte brašno i so. Tečnosti sa kvascem dodajte 120ml maslinovog ulja i postepeno je dodavajte brašnu dok sve mikserom mešate na sporoj brzini. Kad ste dobili ujednačeno testo, posle 5-6 minuta mešanja, stavite ga na radnu površinu, koju ste posuli brašnom, i rukama mesite testo 2-3 minuta. Na kraju oblikujte testo u loptu, stavite ga u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte 1 sat da nadođe.
Kada je testo nadošlo stavite ga na dugački pleh, koji ste prethodno podmazali sa maslinovim uljem sa začinima, i rukama ga rastegnite da pokrije ceo pleh. Zatim preko testa stavite maslinovo ulje sa začinima, i prstima pravite rupe u testu da bi upilo ulje. Na kraju stavite preko testa iseckane masline. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte još oko 45 minuta da testo po drugi put naraste.
U međuvremenu zagrejte rernu na temperaturi 220C (425F). Pre nego što ubacite testo da se peče pospite ga izrendanim parmezanom. Pecite fokaču oko 20 minuta na srednjoj pregradi. Ako počne da brzo tamni pokrijte je aluminijumskom folijom.
Kada je fokača gotova isecite je i služite umestu hleba za predjelo, ili je konzumirajte samo uz vino. Fokači ćete povratiti svežinu ukoliko je zagrejete u tosteru.
Američka kuhinja obiluje raznoraznim zemičkama, i nema sumnje da su glavni krivci za to nemački imigranti. Oni su uostalom krivi i za hamburgere. Ono što posebno karakteriše američke zemičke jeste upotreba putera, on doprinosi ukusu i mirisu peciva, pogotovo kad su zemičke sveže ispečene. To je nemerljiva radost. Ipak, ako želite da probate dobre zemičke u Americi, onda idite u neki fini restoran, ili ih sami napravite, nikako nemojte da ih kupujte u prodavnici, očajnog su ukusa.
A nije da Amerikanci nemaju lepe zemičke i kifle. Po mom mišljenju jedne od najlepših kifli su Parker House kifle, imaju baš interesantan oblik, mada se često prave u obliku zemički, i istakla bih u novije vreme popularne brioš zemičke za fensi hamburgere. Recepte za oba peciva možete pronaći u mom Američkom kuvaru. I na blogu imate interesantne zemičke od bundeve i mlevene paprike, kao i domaće kifle za hot dog.
Kad smo kod mog kuvara samo da znate da je trenutno aktuelan popust na knjigu (do 15. februara), pronađite oglas u gornjem desnom uglu, ako kliknete na njega odvešće vas na stranu za naručivanje. Pošto se bliži Dan zaljubljenih, eto, načina da se zaljubite u kavanje:)
Ove zemičke su interesantne zbog svog posipa, kada sam ih ugledala u nekom kuvaru, izgledale su baš kao šahovsko polje, mnogo su mi se svidele. Njihovoj lepoti doprinosi i njihova uniformisanost, ništa lepše od jednakih zemički, tako da ih obavezno izmerite tokom pravljenja.
Kao i svako testo sa kvascem ono je značajno ukusnije kada dugo narasta, i to u hladnoj sredini, recimo u frižideru. Moja preporuka vam je da dan ranije umesito testo, oblikujete ga u loptice, ostavite u frižideru da prenoći, a zatim ujutru pre nego što ga ispečete ostavite pola sata na sobnoj temperaturi.
Zamislite kakav je to divan vikend doručak, kad pred svoje ukućane iznesete pleh sa ovim prelepim zemičkama, garantovano će izazvati momentalno oduševljenje.
Zemičke sa posipom
Sastojci za 24 zemičke:
240ml toplog mleka
120ml mlake vode
2 1/2 kašičice suvog kvasca
1 kašičica šećera
520g brašna
1 kašičica soli
60g + 60g putera, otopljenog
1 jaje, umućeno
1 1/2 kašika susama
1 1/2 kašika maka u zrnu
1 1/2 kašika izrendanog parmezana
1 1/2 kašika kukuruznog brašna
Priprema:
U toplo mleko i vodu umešajte kvasac i šećer, i sačekajte dok kvasac ne počne da bubri.
Prosejte brašno i u njega umešajte so. U smesu sa kvascom stavite umućeno jaje i 60g otopljenog putera.
Ručno, ili najbolje sa mikserom za testo, pomešajte brašno smesom sa kvascem, mlekom, vodom, otopljenim puterom i umućenim jajetom. Mesite testo sve dok ne počne da se odvaja od zida posude. Napravite od njega loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte oko 45 minuta da testo nadođe. Zatim rukama pritisnite testo par puta, pokrijte i čekajte još pola sata.
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23 cm.
Za to vreme u jednoj posudi pomešajte susum i mak, u drugoj posudi pomešajte izrendani parmezan i kukuruzno brašno. U trećoj posudici otopite 60g putera.
Kad je testo nadošlo isecite ga na 24 jednaka dela, koristite vagu, svaki komad bi trebalo da teži oko 42g. Od svakog dela testa napavite lopticu tako što ćete uvlačiti testo od spolja ka unutra. Svaku loptu ćete uvaljati u otopljeni puter, vrh ćete umočiti u semenke, ili u kukuruzno brašno i parmezan, i naizmenično ređati po plehu, tako da izgleda kao šahovsko polje, po četiri komada u šest redova. Loptice pokrijte plastičnom folijom i ostavite da narastu 30-40 minuta.
U međuvremenu zagrejte rernu na 200C (400F). Pecite zemičke 20-25 minuta, dok ne dobiju zlatno smeđu boju.
Pošto su zemičke ispečene, prohladite ih i služite, najbolje uz puter.
Sledećeg dana, ako preostanu, pre služenja zagrejte ih u tosteru, time će da povrate svežinu.
Ako ste se ikada zapitali kako bi izgledale slane princes krofne, evo odgovora, to su vam gužer (Gougères). Ove slane krofnice, doduše bez fila, su popularno pecivo koje dolazi iz Francuske. Prave se od istog testa koje se koristi za princes krofne poznatog pod nazivom šu (choux). Ja ih često pravim za žurke, ili kao predjelo za goste, u poslednjih mesec dana sam ih spremala čak dva puta. Vrlo su ukusne i neobično zarazne.
Umesto Grijera, švajcarskog sira izuzetnog ukusa koji se koristi za spremanje fondu-a, možete koristiti Ementaler ili Čedar sir.
A sada da se podsetimo šta se još pravi sa pâte à choux:
120g izrendanog sira (Grijer, Ementaler ili Čedar)
50g iseckanih oraha
Priprema :
Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje. Pripremite dresir kesu sa kružnim pipkom, prečnika oko 2cm, ili kašiku za sladoled. U rerni postavite pregrade na gornju i donju trećinu.
U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so, izrendani muskatni oraščić i puter. Kada tečnost počne da vri, i puter se istopi, u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.
Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Dobijena smesa treba da bude ujednačena i elastična. Na kraju umešajte izrendan sir i iseckane orahe.
Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti tokom pečenja. Ili umesto dresir kese koristite kašiku za sladoled, kao što sam ja činila.
Pošto ste stavili testo da se peče smanjite temperaturu na 190C (375F), i pecite oko 25 minuta dok krofne lepo ne porumene. Negde na pola vremena zamenite mesta plehova, onaj sa gornje pregrade stavite na donju, i obrnuto. Nemojte da otvarate rernu u prvih 13 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno nabujalo i hrskavo, samo će da se slepi.
Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.
