Kako sam se obradova pre neki kada sam u prodavnici ugledala našu boraniju, mesnatu i svetlu sa ljubičastim šarama. Po prvi put, od kako živim u Americi, imala sam mogućnost da je kupim, i za tu nesvakidašnju priliku htela sam da pripremim neko posebno jelo. Istraživala sam malo po internetu i naišla na interesantno grčko jelo – fasolakia. Sprema se tako što se boranija dinsta u puno maslinovog ulja sa krompirom i paradajzom, i služi se uz Feta sir.
Inače ova mesnata boranija je idealna za dinstanje. Prepolovila sam je uzdužno, baš kako je moja baba radila, da bi se boranija brže skuvala. Jelo je ispalo fantastično. Više je kao glavno jelo, nego prilog, i odličan je izbor ako se poželite jela bez mesa.
Ovde možete da pronađete ideje za obarenu boraniju.
Boranija sa paradajzom i krompirom na grčki način
sastojci:
500 -700g mesnate šarene boranije, peteljke uklonjene i isečene na pola uzdužno
5 kašika maslinovog ulja
1 luk, iseckan
4 čena belog luka, iseckanog
300g krompira, može i veliki krompir iseckan na veće kocke
3 paradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
50g Feta sira, izmrvljenog
2 kašike iseckanog peršuna
priprema:
Najpre zagrejte maslinovo ulje u većem dubljem tiganju na srednje jakoj vatri. U njemu kratko dinstajte luk, dodajte beli luk, i odmah potom boraniju. Dodajte i krompir i pržite 5 minuta uz mešanje. Dodajte pola šolje vode i iseckan paradajz, smanjite vatru, poklopute tiganj i kuvajte sve 30 minuta uz povremeno mešanje.
Negde na pola puta dodajte so i biber prema ukusu, i odškrinite vrlomalo poklopac. Jelo je gotovo kada su i krompir i boranija dovoljno odemkli.
Služite jelo odmah uz izmrvljen Feta sir i iseckan peršun. I bilo bi sjajno ako imate pita hleb da ga umačete.
Moja ćerka obožava burito iz popularnog lanca restorana “Čipotle”, tako da je insistirala da ga napravim kod kuće i da recept objavim na blogu. Reče, neka uživaju u ovom sjajnom buritu i ljudi koji ne žive u Americi. Iako je u pitanju restoran brze hrane, sve je unapred pripremljeno, samo radnicima govorite šta bi od mesa i priloga, mislim da je to jedna od kvalitetnijih ponuda na američkom tržištu. Njihov burito sadrži i proteine, i žitarice, i razno povrće, i ja mislim da je to vrlo hranjiv i zasitan obrok. Da budem iskrena, mi naručujemo burito u činijama, to se zove burrito bowl, bez tortilje, iako se pravi burito jede sa njom. Još jedino moj sin jede takav burito. Možete da probate obe verzije, pa vidite šta vam se više dopada.
Inače burito na španskom znači – magarence. Nastao je na severu Meksika, vremenom je njegova popularnost prešla granicu, i danas ćete ga u Americi naći svuda. Postoje i razni drugi restorani koji nude burito. Ja sam ga recimo probala prvi put u lancu restorana Qdoba, i dugo sam ga tamo kupovala.
Burito podseća na takose, još jedan veoma popularan proizvod Tex-Mex kuhinje.
Naučila sam da pravim burito kada sam jednom prilikom morala da ih fotografišem. Namučila sam se ne oko motanja, već pošto bih burito isekla na pola, i krenula da nameštam na tanjiru, sastojci unutar tortilje bi počeli da ispadaju, i lep presek bi bio totalno uništen.
Nije loše znati:
Čipotle nisu ništa drugo do halapinjo paprike kada pocrvene. Više o njima možete da saznate ovde. One nisu previše ljute, i ja ih rado gajim u bašti.
Ovaj sos je glavni sastojak marinade za pileće meso.
Adobo je popularni meksički sos koji se pravi od mlevene ljute paprike, belog luka, sirćeta, origana, itd, i na kraju se u njega stave sušene čipotle paprike. Ukoliko ne možete da nabavite ovaj sos zamenite ga ljutim papričicama iz turšije, i dodajte im mlevenu ljutu papriku.
Ja sam sekla piletinu na manje komade pre prženja, da bi lepše izgledala, ali u restoranu peku veće komade mesa i onda ih seku nožem na sitne delove, kao što možete da vidite u donjoj galeriji slika.
Za burito se koristi velika pšenična tortilja.
Burito možete da punite i sa:
kajganom i kobasicama (za doručak)
mlevenim junećim mesom
cepkanom prasetinom
grilovanim povrćem
stejkom
Burito Čipotle
sastojci:
4 velike pšenične tortilje
1/2 kg pilećeg mesa, sa grudi ili karabataci
1 kašika ulja
za marinadu:
2 čipotle papričice iz adobo sosa + 1 kašičica sosa, ili
2 ljute papričice iz zimnice i 1 kašičica ljute mlevene paprike
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
1 kašika suvog origana, izmrvljenog
1/2 kašičice kumina, mlevenog
1 kašika sirćeta
1 kašika ulja
PRILOZI
kuvani pirinač:
200g pirinča, basmati
1/2 kašičica soli
1/2 šake korijandera, iseckanog
Sok od 1/2 limete
crni ili braon pasulj iz konzerve
za kukuruz salsu:
kukuruz kuvan ili iz konzerve
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1 šaka lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
za paradajz salsu:
2 krupnija paradajza, sitno iseckana
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
salsa verde, opciono
rendani sir
za gvakamole:
1 avokado
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
1/4 kašičice kumina, mlevenog
1/2 čena belog luka, iseckanog
Sok od pola limete
kisela pavlaka, opciono
zelena salata, iseckana
priprema:
Najpre napravite marinadu za piletinu – u blenderu pomešajte ljute paprike iz sosa, ili paprike iz turšije i mlevenu ljutu papriku, origano, sirće, kumin, beli luk, so i biber, i maslinovo ulje. Piletinu natapkajte papirnatim ubrusom, stavite u Ziploc kesu, dodajte marinadu, zatvorite kesu, i rukama gledajte da dobro utrljate marinadu u meso. Ostavite tako meso pola sata.
Za to vreme skuvajte pirinač. Kako to da učinite pogledajte ovde. Pošto je pirinač skuvan, dodajte mu iseckano lišće korijandera i sok od limete i sve to pomešajte.
Spremite i salsu od kukuruza, sa paradajzom, salasu verde (recept), gvakamole (recept), izvadite pasulj iz konzerve, isecite zelenu salatu.
U tučanom ili običnom tiganju sa debljim dnom, zagrejte ulje na srednje jakoj vatri i pecite piletinu sa obe strane dok ne pobraoni. Kad je piletina ispečena, isecite je nožem na manje kocke, vratite u tiganj, stavite preostalu marinadu i pržite sve 2-3 minuta na blagoj vatri dok sve mešate.
Pre zavijanja burita, stavite sve priloge na jednom mestu. Zagrejte tortilju u mikrotalasnoj na 15 sekundi ili rerni, samo da se opusti, a onda ređajte sastojke – pirinač, pasulj, piletina, salsa od paradajza, kukuruza, salsa verde, rendani sir, gvakamole i zelena salata.
Savijte ivice sa obe strane, oko 5 cm, pa počnite da rolate tortilju sa filom, kao kad pravite pitu, ali da bude dobro zategnuta. Svaki put će da ide sve lakše.
Tortilju stavite na tanjir za služenje, pa je dijagonalno isecite na pola, sa onim reckavim nožem za hleb.
Kao i svaki put kada se vratim sa nekog putovanja, prvo što spremam jeste jelo, ili poslastica, koja je na mene ostavila najveći utisak. Za ove teleće šnicle u saftu od belog vina mogu da kažem da smo ih najčešće jeli tokom boravka na Azorskim ostrvima, pogotovo muški deo moje porodice. Iskreno, podseća me na našu kuhinju, i ovde mogu da se nađu lepi komadi mlade teletine kao kod nas, za razliku od Amerike, gde se prodaje kao teletina nešto što je junetina, i nije uopšte jeftino. Sos od vina zaista daje jelu lepu aromu, a tu je i dosta belog luka kao i pečena paprika iz tegle; oni koriste posebnu vrstu paprike pimento, ali ona se ne razlikuje puno od one naše. Tradicionalno se ovo jelo služi uz pomfrit, i prženo jaje na oko, kojeg vole svugde da stave, to može i da se izbegne. Na slici možete da vidite kako obično služe to jelo.
Pošto se na Azorima gaji dosta krava, verovatno ih ima više nego ljudi, očekivali smo da probamo dobre stejkove, ali ovde se kao i kod nas krave gaje zbog mleka, a ne zbog mesa. Svejedno, lepo smo jeli, bilo je tu i riba, morskih plodova, pored junetine i prasetina. Da, na kraju se ispostavilo da i Azorani vole da jedu mlado praseće pečenje, baš kao i mi.
Probali smo i njihove sireve, koji su na ceni, meni je upalo u oko da imaju isti mladi beli kravlji sir baš kao i mi. Najbolji im je polutvrdi kravlji sir koji se zove – Queijo Sao Jorge. Kasnije ćete videti da se od sira prave i popularni čizkejk tartovi.
Reportaža o putovanju na Azore, kao i fotografije, će biti uskoro na blogu, ali pre toga da posvetimo pažnje azorskoj kuhinji koja ima puno uticaja sa kopna, Portugala, ali zbog svoje specifične geografije, zemljišta i klime ima jedinstvene karakteristike. Najpre, ovo je vrlo posebno mesto na planeti, teško ćete naći toliko kontrasta i neobične prirode. Arhipelag Azorskih ostrva se nalazi u sred Atlanskog okeana, bliže Evropi nego Americi. Ima vrlo specifičnu klimu, vrlo umerenu, temperaturne razlike su minimalne, i ima puno padavina. Kako su ovo vulkanska ostrva, zemlja je vrlo plodna – bogata je mineralima, i porozna je što omogućava da bolje zadržava vlagu. I zaista svašta nešto od kultura uspeva na ovakvom tlu. Pomenuću cveće i tropske bilje, koje ovde raste kao od šale. Kod kuće se toliko trudim oko nekog bilja, a ovde raste uz put, kao korov i ogromnih je dimenzija.
Iako je zemlja veoma plodna, postoji problem nedostataka visokih temperatura, 23-25 celzijusa je često najviša, nikada ne prelazi 30 stepeni, a znamo da povrće i voće voli toplo sunce. Meštani su ipak uspeli da reše problem tako što neke kulture uzgajaju u staklenicima. Recimo, ananas, to je ovde najpopularnije voće i čak ga izvoze. Svugde ga služe, a i uparuju ga sa kobasicama krvavicama, to je vrlo često predjelo u restoranima. Tu je i marakuja, od nje prave popularni sok. Imaju i krupniju vrstu koja nije tako ukusna kao ona uobičajna. Zatim gaje razne vrste dinja kao i banane.
Na Azorima ćete često naići na prodavce koji nude sveži sok od ananasa, služe ga u izdubljenom plodu i sa lepom dekoracijom.
Na ostrvu na kojem smo odseli, Sao Miguel, imaju i jedinu plantažu čaja u Evropi, i posetili smo je. Nije nešto posebno ukusan čaj, ali bilo je zanimljivo videti kako izgleda proces pravljenja čaja, a i videla sam kako izgleda biljka čaja, baš kao običan žbun. Na ostrvu Sao Jorge, koje ima najtopliju i najsuvlju klimu, gaji se i kafa, opet jedino mesto u Evropi.
Ima još jedan trik koji stanovnici ostrva Pico, koriste u uzgajanju vinove loze – oko čokota vinove loze grade zidiće od crnog vulkanskog kamena, koji privlači sunce i to proizvodi neophodnu toplotu. Ti vinogradi izgledaju fascinatno, i samo zbog njih sam rešila da posetim to ostrvo. Od tog grožđa se pravi popularno vino, probala sam ga, i nije loše.
Naravno da sam posetila lokalnu pijacu gde sam mogla sa vidim puno lokalnog voća, povrća, ribe i raznih proizvoda, i nakupovala sam marakuje, obožavam je, koja je kod nas izuzetno skupa. Na pijaci se prodaju i džemovi, likeri, kao i kolači.
Od povrća izgleda da dobro uspevaju razne vrste slatkog krompira i to često služe kao prilog, kao što možete da vidite na fotografijama.
Što se tiče restorana obilazili smo one tradicionalne. Nisu bili ništa posebno fensi, i kuhinja je jedostavna, onako narodska, ali smo baš lepo jeli. Inače, Portugalci mnogo vole da posećuju restorane i to sa brojnom familijom, to im je glavno mesto druženja.
Meni su se najviše dopali restorani u kojima služe švedski sto, pa sam tako imala prilike da probam razna njihova jela. Cene su vrlo prihvatljive, recimo pomenutno posluženje zajedno sa bezalkoholnim pićem i kafom košta 16-17 evra po osobi. Iskreno, tek sada vidim koliko ubijaju sa cenama u Americi, plus na ostrvima je uvek značajno skuplja hrana.
Na ovom tanjiru se nalaze kotleti bakalare i tune, praseće pečenje, prepelica, rižoto sa školjkama, salata i pomfrit.Ovo je popularan način služenja jela, u crepu.
Ima još jedna zanimljivost – pošto na ostrvu ima puno termalnih izvora, meštani kuvaju hranu u njima, i tako se dobija nešto slično kao jela pod sačem. I kad smo bili u Furnasu, banjskom mestu prepunog toplih izvora i gejzira, jeli smo čuveno jelo Cozido koje se tako priprema, a predstavlja kombinaciju raznog mesa i povrća.
Pošto voda okeana nije topla, bogata je raznim ribama i morskim plodovima. Najpopularniji je bakalar, a tu je i tuna, sabljarka, sardine, jegulje, oktopus, školjke, najpoznatije su limpets. Njih možete da vidite na slici, služe se u vrelom tiganju, tako da možete da čujete kako puter cvrči.
Kao i u samom Portugalu, i ovde su veoma popularna slatka peciva, posebno ona u kombinaciji sa poslastičarskim kremom. Ima puno lokalnih kolača i keksa, i ja sam par njih dovukla u Ameriku. Ovu su najpopularnija – na prvoj slici je čuveni portugalski kolač Pastéisdel Nata, zatim Queijadas da Vila Franca do Campo, obično se prave u vidu majušnih tartova i u njih se stavlja mleko, jaja i sir, pa pecivo sa puslica koricom, i pecivo sa kremom od badema. Popularni su i čokoladni mus, sutlijaš, flan karamel i torta od šargarepe.
Takođe, imaju odličan hleb. Pored veknica koje podsećaju na ćabatice, imaju slatki hleb, a i probala sam hlepčiće sa rogačom. Doručak smo imali u hotelu, pa sam i tu uspela da otkrijem razna lokalna peciva.
Dan pre odlaska bili smo na nekoj velikoj religioznoj svetkovini u Ponte Delgada pa smo naišli na ove hlebove, bilo je neko takmičenje u izboru nalepših hlebova. Na sledećem trgu bio je ogroman broj ljudi koji su za dugačkim stolovima jeli čorbu uz hleb koje su delili za taj događaj. Bilo je šareno, živo i lepo.
Ima tu još jela koja su mi se dopala, a to su: grilovane sardine (obožavama ih), oktopus sa salsom, riblja čorba i vrlo zanimljivi kroketi sa dimljenim kobasicama.
Teleće šnicle u saftu od belog vina
sastojci:
1 kg telećih kotleta (šta god vam je dostupno)
3/4 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
3 kašike maslinovog ulja
2 kašike putera
5 čena belog luka, iseckanog na listove
2 pečene paprike iz tegle, iseckane na trake (možete da koristite i sveže crvene paprike)
1 kašika senfa
200ml suvog belog vina
kao prilog: pomfrit ili domaći čips od krompira, prženo jaje na oko
priprema:
Najpre kuhinjskim čekićem istanjite teleće šnicle. Zatim ih natapkajte papirnatim ubrusom i u njih utrljajte so i biber.
U većem tučanom tiganju zagrejte ulje na umerenoj jakoj vatri, pa u tome pržite teleće šnicle sa obe strane, i iz više puta, dok se ne isprže, tada ih izvadite iz tiganja.
Smanjite temperaturu i počnite sa pripremom safta. U tiganj stavite puter, pa iseckani beli luk i papriku i pržite sve dok beli luk ne počne da braoni. Dodajte senf pa ga izmešajte i na kraju dodajte vino. Dodajte saftu ispržene šnicle, kao i tečnost koju su ispustile, dobro ih natopite i kuvajte još par minuta minuta. Pošto je jelo gotovo služite ga uz priloge.
Kad sam probala arepas prvi put u ovdašnjem venecuelanskom restoranu, momentalno sam se zaljubila u njih. Kukuruzne lepinjice su bile punjene raznim prilozima, moj omiljeni je bio cepkana svinjetina (recept možete da pronađete u mom Američkom kuvaru). Arepasi su bili tako divno servirani, na nekoj drvenoj ploči sa po kojim sosom i ukusnom turšijom. Verovatno je utisku doprinela i divna atmosfera restorana – moderan enterijer pun svetlosti i zelenila, sa elegantnim nameštajem, najlepši deo je bio zid na kome su bile okačene konzerve od paradajz pelata sa raznobrojnim biljkama. Pre par godina su se preselili u neki kraj koji nije blizu, ponekad svratim, i dalje lepo izgleda, ali ne tako kao ranije. Bračni par koji vodi restoran su Nemci koji su neko vreme života proveli u Venecueli. Možda nije slučajno da su dva najbolja restorana u Baltimoru iz Južne Amerike, o onom peruanskom sam već ranije pričala.
Kukuruzne lepinjice se vrlo jednostavno prave, kao što ćete videti, slično kao engleski mafini. Za njihovo pravljenje se koristi samo par sastojaka: kukuruzno brašno, so, voda i ulje.
Arepas su veoma popularni u severnom delu Južne Amerike: Venecueli, Kolumbiji, Boliviji i Panami.
Pošto imam puno latino radnji u komšiluku, u mogućnosti sam da nabavim razne proizvode od kukuruza, i moram da vam kažem da me neki od njih mnogo podsećaju na našu kuhinju. Recimo kad probam tamales, jelo sa belim kukuruznim brašnom kuvano u kukuruznoj šaši, odmah osetim ukus domaćeg kačamaka od belog brašna.
Poslednjih meseci sam bila baš inspirisana kukuruznim brašnom, tako da sa pravila svašta – seljački kukuruzni hleb kakav je pravila moja baba, kačamak od kukuruznog brašna (stajala pored šoreta mešajući ga skoro sat vremena), i ove kukuruzne lepinje od kojih se prave arepas sendviči. Jeste, pravljenje palente je mnogo brže i jednostavnije, i ja je vrlo često koristim kao prilog jelima, ali nije loše da se nešto novo proba. Da ne zaboravim da pomenem omiljene mi tortilje od kukuruznog brašna. I Amerikanci imaju nešto vrlo slično našem kačamaku a to je grits (ovo je čuveno jelo koje se sprema sa njim).
Ima jedan mali problem – za spremanje ovih kukuruznih lepinjica koristi se instant (pre-cooked) kukuruzno brašno, znači kao palenta jedino je bele boje i dosta finije samleveno. Moguće da može i od običnog kukuruznog brašna da se napravi, ali mora da se prethodno dobro skuva, što može da potraje. Takođe, videla sam da se prave i od žutog kukuruznog brašna.
Što se tiče punjenja lepinjica, tu možete da budete kreativni, i da stavite ono što imate, baš kao za takose. To mogu da budu razni sirevi, pržena jaja, avokado, razne salse i sosevi, i naravno meso – pored cepkane svinjetine, možete da brzo spremite cepkanu piletinu u sosu. Ispržite piletinu i onda je razvucite viljuškom, to može da bude i preostalo meso od pečenog pileta, pa pomešajte da sosom od paradajza i luka, baš kao kad pravite enčiladu.
za fil: piletina u paradajz sosu, sir, salsa od paprika i paradajza, avokado, paradajz, lišće korijandera, pasulj, pržena jaja
priprema:
Pomešajte so i kukuruzno brašno. U većem sudu rukom mesite testo postepeno dodavajući brašnu toplu vodu. Kad dobijete ujednačenu gustu smesu, pokrijte testo i sačekajte oko 5 minuta da se odmori.
Zatim pravite lopte od testa veličine jedne šake, i onda ih ispljeskajte rukama dok ne dobijete oblik kao na slikama. Gledajte da ivice lepinja bude glatke.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jakoj vatri, dodajte 1 kašičicu ulja, i pecite lepinje sa obe strane dok ne porumene, to može da traje oko 6 i više minuta po strani.
Kad su lepinje ispečene ostavite ih da se malo ohlade. Pre služenja ih zasecite na pola i onda stavljajte razne priloge unutra.
Ovo je bilo jedno od mojih omiljenih jela kad sam došla u Ameriku. Svideo mi se pad thai zbog interesantnih sastojka, hrskave teksture koja dolazi od klica pasulja i kikirikija, i prijatnog sosa i moje omiljene kombinacije soka limete i lišća od korijandera. Srećom moglo se veoma lako nabaviti jer su još u to vreme tajlandski restorani bili sveprisutni. U Americi pojedine nacije dominiraju u restoranskoj industriji, te je njihove nacionalne restorane vrlo lako naći. Naravno, i tu vladaju trendovi, pa je recimo tajlandska kuhinja bila vrlo popularna u prvoj deceniji 21. veka, sad je recimo vijetnamska kuhinja više u modi, kad govorimo o dalekoistočnoj hrani. I skoro sam saznala da to nije slučajno, jer je početkom ovog veka tajlandska vlada, u želji da proširi svoj kulturni uticaj u svetu, počela da pomaže otvaranje tajlandskih restorana izvan granica Tajlanda. Nekako je jelo Pad Thai osvojilo najviše simpatija internacionalne klijantele, i sad nosi titulu najpoznatijeg tajlandskog jela.
Iako zvuči neobično, ali ovo jelo nije tradicionalno tajlandsko jelo, nastalo je relativno skoro, oko polovine prošlog veka. Recept je manje-više isti, mada postoje varijacije, ako je veganska varijanta onda se koristi tofu, suprotno piletina je najčešći izbor pa i gambori.
Kao i svako dalekoistočno jelo traži određene soseve koje mi nismo navikli da koristimo i često ih nemamo pri sebi. Ipak, riblji sos nije teško nabaviti. Umesto tamarind paste, ja sam koristila običan kečap, jer sam čula da je to dobra zamena. Ni testeninu od pirinča nije teško pronaći, gledajte da to bude ona šira i tanja. Ja volim da kombinujem piletinu i gambore ali vi koristite ono što vam je dostupnije.
Kasnije sam otkrila i mnoga druga tajlandska jela, koja nisu ništa manje ukusna, a to su:
250g testenine od pirinča, tanja i šira je poželjnija
1 1/2 kašika ulja
300g piletine sa grudi, iseckane na manje kocke
200g gambora, opciono
2 jajeta, umućena
So i biber prema ukusu
za sos:
4 kašike vode
2 1/2 kašike ribljeg sosa
2-3 kašike smeđeg šećera
2 kašike tamarind paste ili kečapa
1 kašika putera od kikirikija, opciono
1 kašika sirćeta od pirinča, opciono
1 kašika ulja
1 manji luk ili još bolje 2 ljutike, iseckane
3 čena belog luka, sitno iseckana
2 šake klica pasulja
3 mlada luka, iseckajte ih na četvrtine uzdužno, pa na pola poprečno
2-3 kašike iseckanog pečenog kikirikija
Luta tucana paprika, prema ukusu
za služenje:
klice pasulja
iseckan pečeni kikiriki
lišće korijandera
limeta iseckana na kriške
priprema:
Najpre skuvajte rezanca od pirinča, prema upustvu sa pakovanja. Obično im se doda kipuća voda u kojoj odleže dok ne odmeknu. Posle se properu u hladnoj vodi.
Pomešajte sve sastojke za sos.
U voku, ili dubljem tiganju, zagrejte kašiku ulja na srednje jakoj vatri i najpre ispržite komade isečene piletine, koje ste prethodno natapkali papirnatim ubrusom, i posolili i pobiberili prema ukusu. Pržite ih dok se ne ispeku sa obe strane, 5-6 minuta. Onda ih izvadite iz tiganja, pa zagrejte 1/2 kašike ulja i stavite gambore koje ste takođe posolili i pobiberili prema ukusu. Oni će se još brže ispržiti, za 3-4 minuta.
Pošto ste izvadili meso, dodajte u tiganj još jednu kašiku ulja, i na jakoj vatri ispržite umućena jaja, pa ih izvadite iz tiganja.
Dodajte iseckani luk, propržite ga kratko, pa dodajte beli luk, i posle 20 sekundi dodajte pripremljeni sos, pa prethodno skuvanu testeninu od pirinča. Pošto je par puta promašate sa sosom, dodajte prženu piletinu i gambore, klice pasulja i mladi luk, ispržena jaja, iseckani kikiriki i sve dobro mešajte i kuvajte oko 1 1/2 minut. Dodajte soli i bibera ako je potrebno kao i ljutu tucanu papriku ako je volite.
Sklonite tiganj sa vatre i servirajte pad thai uz još klica od pasulja, iseckani kikiriki, listove korijandera i iseckane komade limete. Pre konzumacije iscedite sok od limete preko jela.
Ako volite zapečene palačinke punjene kačkavaljem i šunkom, sigurno će vam se ovo jelo svideti, pogotovo što se mnogo brže i lakše sprema. Podazumeva se da imate tortilje u frižideru, i to kukuruzne po mogućstvu. Kao što važi za takose, koji se takođe spremaju sa tortiljama, kombinacija sastojaka je neograničena, ipak ovde je najvažniji sastojak sir koji se tokom pečenja topi, i tako vezuje preklopljenu tortilju. Kesadilja je tako i dobila ime, po siru, koji se na španskom jeziku zove queso. Inače, tokom pečenja tortilja postane fino hrskava i to vrlo doprinosi celokupnom užitku.
Kesadilju je poželjno služiti uz neku svežu salsu, kao i razno iseckano sveže povrće, mladi luk, rotkvice i lišće korijandera. Takođe, možete da je služite uz čorbu, pada mi na pamet jednostavna paradajz čorba čiji recept možete da nađete u mom Američkom kuvaru, str. 74.
kesadilja se obično sprema od velike tortilje, pa kad se preklopi seče se na tri dela i tako se dobijaju trouglasti parčići. Pošto ja isključivo kupujem male tortilje, onda volim samo da ih presavijem na pola.
izbor sastojaka za kesadilju može da bude vrlo raznolik, čak možete da stavite i nešto što vam je preostalo od ručka od prethodnog dana, recimo preostalo meso od pečenog pileta.
nemojte da preterujete sa filom, jer tokom presavijanja tortilje ume lako da izađe. Možda nije loše ideja da pored sira preostali fil stavite na jednu polovinu tortilje.
izbor sira može da varira, zavisi šta možete da nabavite, važno je da se topi (čedar, grijer, mocarela, ementaler)
Meksička kesadilja
sastojci:
10 manjih kukuruznih tortilja
1-2 kašike maslinovog ulja
200g izrendanog sira ili tanko isečenog (domaći kačkavalj ili bilo koji sir koji se topi)
80g suhomesnatog mesa (ispržena slanina, suvo meso, šunka) ili ostaci prženog mesa (iseckana piletina, krmenadle, stejk)
30g mladog spanaća
4 kašike iseckanog mladog luka
1 kašika putera
kao prilog:
salsa od iseckanog paradajza
mladi luk iseckan
rotkvice
lišće korijandera
priprema:
Pre spremanje kesadilja napravite salsu od iseckanog paradajza, luka, kumina i soli i bibera. Ovde možete da vidite kako da spremite salse. Iseckajte i pripremite ostale sastojke.
Zagrejte veći tiganj na srednje jakoj vatri. Uzmite 2 tortilje ili koliko može da stane u tiganj, i premažite je maslinovim uljem sa obe strane, neka to bude minimalna količina i u tu svrhu koristite kuhinjsku četkicu. Pecite jednu stranu par minuta dok se ne zarumeni, pa je okrenite. Počnite da ređate sastojke po tortilji, sir, meso, spanać, luk, malo isecknog putera, a zatim pokopite tiganj. Pecite dok sir ne počne da se topi i spanać omekša. Zatim spatulom presavijte tortilju i nežno je pritisnite da bi je zalepili. Zatim izvadite kesadilje iz tiganja i sve ponovite sa preostalim sastojcima.
Služite kesadilje uz pripremljenu salsu i iseckani mladi luk, rotkvice i lišće korijandera.
Ne znam kako vi, ali ja nisam neki ljubitelj naručivanja kineske hrane. Razlog tome je što većina ovdašnjih kineskih restorana funkcioniše tako što prave jeftinu i ne tako kvalitetnu hranu, uglavnom za carry-out. Međutim kada se ta hrana pravi kod kuće uopšte loše ne ispadne. I nije mi važno da bude što autentičnija, ja to volim da pravim prema svom ukusu. Takvo je ovo jelo, koje se veoma lako sprema, i pri tome možete da mu dodajte razne sastoje, šta imate tog trenutka u frižideru ili špajzu. Zato je prženi pirinač sa razlogom omiljeno jelo na Dalekom istoku.
Pored toga što ga prave sa ostacima prethodno skuvanog pirinča, umesto sa piletinom možete da ga spremate sa junetinom, račićima, šta god vam je pri ruci. Pored proteina tu je i razno povrće, to može da bude luk, šargarepa, grašak, brokoli, stabljike celera, paprike, špargle, spanać, a ja sam videla da stavljaju i ananas. Možete da jelu dodate i ljutu papričicu, ako volite ljuto.
Ako volite kinesku kuhinju pogledajte recepte i za ova jela:
sastojci za skuvani pirinač(ovde pogledajte kako da ga skuvate)
300g jasmin ili basmati pirinča
1 1/2 kašika ulja
1 1/2 kašičice soli
600ml vode
ostali sastojci:
1+1+1 kašike ulja (može i puter)
1/2 kg pileća prsa ili drugi delovi piletine bez koske, natapkajte ih papirnatim ubrusom, i isecite ih na manje komade i malo posolite
1-2 jajeta, umućena
4 mlada luka, iseckana (ostavite malo za služenje)
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 šargarepe, oljuštene i isečene na tanke prutiće, ili kockice
1 šaka svežeg ili graška iz konzerve, opciono
1 stabljika celera, iseckana
1/2 kašičice ulja od susama
3-4 kašike sojinog sosa
So i biber prema ukusu
priprema:
Najpre skuvajte pirinač, prema ovim upustvima. Pošto je pirinač skuvan, ostavite ga u poklopljenoj u šerpi oko 5 minuta, a zatim varjačom nežno promešajte i sačekajte da se malo ohladi.
Za to vreme u voku, ili u dubljem tiganju, zagrejte 1/2 kašike susamovog ulja i 1 kašiku ulja na jačoj vatri (6/10). U tome propržite iseckanu piletinu sa obe strane, iz dva puta. Izvadite piletinu, i dodajte voku 1 kašiku ulja i u tome propržite iseckan luk, mladi i beli, šargarepu, celerove stabljike i grašak, oko 5 minuta. Dodajte malo soli, imajte na umu da ćete kasnije dodati slani soja sos. Napravite prazan prostor u voku i u tome brzo propržite umućena jaja. Na kraju dodajte skuvani pirinač, 3-4 kašike soja sosa, ulje od susama, 1 kašiku ulja, isprženu piletinu, i sve pržite na jakoj vatri uz mešanje, 3-4 minuta. Dodajte još soli ako je potrebno i mlevenog bibera.
Volim kiševe, posebno kiš Loren, ali često nemam dovoljno strpljenja da napravim koru, iako je to vrlo važan deo. Treba to umesiti, pa još peći, i tako se oduži ceo proces. E, kad hoću nešto jednostavno i brzo, a što veoma podseća na klasičan kiš, onda pravim ovaj kiš bez kore. Veoma podseća na fritatu, još jedno omiljeno mi jelo, ali kiš sadrži slatku pavlaku/mleko i sve vreme se peče u rerni.
Možete slobodno da ga služite kao glavno jelo uz salatu i neku čorbicu, ja sam ovaj na slici služila uz kremastu čorbu od leblebija, ili kao predjelo, ili čak za doručak i užinu.
Možete ovakvom kišu dodavati razne sastojke, ali ja se ipak držim tradicionalnih – slaninica, grijer sir i spanać. Grijer je meni savršen sir za ovo jelo, ali postoje i ok zemene kao što su ementaler, gauda ili jarlsberg.
Ako poželite da ovom kišu napravite koru, onda recept za nju pogledajte ovde.
Tačno može da se vidi na slikama da su žumanca jaja koje sam koristila bila izrazito narandžasta, na moje veliko iznenađenje, baš onakva kakva sam koristila u Srbiji. Setila sam se pijace koju sam nedavno posetila u Srbiji, i jaja, raznog zeleniša i povrća, i tog neverovatnog zadovoljstva koje čovek ima kad poseti naše pijace. Volim ja i američke pijace, već sam o njima pisala, ali one su drugačije, pomalo pretenciozne, naše su više narodske, tu možete da sretnete vrlo različit svet. Srpske pijace su jedinstvene ne samo zbog obilja sveže hrane, već su pune zanimljivih i živopisnih likova koji na njima rade. Nadam se da sam deo te atmosfera uspela da uhvatim na mojim fotografijama koje možete da vidite ispod recepta.
Jednostavni kiš bez kore sa sirom, slaninom i spanaćem
sastojci:
8 krupnih jaja
250ml slatke pavlake (bez šećera)
3/4 kašičice soli
1/2 kašičice bibera
80g grijer sira (ementaler ili gauda kao zamena), izrendanog
60g slanine
1 kašika maslinovog ulja
200g spanaća
1 kašičica dižonskog senfa
1 kašika majčine dušice, iseckane
3 kašike vlašca, iseckanog
za služenje: zelena salata ili rukola
posuda za pečenje tarta ili pita, prečnika oko 28cm.
puter za premaz
priprema:
Najpre ispecite ili ispržite slaninu dok ne postane hrskava. Ocedite je od masti tako što ćete je položiti na papirnati ubrus, pa kad se ohladi iseckajte je na sitne komade.
Spanać takođe propržite u maslinovom ulju dok ne omekaša.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Sud u kojem će se peći dobro namažite puterom.
U većem sudu umutite jaja, pa im dodajte slatku pavlaku, so, biber, senf, majčinu dušicu, izrendani sir i na kraju iseckanu proprženu slaninu i spanać. Smesu promešajte i ravnomerno sipajte u sud. Preko stavite iseckani vlašac.
Pecite kiš oko 40 minuta, dok centar ne postane čvrst i gornja korica blago zarumeni.
Služite kiš kad se malo prohladi, najbolje uz salatu.
Dok kriziram celog meseca marta, u kom je proleće više hladno i okrutno, nego toplo i nežno, gledam da u mojoj kuhinji spremam hranu koja podseća na proleće, kako svojim bojama, tako i mirisima i ukusom. Zelena boja je ključna, ona asocira na novi početak, prirodu koja se budi, život. Zato sam odabrala kobinaciju spanaća i špargli, možete da je nađete i ovom zanimljivom kišu na mom blogu. Tu je i mladi luk, mada možete da koristite i običan crni. Korica limuna ume da oživi svako jelo, a i timijan (majčina dušica) ide dobro svuda. Na kraju tu je i isprženo jaja na oko, jer uvek lepo ide uz zeleno povrće, a i nije loše imati malo proteina u jelu.
Uživala sam u ovom rižotu, i sigurna sam da će se i vama podjednako svideti. Ne zna se šta je lepše, osvežavajući ukus limuna i spanaća, miris belog vina i parmezana i hrskavi komadi špargle u kontrastu sa kremastom teksturom rižota. Za pripremu rižota vam ne treba više od pola sata, ovaj moj video može puno da vam pomogne u spremanju.
Prolećni rižoto sa spanaćem i šparglama
sastojci:
200g spanaća, jedna veza (operite spanaća, osušite pa iseckajte)
1/2 veze špargli (pre nego što ih stavite da se kuvaju, isecite im krajeve na 2-3 cm)
2 kašike maslinovog ulja
3 + 1 kašike putera
1 veći čen belog luka, izgnječen
4 mlada luka, ili običan luk, iseckan
par grančica svežeg timijana (majčine dušice)
350g Arborio ili kočanskog pirinča, oni su najbolji za pravljenje rižota
200ml belog suvog vina
1200ml pileće supe
2 kašike limunovog soka
Izrendana korica jednog limuna
40g parmezana, sveže izrendanog
So i biber prema ukusu
priprema:
Pripremite sve sastojke unapred. Iseckajte luk i spanać, izrendajte parmezan, zagrejte supu do vrenja, i onda je kuvajte na vrlo tihoj vatri dok se sprema rižoto. Ali pre svega blanširajte špargle u kipućoj vodi. Nemojte da ih dugo kuvate, one bi trebalo da zadrže čvrstinu, a zatim ih potopite u hladnu vodu zajedno sa ledom pa ocedite. Potom ih iseckajte, svaki komad na 3-4 dela.
U većem, dubljem, tiganju ili plićoj šerpi zagrejte maslinovo ulje i 3 kašike putera, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov miris, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan mladi ili crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Takođe, dodajte iseckani timijan. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta prženja, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu, dodajte po jednu kutlaču supe. Kuvajte uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov.
Negde pri kraju kuvanja dodajte iseckan spanać pirinču i on će brzo da se skuva.
Trebalo bi da pirinač bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Ukoliko ponestane supe, dodajte vrelu vodu. Takođe, rižoto ne sme da bude ni previše tečan, a ni gust, više kremast. Ja na kraju dodam so, imajte na umu da je pileća supa slana, kao i parmezan. I sveže samleven crni biber, to je odličan začin za ovo jelo. Sklonite rižoto sa vatre i onda na kraju umešajte 1 kašiku preostalog putera, izrendan parmezan, i iseckane obarene špargle.
Na kraju ispržite jaja na oko, ili ih čak poširajte, i njih služite uz pripremljeni rižoto. Dodajte izrendani parmezan i malo tucane ljute paprike preko jela.
Dođe i to doba godine kada treba malo prikočiti i uvesti zdravije navike kada je ishrana u pitanju. Početak proleća nas upozorava da posle njega dolazi leto i da nije loše da se na vreme poradi na stasu. Da se ne bi opterećivali i mučili raznim dijetama, najbolje je promeniti ishranu, ali tako da nema gladovanja i da su obroci zdravi i ukusni. I ono što je veoma važno, hrana treba da izgleda lepo i izazovno, što ljudi često zaboravljaju. Sada ćete videti kako sami da napravite jelo koje izgleda kao iz fensi restorana, čak možete da ga slikate i okačite na Instagram, da vidi svet kako uživate u zdravom životu, što da ne?
Ranije sam već pisala na blogu o tome kako da napravite dobru salatu, pa i snimila video o tome, možete i tu da dobijete razne ideje, ovo je nastavak sličnog pristupa.
Hrana u činiji nije neki novi koncept, već odavno je u ponudi, verovatno da se izbegne hleb, tortilje i ostala testa. Opet nisu to ni klasične salate, jer u njima ima mesa, bogate su raznim sastojcima, i kad ih pojedete dugo niste gladni. Zovu ih i “Budine činije” (Buddha bowl), kada je izbor sastojaka vegeterijanski. Ono što ih čini tako popularnim, pored lepog izgleda, je to što se vrlo lako i brzo spremaju. Takođe, možete da se igrate raznim sastojcima, nema preciznih recepata. Opet ne možete da stavljate tek tako sastojke, oni moraju da se lepo slažu. Zbog toga sam vam pripremila par ideja, ono što ja spremam i najviše volim.
Kad pričamo o zdravoj ishrani imala bih štošta da kažem na tu temu, jer živim u Americi. Pre neki dan listam neki modni katalog i primećujem da baš dominiraju izrazito puniji modeli, i pitam se kako se isplati kompanijama da reklamiraju garderobu na taj način, jer, iskreno, ona na njima ne izgleda privlačno. Na kraju, volim da vidim retko lepe žene u katalozima, nije mi uopšte problem što su zgodnije i lepše od mene. I onda se setim, pa ti si sad sa regularnom težinom u znatnoj manjini, više nisi ciljna grupa, nema velike zarade od tebe i tebi sličnima.
Hajde ti katalozi, to i nije toliko bitno, nego što se svim silama po medijima normalizuje gojaznost, iako su posledice takvog načina života jako loše i po fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Kompanije koje propagiraju to ne rade zato što žele dobro ljudima, njima je prvenstveno cilj zarada, i to je ok, ali njihovo licemerje je neprihvatljivo. Nije u redu da su ljudi toliko gojazni, posebno mladi.
I nije uopšte lako smršati, promeniti ceo način života, za to je potrebno mnogo volje i upornosti. Ja moram da se dosta kontrolišem da bi održala kilažu, mogu da zamislim koliko je teško izgubiti dosta kilograma, zaista se divim takvim ljudima. Zato je vrlo važno da se dobre navike usvoje još od malena, u porodici. Nemojte nikada da mislite da je kuvanje gubljenje vremena, to je velika garancija da će vam deca kad porastu imati zdrave navike. Verujte mi, kad vidite koliko je ovde epidemija gojaznosti velika, a to se svuda širi zbog obilja loše i jeftine hrane, kao i nedostatka domaće hrane, svaka žrtva ima smisla.
Zavisnost od junk hrane je danas ogroman izazov, da ne pominjem pasivni način života. Ovde recimo ljudi skoro da ne koriste javni prevoz, često ako ne živite u gradu ne možete ništa da obavite peške. Na neki način je ironično, tokom istorije smo gledali da uštedimo vreme i energiju na naporne i dosadne fizičke poslove, takođe da obezbedimo što više hrane, a sada opet moramo da trošimo vreme i energiju da smanjimo posledice tog novog automatizovanog načina života.
Ipak, smanjenje kilograma ne mora nužno da znači i dobru stvar, bizaran događaj iz komšiluka me je uverio u to. Imamo porodicu u našem bloku, mlađi su ljudi od nas i imaju mlađu decu. Pre izvesnog vremena muž se preko noći prepolovio, mada i nisu bili preterano gojazni. Imao je onu operaciju smanjenja želuca i to mu je pomoglo da puno smrša, i verovatno zdravije navike u ishrani. Odjednom se prozgodnio, postao frajer, i kad biste ga videli sa ženom odmah bi pomislili, čudno da i ona nije malo poradila na svom izgledu. I onda jednog dana čujem da se razvode, juče sam videla kamion za preseljenje ispred njihove kuće, i baš me je pogodilo. Ne družimo se nešto sa njima, ali mi je mnogo žao, pre svega dece. Kako je skinuo kilograme i preporodio se, muž je odjednom postao popularan među ženskim svetom, svemu tome je sigurno doprinela i kriza srednjih godina, i sad šeta novu devojku, porodica ga više ne zanima. Pomislih na one njihove porodične slike na Facebooku – svake godine bi se slikali sa uramljenom slikom iz prethodne godine, i onih još iz ranijih, tako da je svaka sledeća slika imala jednu više sliku. Tužno je što je zaustavljen niz.
Ideje za ručak u činiji
Ovo su osnovni sastojci za ručak u činiji:
salata (zelena salata, rukola, lisnati kelj, mladi spanać)
salatni preliv (ovde možete da vidite recepte za razne prelive)
koštunjavi plodovi i semenke (orasi, bademi, susam, semenke od bundeve i suncokreta)
začini i začinsko bilje (crveni i mladi luk, bosiljak, ljuta tucana paprika, kumin, zatar)
Meksički ručak
Ovo jelo je inspirisano buritom iz Chipotle restorana, kako se pravi pogledajte ovde. Sa ovim sastojcima ne možete da pogrešite. Ako poželite još izraženiji ukus meksičke hrane, dodajte kumin i tucanu ljutu papriku.
Ova kombinacija ne traži nikakav poseban odlazak u kupovinu, konzerve tunjevine i leblebija svako domaćinstvo bi trebalo da ima. Ako nemate zelenu salatu a vi napravite krutone, prepečen hleb sa maslinovim uljem. Možete da koristite i sardinu umesto tunjevine, i da je spremite na ovaj način. Stabljike celera se sjajno slažu sa tunjevinom.
sastojci:
zelena salata
tunjevina, iz konzerve
leblebije, iz konzerve
stabljika celera, iseckana
masline
crveni luk, iseckan
preliv: maslinovo ulje, sok od limuna
so i biber prema ukusu
Ručak sa piletinom i halumi sirom
Svaki put kad odem u restoran Nando’s Peri-Peri, inače lanac vrlo pristojnih restorana koji kombinuje karibsku i portugalsku kuhinju, jedem isključivo ovo jelo, toliko mi se dopada. Obožavam halumi sir, kojeg nabavljam u jednoj emigrantskoj radnji po ok ceni, inače nije jeftin. Kad se ispeče u tiganju i iskombinuje sa paradajzom, kukuruzom, zelenom salatom i piletinom, koja je lepo začinjena, uz preliv od limete, dobijate fantastično jelo. Krutoni su takođe sjajan dodatak, lako možete da se navučete na njih.
preliv: maslinovo ulje, sok od limete i lišće korijandera
so i biber prema ukusu
Proteinski ručak bez mesa
Kiseli sastojci, kao što su turšija ili feta sir, ovakvim jelima daju puno na lepom ukusu. U tom slučaju nema potrebe za specijalnim prelivom, dovoljno je samo maslinovo ulje, so i biber.
