Glavna jela Archives - Page 8 of 13

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pečurke, Vegeterijanska

Ragu od pečuraka

October 6, 2017 3 Comments

Iako je originalno ragu vrsta sosa od mesa koje ide uz testeninu, često ćete naći u italijanskim kuvarima i ragu od pečuraka. Italijani vole i cene pečurke, i umeju od njih da naprave predivna jela kao što je recimo ovaj rižoto od pečuraka.

Ragù je nastao u Italiji, negde u 18. veku, verovatno po ugledu na francuski ragoût, takođe jelo sa mesom, i dalje je jedan od omiljenih soseva za nadevanje paste tj. testenine. Najpoznatiji ragu je svakako Bolonjeze.

Ovo jelo je najbolje da pravite od više vrsta pečuraka, sami šampinjoni nisu dovoljni, valjda zato što su to najmanje aromatične pečurke, osim toga različite vrste pečurki daju poželjnu različitu teksturu. Ako ne možete da nabavite sveže vrganje, sasvim su prihvatljivi oni sušeni. Bukovače i lisičarke su takođe odličan izbor, i možete ih koristiti u manjoj količini kombinovane sa šampinjonima. Takođe, na ukus ovog jela utiče i izbor začina i začinskog bilja, kada su u pitanju pečurke jednostavno ne možete da pogrešite ako u njih dodate lovorov list, timijan, peršun i crni biber. Pored belog vina ovom jelu možete da dodate sok od paradajza, ili umesto vina pileću supu.

Iako je jednostavno za pravljenje, zbog svojih sastojaka, koji mogu da budu skupi, ovo jelo je idealno za neke posebne prilike, naročito porodične – deca obično vole ovakva jela. Kao i svaki ragu, najukusniji je dan posle, pa je na vama da odlučite kada želite da ga poslužite.

Pored testenine ovaj ragu možete da služite i uz palentu, pogledajte ovde sličan recept za jelo sa pečurkama i palentom.

U jednom od ranijih postova sam se bavila popularnim vrstama jestivih pečuraka, pa ako želite više o njima da saznate pronađite članak ovde.

Na kraju recepta možete da vidite fotografije koje sam skoro napravila u jednoj šumi pored jezera, u centralnoj Pensilvaniji, koja mi se učinila kao idealno stanište divljih pečuraki. Kraj leta je bio veoma kišovit, pa kao što vidite na slikama, vegetacija koja voli vlagu je potpuno izdominirala. Mahovina, paprat, lišaji i pečurke su zagospodarili šumom, neki prizori su izgledali potpuno nadrealno. Moram da vas upozorim da su mi vrste pečuraka na fotografijama potpuno nepoznate, najverovatnije su otrovne, ipak vizuelno su vrlo atraktivne.

Ragu od pečuraka

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan (najbolje ako imate ljutiku, u tom slučaju 2 komada)

2 čena belog luka, sitno iseckanog

5 grančica timijana

2 lovorova lista

800g očišćene i iseckane pečurake (šampinjoni, bukovača, vrganji, lisičarke, šitaki pečurake)

30g sušenog vrganja, prethodno potopljenog u vrućoj vodi da omekša, opciono

So i biber prema ukusu

1/2 – 1 šolja suvog belog vina

1/2 šolje soka od paradajza, opciono

2 kašike iseckanog peršuna

1 kašika putera

Prilog: kuvani makaroni

Priprema:

Najpre iseckani luk dinstajte u šerpi na maslinovom ulju nekoliko minuta na srednje jakoj vatri, dodajte iseckani beli luk, 2 lovorova lista i timijan. Posle pola minuta dodajte iseckane pečurke. Kuvajte pečurke uz povremeno mešanje dok ne odmeknu, i njihov sok ne ispari, oko 15 minuta. Dodajte soli i dosta bibera, pečurke ga vole. Na kraju dodajte belo vino i sok od paradajza. Kad se tečnost zgusne slonite ragu sa vatre i dodajte mu iseckani peršun i jednu kašiku putera.

Služite ragu uz skuvane makarone.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Paprike

Punjene paprike na moj način, bez zaprške i Vegete

August 25, 2017 11 Comments

Punjene paprike su ultimativno letnje jelo. Postoji izraz na engleskom koji ih najbolje opisuje – comfort food, hrana koju biste mogli da jedete u svakoj prilici, jelo kome se uvek vraćate, jer izaziva dobro raspoloženje.

Skoro sam ih pravila, moj muž samo što nije zaplakao od sreće kad ih je probao. Njemu se to retko dešava, ali više puta ih je hvalio kako su bile odlične i sugerisao mi je da ih stavim na blog. Bile su zaista dobre, ali mislim da je reakcija mog muža više bila izazvana time što ih nije odavno jeo. Naravno uz pire krompir, to je u našoj kući obavezan prilog uz punjene paprike, utisak je bio potpun.

Moje paprike nisu spremljene po receptu moje majke, bake ili svekrve, ovo je neki moj način koji se menjao tokom vremena. U stvari nije to posebno originalan recept, jedino što nisam koristila neke tradicionalne sastojke u njihovoj pripremi. Koristila sam:

maslinovo ulje umesto običnog ulja,
juneće mleveno meso umesto svinjskog,
začini i začinsko bilje umesto Vegete,
i nema zaprške.

Da se razumemo, ja sigurno ne želim da izigravam nekakvu policajku i da ljudima po internetu zabranjujem šta da koriste, vidim da je to danas postao popularan vid komunikacije, valjda se ljudi tako osećaju bolje i superiornije, mislim, ako ljudi vole Vegetu i zapršku neka je i koriste, već samo želim da vam sugerišem da tome postoji alternativa, koja sigurno ne narušava dobar ukus punjenim paprikama. Eto, umesto Vegete možete da koristite začine i začinsko bilje. U španskoj kuhinji postoji nešto što se zove sofrito, to je ništa drugo do baza za razne čorbe i paprikaše u našoj kuhinji, jedino dinstanom luku, šargarepi i stabljici celera se dodaje iseckan peršun, kao i mlevena slatka paprika, ali se kratko kuva, ne duže od jednog minuta.

Ekstra devičansko maslinovo ulje uvek koristim pri kuvanju, sa par izuzetaka, znam da i tu postoje nedoumice, ali ja sam malo proučavala te stvari, i uverila se da je ekstra devičansko maslinovo ulje sasvim ok u kuvanju. Na kraju, ljudi na Mediteranu su ga vekovima koristili u pripremi hrane, pa zašto ne bih i ja.

Svinjsko mleveno meso izbegavam da koristim iz jednostavnog razloga što mi ne prija, zato uvek koristim juneće mleveno meso.

Upotreba klasične zaprške nije mi bliska, najbliže tome je proprženi beli luk u maslinovom ulju koji koristim kada zakuvavam neke čorbe na kraju.

Što se tiče odabira paprika bilo koja boja je u redu, jedino zelena ume da bude oporijeg ukusa. Kada je u pitanju količina punjenja uzmite je sa rezervom jer ona zavisi od veličine paprika i njihovog broja. Ako vam ostane višak, možete da ga zamrznete, i kasnije koristite za pravljenje špageta bolonjeze ili đuveča.

Inače punjene paprike su poplarne i u Americi, jedino što se drugačije prave. Paprike se kratko obare pa se u njih stavi punjenje od mesa, a onda se zapeku u rerni.

Videla sam i u nekoj ruskoj radnji da prave punjene paprike od peglane crvene paprike iz zimnice.

Punjene paprike

Sastojci:

7 srednjih babura, najbolje crvenih ili žutih, broj paprika zavisi od veličine šerpe koju imate i veličine paprika

Za punjenje:

1 kašika maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan

1 manja šargarepa, sitno iseckana

1 stabljika celera, iseckana

3 kašike, iseckanog peršuna

1 kašičica, iseckanog origana

2 čena belog luka, sitno iseckanog

2 kašičice slatke mlevene paprike

800g mlevenog goveđeg mesa

120ml paradajz pirea

So i biber prema ukusu

70g pirinča srednje dužine

Voda

150ml paradajz pirea

2 kašike maslinovog ulja

1/2 kašičice soli

Priprema:

Najpre isecite gornji deo paprike (koji će služiti kao poklopac), uklonite semenke, i pospite je unutra sa malo soli.

U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle dva minuta dodajte iseckanu šargarepu i stabljiku celera. Dinstajte sve još 2-3 minuta uz mešanje, zatim dodajte iseckan peršun i origano, iseckan beli luk i mlevenu slatku papriku. Kuvajte još 1 minut uz mešanje. Na kraju dodajte mleveno meso, i kuvajte ga dok se ne izgubi crvena boja, gledajte da razbijete grudvice mesa. Dodajte pire od paradajza, so i biber prema ukusu i pirinač. Kuvajte sve još oko 2-3 minuta.

Paprike rasporedite u široj šerpi ali tako se tesno dodiruju. U svaku stavite pripremljen sadržaj za punjenje do vrha. Poklopite papriku sa njenim gornjim delom sa drškom.

Šerpu ispunite vodom da pokriju oko 1/2 paprike, dodajte paradajz pire i 2 kašike maslinovog ulja i 1 kašičicu soli.

Kuvajte paprike oko 1 sat na tihoj vatri, sa poklopcem neznatno odškrinutim.

Na kraju zapecite paprike u zagrejanoj rerni na 200C (400F), oko 15 minuta.

Služite paprike odmah uz pire krompir. Obavezno sipajte i sos u kojem se paprika kuvala.

Glavna jela, Morski plodovi, Pirinač, Španska

Paelja sa morskim plodovima

June 26, 2017 12 Comments

Ukoliko nameravate da okupite prijatelje ovog leta, i želite da ih obradujte jednostavnom a opet posebnom hranom, mislim da je ova paelja pravi izbor. Manje-više svi su čuli za paelju, da dolazi iz Španije, da se pravi sa pirinčom i plodovima mora, i da primamljivo izgleda.

Paelja je nastala u Valensiji i originalno se pravi sa piletinom, zečetinom, čak i puževima, međutim, vremenom je ovo jelo dobilo na popularnosti, uglavnom zahvaljujući razvoju španskog turizma, pa je paelja dobila razne nove sastojke, kao što su čorizo kobasice i morske plodove. Ova moja paelja je napravljena sa gamborima i školjkama i to uglavnom zato što se morski plodovi rado jedu u mojoj kući, ali vi ste slobodni da kombinujete i koristite druge sastojke, recimo čorizo kobasica se odlično slaže sa plodovima mora, probajte ovo fantastično jelo, a i piletina, zato što je neutralna.

Paelja veoma podseća na Džambalaju, popularno jelo sa američkog juga koje svoje korene vuče upravo iz Španije, jedino se razlikuju po tome što koriste različiti začini kao i vrsta pirinča (recept potražite u Američkom kuvaru, strana 98). Po pravilu u paelju ide španski pirinač kratkog zrna, koji ja retko koristim, tako da sam ja koristila nešto duži. Važno je da se pirinač ne rastopi suviše brzo i da lepo upije sok.

Paelja se pravi u specijalnom tankom i širokom sudu, na otvorenoj vatri. Pošto retko koja kuća poseduje takav sud ja bih vam preporučila da jelo pravite u velikom tučanom tiganju. Evo, kako izgleda taj sud, snimak je napravljen prilikom posete Španiji, ispred jednog restorana na obali Costa del Sol.

Za razliku od džambalaje koja se često meša tokom kuvanja, fora je da paelju što manje mešate, čak je poželjno da se stvori korica od pirinča na dnu suda, to se postiže time što se poslednji minut kuvanja pojača vatra i jelo se ne meša.

Što se tiče gambora izbor je pao na argentinske ružičaste račiće, vi može da koristite razne druge, pa i škampe.

Na fotografiji možete da vidite školjke koje sam koristila, u pitanju su littleneck clams, nisam sigurna da postoji naziv na srpskom za njih. To su omanje školjke, vrlo popularne u američkoj kuhinji, pre svega na severoistoku zemlje. Moje omiljeno jelo sa njima je Clam chowder (Američki kuvar, strana 66), čorba u koju pored školjki ide i slanina i krompir. Meni je to jedna od najlepših i najoriginalnijih čorbi, i kada sam došla u Ameriku u početku samo sam nju naručivala, posla sam rešila da je sama spremam i moram da neskromno kažem – domaća je mnogo ukusnija. Umesto ovih školjki, koje su uzgajaju na američkom kontinentu, možete da koristite razne druge, dagnje su dobar izbor.

Školjke ćete očistiti od peska unutra tako što ćete ih potopiti u slanu vodu, oko 1 sat, ili stavite u vodu kukuruzno brašno. Oštećene ili mrtve školjke uklonite, ukoliko se školjka ne otvori tokom kuvanja nemojte je jesti.

Paelja sa morskim plodovima

Sastojci:

3 kašike maslinovog ulja

1 veliki luk, iseckan

3 čena belog luka

2 kašičice slatke mlevene paprike

2 kašike iseckanog peršuna

380g pirinča, kratkog zrna

1 – 1 1/4l vode

1 šolja kuvanog paradajza

1 kašičica šafrana, oko desetak končića

So i biber prema ukusu

1/2 kg gambora, očišćenih

12-18 komada školjki (littleneck clams ili neke druge)

1/2 šake graška, svežeg ili zamrznutog

Za serviranje: kriške limuna, iseckan peršun ili vlašac

Priprema:

Pre nego što počnete sa pripremom jela, očistite školjke od peska. Postupak je gore opisan.

U većem tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan crni luk, kad postane staklast dodajte mu beli luk, a posle pola minuta slatku mlevenu papriku i iseckani peršun. Odmah u to stavite pirinač, i kuvajte ga oko 1 minut uz stalno mešanje, na kraju dodajte vodu, kuvani paradajz, šafran, so i biber. Kuvajte sve uz retko mešanje, na umerenoj vatri, oko 18 minuta. Pre kraja, oko 8 minuta dodajte gambore i nekih 5 minuta pre kraja stavite očišćene školjke i grašak. Poklopite tiganj aluminijumskom folijom i kuvajte dok se školjke ne otvore. Proverite da li je pirinač kuvan al dente, i da li je dobro začinjen, ukoliko je potrebno dodajte vode. Na kraju pojačajte vatru i kuvajte paelju bez mešanja 1 minut da se stvori fina kora pri dnu. Sklonite jelo sa vatre pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem i stavite limunove kriške sa strane.

Ovo jelo je najbolje da služite uz zelenu salatu a što se tiče vina Šardone ili Roze su dobar izbor.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Meso, Svinjetina

Kako da dobijete savršene krmenadle

March 23, 2017 12 Comments

U mojoj kuhinji krmenadle su ponovo in, kao i svinjetina. Ne, nisam posebno originalna, ko se malo više bavi hranom sigurno je primetio da svinjetina postaje sve privlačnija Amerikancima. Potražnja za svinjetinom je sve veća, i dešava se nešto vrlo neobično, a to je da po prvi put u zemlji hamburgera svinjetine preti da bude popularnija od govedine. Verujem da je glavni razlog tome rast populacije iz Latinske Amerike koji su inače veliki ljubitelji svinjetine. Tu su i razni pokreti povratka iskonskoj ishrani, koji podrazumevaju izbor kvalitetnog smesa, često se ispoljavaju u bavljenju lovom ili otvaranju hipsterskih restorana u kojima dominira meso. Možda je samo nostalgija u pitanju, povratak u doba kada su muškarci bili muškarci:)

Nažalost ja sam za života pojela puno osrednjih krmenadli, što onih kojih sam ja pravila, to onih koji su drugi pripremali. Mislim da generalno žene ne vole toliko meso kao muškarci, i stoga su manje uspešne u njihovoj pripremi. Opet naši muškarci slabo borave u kuhinji, tako da se kod nas nikada nije razvio taj kult pripreme mesa kao u Americi.

Najveći problem, kao što svi znate, jesu krmenadle koje su suve i prepečene, i ceo ovaj post ima za cilj da vam pokaže kako da do toga ne dođe. Sva ova pravila mogu da se primene i za druga mesa. U pitanju je priprema mesa na šporetu, ne na roštilju niti u rerni.

Kad je u pitanju priprema mesa najvažnije su dve stvari a to je kvalitet mesa i tehnika pripreme istog. Ako se malo bolje razumete u pripremu mesa već znate da ako je meso kvalitetno nema potrebe da ga stavljate u marinade, ili koristite začine, već su dovoljni samo so i biber.

Ova priprema mesa je drugačija od klasične, jer se meso u tiganju prevrće više puta, i moram da priznam da ta tehnika daje dobre rezultate. Ovog puta sam koristila bobice kleke (Juniper), slabo poznat začin kod nas, što je šteta jer može lako da se nabavi, i zanimljivog je ukusa.

Evo par saveta kako da dobijete dobro ispržene krmenadle:

– Kupujte krmenadle deblje i sa koskom, one tanje se lako isuše tokom prženja, a koska je tu da uspori proces termičke obrade.

– Izvadite meso iz frižidera bar 30 minuta pre prženja, zagrejano meso će se ravnomerno peći.

– Natapkajte meso papirnatim ubrusom, tako uklanjate nepotrebnu tečnost, ako ne želite da dobijete kuvano već isprženo meso.

– Utrljajte krupnu so i i krupno mleven biber u meso, zatim ga premažite uljem. I nemojte da štedite na količini.

– Nemojte da uklanjate masne delove sa mesa, ta masnoća daje sočnost mesu tokom prženja. Uklonite je kad meso budete služili.

– Najbolji začini i začinsko bilje koji idu uz krmendalu su: timijan, beli luk, žalfija, ruzmarin, bobice kleke i seme komorača.

– Obavezno pržite meso u tučanom tiganju.

– Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju, i neka u njoj odstoje 5-10 minuta, tako će se sokovi u mesu dobro distribuirati. Ovo pravilo možete da primenite i na druga mesa.

– Lista priloga koji najbolje idu uz krmenadle izgleda ovako: pire krompir, dinstana repa, restovani krompir sa paštrnakom i repom, složenac od krompira i komorača, pire sa jabukama i paštrnakom, brokoli i prokelj iz rerne.

Savršene krmenadle

Sastojci:

3 krmenadle sa koskom

So i biber prema ukusu

1 kašika maslinovog ulja

1 kašika istucanih bobica kleke, opciono

1 kašika putera

2 velika čena belog luka, izgnječena

4 grančice timijana

Priprema:

Pripremite meso pre nego što ćete ga ispržiti, izvadite ga iz frižidera na vreme, natapkajte papirnatim ubrusom, u njega utrljajte so, biber i istucane bobice kleke, i premažite ga maslinovim uljem.

Posle pola sata zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri. Kad je dobro zagrejan u njega stavite meso da se prži. Posle 2 minuta okrenite kremenadle, pa za dva minuta ponovo ih okrenite, i tako ih prevrćite sve dok se na njima ne napravi tamno braon korica tj. ne budu ispržene, 8-12 minuta, zavisi od debljine mesa. Takođe, pecite i ivice.

Kad su krmenadle gotove uvijte ih u aluminijumsku foliju. U tiganj u kome su se pržile stavite puter, beli luk i grančice timijana. Na srednjoj temperaturi pržite začinsko bilje dok ne pusti aromu. Vratite ponovo meso u tiganj da pokupi sos, ili sos prelijte preko krmenadli uoči služenje.

Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Prokelj

Prokelj i pančeta sa integralnim makaronama

March 2, 2017 3 Comments

Kao što sam obećala moj blog se ovih meseci posebno bavi povrćem, glavna ideja je da unosem što više povrća u ishranu kroz pravljenje interesantnih i ukusnih jela. Dakle hoću da jedem zdravu hranu, ali da uživam u njoj, pa i da doživim poneko prijatno iznenađenje. A to pokušavam da uradim kroz različite pripreme povrća, dovoljno je da ga drugačije iseckam pa da promeni teksturu i krajnji rezultat jela. Ovog puta je na red došao prokelj.

Dugo godina sam prokelj pravila na isti način, neiskusno sam ga kuvala u vodi, i za to sam koristila cele glavice. Posle sam konačno ukapirala da glavice mogu da se prepolove, pa čak i da se peku, a pečeno povrće je uvek ukusnije od onog kuvanog, i tu sam već zavolela prokelj. Ipak, u poslednje vreme pripremu povrća sam preselila iz rerne na ringlu, i to ga isključivo obrađujem u tučanom tiganju, iskreno se nadam da sam vas već ubedila da je to najbolja stvar koju možete da posedujete. Shvatila sam da kad se povrće prži u njemu, a pri tome se ne meša, već prevrne 2-3 puta, stvori se na njemu divna karamelizovana pokorica, i onda je ono mnogo ukusnije. Ta tehnika se odlično pakazala pripremom Restovanog krompira sa repom i paštrnakom. Poželela sam i da kupuščiće iseckam na više delova kako bi njihova priprema bila brža, a i bilo mi je zanimljivo da vidim da li će to da utiče na kvalitet jela.

Biću iskrena, mnogo mi se svideo krajnji rezultat, kad od tako običnih sastojaka napravite baš lepo jelo.

Pančeta se dobro uklopila kao i integralne makarone. Jedna mala digresija, pančetom se kod nas naziva slanina koja ima više mesa u sebi, a zapravo u Italiji, odakle je došao naziv, pod pančetom se podrazumeva slanina, kružnog oblika, koja je bila u salamuri ali nije dimljena. Eto, čisto da znate. Zapamtite i ovo, svo to zeleno povrće iz porodice kupusa se mnogo dobro slaže sa integralnom testeninom – prokelj, kupus (pogotovo podvarak), rapini, brokoli, lisnati kelj, itd.

Takođe da znate da možete prokelj da služite sa nekom drugom testeninom ili žitaricom, ili kao prilog uz meso.

Prokelj i pančeta sa integralnim makaronama

Sastojci:

400g prokelja

1-2 kašika maslinovog ulja

120g pančete, iseckane

1 manji luk, iseckan

4 čena belog luka, sitno iseckana

So i biber prema ukusu

1/2 kašike soka od limuna

1 šaka izrendanog parmezana

1 pakovanje integralnih makarona (Penne)

Priprema:

Najpre iseckajte prokelj kojeg ste predhodno očistili i oprali. Isecite svaku glavicu na četiri dela, a onda svaki deo prepolovite.

Skuvajte testeninu prema instrukcijama sa pakovanja dok spremate prokelj.

U većem tučanom tiganju stavite pančetu da se prži na ulju, na srednje jakoj vatri. Kad postane hrskava, onda joj dodajte iseckani crni luk, posle 2 minuta prženja i mešanja dodajte iseckani beli luk, i za pola minuta dodajte iseckani prokelj. Dodajte malo soli i bibera, sve promešajte, i ostavite da se tako prži oko par minuta bez mešanja, sve dok se ne stvori braon pokorica. Zatim spatulom okrenite prokelj na stranu na kojoj se nije pržio i sačekajte još par minuta. Prokelj je gotov kada se karamelizuje sa obe strane i omekša. Sklonite tiganj sa vatre, u njega umešajte izrendani parmezan, dodajte sok od limuna i probajte ga da vidite da li mu treba još bibera i soli.

U tiganj stavite i skuvane makarone, sve dobro promešajte i jelo služite odmah.

Baštovanstvo, Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Paradajz, Pasta

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

October 17, 2016 4 Comments

Paradajz je ove godine lepo rodio. Toliko se razgranao u mojoj bašti da jedva mogu da doprem do plodova. Sada je trenutno njegova poslednja faza sazrevanja. Čeri paradajz je prvi dozreo i ponovo ga koristim u kuvanju, oni krupniji su i dalje zeleni, i pitam se da li će pocrveneti do prvog mraza, ili ću morati da ponovo pravim pohovani zeleni paradajz, na radost mog muža.

Ove godine sam posadila puno vrsta, bilo je tu plodova raznih boja, od ljubičastih do žućkastih, bilo je i heirloom paradajza, tako ga ovde zovu, stare zaboravljene vrste. I kad ga posadite shvatate zašto su ih ljudi odbacili i zaboravili, jednostavno prave mali prinos ili su preosetljivi. Hibridne vrste, Better boy & Early girl, su izdominirale.

Jednom smo tako jedne jeseni povadili biljke paradajza iz zemlje i poređali ih na gomili, i desilo se nešto vrlo neobično – posle dužeg vremena, u pitanju je nekoliko nedelja, zeleni plodovi paradajza na biljci su počeli da crvene. Onda smo shvatili da se to isto dešava sa paradajzom iz prodavnice, na farmi ga poberu još nezrelog, i onda on zreli tokom transporta, i na kraju dobijete paradajz bez ukusa i mirisa. Zato je onaj iz bašte najbolji, jer ga berete kad je sasvim zreo, i ne čuvate ga u frižideru.

Čeri paradajz se kod nas zove i koktel paradajz, u Americi postoji koktel paradajz ali u pitanju je nešto krupnija vrsta, opet sitnija u poređenju sa velikim primercima kao što je beefsteak paradajz. Ima sjajnih vrsta paradajza, ali čeri paradajz je meni lično najaromatičniji, tako bogat ukus napakovan u tako male plodove, zato nije čudo što je sos napravljen od njega najbolji.

Ovaj sos pravim ne samo u kombinaciji sa pastom, već i kad pravim piletinu. Još kad dodate tome bosiljak i izrendan Parmezan ili Pekorino dobili ste apsolutno neodoljiv obrok. Ako ste u sos stavili paradajz, luk i bosiljak iz svoje bašte doživljaj je još potpuniji.

Mislim da je ovo jelo jedno od najčešćih koje pravim, uvek pošto ga pojedemo komentarišemo kako je sjajno, a tako jednostavno. Nekako se dobro i zadovoljno osećate, kao da se ručali u nekom super dobrom restoranu. Kada bih pokušala da osobu koju ne voli da kuva podučim kuvanju, ovo je prvo jelo koje bih joj pokazala, posle njega ne bi bilo povratka na staro.

Sad sam se setila da na blogu postoji slično jelo samo sa školjkama, pogledajte ga ovde.

Špagete sa čeri paradajzom i bosiljkom

Sastojci:

1 pakovanje špageta (može bilo koja druga pasta)

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, sitno iseckan

3 čena belog luka, sitno iseckana

600g čeri paradajza

So i biber prema ukusu

1/2 šolje vode ili supe

Nekoliko listova bosiljka, iseckanog na tračice

1 šaka sveže izrendanog Parmezana ili Pekorino sira

Priprema:

Skuvajte špagete prema instrukcijama sa pakovanja. Sačuvajte pola šolje tečnosti u kome su se kuvale špagete.

U isto vreme u velikom tučanom tiganju na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje, dodajte mu iseckan luk, i kad postane staklast dodajte mu beli luk. Posle pola minuta dodajte čeri paradajz i dinstajte ga dok ne počne da puca, i iz njega izađe sok, uz stalno mešanje. Takođe dodajte mu so i biber. Kada paradajz počne da se lepi za tiganj dodajte vodu ili supu, i nastavite sa kuvanjem dok ne dobijete dovoljno gustu smesu. Na kraju dodajte iseckan svež bosiljak.

Kada je sos gotov ubacite skuvane i oceđene špagete u sos, dodajte izrendan sir i dobro promešajte. Dodajte tečnost u kojoj se kuvala pasta ako želite ređi sos. Služite jelo odmah uz merlo vino.

gambori, Glavna jela, Grčka, Morski plodovi, Paprike, Paradajz

Gambori Saganaki (na grčki način)

September 20, 2016 6 Comments

Ako ste nekada letovali u Grčkoj sigurno se sećate ovog popularnog jela koje se često služi kao predjelo u grčkim tavernama. Doduše ja sam viđala letos ovo jelo i u crnogorskim restoranima. Gambori Saganaki su dobili naziv po tradicionalnoj posudi saganaki, u kojoj se prave, u pitanju je manji tiganj sa dve ručke.

Originalno ovo jelo se pravi tako što se na maslinovom ulju proprže gambori zatim im se doda uzo ili belo vino, kada su gotovi stave se u već pripremljeni paradajz sos, i na kraju se sve zapeče sa Feta sirom. Moji Gambori Saganaki su drugačiji, oni podsećaju na one pravljenje u obližnjem grčkom restoranu, koje malo je reći obožavam. Ovim mojima fali pita hleb iseckan na trouglove i poređan oko celog tanjira… prste da poližeš, bukvalno. I da, moji imaju kapar, to sam skoro otkrila u nekom sličnom jelu, i baš sam ga zagotivila. I naravno, sos neodoljivo podseća na bećarac.

Pročitajte o gamborima više ovde.

Sličan recept, Gambori u Marinara sosu, možete naći na blogu.

Gambori Saganaki

Sastojci:

2 kašike maslinovog ulja

1 luk, iseckan

2 crvene babure, isekcane na tanke uzdužne štapiće

200ml paradajz pirea ili soka od paradajza

200ml vode ili supe

So i biber prema ukusu

1 kašika kapra

2 kašičice svežeg origana, iseckanog

500g gambora, očišćenih

Grčki Feta sir

Mladi ili crveni luk, iseckan na kolutove

Priprema:

U maslinovom ulju izdinstajte luk, i dodajte mu iseckane paprike, kuvajte sve dok paprike potpuno ne odmeknu, sa poklopcem na šerpi. Zatim dodajte pire od paradajza i na kraju vodu ili supu. Kuvajte sve dok sos ne počne da postaje gust. U međuvremenu mu dodajte so, biber, kapar i origano. Kad ste skuvali sos u njega dodajte očišćene gambore koje ste predhodno posolili. Kuvajte ih 2 minuta na obe strane dok meso ne dobije crvenkasto-belu boju. Pospite jelo izgnječenim Feta sirom a zatim posle nekoliko minuta sklonite sa vatre.

Služite jelo odmah uz iseckan crveni ili mladi luk sa pita hlebom ili prepečenim hlebom.

Bliskoistočna kuhinja, Glavna jela, Jagnjetina, Meso, Party food, Začinsko bilje

Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane

September 15, 2016 3 Comments

Oduvek sam htela da pravim ćuftice od jagnjetine. Dugo godina mi pravljenje ćufta i ćuftica nikako nije polazilo za rukom, već sam bila digla ruke, a onda sam jednom napravila super ćufte u paradajz sosu, i tada me je krenulo.

Ko voli bliskoistoču kuhinju, jagnjetinu, i meze, uživaće u ovom jelu. Ovo je hrana za odabrane, iliti prave gurmane.

Ćuftice se divno slažu sa gremolatom od sveže nane, tu je i sos od feta sira i pavlake sa začinskim biljem, i obavezno iscedite limetu preko jagnjetine. Savršeno meze za manja okupljanja.

Jagnjeće ćuftice sa gremolatom od nane

Sastojci:

450g mlevenog jagnjećeg mesa

2 mlada luka, iseckana

1 čen belog luka, sitno iseckana

1 kašičica istucanog kumina

1/2 kašičice all spices začina (cimet, oraščić)

1 kašika korijandera u prahu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

1 kašika sveže nane, iseckane

1 jaje, umućeno

1 kašičica soli

1/4 kašičice bibera

Za gremolatu:

1 šaka sveže nane, iseckane

1 kašika peršuna, iseckanog

1 kašičica korice limuna

3 kašike maslinovog ulja

1 manji čen belog luka, sitno iseckanog

So i biber

Za služenje: Gremolata od nane, sos sa Feta sirom i začinskim biljem, crveni luk, miks mlade zele salate, i limeta.

Priprema:

Najpre zagrejte rernu na 190C (375F).

Pomešajte sve sastojke za ćuftice i rukama ih oblikujte u loptice veličine omanjeg oraha. Ređajte loptice na pleh za pečenje na koji ste predhodno stavili papir za pečenje. Ćuftice su gotove za oko 18 minuta.

Za to vreme napravite gremolatu tako što ćete pomešati iseckanu nanu, peršun, beli luk, so, biber, koricu limuna i maslinovo ulje.

Služite ćuftice odmah pošto su gotove uz gremolatu i sos od Feta sira.

Glavna jela, Kinoa, Mediteranska, Paprike, Plavi patlidžan, Vegeterijanska, Zdravo

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

July 25, 2016 No Comments

Skoro sam negde čitala kako je nekada davno plavi patlidžan bio bele boje, mnogo manji od ovog današnjeg, podsećao je na jaje, otuda naziv na engleskom eggplant. Posle su ga ljudi modifikovali pa smo dobili dosta krupniji plod sa divnom bojom. Doduše, ima ih raznih oblika i boja, ali ljubičasta dominira.

Ako nešto volim da istražujem onda je to istorija kuvanja, kako su se namirnice prenosile, dobijale nazive, kultura ishrane u različitim delovima sveta, itd. Moja strast prema hrani je toliko velika da čitam knjige o hrani i bez slika i recepata. Takva jedna knjiga je The Language of Food, koju sam nedavno pročitala. U njoj se autor, inače lingvista po vokaciji, bavi etimologijom, istorijom, socijologijom hrane širom sveta. Na momente knjiga je malo konfuzna, svašta je tu nabacano, razne teme, ideje i priče, međutim ja sam uživala čitajući je, i dosta toga novog saznala o hrani, evo par stvari kojih mogu da se setim:

Proučavajući menije nekoliko hiljada restorana autor je došao do zaključka da način na koji su opisana jela govori puno o tome da li je u pitanju skup, srednje skup ili jeftin restoran. U skupim restoranima se hrana ne objašnjava, podrazumeva se da je napravljena od najboljih sastojaka, pridevi za opis jela su duži, a i često se koristi nazivi na francuskom jeziku.
Kečap je nastao u Kini. Najpre je pravljen sa fermentiranom ribom, posle kada je prenet u Englesku počinje da se pravi sa paradajzom, bez ribe. Tek u Americi kečap doživljava svoju najveću popularnost, sa dodatkom šećera.
Persija, sadašnji Iran, je mesto odakle je nastalo dosta jela i slatkiša, koji su izmenjeni doživeli ogromnu popularnost u raznim delovima sveta, na primer šerbe (sorbe), makarons, i fish and chips.
Veza između testenine makarona, makarunsa, kolačića od kokosa, i francuskih kolačića makaronsa zaista postoji. Sve je krenulo iz Persije, pa je dobilo svoj prepoznatljiv oblik na Siciliji. Dakle, Marko Polo nije doneo pastu iz Kine u Italiju, u vreme njegovih avantura italijanska regija je već bila veliki izvoznik paste.
Nekada davno koncept postavljanja hrane na sto je bio posve drugačiji. Ovaj današnji, gde imamo predjelo, glavno jelo i dezert, je nastao relativno skoro. Ranije su se sva jela iznosila na sto, glavna jela, obično neko meso, su bila u sredini, a po obodu su bile salate i prilozi.
Na Dalekom Istoku dezert jednostavno ne postoji kao koncept. Zato su se Amerikanci dosetili da po kineskim restoranima u Americi dele fortune cookies gostima koji su navikli da na kraju jela imaju nešto slatko.
Takođe, na Dalekom Istoku ljudi izbegavaju vodu sa česme, radije piju čaj, što je ranije bila higijenska mera, jer su se bolesti često prenosile preko vode.
Na engleskom ćurka se zove turkey baš kao i zemlja iz koje su mislili da ta ptica potiče, a i nekako je zvučalo dovoljno egzotično. Zapravo ćurka je poreklom iz Amerike, ovde nije retkost da vidite jata divljih ćurki kako šetaju po poljima.
Zdravica se na engleskom kaže toast baš kao prepečen hleb. Na prvi pogled nema baš puno veze, međutim kad saznate da se u srednjem veku hleb jeo uz piće, onda sve dobija smisao.

Ako ste zaintersovani da pročitate knjigu a ne možete da je nađete, evo našla sam autorov blog sa dosta materijala iz knjige.

Plavi patlidžan sa crvenom paprikom i kinoom

Ako ste veliki ljubitelj plavog patlidžana i paprike ovo je pravo jelo za vas. Dodala sam mu i kinoou da bih dobila kompletan obrok. Doduše uvek možete da ga služite kao prilog nekom mesu.

Sastojci:

3 srednja plava patlidžana, iseckan na tanke uzdužne režnjeve

1 šolja kinoe, isprane hladnom vodom

3+2 kašike maslinovog ulja

1 velika crvena babura paprika, iseckana na veoma tanka rebra

3 ljutike (shallot) ili manja crna luka, iseckana na rebra

3 veća čena belog luka

1 kašika sirćeta

So i crni biber prema ukusu

2 kašike svežeg peršuna, iseckanog

2 kašike sveže nane, iseckane

Izmrvljeni ovčiji Feta sir za služenje

Priprema:

Najpre isecite plavi patlidžan na tanje uzdužne kriške. Posolite ih i poređajte po papirnatom ubrusu, istim ih pokrijte i preko toga stavite veću dasku za seckanje, a na dasku neki teži predmet, i čekajte 30 minuta. Zatim svaki režanj operite hladnom vodom i natapkajte papirnatim ubrusom.

U međuvremenu skuvajte kinou. Na jednu šolju konoe idu dve šolje vode. Kuvajte kinou oko 10-15 minuta pošto provri. Dodajte i malo soli. Kada se oko zrna kionoe formiraju prstenovi znači da je gotova.

Zagrejte veliki tučani tiganj, dodajte jednu kašiku maslinovog ulja, i u njemu pržite režnjeve plavog patlidžana dok ne pobraone i ne omekšaju sa obe strane. I pospite ih sa malo soli. Patlidžan pržite iz tri puta, i svaki put dodajte po kašiku maslinovog ulja.

Kada ste ispržili plavi patlidžan, stavite u tiganj dve kašike maslinovog ulja, i u njemu na srednje jakoj vatri propržite šelot ili crni luk, i kad postane slatkast dodajte mu iseckani beli luk i pržite ga oko 1 minut. Tome dodajte crvenu papriku iseckanu na tanke listiće i dinstanjte ih dok ne odmeknu, uz stalno mešanje. Zatim dodajte režnjeve patlidžana, skuvanu kinou i sirće. Sve to dobro promešajte, dodajte so i crni biber prema ukusu, sklonite jelo sa vatre, i pospite ga peršunom i svežom nanom, kao i Feta sirom.

Američka kuhinja, Glavna jela, Govedina, Meso, Roštilj

T-bone stejk na grilu

June 17, 2016 1 Comment

T-bone stejk je jedan od najcenjenijih komada goveđeg mesa. Ono što je specijalno za ovaj komad mesa je to što obuhvata kosku po sredini u obliku slova T, sa jedne strane koske se nalazi veći komad ramsteka, a sa druge manji komad bifteka (Fillet Mignon). Prilično je debeo odrezak, oko 4cm. Postoji sličan komad mesa koji sadrži veći komad bifteka i on se zove Porterhaus stejk (Porterhouse). U Italiji ovaj komad mesa zovu Firentinski biftek (Bistecca Fiorentina) i ovde možete da vidite kako on izgleda.

Kod nas, u Srbiji, u mesarama ne postoji ovakav komad mesa, ipak mi imamo sreću da kod nas postoji puno mesarnica i da možemo našeg mesara da zamolimo da nam iseče T-bone stejk. Kako se seče meso pogledajte ovde.

Odmah da kažem da se ja nažalost ne razumem previše u meso, možda zato što sam žensko, a možda i zbog toga što me sluđuju različiti nazivi a različito sečenje mesa kod nas i u Americi. Takođe kod nas se uzgaja i prodaje različita govedina od ove američke koja je krupnija i masnija, koda nas se mahom prodaje meso krave simentalke koja se uzgaje pre zbog mleka nego zbog mesa. I ruku na srce kod nas govedina nije toliko cenjena kao u Americi, kod nas se više ceni recimo teletina kao i krtije meso.

Kao i svaki dobar komad mesa za roštiljanje i ovaj je prožet masnoćom, i to ga čini sočnim i ukusnim. Kad imate kvalitetan komad mesa nema potrebe da ga stavljate u marinadu, so i biber potpuno određuju posao. Mislim pre svega na krupnu so i crni biber. Crni biber, ali krupno mleven, je apsolutno fenomenalan na stejku.

Moj muž po pravilu griluje mesa u našoj kući, ovo je njegov način, najpre se peče na jakoj, a onda nešto duže na slabijoj vatri. On tu ume da stavi komadiće drveta, predhodno natopljene u vodi, koji mesu daju posebnu aromu. Više o roštiljanju pogledajte ovde. Fora je da se tokom pečenja stvori fina karamelizovana korica po površini odrezka, a da unutra meso bude živo ili poluživo. Uz kosku meso je življe. Naravno možete meso i duže da pečete, ali gledajte da u tome ne preterate.

I da, ovo je po pravilu jedno od najskupljih komada mesa. Mogla bih još puno o stejkovima, vrstama i karakteristikama, ali ovde ću da se zaustavim.

T-bone stejk na grilu

Sastojci:

Komad T-bone stejka

Krupna so

Krpuno mleven crni biber

Za puter:

100g omekšalog putera

1 kašičice krupno mlevenog bibera

1/2 kašičica iseckane limunove kore

Priprema:

Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana. Ostavite meso oko 40 minuta na sobnoj temperaturi.

U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Pre pečenja u njega utrljajte krupno mleven crni biber. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kad počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.

Pecite oko 3 minuta na jednoj strani, i isto toliko na drugoj strani, a zatim prebacite stejk na deo rešetke gde je vatra najslabija, gde jedva da ima ćumura i poklopite roštilj.