Hrana po ovdašnjim kineskim restoranima je po pravilu očajna, tako da je nikad ne naručujem, ali nađe se tu po neki pristojni restoran, kao recimo lanac azijskih restorana, PF Chang’s, koji nije uopšte loš, a i moja deca mnogo vole da jedu tamo. Toliko im se sviđa tamnošnja hrana da me teraju da im kupim njihovu zamrznutu hranu koja se prodaje po supermarketima. Orange chicken, ili piletina sa pomorandžom, je njihov apsolutni favorit. Meni je iskreno previše slatko jelo, pa sam iz tog razloga rešila da ga sama pravim. I našla sam dosta dobar recept zahvaljujući kojem se dobija piletina istog ukusa i izgleda kao pomenuto jelo.
Inače, jelo je vrlo interesantno, ukusno je i osvežavajuće, i vrlo se brzo sprema.
Imate na blogu još par recepata koji su inspirisani PF Chang’s restoranom:
umesto da pohujete piletinu možete samo da je propržite u malo ulja, tako ćete dobiti bržu i zdraviju varijantu
mislim da je u sva tri poslednja recepta sa bloga izrendana pomorandžina kora prisutna na listi sastojaka, opet moram da napomenem da u tom slučaju koristite organsku pomorandžu
originalno piletini i sosu se dodajte tanko iseckana šargarepa i soja u zrnu (edamame), što sam smetnula sa uma, ali nije loše da znate
3 kašike pirinčanog sirćeta, ili sirćeta od belog vina
2 krupna čena belog luka, izrendana
1 komad (3cm) svežeg đumbira, izrendanog
120ml vode
2 kašike smeđeg šećera
1 kašika gustina
2 kašike vode
Ulje za prženje
za služenje: mladi luk, ljuta tucana paprika, pirinač, brokoli
priprema:
U jednoj činiji pomešate sastojke za sos: sok i izrendanu koricu pomorandže, sirće, soja sos, belik luk, đumbir, smeđi šećer i vodu.
Najpre isecite piletinu na manje komade, veličine oko 3-4cm, i natapkajte je papirnatim ubrusom, zatim je posolite sa 1/2 kašičice soli.
U manjoj činiji umutite jaja. U drugoj posudi pomešajte brašno, gustin i so.
Najpre ubacite komade piletine u umućena jaja jednom rukom, a drugom rukom ih uvaljajte u brašno, a zatim ih odložite na tanjir.
Zagrejte 3-4 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj temperaturi i u tome pržite pohovanu piletinu iz 3 puta. Pošto je piletina ispržena sa obe strane, posle 4-5 minuta, prebacite je na papirnati ubrus da se ulje ocedi.
U voku ili šerpi zagrejte sos koji ste prethodno napravili, i kad počne da ključa u to dodajte pomešanu smesu od 1 kašike gustina i 2 kašike vode. Kada smesa počne da postaje gusta, isključite vatru, i tome dodajte pohovanu piletinu. Dobro sve pomešajte da se piletina natopi sosom.
Služite jelo odmah uz skuvani pirinač i brokoli. Pospite ga iseckanim mladim lukom i tucanom ljutom paprikom.
Ovo je čuveno iransko jelo. Mnogo je lepo. Možda zvuči neobično ali mleveni orasi i redukcija nara zajedno sa sočnom piletinom proizvode apsolutno neodoljiv ukus kojeg ne možete tek tako da zaboravite.
Ja sam veliki ljubitelj iranske kuhinje, najviše zbog za nas skoro ekcentričnog mešanja slatkih i slanih sastojaka. Tu si i interesantni začini, sa dominatnim šafranom, pa upotreba suvog voća zajedno sa koštunjavim plodovima. Svaki put kad odem u iranski restoran to je praznik za moja čula. I ne samo to, već i atmosfera u njima često ume da bude interesantna, skoro da se osećam kao da sam negde putovala.
U mom sećanju najupečatljivije je bilo iskustvo u jednom iranskom restoranu nedaleko od Vašingtona. Moj sin je učestvovao u nekom fudbalskom turniru, i između dve utakmice završismo u tom restoranu sa živopisnim, neko bi rekao kič, tapiserijama na kojima su bile predstavljene lepe žene na bukolikoj pozadini. Ubrzo se restoran napunio ljudima, uglavnom Irancima, mi smo tu malo štrčali, ali me je to ohrabrilo jer je značilo da se tu pravi autentična persijska hrana. Naravno da smo jeli njihov čuveni pirinač, i svašta ponešto, i između ostalog ovo jelo.
Gazda restorana, pričljiv i lepo raspoložen, je u par navrata prišao našem stolu da proćaska sa nama. Pitala sam ga ko je na slici koja je dominirala prostorijom. To je naš kralj Reza, inače, poslednji iranski šah. Znate, njegov sin živi ovde, baš preko reke je njegova kuća. Tada sam shvatila da su u restoranu mahom ljudi koji su podržavali kralja Rezu, politički protivnici sadašnjeg režima, rekla bih po njihovom izgledu da su srednja, viša klasa. Ovaj restoran je bio njihov kutak u kome su mogli sa istomišljenicima da uz dobro poznatu hranu evociraju davno prošlo vreme u njihovoj otadžbini.
Nekad pomislim kako bih volela da ga ponovo posetim, ali nije mi blizu, šteta što više nemamo nijedan persijski restoran u gradu. Sad jedino mi preostaje da sama spremam njihova jela.
Nije loše da znate da:
mleveni orasi zaista daju nešto posebno ovom jelu osim toga što ga čine gušćim
redukciju nara (pomegranate molasses) možete sami da napravite tako što ćete da kuvate sok od nara dok ne dobijete gustu smesu. Inače se lako nalazi u bliskoistočnim radnjama
tu istu redukciju nara koristite za pravljenje ovog fantastičnog namaza od crvenih paprika koji se takođe pravi sa mlevenim orasima
Piletina na iranski način sa orasima i narom (Fesenjan)
sastojci:
200g oraha, tostiranih i samlevenih
1kg piletine, meso sa grudi i karabataka, iseckano na manje komade
2 kašika putera
2 kašike maslinovog ulja
2 krupnija luka, iseckana
500ml pileće supe ili vode
4-5 kašika redukcije nara (pomegranate molasses)
1/4 kašičice cimeta
1/4 kašičice muskatnog oraščića
1/2 kašičice kurkume
So i biber prema ukusu
za serviranje: zrna nara i kriške limete, skuvani pirinač, najbolje basmati, ovde pogledajte kako da ga pripremite
priprema:
Isečene komade piletine natapkajte papirnatim ubrusom, i posolite.
U šerpi zagrejte 1 kašiku putera i 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Dodajte polovinu piletine i pržite je dok ne pobraoni sa obe strane, zatim je izvadite i pržite preostalu piletinu.
Kad ste ispržili svu piletinu i izvadili iz šerpe, dodajte još po jednu kašiku maslinovog ulja i putera, smanjite malo vatru, dodajte iseckani luk i dinstajte ga dok ne postane staklast. Na kraju dodajte supu i isprženu piletinu, povećajte temperaturu i kad supa počne da vri, smanjite temperaturu i kuvajte sve oko pola sata.
Zatim dodajte redukciju nara, mlevene orahe, začine, so i biber prema ukusu, i kuvajte sve na tihoj vatri još oko 1 sat uz povremeno mešanje.
Služite piletinu uz pirinač, krišku limete i pospite je zrnima nara.
Ukoliko ste ljubitelj francuskih jela kao što su Boeuf bourguignon (goveđi gulaš) ili Coq au vin (piletina u vinu), ovo je jelo za vas. Poslednjih godina dosta je popularno, i to sa razlogom. Posle dugog kuvanja na niskoj temperaturi, meso postane tako mekano i sočno, servirano sa povrćem i sosem od crnog vina, i sa kremastom palentom, to je zaista poseban gurmanski doživljaj.
Inače sam go baš pomenula u jednom interesantnom intervjuu koji sam nedavno dala za Shutterstock, a vezan je fotografiju domaće hrane. Ovde možete da ga pogledate.
Pošto sam probala ovo jelo u par restorana, i nije ispunilo moja očekivanja, a osećala sam da ima dosta potencijala, rešila sam da ga sama napravim. Bila sam toliko zadovoljna rezultatom, doduše ovo je jedno od onih jela koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da sam rešila da podelim ovaj recept sa vama.
juneća kratka rebra su interesantan komad mesa, proverila sam, može da se nabavi i kod nas. Gledajte da kupite ona koja imaju dosta mesa. Kao i dosta junećih komada mesa traži da se dugo kuva na niskoj temperaturi kako bi postalo mekano
izbor vina je bitan, koristite kvalitetno crno vino. Ja sam koristila Burgundy, i mogu vam reći da mi je kuća 4 sata bila ispunjena neverovatno lepim mirisom francuskog vina
palenta je odličan izbor za ovaj komad mesa
gremolata nije obavezan sastojak ali se baš lepo slaže sa mesom
Juneća rebra dinstana u vinu sa palentom
sastojci:
4-5 juneća kratka rebra (najbolje ona sa dosta mesa na kostima)
So i biber prema ukusu
1 kašika maslinovog ulja
1 velika glavice luka, iseckane na četvrtine, pa odvojena
3 šargarepe, oljuštene i iseckane na komade duge 3-4 cm
3 stabljike celera, iseckane na komade duge 3-4 cm
3 čena belog luka, sitno iseckanog
200ml paradajz pirea
500 ml kvalitetnog crnog vina (najbolje francuskog)
250ml juneće supe ili vode
3-4 grančice timijana
2 lista lovora
za palentu:
1l vode
1/2 kašičice soli
250g instant palente
2 šake izrendanog parmezana
2 kašike putera
priprema:
Pola sata pre pripreme, izvadite meso iz frižidera, i dobro ga natapkajte papirnatim ubrusom da izvučete nepotrebnu tečnost. Zatim meso dobro posolite i pobiberite.
Zagrejte rernu na 135C (275F).
U šerpi, ili još bolje u tučanom sudu (Dutch oven), zagrejte ulje na srednje jakoj vatri. U njemu propržite rebra sa svih strana dok ne pobraone.
Izvadite meso iz šerpe i u nju stavite iseckan luk, šargarepe, stabljike celera i dinstajete sve oko 15 minuta, uz povremeno mešanje.
Na kraju dodajte iseckani beli luk. Posle pola minuta dodajte paradajz pire, vino i supu ili vodu. Tome dodajte 1/2 kašičice soli, 1/4 kašičice bibera, buketić timijana sa lovorovim listom. Kuvajte sve par minuta i na kraju dodajte juneća rebra.
Kad počne sos da vri prebacite šerpu u prethodno zagrejanu rernu, i dinstajte jelo 4 sata, poslednji sat bez poklopca.
Dok se jelo kuva pripremite gremolatu i palentu.
Gremolatu ćete dobiti tako što ćete u blenderu izblendati peršun, beli luk, sok od limuna i maslinovo ulje.
Za palentu zagrejte vodu kojoj ste dodali soli. Kad počne da ključa smanjite vatru i dodajte palentu, kuvajte sve uz mešanje dok se palenta ne zgusne. Na kraju dodajte izrendani parmezan i puter.
Kad se jelo skuvalo, meso će biti vrlo mekano i odvajaće se od kostiju. Izvadite ga iz šerpe, a sos kuvajte, ali na ringli, ukoliko želite da se malo zgusne, 15-20 minuta. Kašikom zahvatite masnoću pri vrhu sosa i uklonite je.
Kad je sos gotov vratite komade mesa u šerpu da se zagreju, a zatim jelo služite.
Najpre stavite palentu na tanjir, pa preko nje povrće iz sosa, zatim rebro, onda preko toga stavite sos i na kraju dodajte gremolatu.
Da, dugo mi je trebalo da počnem da je pravim, do skoro je to radio moj muž, morala sam da mu dam malo prostora u kuhinji u kojoj je moja dominacija sveprisutna, a i napokon joj kreće sezona, tako da je tajming za objavu ovog recepta savršen.
Šta reći o sarmi kad se sve zna, a i toliko puta ste je probali. Naravno, nema kraja diskusijama kako treba da bude napravljena, kako se zavija, ko pravi najbolju, itd. Moram da priznam da ima nešto simpatično u tome. Ipak, ako budete nastavili sa čitanjem možda ipak nešto novo saznate.
Istina je da za nekog iskusnog u kuhinji pravljenje sarme i nije posebno zahtevno. Takođe je vrlo važno da imate dobre sastojke.
Za pravljenje sarme može da vam pomogne i ovaj video, taman da vidite kako zavijam sarmu:)
Na kraju, kad je budete stavili u usta, ima da se u trenutku rastopite od lepote. Tada ćete shvatiti zašto je ovo jelo tako popularno. Iako ih i drugi nebalkanski narodi prave, oni koriste listove kuvanog kupusa, ne mogu da se mere sa našima napravljenim od kiselog kupusa.
Šta dam vam kažem, ovu nedavno napravljenu, sa slika, jela sam četiri dana uzastopce, i još mi nije dosadila:)
Obratite pažnju:
izbor kiselog kupusa je najvažniji. Ako je dobar, odmah ćete ga prepoznati po mirisu. Nije lako nabaviti dobar kiseli kupus, posebno to važi za nas iz Dijaspore. Ja sam više nego zadovoljna brendom Marco Polo, koji pakuje futoški kupus, u tegli ili celu glavicu u plastičnom pakovanju, pa mogu to da vam preporučim. Ukoliko je suviše kiseo isperite ga vodom.
koristite lepo formirane listove kupusa srednje veličine, one prevelike prepolovite. Nožem odstranite previše izražen koren lista.
što se tiče mesa ja isključivo koristim juneće mleveno meso, jer mi se retko dopada svinjsko. Po pravilu treba da se pomešaju, pola-pola. Ja volim da meso bude malo masnije, zbog balansa sa kiselim kupusom, pa biram ono masnoće 20%.
suvo meso je takođe vrlo važno, ono daje sarmama karkater, zato koristite slaninu u smesi sa mesom, i umetnite ga među sarmice u sudu. Obično se za pripremu sarme koriste suva rebra, ali bilo koje suvo meso će dobro da odradi posao, čak i kobasice. Možete da ga skuvate ukoliko je suviše slano.
izbor pirinča nije tako bitan, možete da koristite onaj kratkozrni (arborio, kočanski), kao i dugozrni (basamati).
slatka mlevena paprika je must, možete čak da dodate i ljutu, ako ste ljubitelj ljutog ukusa
tehnika zavijanja sarmi može da varira, najvažnije je da sarme budu dobro zategnute, i da punjene ne izlazi iz lista kupusa tokom kuvanja
zaprška tradicionalno ide u sarmu, i ja sam to bezpogovorno prihvatila, inače osim za pravljenje sarme i američkog jela Gambo nikada je ne pravim
sarma je sve ukusnija kako dani prolaze
tučani sud (Dutch oven) je odličan izbor za kuvanje sarme, pored što je idealan za dugo kuvanje, ima i debelo dno, tako da sarme ne mogu da zagore
služite sarmu uz hleb, ali meni je najbolja uz pire krompir
ne mogu da zamislim sarmu bez crnog vina, glasam za Sauvignon Blanc.
Sarma
Sastojci:
2 glavice kiselog kupusa
1/2 kašike ulja, ili masti
70g sitno iseckane slanine
1 veliki crni luk, iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckana
1 kašičica slatke mlevene paprike
1kg mlevenog mesa (goveđeg, ili kombinovanog sa svinjskim)
1 kašičica soli
1/4 kašičica bibera
100g pirinča
300-500g suvog mesa (rebra i kobasice su takođe poželjni)
2-3 lovorova lista
za zapršku:
1 kašika ulja, ili masti
1 kašika brašna
1 kašika slatke mlevene paprike
Najbolje da sarmu kuvate u tučanom sudu (Dutch oven)
Priprema:
Najpre pripremite kupus, odvojte dobre listove, i nožem odsecite izražen koren lista, one oštećene listove, ili male, iseckajte.
U šerpi zagrejte 1/2 kašike ulja ili masti na srednjoj temperaturi. Dodajte iseckanu slaninu i pržite je dok ona ne postane hrskava. Zatim u to stavite iseckan luk i pržite ga dok ne postane staklast. Zatim dodajte beli luk, i posla pola minuta dodajte slatku mlevenu papriku. Posle pola minuta kuvanja uz mešanje dodajte mleveno meso. Dok kuvate meso razbijte ga varjačom da se ne bi stvorile grudvice. Dodajte so i biber prema ukusu. Na kraju umešajte pirinač.
Kad se smesa sa mesom malo prohladila, počnite da zavijate sarme. U zavisnosti od veličine lista kupusa stavite 2-3 kašike smese sa mesom pri korenu lista, preklopite malo obe ivice lista i onda tesno zarolajte sarmu.
Kad ste zavili sve sarme, počnite da ih ređate po sudu. Najpre stavite na dno iseckani kupus, pa preko toga ređajte zavijene sarmice, gledajte da budu nabijene. Umetnite između sarmica lovorove listove, i komade suvog mesa. Na kraju prekrijte sarmice iseckanim kupusom. U sud sipajte vodu u visini kupusa, kuvajte sarmice na umerenoj vatri 2 sata.
Pola sata pre kraja napravite zapršku. Zagrejte u šerpici, ili tiganju, 1 kašiku ulja, ili masti, tome dodajte brašno, sve dobro mešajte, i na kraju slatku mlevenu papriku. Posle pola minuta kuvanja dodajte oko 200ml vrele vode, dobro izmešajte i time prelijte sarmice.
Pošto su sarmice gotove odmah ih služite, najbolje uz pire krompir.
Nije baš tako jednostavno dobiti ukusne ćureće ćuftice, ono što im najčešće nedostaje su sočnost i aromatičnost. Za razliku od junećeg i svinjskog mlevenog mesa ćureće nije masno, a to je ono što ćuftama daje sočnost. Zato gledajte da kupite ćureće mleveno meso sa bar 7% masti, i umesto da pečete ćufte ispržite ih. Aromatičan ukus ćete dobiti ako ćuftama dodate luk, on tokom prženja poprimi fin slatkast ukus, zatim parmezan i začinsko bilje, peršun i timijan su odličan izbor.
Inače, za mene nema ništa lepše od ćuftica, sa tolikim uživanjem ih jedem, i bez kontrole, moram da dodam, da na kraju, posle jela, budem sva musava. Pravila sam ih razne, i ne zna se koje su ukusnije:
Pomešajte dobro rukom mleveno meso, iseckani crni i beli luk, peršun, parmezan, jaje, hlebne mrvice, biber i so. Oblikujte ćuftice rukama, najbolje da svaka bude veličine loptice za golf. Ređajte ćuftice po plehu koji ste obložili papirom za pečenje. Stavite ćuftice u zamrzivač ili frižider na pola sata. To je da bi zadržale lep oblik.
Zagrejte ulje na srednje jakoj vatri, najbolje u tučanom tiganju, i pržite ćufte sa svih strana dok se ne ispeku. Pržite ćufte iz dve ture, to zavisi i od veličine vašeg tiganja. Izvadite ćufte iz tiganja, smanjite malo vatru, i u njemu zagrejte 2 kašike putera. Zatim popržite iseckani luk, i kad on postane staklast dodajte beli luk. Posle pola minuta dodajte kašiku brašna. Pomešajte sve i pre nego što brašno počne da braoni dodajte supu ili vodu. Kuvajte sve uz mešanje dok se sos ne zgusne. Na kraju stavite slatku pavlaku, so i biber prema ukusu, i slatko vino.
U sos stavite ćuftice, i kuvajte ih još oko 2 minuta dok se ponovo ne zagreju.
Ovo je jedno u nizu jela sa plavim patlidžanom koje će vas oduševiti, zaista je nebično koliko njegova priprema može da bude raznovrsna. Pored belog luka patlidžan se fantastično slaže sa sojinim sosom. Tu je i đumbir i mladi luk da ukus bude potpun. U ustima ćete imati eksploziju ukusa, još ako dodate tucane ljute paprike, nećete znati šta vas je snašlo. Uopšte ne preterujem.
Za pripremu ovog stir fraja ja koristim kineski izduženi patlidžan, on ima nešto blažu aromu, ali vi možete nabavite i običan, ali mlađi i sitniji.
Plavi patlidžan voli mnogo ulja. Gledajte da ga dobro ispržite, jer nije ukusan kad nije ispečen.
Ako volite ovakva jela imate jedno na blogu slično pripremljeno, ali sa bok čojem.
Plavi patlidžan sa đumbirom, belim lukom i soja sosom
Sastojci:
3 kašike sojinog sosa
1 kašika sirćeta od pirinča
2 kašičice susamovog ulja
5 kašike ulja
3 manja plava patlidžana ili azijska
1 manji luk ili 3 mlada luka, iseckana
1 komad đumbira (2.5cm), sitno izrendanog
3-4 čena belog luka, sitno iseckanog
za služenje: skuvani pirinač, jasmin ili basmati, ovde pogledajte kako da ga pripremite, iseckani mladi luk, susam, tucana paprika (opciono)
Priprema:
Presecite plavi patlidžan uzdužno a onda isecite na manje polukrugove.
U maloj činiji pomešajte soja sos, sirće od pirinča i susamovo ulje.
U voku ili nekom drugom tiganju ispržite patlidžan iz dve ture. Za svaku koristite oko 2 kašike ulja. Pržite komade patlidžana sa obe strane 6-8 minuta. Patlidžan je gotov kada omekša i promeni boju. Kada je patlidžan ispržen izvadite ga iz tiganja.
Dodajte 1 kašiku ulja u tiganj i kad se zagreje dodajte mu iseckani luk, a posle dva minuta dodajte iseckani beli luk i đumbir. Pržite sve na jakoj vatri dok varjačom mešate sadržaj, i posle pola minuta dodajte isprženi plavi patlidžan, smesu sa sojinim ulje, sve dobro promešajte i sklonite sa vatre.
Patlidžan služite odmah uz pripremljeni pirinač. Pospite ga susamom, iseckanim mladim lukom kao i tucanom paprikom.
Odavno već imam ideju da posvetim ceo post sendvičima, jer oni zaslužuju mnogo veću pažnju nego što im se pridaje. Kod nas se sendviči tretiraju kao neka obična, brza, čak i nezdrava hrana, u Americi je to sasvim druga priča, ovde oni imaju kultni status, i čak nose posebne nazive. Za neke se tačno zna ko ih je napravio i gde su nastali, recimo ovaj čizstejk sendvič je u neraskidivoj vezi sa gradom Filadelfijom.
Pojedine američke stvari nikada ne pravim kod kuće već ih jedem u restoranu, ni sama ne znam zašto je to tako, i takav je slučaj sa ovim čizstejkom. Imala sam neki angažman, trebalo je da fotografišem čistejk u raznim varijantama, i umesto da ga naručim u restoranu rešila sam da ga sama napravim. Zaista se vrlo lako sprema, dovoljan vam je tučani tiganj, a ukus ništa nije inferiorniji od onog kupovnog, naprotiv. Kako sam bila zadovoljna rezultatom, kao i moja porodica, nastavila sam da ga pravim. Iako je u pitanju sendvič možete da ga servirate za ručak, slično kao sendvič Sloppy Joe.
Što se tiče mesa obično se za čizstejk koristi rib eye stejk, odrezak sa rebara, ili čak round top, stejk sa buta. Dinstani crni luk i zelena paprika daju ovom sendviču poseban šmek, a tu je i istopljeni sir da užitak bude potpun. Inače, Amerikanci za ovaj sendvič obično koriste neki sirni preliv, Whiz, koji i nije zapravo sir, i ja sam zbog posla morala da ga kupim i koristim i moram da kažem da mi se ne dopada. Umesto njega možete da koristite pravi sir – provalone, trapist ili izrendani čedar. Ja sam ove sendviče pravila za moju decu i njihove prijatelje, kako su neka posebno izbirljiva ponegde sam izostavila sir, ali bez njega to i nije Cheesesteak.
Inače dodavala sam čizstejku razne stvari, dinstane pečurke, kobasicu, BBQ i Buffalo sos, halapinjo papričice, kao i reš ispečenu slaninu. Takođe sam pravila i čizstejk od piletine, sa svim ovim dodacima. I u svim kombinacijama mi se veoma dopada.
Ukoliko se nađete u Filadelfiji velika je verovatnoća da ćete završiti u Market Street-u gde se nalaze dva čuvena restorana u kojima se sprema čizstejk. Bukvalno se nalaze jedan nasuprot drugog i zovu se Pat’s Kings of Steak i Geno’s Steak . Možete da ih vidite na slikama koje slede.
Kad smo već kod Filadelfije moram da pomenem čuveni spomenik bokseru Rokiju Bilbau, baš negde u blizini muzejskih stepenica na kojima je trenirao pripremajući se za velike mečeve. Vajar je potpuno promašio lik Silvestra Stalonea, glumca koji je tumačio Rokija, ali zato je uspeo da napravi pljunutu kopiju mog oca. Sličnost je potpuno neverovatna, i to sa svih strana. Moja ćerka ima drugaricu u odeljenju koja je Irkinja, i ona voli da se hvali kako je njen deda bio kralj Irske, sad mojoj ćerki nije baš to pravo, i ja joj onda kažem, nije to ništa, tvoj deda Sveta je zapravo Roki.
Filadelfijski čizstejk
Sastojci za 4 sendviča:
1 rib eye stejk (juneći odrezak sa rebara), najbolje da ga zamrznete pre nego što ga vrlo tanko isečete
So i biber prema ukusu
2 kašike putera
4 kifle, isečene uzdužno na pola
1 veći luk, isečen na rebra
1 velika zelena babura paprika, iseckana na tanke komade
So i biber prema ukusu
150g topljenog sira (provalone, trapist, čedar)
Priprema:
Zagrejte dobro veliki tučani tiganj i u njemu zagrejte 1 kašiku putera. Stavite dve isečene kifle, otvorene, da se malo zapeku. Ponovite isto sa preostalim kiflama.
Zatim stavite isečeno meso u tiganj da se peče 5-7 minuta, na srednje jakoj vatri, dok ne pobraoni sa obe strane. Posolite ga i pobiberite prema ukusu. Kad je ispečeno meso izvadite ga iz tiganja i pokrijte ga aluminijumskom folijom.
Zatim stavite isečen luk i papriku da se peku. Posle 5-7 minuta kuvanja, kad odmeknu, dodajte so i biber i ispečeno meso. Promešajte sve i preko stavite sir i čekajte da se istopi. Isključite vatru i spatulom prebacite sadržaj na četiri kifle. Sendviče služite odmah.
Kako je prijatno iznenađenje ova musaka sa zeljem! Da nije bilo hiperprodukcije zelja u mojoj bašti nikada ne bi se setila da napravim ovo divno jelo. A pravila sam ga već više puta ovog proleća. Kad ga poslužite uz kiselo mleko, to je obavezan prilog, i uz mladi luk iz bašte, doživećete tako dobro poznato osećanje, podjednako lepo kao kad jedete sarmice od zelja.
Nastavnik istorije
Mi smo nedavno kupili karte za Srbiju i saznavši za naš odlazak razredni mog sina nas je zamolio da mu tamo kupimo ikonu. Kaže da je nedavno počeo da se interesuje za religiju. Pitala sam kojeg bi sveca voleo na ikoni, ne zna tačno. Posle mi je moja prijateljica, kuma naše dece, koja se bavi ikonopisom i koja će mu oslikati ikonu, dala ideju da to bude sveti Andreja Prvozvani, pošto se nastavnik zove Andrew. Čak se setila da nedaleko od nas postoji američka pravoslavna crkva posvećena tom svecu, posetila ju je kada je boravila kod nas.
Razredni je nastavnik istorije, iliti social studies, kako se ovde zove predmet. Vrlo je mlad, prošle godine je magistrirao i počeo da radi u našoj školi. Čini mi se da je procvetao u tom okruženju, deca ga vole, pogotovo dečaci, koji inače retko kad imaju priliku da imaju muškog nastavnika. Pričam vam o njemu jer je Endrju iz nekog razloga veoma fasciniran Srbijom i uz to je retko dobar nastavnik. Još ranije me je pitao da starijim đacima u školi držim predavanje o Srbiji, i ja sam to prihvatila, ali do toga ove školske godine nije došlo zbog kovida, ostavili smo to za sledeću godinu. Endrju na google prevodiocu prevodi često engleske fraze na srpski jezik i pokušava da komunicira sa mojom sinom na našem jeziku. Pre neki dan mi je ćerka rekla kako joj se desilo nešto vrlo neobično, kada je pomenutog nastavnika srela u hodniku, obratio joj se na srpskom jeziku. Već sam ranije pisala na blogu koliko naša škola posvećuje neobično puno pažnje srpskoj kulturi (pogledajte članke Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi, Srpski Božić u emigraciji), ali ovo je već novi nivo.
Pored toga što je znatiželjan Endrju je odličan nastavnik, ove školske godine moj sin je toliko naučio o antičkoj istoriji da sam ostala zatečena. Činjenica da sam mogla bez problema sa sinom da pričam o raznim detaljima iz tog perioda istorije, meni omiljenog, za mene je bila neviđena radost. Kad se samo setim kako je moj sin plakao kad je dobio svoju prvu knjigu o starogrčkim mitovima, i to od srpskog Deda Mraza za Božić, a sada jedva čeka da odemo u posetu antičkim iskopinama na leto. Čak su radili i ranu istoriju Vizantije, na Zapadu je zanimanje za nju vrlo retko, često se dovodi u pitanje da li je to uopšte nastavak Rimskog carsta, ali o tome neki drugi put. Amerikanci imaju vrlo oskudno znanje istorije, čak i oni sa diplomama društvenih fakulteta, iako su stručnjaci za neku oblast, generalno vrlo malo znaju o drugim oblastima, nisu baš well-rounded. Ja mislim da je poznavanje istorije vrlo korisna stvar za život, kao i čitanje klasika, jer ti daje realnu sliku o društvu i tebi kao pojedincu u njemu. Nažalost, mnogima to fali, pa čitaju svakakve knjige popularne psihologije i primaju se na kojekakve ideologije, i udaraju o zid realnosti.
Takođe su tako imali jedan vrlo interesantan projekat, da naprave svoje porodično stablo. Pošto sam se angažovala oko toga, moram da priznam da je za mene ceo poduhvat bio jedno veoma emotivno iskustvo. Na kraju se ispostavilo da su prababa nastavnika i prababa mog sina, sa očeve strane, rođene u Austo-Ugarskoj.
Onda se setim da je mogla da bude sasvim drugačije. Prošle godine smo imali sastanak sa nastavnicima za middle school (6-8 razred) u koji je moj sin trebalo da krene. Među njima su bila dva Irca. Jedan mi se učinio kao pristojan nastavnik, ali drugi, čim je počeo da priča, odmah sam u njemu prepoznala zilota koji ne radi u školi zato što hoće da decu nauči nečemu pametnom i korisnom, već je tu da širi neku svoju ideologiju, a takve ljude čeka poseban krug pakla, jer su u pitanju mala deca veoma podložna štetnim idejama. Dobila sam neverovatnu želju na tom sastanku da ga trolujem, što sam i učinila sa velikim zadovoljstvom. Malo sam bila neprijatno iznenađena da je jednog ovakvog nastavnika škola angažovala, pošto do sada smo uvek imali samo lepo iskustvo sa njima, ali kako se nije pojavio na početku školske godine, mogla sam samo da konstatujem sa velikim olakšanjem – good riddance!
Ova školska godina je bila neubičajna, i za desetak dana će se završiti. Dok je većina roditelja, nezadovoljna kako se nastava odvijala, proklinjalo sindikate obrazovanja, političare, admistraciju i nastavnike, ja sam zahvalna našoj školi pošto je omogućila našoj deci da idu normalno u školu. Bilo je tu dosta mera predostrožnosti, ali sve je prošlo u najboljem redu. Zaista nema puno stvari u životu koja prevazilaze naša očekivanja, i zato ih treba ceniti i hvaliti. Ja sam veoma zahvalna našem nastavniku istorije, i zato ću, kada se završi školska godina, da ga pozovem kod nas na večeru, i tada ću da mu pravim srpska jela. Ko zna, možda i poseti Srbiju jednog dana.
Musaka sa zeljem
Sastojci:
1 luk srednje veličine, ili 3 malada, iseckana
1 šargarepa, iseckana
1 stabljika celera, iseckana
4 grančice timijana
2 čena belog luka, sitno iseckana
500g junećeg mlevenog mesa
So i biber prema ukusu
4 veće krompira, oljuštena i iseckana na vrlo tanke kolutove
4 veze zelja
So prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
3 jajeta
1 šolja kisele pavlake
100ml mleka
Priprema:
Najpre pripremite meso tako što ćete u jednoj šerpi zagrejati na srednje jakoj temperaturi 1 kašiku maslinovog ulja. Tome dodajte iseckani crni luk, grančice timijana, posle par minuta iseckanu šargarepu i celerovu stabljiku, i na kraju dodajte sitno iseckan beli luk. Posle pola sata pržanja dodajte mlevenu junetinu i kuvajte sve uz mešanje i razbijanje grudvica mesa dok ono potpuno ne pobraoni. Dodajte so i crni biber prema ukusu. Izbacite grančice timijana. Ostavite šerpu sa strane.
Očistite krompir i iseckajte ga na vrlo tanke kolutove.
Zelje operite u uklonite im nožem zadebljanja na listovima.
U činiji umutite jaja, dodajte im kiselu pavlaku, mleko, mao soli i sve dobro promešajte.
Zagrejte rernu na 190C (385F).
U kermičkom sudu za pečenje, koji ste namazali uljem, ređajte sledeće slojeve:
najpre poređajte polovinu iseckanog krompira, pospite ga solju.
zatim stavite polovinu mesa
pa poređajte polovinu zelja, pospite ga sa malo ulja i posolite
stavite poslednji red krompira, pa ga posolite
red mesa
zelje, posolite ga
i na kraju preko zelja stavite ravnomerno smesu sa jajima i kiselom pavlakom
Stavite aluminijumsku foliju preko suda, a zatim musaku stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 20 minuta, dok krompir potpuno ne odmekne.
Služite musaku dok je još topla, najbolje uz kiselo mleko.
Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.
Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.
Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.
Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.
Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.
Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.
Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)
Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.
Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.
Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.
Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.
Ovih dana samo mi se irska kuhinja mota po glavi. A i nekako se desilo da je danas veliki irski praznik Sveti Patrik, pa rekoh da stavim na blog recept za ovu fantastičnu irsku pitu koju sam nedavno pravila. Tražeći po netu šta da napravim od prilično dosadnog kelja, došla sam do ovog odličnog recepta, eto prilike kelju da konačno zablista.
Prošle nedelje sam fotografisala u nekom irskom restoranu/baru, i zaljubila sam se u neka jela, za koje do skoro nisam ni čula, iako je irska kuhinja vrlo bazična i ne previše inspirativna, u njoj dominiraju krompir, meso i kiseli kupus. Moguće je da je utisku doprineo i dobar kuvar. Recimo jelo Bangers and mash sanjam već danima. U pitanju su kobasice sa pire krompirom, ali to jelo je bilo tako lepo servirano sve sa sosom sa celim zrnom slačice. Šteta što ne mogu da vam pokažem kako je izgledalo.
Tačno ću tamo sledeće nedelje da organizujem klub knjige, pošto sam ovog meseca domaćica. Doduše moj izbor knjige, Madam Bovari, podrazumeva neki fine dining u francuskom restoranu, ali kobasice su pobedile.
Inače Sveti Patrik je veliki praznik u Americi. Delimično zbog velikog broja irskih imigranata, a i zbog toga što je to super povod da se ode u lokalni bar i pije pivo. Slavio se taj praznik još od vikenda, uveče je bilo dosta mladog sveta po gradu obučeno u razne kostime, zelena, pa i narandžasta boja, su dominirale, sa prepoznatljivim irskim detaljima kao što su detelina, leprekon (vilenjak), itd. Čak smo morali da sinu napravimo prepoznatljiv šešir, da ga nosi u školu, jer taj praznik uvek slave, on će biti pomenuti vilenjak koji će ići po odeljenjima i deliti slatkiše deci. U normalno vreme bi imali veliku paradu u gradu, ali ove godine kao ni prošle toga nije bilo.
Irska pita od kelja i pire krompira
Ovo jelo možete da služite kao glavno jelo ili kao prilog nekom mesu, najbolje kobasicama.
Sastojci:
1 srednja glavica kelja
za pire krompir:
65g putera
200ml toplog mleka
Soli prema ukusu
85g slanine, sitno iseckane
1 luk, iseckan na rebarca
2-3 grančice timijana (majčine dušice)
2 kašike jabukovog sirćeta
100g izrendanog čedar sira ili sličnog
2 jajeta, umućena
200g slatke (neutralne) pavlake
1 kašika putera
Priprema:
Najpre pripremite pire krompir. Ovde pogledajte kako to da uradite.
Dok se krompir kuva stavite 10 listova kelja, kojima ste nožem stanjili drške, u ključalu vodu da odmeknu, kuvajte ih oko 8 minuta. Kad su skuvani stavite ih pod hladnu vodu da zadrže lepu boju. A zatim ih natapkajte pairnatim ubrusom. Preostali kelj isecite sitno nožem, kao kad sečete kupus za salatu.
Skuvane listove poslažite preko velikog tučanog tiganja, i par komada ostavite za pokrivanje pite.
U dublji tiganj stavite sitno iseckanu slaninu i pržite je sve dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i posle par minuta dinstanja dodajte iseckani kelj. Kuvajte sve oko 20 minuta dok kelj ne omekša, uz povremeno mešanje. Na kraju dodajte so i biber prema ukusu i sirće. Sklonite tiganj sa vatre zatim tu smesu pomešajte sa pire krompirom, dodajte 2 umućena jaja, slatku pavlaku i izrendani sir.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Sad tu smesu stavite preko listova kelja kojima ste obložili tiganj. Na kraju stavite preko pirea preostale listove kelja. Preko njih stavite malecke komade putera. Pecite pitu u rerni 30-35 minuta.
