Klafuti sa malinama, i priča o Džuliji Čajld

Klafuti sa malinama

Konačno sam dobila baš dobar klafuti (clafoutis). Ranije je bio ili nedovoljno pečen ili nezadovoljavajuće teksture, ovaj je baš potaman. Unutra je divno kremast, custardy što bi se reklo na egleskom jeziku, znači da je kao čvrst krem, a spolja po ivici je hrskav, sad znate o čemu vam priča. I ukus voća. Sa malinama svaki kolač je čudesan.

Ovo je recept Džulije Čajld, u njen originalno idu trešnje, mada ovaj kolač je odličan i sa višnjama i kajsijama. Ja sam iz nekog razloga dodavala iseckane pistaće, potpuno nepotrebno, jer ovaj kolač treba da ostane jednostavan, nema potrebe dodavati još ukusa i teksture. Pospite ga samo šećerom u prahu i to će biti sasvim dovoljno.

Kolač se jede još dok je topao. Ovaj moj je nestao u roku od petnaest minuta.

klafuti sa malinam

 

O Džuliji Čajld

Ukoliko pratite moj blog već ste primetili zastupljenost recepata Džulije Čajld, to je zato što volim francusku kuhinju, i osim toga ona mi se jedan od omiljenih kulinarskih gurua. Ti recepti su:

Goveđi gulaš

Pisaladijer

Torta kraljice od Sabe

Đenovska torta od čokolade i malina

 

Ako živite u Americi onda znate da je ona neka vrsta ikone, ne samo u gastronomskom svetu već generalno u pop kulturi. Intersovanje za nju je obnovljeno poslednjih godina posle izlaska filma Julie & Julia, a i po objavljivanju njene autobiograske knjige Moj život u Francuskoj (My Life in France). Oba dela su izuzetna i preporučujem ih svakom ko se bavi kuvanjem.

Džulija Čajld je ostavila dubok trag u američkoj kulinarskoj tradiciji tako što je prenela znanja i tehnike sofisticirane francuske kuhinje Amerikancima koji su u to vreme, 50 –ih i 60-ih godina prošlog veka, znali samo za procesuiranu, brzu i neukusnu hranu. Ne zna se kako joj je to pošlo za rukom, ali njena prva knjiga Mastering the Art of French Cooking, postala je best seler, što je u to vreme bilo vrlo neuobičajno za kuvare. I dan danas se ova debela knjiga (u međuvremenu je napisala i drugi deo) smatra kulinarskom biblijom. Sa današnje tačke gledišta njeno delo je pozamašno, prepuno informacija, skoro kao enciklopedija, nažalost nema fotografija, samo crteži, i za moj ukus previše komplikovana, kao što je i sama francuska kuhinja.

Kada bih mogla da biram šta da budem u sledećem životu onda bi to sigurno bila Džulija Čajld. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bih, verujte mi, pristala da porastem njenih 188 cm i zauvek se odreknem nošenja visokih štikli: život u Parizu u mom omiljenom periodu (kraj 40-ih i početak 50-ih), kreativan i ekscentričan brak, uživanje u autentičnoj francuskoj kuhinji, uspeh i uticaj na naciju koja do nje nije ni znala šta znači kultura i umetnost kuvanja.

Džulija je rođena u veoma imućnoj porodici iz Kalifornije, što joj je omogućilo školovanje u najprestižnijim školama. Ipak, u svojoj mladosti ona nije pokazivala posebne talente niti se po bilo čemu izdvajala, bila je kako ju je njen muž opisivao prosečna i nefokusirana.

Za vreme Drugog svetskog rata radi u američkoj obaveštajnoj službi, gde u Šri Lanci upoznaje Pola Čajlda, ljubav svog života, koji će joj postati muž i koji će uticati na njena kasnija interesovanja. Bili su sjajan par, živeli su život punim plućima. On boem, umetnički i hedonistički nastrojen, ona praktična, temeljna i posvećana.

Posle rata zbog posla njenog muža odlazi u Pariz da živi što će se pokazati kao prekretnica u njenom životu. Pariz u to vreme, iako osiromašen od rata, i dalje je prepun šarma kome Džulija Čajld neće odoleti. Tamo će voditi skroman život, ali prepun prijatelja i doživljaja, a tu će steći i ogromna saznanja o kuvanju.

Prilikom putovanja u Pariz, oni brodom pristaju na obalu Normandije, gde će u jednom restoranu probati čuveno lokalno jelo Sole meunière. To jelo će ostaviti ogroman utisak na nju, posle će se pola veka kasnije prisećati svakog detalja u svojoj autobiografiji, i to se uzima kao ključni momenat u njenomj kulinarskoj karijeri.

Dok njen muž radi, ona se dosađuje u Parizu, i zato rešava da se upiše u čuvenu školu kuvanja Cordon Blue. Zatim upoznaje Louisette Bertholle i Simone Beck sa kojima će raditi na svom prvom kuvaru Mastering the Art of French Cooking. Kasnije odlazi da živi u Marsej, gde se zaljubljuje u južnofrancusku kuhinju.

Džulija, kako u životu tako i u kuvanju, imala je studiozan i temeljit pristup, a opet sa druge strane umela je tome da doda neposrednost i ono što Amerikaci zovu fun (zabavnost). Njen karakter, impozantna pojava, posvećenost i ljubav prema kuvanju i autentičnost doneće joj ogromu slavu kao autoru brojnih televizijskih emisija o kuvanju u kojima je učestvovala tokom skoro cele druge polovine dvadesetog veka. Interesantno je da joj se slava dogodila u njenim pedesetim.

Mnoge njene emisije su snimljene u njenoj kuhinji, koju je muž Pol specijalno projektovao da odgovara njenoj visini i koja se danas čuva u Smithsonian Muzeju američke istorije u Vašingtonu. Oko njene kuhinje uvek je najveća gužva što samo govori o značaju i popularnosti Džulije Čajld među Amerikancima.

Meni se učinila mala, pogotova za današnje američke standarde. Ipak, bakarne šerpe koje je puno koristila, i ostalo posuđe i pribor bih rado imala u svojoj kuhinji.

U svojim emisijama Džulija Čajld se rado odjavljivala jednom rečenicom sa kojom ću i ja da završim ovaj članak  „Bon Appetit“.

Za kuvar 8 (1 of 1)
Kuhinja Džulije Čajld u Muzeju američke istorije, Smithsonian, Vašington

 

Klafuti sa malinama

Klafuti 4-1


Sastojci:

320g malina

70g  šećera

3 jajeta

Prstohvat soli

1 kašika ekstrakta vanile

65g brašna

300ml mleka

2 kašike otopljenog putera + da namažete sud za pečenje

 

Za posipanje: šećer u prahu

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25cm.

Umutite mikserom jaja i šećera, pa tome dodajte brašno, mleko, ekstrakt vanile i otopljeni puter. Dobićete retku smesu. Najpre u sud stavite oko 1/3 testa i to pecite 10 minuta. Izvadite testo iz rerne i po njemu rasporedite maline, preko njih prelijte 2/3 testa i stavite da se peče još 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.

Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.

 

Continue Reading

Tart sa jagodama

Francuski tart

U mnoštvu predivnih poslastica koje nam dolaze iz francuske kuhinje ova se izdvaja po svojoj lepoti, kako inače da izgleda kolač u kome je voće glavna dekoracija. Da ne pominjem ukus, znate već i sami da obožavam poslastice sa voćem.

Ovaj kolač može slobodno da se svrsta u kategoriju onih koje je prilično lako prave, a ostavljaju impresivan utisak deserta kojeg je teško pripremiti. Često se viđa u vitrinama poslastičarnica, neretko u mini izdanju. Osim jagoda može da se koristi razno voće, kupine, grožđe, breskve, kajsije, kivi, i kad se lepo arnažira izgleda prelepo. Preko voća se stavlja želatin ili džem od kajsija ili crvenih ribizli, koji ima puno pektina, što daje voću lepu glazuru.

Pored voća tu su kora i krem. Kora je  tipična za francuske slatke tartove, pâte sablée, a što se krema tiče gotovo se uvek koristi poslastičarski krem, baš sam o njemu pisala u prethodnom postu.

Tart sa jagodama

Sinoć sam bila na sjajnom koncertu, veče balkanske muzike u Baltimoru. Svirala su dva benda, jedan lokalni koji je uglavnom svirao rumunsku muziku, a drugi bend je bio Slavic Soul Party iz Bruklina. Ovaj poslednji, daleko poznatiji, je svirao muziku sa juga Srbije, cigansku sa mnogo upliva džeza, neki neobičan hibrid, divlji i zavodljiv ritam koji vas tera da non-stop igrate. I da, palo je kolce usred Baltimora, iako nas je tek nekoliko bilo iz Srbije. Bilo je neobično videti Amerikance, raznih rasa, i vrlo različitih godina, kako đuskaju uz našu muziku, to su isti pokreti koje viđate na našim veseljima, samo što su bili više funky. Tu je bilo par starijih parova koji se nisu zaustavljali celu noć, bili su glavni na podijumu za ples. U Americi na ovakvim događajima ćete videti ljude raznih dobi, uopšte nije zastupljena samo mlada publika kao kod nas, i to je super. Gledajući ih kako plešu, kako ih nosi neverovatna energija, shvatam kako dobra muzika, kao uostalom bilo koja umetnost, ima univerzalni jezik, kako nadahnjuje, bez obzira iz kog dela sveta došla, i to što je ne poznajte uopšte nije problem da uživate u njoj.

Trubači, kao i glavni bubnjar, koji je verovatno frontmen grupe, su bili sjajni, svi odreda, ali meni je srce ukrao harmonikaš (šta ću kad sam slaba na taj instrument, uključujući frulu), bila sam ubeđena da je naš čovek, u stvari je Amerikanac, kao i cela postava u bendu.

I tako, bila sam u kolu drugi put u roku od mesec dana, prvi put je bilo na srpskom festivalu u Potomaku, nedaleko od Vašingtona… i šta da vam kažem, I liked it!

 

 

Tart sa jagodama

Tart sa jagodama


Sastojci

za krem:

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

 

za koru:

160g brašna

3 kašike šećera

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

 

Oko 1/2 kg jagoda ili nekog drugog voća iseckanog na deblje listove

 

za glazuru: 1/2 kašika želatina ili 2 kašike džema od kajsija ili crvenih ribizla

 

Priprema krema:

Najpre pripremite krem, i to par sati pre, da bi se dovoljno ohladio i stegao. Priprema poslastičarskog krema je opisana u ovom postu.

 

Priprema kore:

U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim postepeno dodavajte hladnu vodu, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i  zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Pripremite pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28cm.

Izvadite testo iz frižidera, i oklagijom ga razvucite na radnoj površini koju ste posuli sa malo brašna, ili ga razvlačite na papiru za pečenje. Razvučeno teso prenesite oklagijom ili papirom za pečenje na pleh, rasporedite ga uz ivicu. Inače testo treba da prelazi preko ivice, nemojte da ga vučete, odstranite višak tako što ćete preći oklagijom preko pleha. Preko testa stavite aluminijumsku foliju, a na nju oko 1/2kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 10 minuta, a zatim izvadite pasulj i foliju i viljuškom testo izbockajte na nekoliko mesta. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.

Ostavite koru da se potpuno ohladi.

Priprema glazure:

1/2 kašike želatina u prahu stavite u 4 kašike hladne vode. Posle 10 minuta zagrejte sve na pari ili u mikrotalasnoj, dok smesa ne postane potpuno tečna. Kad se malo prohladi kuhinjskom četkicom premažite voće na tartu.

Ukoliko koristite džem od kajsije ili ribizle zagrejte ga sa 1 kašikom vode, pa time premažite voće.

Slaganje tarta:

U ohlađenu koru rasporedite poslastičarski krem. Ako je suviše gust, sačekajte da se malo zagreje. Preko njega ređajte iseckane jagode u vidu koncentričnih krugova. Na kraju stavite glazuru preko voća. Kad se glazura stvrdnula tart izvadite iz pleha i služite ga.

 


Tart sa jagodama

Continue Reading

Ekleri za tea party

ekleri i princes krofne

Kad smo pravile planove u vezi rođendanske žurke, obe smo se složile, moja ćerka i ja, da će ekleri biti odličan izbor za njen tea party, pored makaronsa i čajnih sendviča. Ideju smo dobile još dok smo gledale The Great British Baking Show, jednu od najboljih kulinarskih serija. U poslednjoj sezoni jedan od zadataka je bio da takmičari naprave eklere, čuvenu francusku poslasticu. Tu sam pokupila par saveta, a i stekla sam utisak da su odlični za dekoraciju, pogotovu onu veselu, male damice će biti oduševljene.

Kad smo osmislili meni, krenuli smo u pripremu dekoracije. Pala mi je na pamet ideja da devojčicama napravim damske šeširiće, što mi je puno vremena uzelo, ipak toliko su bili slatki da je vredelo. Ali ni to nije bilo dovoljno, nego smo rešili da napravimo nešto kao selfie station, i za to se pobrinuo moj muž, sam ga je napravio.

Dekoracija za dečiju žurku

Ovo je bio prvi put da moja ćerka sama slavi rođendan, pre toga su uvek bili zajednički rođendani sa bratom. Planirali smo da malo smanjimo doživljaj sa rođendanskim žurkama, uvek se puno naradimo oko njih, ali na kraju nismo mogli da se kontrolišemo, činjenica je da muž i ja mnogo volimo da organizujemo žurke. Iako dosta vremena i truda uložimo mi jednostavno uživamo u takvim projektima. Obaška što volimo da vidimo zadovoljna i srećna lica naših gostiju.

Tea party 25-1

selfie station

Verovatno ću ove eklere uskoro ponovo praviti, pošto nisam baš zadovoljna kako su vizuelno ispali, plus nisam imala vremena da ih pažljivije fotografišem, sve je bilo u trku, ali što se tiče ukusa i teksture fenomenalno su ispali i zato moraju da se nađu na blogu. U suštini uopšte nisu teški za pravljenje, isto se prave kao princes krofne, jedino što su izduženog oblika i imaju glazuru, sve ostalo je isto. Naravno da nisam izdržala da ne napravim omiljeni kolač mog detinjstva, kad već pravim eklere.

Pravila sam ja ranije princes krofne koristeći ovaj recept, ali ovaj put sam koristila drugačiji recept za testo, mislim da mu mleko i puter ipak daju bolji ukus, i poslastičarski krem sam prvi put pravila po jednom novom receptu, potpuno drugačijem, i mogu da vam kažem da je to najlepši krem koji sam u životu napravila. Prvom prilikom ću ga ponovo praviti i već znam koja će to poslastica biti.

Pošto je žurka bila za decu onda sam pravila manje eklere, čak ih nisam ni sekla, nego sam ih punila kremom, jer sam se plašila da će se deci razlivati krem. Takođe, otvor na pipku dresir kese je bio previše uzak, sledeći put ću koristiti veći, mislim da je najbolje da bude prečnika između 1 1/2 i 2cm.

Iste ove sastojke možete da koristite za pravljenje princes krofni, možete čak da im stavite čokoladnu glazuru. Umesto poslastičarskog krema probajte jedan drugi popularni krem koji se stavlja u eklere a to je krem od limuna (Lemon curd).

ekleri i princes krofne

Kad je žurka bila pri kraju, a bila je vrlo intezivna, bilo je osamnaest devojčica, jedna mama je došlo da pokupi svoju ćerku koja ide u školu sa mojom ćerkom. I dok se zahvaljivala morala je da mi ponovo pomene kako je veoma srećna što je upoznala srpsku kulturu na ovom događaju u školi, i kako joj se mnogo sviđa pesma na srpskom koju je moja ćerka pevala tom prilikom (ta pesma je bila, verovali ili ne, ogroman hit) i onda je rekla svojoj ćerki, Hajde, kaži teti hvala na srpskom. Dete već vidno umorno jedva gleda i ne zna šta da kaže. Hvala, tako se kaže, rekoh. Hvala, ponovi dete, i ode kući.

kolači za dečiju žurku

Ekleri

ekleri


Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

 

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

 

Sastojci za glazuru:

225g gorko-slatke čokolade za kuvanje

175ml slatke pavlake

 

Sastojci za dekoraciju:

Iseckani prepečeni bademi, lešnici i pistaći.

Razno bobičasto voće – maline, borovnice i kupine.

Razne ukrasne perlice.

 

Priprema krema:

Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Pored fenomenalnog ukusa i odlične gustine, prednost ovog metoda pravljenja krema je taj što uopšte nema gromuljica.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje, ispod možete da iscrtate dimenzije eklera, biće vam posle lakše da istiskujete testo. Dužina eklera neka bude 10-15 cm. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika 1 1/2cm -2cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve žicom za mućenje ili varjačom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu, verovatno će vas u nekom trenutku zaboleti ruka od mešanja. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti.

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite 10-15 minuta dok lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo i neće moći da dobro drži krem.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.

Priprema čokoladne glazure i dekoracija:

Zagrejte dupli sud ili stavite posudu, najbolje vatrostalnu staklenu, na šerpu u kojoj se nalazi voda. Tu zagrejte čokoladu do topljenja i onda dodajte slatku pavlaku. Sve dobro promešajte. Ostavite posudu da se greje na pari dok umačete eklere u ganaš.

Možete najpre da isečete pecivo na pola zatim da ga filujete, ili da ga punite uz pomoć dresir kese i izduženog tankog pipka. Ako ne sečete pecivo onda ga probušite na tri mesta po gornjoj površini, sa strane i u sredinu, i onda punite svaki deo, da bi bili sigurni da će ekler biti ravnomerno ispunjen kremom. Posle ćete te rupe zatvorite čokoladnom glazurom.

Još dok je čokoladna glazura topla pospite ekler raznom dekoracijom. Sačekajte da se glazura stvrdne a onda služite eklere .

 

Continue Reading

Peach Melba (Poširane breskve sa pireom od malina i sladoledom od vanile)

voćni kup

Popularni letnji dezert sa poširanim breskvama, pireom od malina i sladoledom od vanile, prvi put napravljen negde krajem devetnaestog veka od strane francuskog kuvara Ogista Eskofijea u čast operske pevačice Neli Melba, koja je često pevala u Vagnerovim operama.

Originalno dezert je bio serviran na ledenoj skulpturi u obliku labuda, na sladoledu su bile polovine poširanih breskvi a preko njih se nalazio preliv od malina. Fora je da se vidi ta obla polovina poširane breskve, ali ja sam se malo igrala služeći ih u teglicama.

Jednom sam pravila Peach Melba pitu, i super je ispala, ovde vam je recept za kore za američku pitu, a vi samo u nju ubacite veću količinu breskvi i manju količinu malina.

Inače kod nas baš zavladale vrućine. Tipično leto u Baltimoru – visoke temperature, neviđena vlaga, mutno nebo i bez daška vetra. Za razliku od mojih sugrađana ja ne volim klimu, gledam da je što manje koristim. Jedan od razloga je taj što volim da mi “struji” vazduh kroz otvorene prozore, i iskreno, mi sa Balkana imamo urođenu averziju prema AC, uopšte ne preterujem kad to kažem. Pošto je toliko toplo i vlažno, moram da koristim mrsko mi hlađenje, i ne prija mi uopšte jer se osećam kao u bunkeru. Za par dana brišem odavde i samo molim Boga da ne bude tako toplo na Balkanu kao prošle godine. Do tada konzumiram samo ovakve hladne poslastice.

 

Peach Melba (Poširane breskve sa pireom od malina i sladoledom od vanile)

Voćni kup

 


Sastojci za 4 osobe:

4 breskve, ne previse mekane

5 kašika šećera

 

Za preliv od malina:

100g svežih malina

1 kašičica limunovog soka

2 pune kašike meda

 

Sladoled od vanile

Sveža nana za dekoraciju

 

Priprema:

Najpre breskve potopite u kipuću vodu na jedan minut, a zatim ih stavite pod hladnu vodu i skinite kožicu sa njih. Prepolovite ih i stavite u frižider.

Napravite pire od malina tako što ćete u blenderu izblendati sveže maline sa medom i sokom od limuna.

U šerpici zagrejte 3 šolje vode sa šećerom, kad sirup počne da ključa u njega stavite brskve da se kuvaju po dva minuta sa obe strane. Izvadite breskve i ohladite ih u frižideru.

U četiri posude rasporedite sladoled od vanile, po dve polovine poširane breskve i preko toga stavite preliv od malina. Služite odmah dezert.

 

Voćni kup

Continue Reading

Pisaladijer, francuska pica

Pisaladijer

Pissaladière je francuska pica iz Provanse. Korica joj je deblja od one iz Italije a i nadev je drugačiji, nema paradajza ni sireva. Ako volite mediteransku kuhinju ovo je pravo jelo za vas.

Nadev za ovu picu je uvek isti, karamelizovani crni luk, inćuni i crne masline, Niçoise, ili bilo koje druge. Možete da je služite kao predjelo, super je kao party food, mada nije loša ni za doručak. Obavezno služite Pisaladijer uz vino, najbolje Roze.

Mislim da sam praveći ovaj Pisaladijer dosta koristila recept Džulije Čajld, koja je inače bila veliki zaljubljenik u provansalsku kuhinju.

 

Pisaladijer

Pisaladijer

 


 

Sastojci za testo:

550g brašna

2 pakovanja suvog kvasca

1 ½ kašičica soli

1 kašičica šećera

1 ¼  čaša tople vode

3 kašike maslinovog ulja

 

Sastojci za nadev:

800g luka, iseckanog na tanka rebarca

3 čena belog luka, zgnječena

¼ šolje maslinovog ulja

Par grančica svežeg timijana

2 komada lovorovog lista

So i biber

Dve šake iseckanih crnih maslina  (po mogućstvu Kalamata i oil-cured (crne masline koje su usoljene, bez marinade)

20-tak inćuna iz teglice sa uljem

 

 

Priprema:

Stavite iseckan crni luk da se prži na ulju, na tihoj vatri. Dodajte mu zgnječeni beli luk, timijan, lovorov list, so i biber. Dinstajte luk oko 45 minuta uz povremeno mešanje, dok ne dobijete luk sličan onom za prebranac, ili ako volite možete i duže da ga kuvate dok ne pobraoni. Na kraju izvadite lovorov list, grančice od timijana i beli luk.

Za to vreme zamesite testo. Ovde ću opisati način na koji ja to radim, a vi ste slobodni da mesite testo kako vama odgovara, ručno, mikserom za testo ili u multipraktiku. Stavite brašno u multipraktik, i pulsirajte par puta da bi ste dobili efekat prosejanog brašna. Zatim mu dodajte kvasac, so, šećer i ponovo izmešajte masu. Kroz gornji otvor, dok mešate testo, postepeno dodavajte toplu vodu i na kraju maslinovo ulje. Testo je spremno kad počne da se odvaja od zida, posle ne više od minut i po.

Prebacite testo na pobrašnjenu površinu. Malo ga rukama oblikujte i stavite u nauljenu vanglu koju ćete pokriti i u kojoj će testo narastati oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 235C ili na na najvišoj mogućoj temperaturi. Pripremite pleh u kome ćete peći pisaladijer. Ako hoćete da napravite jedan veliki komad onda neka pleh bude dimenzija oko 25 x 40 cm.

Izvadite testo iz vangle, ponovo ga oblikujte, i ostavite pokrivenog da odleži nekih 10 minuta.  Zatim rukama ga rastegnite u pravougaoni oblik koji odgovara obliku pleha ili ako vam je lakše uradite to oklagijom.

Lepo zategnite testo do ivice pleha, preko njega stavite dinstani luk, ravnomerno ga rasporedite, oko 1.5 cm od ivice ostavite prazno. Zatim rasporedite inćune i iseckane masline.

Stavite u rernu da se peče oko 15 minuta, dok kora ne počne da dobija svetlo braon boju, kao na slici.

Zbog sastojaka koji u sebi sadrže mnogo soli najbolje je da  se prilikom konzumacije zaliva sa dosta vina.


 

Continue Reading

Piletina u sosu od smrčaka

Smrčak pečurka

Piletina u sosu od smrčaka je jedno od najlepših jela koje sam skoro pravila. Divni mirisi su se tog dana širili iz moje kuhinje. Muž i ja smo se složili oko toga da je recept keeper, i da treba da završi na mom blogu.

Nedavno sam uspela da nađem sveže smrčke, na engleskom se zovu morels. Uvek sam ih u prodavnicama viđala sušene i veoma skupe, mada su i ovi koštali puno, pola kilograma za $25. Međutim, ne treba tu velika količina, dovoljno je i 100g, a i lagani su, plus moja želja da ih sama spremam, onda to i nije bilo toliko strašno. Probala sam smrčke ranije u restoranima, ali tu vam udeljuju 1-2 komada po porciji. Naravno da za ovo jelo možete da koristite i druge pečurke umesto ovih.

Inače ovo jelo je jedna od varijacija načina na koje najčešće spremam jela sa mesom, posebno piletinu. Tipičan je za francusku kuhinju, jedno od takvih jela je Piletina sa estragonom. Fora je u tome da najpre ispečete piletinu, najbolje u velikom tučanom tiganju, zatim je izvadite, i onda nastavite da u tiganju pravite sos, najpre propržite luk, onda dodate pečurke ili neko povrće, zatim tečnost (supa, voda ili vino), začinsko bilje, puter i slatku pavlaku. Limunov sok, šeri, senf su takođe česti sastojci. Posle kratkog vremena, kad se tečnost redukuje i sastojci pomešaju, doda se meso u sos, i zatim posluži.

 

Smrčak gljive

 

 

Smrčak gljiva

Jelo od smrčka

Ja sam tek pre neki dan saznala kako se na srpskom zovu ove gljive pa se sad navikavam na novo ime, one su za mene oduvek bile morels. Pogledala sam po internetu, definitivno ih ima kod nas, mislim gaje se, sad ne znam koliko su dostupne. Kao što vidite na slici izgledaju neobično. Birajte one čvrste teksture, ne omekšale. Pre kuvanja ih očistite, ako za to ima potrebe, koristite četkicu, nikako vodu koja će im narušiti ukus, to važi i za ostale gljive i pečurke. Možete da ih prepolovite ukoliko su krupnije. Možete samo da ih propžite na puteru ako želite jednostavno jelo sa njima. Inače imaju vrlo delikatan ukus kao i miris. Popularne su u francuskoj kuhinji.

Ne jedu se sveže, jer imaju supstance koje nisu baš najbolje za ljudski organizam. Njihova sezona je rano proleće. Nalaze se po šumama, naročito su brojne u šumama koje su pretrpele požar.

 

 

Piletina u sosu od smrčaka

Smrčak gljiva

 


Sastojci za tri osobe:

3 komada pilećeg belog mesa

So i biber

2 kašike masliovog ulja

 

1 kašika maslinovog ulja

2 mlada luka, iseckana

1 ljutika, iseckana

100g svežeg smrčka ili sušenog u manjoj količini (sušene smrčke potpite u vruću vodu)

1 manji struk blanširane blitve ili spanaća, potpuno opciono (ja svugde stavljam zeleniš iz bašte zbog dece, i on se generalno dobro slaže sa pečurkama)

1 kašičica estragona, sitno iseckanog

2 kašike putera

2 šoljice vode

1 šoljica slatke pavlake

2 kašike vlašca, iseckanog

 

Za služenje: prepečen hleb

 

Priprema:

Zagrejte veliki tučani tiganj na srednje jakoj vatri.

Papirnatim ubrusom prosušite piletinu i  u nju utrljajte so i biber, i na kraju ulje. Pecite piletinu sa obe strane dok se dobro ne isprži, kad je pržena izvadite je iz tiganja i uvijte u aluminijumsku foliju. U tiganj dodajte maslinovo ulje i u njemu propržite luk, kad postane slatkast dodajte smrčke, dodajte so i crni biber, i pržite gljive uz mešanje par minuta dok ne odmeknu. Dodajte estragon i blanširanu blitvu, puter, i kad se on otopi sipajte na kraju vodu. Sastružite varjačom ostatke piletine sa tiganja dok mešate sos. Na kraju kad se sos redukovao dodajte slatku pavlaku. Kad se sos dovoljno zagrejao u njega stavite piletinu zajedno sa sokom koji je iz nje izašao. Prelijte piletinu sosem i sklonite sa vatre. Pospite sve iseckanim vlašcem i služite odmah uz prepečen hleb.

 


 

Continue Reading

Jagnjeći kotleti na francuski način (Rack of Lamb)

Jela sa jagnjetinom

Čuveni francuski specijalitet koji je postao popularan u raznim delovima sveta. Ova jagnjeća rebarca su jedinstvena po tome kako se tranžiraju, skidaju im se komadi mesa sa vrha rebara, oko 4-6cm, pa izgledaju kao ralje. Mogu da se služe cela ili pojedinačna rebra. Kad su cela onda se dva reda rebara ukrste, kao ukrštene ralje, ili se od njih napravi krug i onda izgledaju kao kruna. U američkim tradicionalnim restoranima ovo jelo, zajedno sa Osso Bucco, je najraskošnije kao i najskuplje.

Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljena, ovde možete da nađete puno jela sa ovim mesom: Jagnjetina na provansalski način, Kleftiko, jagnjetina na grčki nači, Jagnjetina na indijski način, Jagnjeći ražnjići i Jagnjeći kotleti.

Zanimljivo je da i moja deca obožavaju jagnjetinu, iako su mala umeju da je prepoznaju. Ja sam zavolela jagnjetinu u Grčkoj, moja deca u obližnjem grčkom restoranu. Taj restoran je fenomenalan, prave odlična grčka jela, vrlo autentična, i pri tome je neobično jeftin. To se retko nalazi, i pravo da vam kažem i ne pričam o njemu okolo jer ne želim da se raščuje. Ne treba da pominjem da u ovaj restoran najčešće odlazimo. Na zidovima restorana su fotografije iz Grčke, plava boja dominira, ako provirite u kuhinju videćete stariju ženu sa dugom kikom kako sprema jela, grčka majka… gazda nekad pusti grčki radio, jednom sam čak prepoznala grčku pobedničku pesmu sa Eurosonga, to je bilo prilično davno… oduševljena pokušavam da to objasnim konobaru, koji je sa Tajlanda ili sa Filipina, on me onako bledo gleda, inače mnogo fin dečkić.

U tom restoranu moja deca isključivo naručuju jagnjeći suvlaki, tih 10-15 minuta dok su zauzeti jelom, i dok vlada mir za našim stolom, je nešto neprocenjivo. Kad završe sa jelom onda se po pravilu mačuju štapićima od suvlakija dok mi završavamo naša jela. Ali tada me to više ne uzbuđuje, ne obraćam pažnju, jer sam opijena divnim mirisima i ukusima, pomalo i sangrijom.

 

 

Jagnjeći kotleti na francuski način

 

jelo sa jagnjetinom

 


 

Sastojci:

1 komad jagnjećih rebara (postoji 8 rebara u svakom, istranžirana na francuski način, predhodno opisan), ostavite ih 30 minuta izvan frižidera

1 1/2 kašičica soli

½ mlevenog crnog bibera

1 kašika maslinovog ulja

5 grančica svežeg timijana

2 grančice svežeg ruzmarina

2 velika čena belog luka, sitno iseckana

Pola šake svežeg peršuna

1 kašika maslinovog ulja

2 kašike putera

1 šaka prezli

So i biber

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 230C (450F). U ceo komad rebra utrljajte so i biber.

Zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja u širokoj šerpi, ili najbolje tučanom tiganju, i na jakoj vatri propržite rebra sa obe strane, minut dva, dok ne dobiju zlatnu koricu. Izvadite rebra i neka se malo prohlade.
Za to vreme u jednoj činiji pomešajte u multipraktiku timijan, ruzmarin, beli luk, peršun, prezle, so i biber prema ukusu, omekšao puter i ulje. Tu smesu stavite preko rebara koje ste stavili u sud za pečenje. Pecite jagnjetinu od 15 do 18 minuta, zavisi od veličine rebara, i kakvo meso volite, dobro ispečeno ili malo živo.
Kad je meso pečeno uvijte ga u aluminijumsku foliju i neka tako ostane oko 5 minuta. Zatim isecite meso na dva ili jedno rebro, i služite ga odmah, najbolje uz pire krompir.

 

 

Continue Reading

Savršeni francuski tost iz rerne (French Toast)

Francuski tost

Moja deca znaju da kad urade nešto dobro uvek ih čeka nagrada u vidu neke posebno ukusne hrane. U petak, posle škole, moj sin je počeo da mi maše nekom diplomicom, i već je imao ideju u koji restoran hoće da ide i koju hranu da jede, picu i školjke. Odmah smo otišli u taj restoran. Za vikend kaže da hoće neki poseban doručak. U redu, imaćeš ga, napraviću ti nešto novo, može li francuski tost? Jel’ to nešto slatko? Jeste, to su slatke prženice. Može!

U našoj porodici se ovakav doručak posebno najavljuje. Ima nešto u iščekivanju omiljenog doručka, za našu decu je to uvek sladak doručak, to je uvek propraćeno velikim uzbuđenjem, ali i ranijim ustajanjem. Dosadašnji omiljeni doručci, Belgijski vafli, Američke palačinke, Pufnaste palačinke-oblaci i Majmunski hleb su upravo dobili konkurenciju u ovom francuskom tostu iz rerne.

Francuski tost

Ja sam u svom životu svega par puta pravila francuski tost, nikad nisam bila posebno zadovoljna ishodima. Čak sam pravila brioš hleb samo zbog francuskog tosta, ali on nikada nije dobro ispadao kao u restoranima. I pravo da vam kažem ne volim da pržim stvari, jer mi se miris uvuče u svaki deo kuće. Volim miris hrane samo u kuhinji i trpezariji, i nigde više.

Tu je i problem gnjecavosti, uopšte nije lako napraviti dobre prženice. Na to utiče vrsta hleba i koliko je star, kako je isečen, koliko dugo umačete hleb u jaja, kako ih pržite, i da ne nabrajam. Kad smo već kod prženica moram da kažem da ih niko ne pravi bolje od mog tate, savršeno hrskave i tanke.

Dugo mi je trebalo da smislim najbolji postupak za dobijanje dobrog francuskog tosta, a da ima dobru teksturu i ukus, i uz to da se jednostavno pravi. Tehnički francuski tost iz rerne i nije pravi francuski tost, tu nema prženja, više podseća na puding od starog hleba (Bread Pudding), ipak ukus je isti. Još jedna prednost ovakvog pravljenja tosta je u tome što sve možete da pripremite uveče, a sutradan vam prestoji samo da ga ispečete. Unutra je mekan i sočan, a po površini hrskav, divno miriše na cimet, oraščić i vanilu, poslužen uz javorov sirup i sveže voće, mmmmmm, to je doručak zbog koga vikendom izlazite iz kreveta momentalno.

Evo par važnih stvari u vezi pravljenja ovog francuskog tosta.

  • hleb mora da bude dobro osušen, možete to da postignete pečenjem u tosteru, ili u rerni
  • koristite kvalitetan hleb, kalah i brioš su popularni zato što su obogaćeni jajima i puterom, mada rustični francuski i italijanski hleb može da bude dobra opcije takođe
  • hleb treba da prenoći preliven smesom od jaja i mleka
  • francuski tost mora dobro da se ispeče, ne sme da ima neispečen fil, ako počne da gori po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom i pecite ga dok se dobro ne ispeče
  • ako želite manje kaloričnu varijantu ne koristite posip iz recepta, već tost služite sa medom, ili sa malo šećera u prahu

 

Francuski tost iz rerne

Francuski tost

 


 

Sastojci:

1 vekna starog hleba, 450g (najbolje neki sladak hleb kao što su kalah ili brioš)

1 kašika putera

8 jaja

250ml slatke pavlake

250ml mleka

1 kašika ekstrakta vanile

1 kašičica cimeta u prahu

1/2 kašičice mlevenog oraščića

2 kašike šećera

 

Za posip:

100g putera, otopljenog

100g smeđeg šećera

1/2 kašičice cimeta

 

Za služenje:

Sirup od javora, ili med, i sveže voće kao što su jagode, maline, banane ili borovnice

 

Priprema:

Najpre isecite i dobro osušite kriške hleba. Ako hleb nije dovoljno star prepecite ga u tosteru ili rerni.

Pravougaonu posudu u kojoj će se peći francuski tost dobro namažite puterom. Poređajte kriške hleba u dva reda, a preostale manje komade stavite između.

U jednoj posudi dobro umutite jaja i dodajte im cimet, oraščić, vanilu, šećer i na kraju umešajte mleko i slatku pavlaku. Ovu smesu ravnomerno pospite po hlebu, i između kriški hleba. Pokrijte posudu aluminijumskom ili plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći, 12 sati.

Sutradan uključite rernu na 175C (350F). Napravite posip tako što ćete pomešati omekšao puter, smeđi šećer i cimet u prahu. Izvadite posudu iz frižidera, uklonite foliju, pospite je ravnomerno posipom i stavite da se peče u rerni, i pre nego što se ona zagrejala. Pošto je rerna dostigla željenu temperaturu pecite francuski tost na srednjoj pregradi oko 50 minuta. Ukoliko počne da gori  po površini, prekrijte ga aluminijumskom folijom.

Kad budete izvadili francuski tost iz rerne on će lepo nabujati, odmah ga služite uz javorov sirup i iseckano sveže voće.

 

Continue Reading

Čokoladna mus torta sa tri sloja

Torta sa tri vrste čokolade

Ako vam se ovih dana u glavi mota misao, kakvu slatkost da napravim za Novu Godinu, a zna se da se u novu godinu ulazi sa posebno glamuroznom trpezom, to je za sreću, ne šalim se, možda ste je upravo našli na mom blogu.

Recept za ovu tortu je već odavno ošmekan na stranicama specijalnog izdanja All-Time Best Holiday Baking, veoma mi se svidela ideja o mus torti koja kombinuje belu i tamnu čokoladu. Morala sam da dodam maline na vrh torte, malo da “razbijem” sveprisutni ukus čokolade.

Najbolja cokoladna mus torta 8 (1 of 1)

Pre nego što pređem na recept samo da vam skrenem pažnju na nekoliko stvari. Bela čokolada može da vam napravi problem, odnosno njen izbor. Ja sam koristila Nestle chips, a nije trebalo, zato što stvara grmeljastu teksturu u musu a nema ni dobar ukus. Ali, muž nije našao nijednu drugu. Mislim, nije kraj sveta, mus sigurno neće izgledati gladak, ali će se grmuljice brzo topiti u ustima.

Nešto sam istraživala taj problem sa belom čokoladom i došla sam ponovo do autora ovog recepta, i on kaže da je za pravljenje musa najbolja bela čokolada koja nema puno putera od kakaa, a to su obično one jeftinije čokolade. Eto, bar ne morate da trošite pare na skupe bele čokolade.

Kad budete ispekli prvi sloj, na dnu torte, on će prilično da se skupi, ali ne brinite, kad budete sipali drugi sloj taj prazan prostor će da se popuni. Inače, taj donji sloj je ništa drugo do čokoladna torta bez brašna, ako ste je pravili znate kako će da izgleda.

Sečenje torte je još jedan izazov. Ostavite tortu na sobnoj temperaturi bar 15 minta, a onda je secite, i to nožem koji ste umočili u toplu vodu i obrisali.

Inače, torta nije previše teška za pravljenje, iako ne izgleda tako. Zaista se topi u ustima, i na prvi zalogaj izgleda lako, ne previše slatko, mislite u sebi kako možete još par parčića pojesti, međutim, čokolada je to, i ubrzo će vas zasititi. Ipak, verujem da ću joj se rado vraćati.

Najbolja cokoladna mus torta 5 (1 of 1)
Continue Reading

Koziji sir sa začinskim biljem

Predjelo sa kozijim sirom

 Ne, leto još nije završeno. Ima još dosta vremena da se igramo sa mirisnim začinskim biljem iz bašte.

Pošto mi je Puter sa začinskim biljem, jedna od omiljenih stvari, probala sam da sličnu mešavinu bilja pomešam sa kozijim sirom, i rezultat je bio dosta dobar.

Zaista odličan izbor za predjelo, ili užinu. Najbolje da ih služite uz prepečen hleb ili topla pohovana jela.

 
 
 


 
Sastojci za 8 medaljona:
 
 
300g kozijeg sira, na sobnoj temperaturi
2 kašike vlašca, iseckanog na sitne krugove
2 kašike raznog začinskog bilja (origano, timijan, matičnjak, estragon)
½ kašičica krupne soli
¼ kašičice mlevenog bibera
1 kašika maslinovog ulja + za oblikovanje
1 manji čen belog luk, vrlo sitno iseckan
 
Priprema:
 
 

Pomešajte omekšali koziji sir sa preostalim sastojcima, pokrijte posudu i stavite je u frižider da se sir malo stvrdne.

 

Zatim, izvadite sir i od njega napravite 8 loptica veličine oraha. Nauljite ruke pre nego što počnete da ih pravite. Loptice stavite na papir za pečenje, zatim ih poklopite još jednim listom papira. Na to stavite drvenu lopaticu i pritisnite sve, tako ćete od loptica da dobiti medaljone. Čuvajte ih u frižideru, a pre služenja ih ostavite na sobnoj temperaturi da omekašaju.

 

 
 
 
 
 
 
Continue Reading