Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Ako ste ikad probali ovo pecivo znate i sami koliko je neodoljivo. Od svakog zalogaja, koji se topi u ustima, zamuti se razum, i dok se pitate šta vas je to snašlo, organizam traži još. Uopšte ne preterujem. Pravo je čudo da nešto napravljeno samo od brašna, putera i šećera može da bude tako ukusno.
Ja sam bila lenja pa sam palmiers pravila od gotovog lisnatog testa, koje mi je stajalo u zamrzivaču još od početka korone, ali ispade na kraju da je bilo odlično. Ako poželite da ga sami pravite, onda pogledajte ovde kako to da učinite. Ukoliko se strpite još par dana, možete da vidite na blogu recept za brzo lisnato pecivo, koje nije isto, ali dosta podseća. Ima nečeg tako privlačnog u pravljenju lisnatog testa, mene ume potpuno da okupira to razvlačenje i presavijanje testa. Ukus da ne pominjem.
Ideju da napravim ovo pecivo dobila sam prelistavajući neki francuski kuvar. Samo da znate da palmiers zovu još i slonovo uvo, i da su nastali početkom XX veka u Alžiru. U kuvaru su bili sa pekanima i vanilom, dakle mogu da se kombinuju sa raznim sastojcima, pa i slanim, ali sam na kraju odlučila da u njih stavim samo cimet, i nisam pogrešila. Znala sam da se cimet i karamel odlično slažu, ali ne toliko dobro kao u ovom pecivu. Sutradan smo planirali da idemo na skijanje, pa sam pomislila da nije loše da ih ponesemo na put.
Ujutru smo rano ustali i kolima se zaputili ka planini sa skijalištem, koja se nalazi u Pensilvaniji, na samom izlazu iz Merilenda. Poznajem put, jer smo više puta išli tamo, i jedva čekam deo puta koji je ruralan, sa farmama i kravama. Iako je zima i sve je golo, pejzaži i dalje lepo izgledaju. Da sama vozim verovatno bih svaki čas stajala i fotografisala okoliš. Na jednoj farmi gaje samo bikove, baš krupne, i kada im se iznese seno, oni naprave veliki krug oko hranilice, to izgleda toliko fascinantno da mora da se zabeleži fotografijom.
Kuće su takođe lepe. Ima jedna vrlo elegantna, sa tremom i stubovima, stoji usamljena na jednom brežuljku okružena sa par golih krošnji drveta. Sve se vidi jer ovde ljudi ne koriste ograde.
Kad imamo malo dužu vožnju volim da ponesem moje stare kulinarske časopise, dok ih prelistavama tražim neke zanimljive ideje za blog. Pošto su svi moji časopisi poređani na polici prema mesecima, odabrala sam nekoliko izdatih u martu. Prelistavam Saveur i baš razmišljam kako je super časopis, i čudim se zašto više nisam pretplaćena na njega. Pogledam godinu – 2013. Ah, da, nekada je to bio dobar časopis, ali više nije. Kao i sve uostalom.
Grickam palmiers, i pijem čaj koji smo poneli sa sobom, pomalo gledam časopis, pomalo gledam kroz prozor. Tako izgledaju moji najprijatniji trenuci.
Planina koja nas je dočekala više je kao neko brdo, ali to je najbolje što može da se nađe u regiji koja oskudeva uzvišenjima. Dosta ljudi dolazi ovamo na skijanje iz Vašingtona, pa i iz Virdžinije. Staze nisu loše, ima ih dosta i lepo su organizovene, od najlakše do najteže. Ja sam naučila da skijam prošle godine, i mogu vam reći da mi se skijanje veoma dopada. Nikada me pre nisu interesovali zimski sportovi, osim klizanja. Nisam još u potpunosti ovladala tehnikom paralelnog skijanja, ali nisam loša. Volim duge i vijugave staze, ne toliko izrazito strme. Moja deca i muž “vise” na težim stazama, i nekad sam malo nervozna zbog toga.
Dok se vozimo liftom i uspinjemo ka nebu, moja ćerka peva Somewhere over the rainbow, vežba za ulogu u školskom mjuziklu Čarobnjak iz Oza. Pesma mi je baš ušla u glavu tako da je sve vreme pevam dok skijam, i dok oko mene padaju ljudi na skijama i snoubordovima, ja ne dozvoljavam da mi išta poremeti ritam.
Obično odemo na skijanje za vikend, prespavamo u hotelu u obližnjem gradu, ali ovog puta moramo da se vratimo kući, moj sin ima uveče fudbalski meč koji igra za svoju školu. Po dolasku kući na brzinu pravim Naćos, omiljeno nam brzo jelo, i već krećemo ka hali za mali fudbal.
U hali srećemo dosta roditelja i dece iz naše škole, tako se inače ljudi ovde socializuju. Lora, jedna od mojih omiljenih mama, nam pokazuje gde da sednemo na tribinama, tu su naši, ne morate da nosite maske. Odmah se štrecnem na pominjanje maski, imam izvesnu nelagodu jer moja ćerka odbija da skine masku u školi, a ukinuli su obavezu nošenja. Ja sam se tome baš radovala. Sin, koji ide u sedmi razred, je ne nosi, kao ni većina njegovih drugara iz odeljenja, ali izgleda da je mlađoj deci to postao deo identiteta.
Još na početku se moglo videti da će meč biti jednostran i ne baš tako zanimljiv, naš tim je bio mnogo bolji. Ubrzo su bolji igrači shvatili da se od njih očekuje da nameštaju loptu onim slabijima nebili ovi dali go, bila je to idealna prilika. I tako je meč postao zanimljiviji jer su svi čekali kada će jedan debeljuškasti dečko, sa očiglednim manjkom talenta, da se upiše u listu strelaca. Iako je svaki put bio tik pored gola dok je primao loptu, što je praćeno neviđenom vriskom mama, uspeo bi svaki put da promaši.
A što ovdašnje mame umeju da bodre i daju instrukcije fudbalerima ne biste verovali. Zabolelo me je desno uvo od vriske. Ja sam samo tapšala, iskreno, ne znam ni šta bi im dobacila. Još luđe je na mečevima koje moj sin igra za njegov drugi tim, gde je sve na ozbiljnijem i ambicioznijem nivou.
Ne mogu da se fokusiram na meč, umorna sam i spava mi se, zamišljam palmiers koji me čekaju kod kuće. Onda pravim planove šta ću sutradan da posadim u bašti. Dok pravim listu semenja koje ću da kupim, čuje se veliki žagor, i ja mu se pridružujem, dižem ruke u vazduh – konačno, konačno je dečko uspeo da da go! Posle par trenutka shvatam da je to bio neki drugi dečak, nisam dobro videla.
I završi se utakmica. Na izlazu ćaskam sa roditeljima, i mame hvale rad nogu mog sina, on je inače kao neka fudbalska zvezda, što i nije neki poseban uspeh kad ideš u tako malu školu, i ja sležem ramenima, ne znam šta da im odgovorim, ne mogu da hvalim svoje dete, i utom se prisetim i pokažem im prstom na ovaj duhoviti poster nekog kretivnog radnika sportske hale.
Dok smo se vraćali kući, muž i ja smo već zamišljali kako ćemo da pojedemo par palmiers koji su ostali, već smo mogli da ih osetimo onako hrskave kako nam se tope u ustima, kad zatekosmo prazan tanjir, ćerka ih je dokrajčila.
Francusko pecivo od lisnatog testa – Slonovo uvo (Palmiers)
Pažnja – dok se palmiers peku u rerni morate sve vreme da ih proveravate, mogu brzo da izgore, dužina pečenja zavisi od rerne kao i pozicije na plehu.
sastojci za oko 22 komada:
1 pakovanje zamrznutog testa (400g), 23x38cm
100-120g šećera
1/2 kašičice cimeta
Priprema:
Odmrznite lisnato testo.
Pomešajte šećer sa cimetom.
Radnu površinu pospite šećerom pa preko toga stavite testo, takođe ga obilato pospite šećerom. I oklagijom pređite preko testa dok ne pokupi šećer, slobodno ga malo razvucite.
Zatim testo presavijte na sledeći način (vidi dole slike), najpre presavijte krajeve kraćih strana, zatim ponovo presavijte testo tako da se polovine skoro spoje, i na kraju i njih presavijte, jednu preko druge, da bi dobili izduženu rolnu. Nju uvijte u foliju i ostavite 15 minuta u frižider da se stvrdne. Zatim je isecite oštrim nožem na komade debljine oko 1 cm. Svaki komad ponovo uvaljajte u šećer sa cimetom i poređajte ga na pleh, baš kao na slici, sa rastojanjem. Stavite pleh u zamrzivač na 15 minuta.
Zagrejte rernu na 220C (430F).
Pecite pecivo na srednjoj rešetki prvo na jednoj strani, 8-10 minuta, ili duže, dok ne dobije zlatnu boju, kao na slici. Spatulom prevrnite palmiers na drugu stranu i pecite još oko 5 minuta dok i donja strane ne postane zlatna. Pratite pecivo dok se peče, jer može lako da izgori. Kad dobije boju kao na slikama znači da je gotovo.
Kad su palmiers ispečeni, izvadite ih iz rerne, ostavite u plehu par minuta, a zatim služite.
Ovo jelo sam pravila nedavno za sv. Nikolu, našu slavu, baš sam uživala u njemu, verujem da ću ga se dugo sećati, kao i moji gosti. Teško je rečima opisati koliko je lepo. To je jedan od onih projekata u kuhinji koji traži izvesnu angažovanost, a rezultat je više nego impresivan. Šta da vam kažem, osećala sam se kao glavni lik iz filma Babetina gozba.
Bujubes je čuveni francuski riblji paprikaš koji potpuno opravdava svoju sjajnu reputaciju. Nastao je u Marseju, da bi se utrošio dnevni ulov ribe i morskih plodova, što je tada bila hrana za siromašne, vremenom ovo jelo je završilo u finim restoranima, sa dodatkom skupljih sastojaka, i tako postalo jedno od najskupljih jela.
Ja sam pravila u probala razne riblje čorbe, kao recimo ovaj, ali bujubes je jedinstven što zbog svojih sastojaka, što zbog toga što se čorba ocedi pa tek tada se u njoj kuvaju riba i morski plodovi. Ta riblja čorba je veoma bogata sastojcima, više je kao neki koncentrovan sok.
Inače, bujubes se služi uz prepečen hleb koji je namazan nečim što se zove rouille. Meni se namaz sa paprikama posebno svideo, da nisam postila svakako bi koristila domaći ajoli.
nemojte da vas zbuni količina na slikama, ja sam spremala duplu meru zbog broja gostiju
ovo je posni bujubes, mrsni bi imao putera
izbor ribe može da varira, ja sam koristila crveni sneper i crni brancin (black sea bass), vi možete da koristite brancin, oradu, oslić, bakalar, ili bilo koju ribu čije je meso čvrsto i lepo se lista
izbor morskih plodova takođe može da varira, šta god vam je dostupno, gambori, školjke, pa i lignje
namaz sa paprikama (rouille) je fenomenalan namaz, ali podjednako interesentan je i domaći ajoli, koji se takođe koristi uz bujubez
bujubes se služi uz prepečeni hleb sa belim lukom koji se umače u supu
Ovako je na kraju izgledao bujubes u šerpi koju smo kupili samo za tu priliku. Dagnje su nestale prave, pa sam sutradan slikala tanjir sa onim što je preostalo.
Ispecite paprike, ohladite ih, oljuštite, očistite od peteljki i semenki i iseckajte na manje komade. Paprike stavite u blender, pa tome dodajte mrvice, riblju čorbu, beli luk, sirće, so, biber i maslinovo ulje. Sve dobro izblendajte.
priprema riblje čorbe:
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, zatim mu dodajte iseckani crni luk, šargarepu, celerovu stabljiku, komorač, praziluk, beli luk i grančice timijana. Dinstajte povrće u poklopljenoj šerpi dok ne odmekne uz povremeno mešanje. Gledajte da povrće ne pobraoni.
Za to vreme pripremite ribu i morske plodove koje ćete nešto kasnije dodati.
Kad je povrće odmeklo dodajte mu iseckani paradajz i koncentrovan paradajz, sve dobro promešajte i na kraju dodajte iseckanu ribu, riblje glave, gambore i skalop. Poklopite šerpu i kuvajte sve oko 10 minuta.
Zatim u to sipajte belo vino i vodu, šafran, sve dobro promešajte i kuvajte poklopljeno oko 20 minuta.
Izvadite riblje glave, ali sa njih skinite meso i ostavite ga u supi. Kad se supa malko ohladi izblendajte sav sadržaj u blenderu ili ručnim blenderom.
Sad ide najnaporniji deo. Izbledani sadržaj cedite kroz cediljku, pritiskajte sadržaj kutlačom, da se sve dobro ocedi. To što se ocedi , to vam je čorba.
priprema prepečenog hleba:
Isecite francuski baget na kriške, poređajte ga po plehu i pređite preko njega maslinovim uljem u kojem je boravio iseckani beli luk. Možete i beli luk da stavite na hleb. Pecite hleb na 175C (350F) dok ne počne da braoni. Izvadite ga iz rerne, pospite solju i služite odmah.
priprema bujubesa:
Najbolje da ga spremate kad su svi gosti došli, jer ne traje dugo, a važno je da jelo odmah servirate.
Čorbu koju ste prethodno napravili zagrejte u odgovarajućem sudu, najbolje u širokoj šerpi, na umerenoj vatri, u to odmah stavite izrendane korice limuna i pomorandže, iseckan limun, kao i iseckani komorač. Dodajte čorbi soli i biber prema ukusu, imajte na umu da plodovi mora mogu da budu slani. Kad je supa dobro zagrejana počnite da dodajete isečene filete ribe, posle par minuta dodajte gambore, onda nogice i klešta krabe, pa zatim skalope. Na kraju dodajte dagnje, poklopite šerpu, pojačajte vatru, i posle 4-5 minuta školjke bi trebalo da su otvorene. Pospite sve iseckanim peršunom ili fronclama komorača i služite odmah uz prepečeni hleb sa namazom od pečenih paprika.
Ukoliko volite tradicionalnu francusku kuhinju onda ovo jelo morate da imate u svom repertoaru. Videćete, konzumiranje i pravljenje francuskog pilećeg gulaša je neverovatan gurmanski doživljaj. Zamislite samo koliko topline, divnih mirisa i ekspolozije ukusa može da vam donese jedno ovakvo jelo u hladne zimske dane.
Ovaj pileći gulaš je veoma sličan burgundskom goveđem gulašu, kojeg je, verujem, puno ljudi koji prate ovaj blog pravilo, isto se meso kuva u vinu, sastojci su skoro isti, osim što je meso različito, i umesto da se jelo peče u rerni, kuva se sve vreme na šporetu. Takođe, meso se stavlja u marinadu tj. vino, pa otuda dobija funky boju po površini.
Gledajte da za ovu priliku koristite neko kvalitetno crno vino, najbolje francusko, ja sam ga spremala sa bordoom, ili izaberiti neki bolji Pinot Noire. Ima smisla, jer je vino zvezda ovog jela.
Ja sam dugo mislila da se u ovom jelu kuva ceo petao u vinu, to je bukvalan prevod ovog jela, pa pošto nisam znala kako da nabavim petla, ja ga nisam ni spremala. Tek kad smo jednom kod prijatelja jeli ovo jelo, onda sam ukapirala da mogu da budem fleksibilnija oko odabira mesa. Iako možete da koristite sve delove pileta, najbolji izbor su bataci i karabataci. Tokom dugog kuvanja, meso baš odmekne, i počne da se odvaja od kostiju, bukvalno se topi u ustima, i sa divnim sosom od vina užitak je neprocenjiv.
Što se tiče malih lukova našla sam odličan način kako da se lako oljušte, pošto to ume da bude užasno naporno, a mnogo su lepi. Potopite ih u vrelu vodu na 2 minuta, a zatim natapkajte papirnatim ubrusom, i na kraju skinite ljusku. Imajte na umu da je to specijalna vrsta luka, ovde ga zovu pearl onion, i da nije isto što i arpadžik, sitni luk za sadnju, to sam nedavno saznala.
Što se tiče pečuraka, najbolje da koristite braon šampinjone, u ovakvim jelima su bolji od belih.
I da, jelo, pošto prenoći, je najukusnije. Dakle, sačuvajte nešto i za sutradan.
Coq au Vin, čuveni francuski pileći gulaš
Sastojci:
1 1/2kg pilećeg mesa (najbolje da izaberete batake i karabatake)
2 1/4 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
520ml suvog crnog vina (najbolje da bude neko francusko kvalitetno vino)
Dan pre, ili 2 sata pre pripreme jela, stavite komade piletine u koje ste utrljali so i biber u marinadu od vina. Najbolje da koristite ziploc kesu za to. Marinadi dodajte lovorov list i timijan.
Pošto je meso odležalo u marinadi izvadite ga pola sta pre pečenja. Natapkajte ga papirnatim ubrusom.
U veću šerpu sa debelim dnom, najbolje da to bude tučani sač (Dutch oven), najpre ispržite iseckanu slaninu, na srednje jakoj vatri, i kad postane hrskava, izvadite je iz šerpe.
U šerpu stavite piletinu da se prži, u tri ture, nemojte da previše mesa stavljate, jer ono treba brzo da dobije braon boju i hrskavu koricu. Pecite komade mesa 3-5 minuta po strani.
Pošto ste meso ispržili u šerpu stavite iseckan luk da se izdinsta, zatim tome dodajte iseckanu šargarepu i stabljike celera. Posle 5-7 minuta dodajte iseckani beli luk i kašiku koncetrata od paradajza.
I posle jednog minuta sipajte u šerpu marinadu od vina i posle pola sata kuvanja dodajte komade mesa i slaninu. Smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte sve oko 1 sat.
U tiganju zagrejte 2 kašike putera, tome dodajte mali luk, dinstajte ga oko 10 minuta, uz mešanje. Zatim dodajte iseckane pečurke i kuvajte sve dok ne ispari tečnost. Dodajte 1/4 kašičice soli i bibera.
Posle jednog sata kuvanja otvorite šerpu i kuvajte gulaš još oko pola sata. Tome dodajte izdinstani luk i pečurke. Dodajte još soli i bibera ukoliko je potrebno.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
Savršena torta koju obično imate prilike da probate samo u vrhunskim francuskim restoranima i poslastičarnicama. Ipak, možete da se potrudite da je sami napravite. Nemojte da vas obeshrabre brojni detalji, mnogobrojni slojevi i delikatan izgled ove torte, mnogo je jednostavnije nego što izgleda. Ako uspešno pravite domaće torte, što često ume da se pokaže kao vrlo zahtevan zadatak, pravljenje ove torte neće vam teško pasti.
Ovu tortu sam pravila za muževljev rođendan, zahvaljujem se osobi koja mi je nju preporučila, ispunila je sva naša očekivanja. Veoma je ukusna, topi se u ustima, i izgled joj je vrlo impresivan. Ukus kafe i čokolade je dominantan i veoma prijatan, kremasti slojevi fila i lagane korice od badema se naizmenično smenjuju i proizvode vrhunski doživljaj. Sve je u savršenoj harmoniji.
Recept sam uzela od onog popularnog francuskog kuvara, Bruna Albouzea, pogledajte ovde njegov podkast. Omanuo je u opisu pravljenja fila od putera i kafe – količina sastojka je pogrešno data, i fil nije uspeo da se lepo stegne, mada je bio ukusan. Ipak mi je bilo zanimljivo kuvanje zrna kafe u mleku da bi si izvukao njen ukus. Snašla sam se, pa sam poslednji sloj pravila prema drugom receptu, koji se pokazao mnogo bolji.
Ali, bilo je zanimljivo pratiti Brunov recept, jer sam tako naučila da se ova kora od badema zove Žokond (Joconde). Zatim sam naučila da je dobro zadnju koru prekriti slojem otopljene čokolade (chablon), jer se tako čuva njena sočnost. Inače, za ovaj sloj može da se koristi i izlomljena posebna vrsta prepečenih palačinki, feuilletine, koja se meša sa čokoladom. To sigurno doprinosi lepoj teksturi.
Za ovu tortu će vam trebati velika količina čokolade – ukupno 450g. Ja sam koristila poluslatku, iako je u receptu naznačeno da to bude tamna. Svejedno je, važno je da je kvalitetna.
Iako ova torta izgleda kao neka starinska, ona je nastala tek u drugoj polovini dvadesetok veka, postoje dva kuvara koji tvrde da su je izmislili. Za neobične ime inspiracija je bila pariska Opera Garnier.
Kad smo kod ovakih raskošnih torti koje podsećaju na neko davno i lepše doba, moram da vam preporučim jedan vrhunski film koji sam gledala ovog leta – The Winslow Boy. Videla sam da se besplatno prikazuje na YouTube kanalu, možete da ga pogledate ovde. Ja sam ga gledala na Amazon Primu. Napravljen je na samom kraju prošlog veka, i potpuno nezasluženo nije stekao veću popularnost. Režirao ga je Dejvid Mamet, koristeći pozorišni komad koji je baziran na istinitom događaju sa početka prošlog veka. Sve u filmu je savršeno, posebno gluma, priča i dijalozi. Desilo mi se da sam film pogledala dva puta u roku od par dana, što mi se nikada ranije nije desilo. Eto, toliko mi se dopao. Iako je glavna priča vezana za sudski slučaj, postoji i paralelna romantična priča, ali u britanskom fazonu, sa kontrolisanim emocija, što danas itekako prija. Moram da priznam da sam kraj premotavala nekoliko puta, potpuno sam bila impresionirana završetkom.
Ima tu nekoliko vrlo važnih motiva koji nedostaju današem svetu – dostojanstvo, žrtvovanje, porodične vrednosti, borba za istinu i ono što je pravo. Obratite pažnju na mladog advokata:)
Ako volite ovako raskošne torte obratite pažnju i na ove:
250g brašna od badema (pogledajte ovde kako sami da ga napravite)
250g šećera u prahu
80g brašna
5 jaja, na sobnoj temperaturi
40g putera, otopljenog
za čokoladnu koricu (chablon):
100g čokolade za kuvanje
10g ulja
za krem od putera i kafe (coffee buttercream):
5 žumanaca, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 kašike vode
4g instant kafe
280g omekšalog putera
za ganaš (ganache):
150g čokolade za kuvanje
120g slatke pavlake
30g sirupa od kukuruza, opciono
30g putera
za sirup od kafe:
300g vode
140g šećera
5g instant kafe
za čokoladnu glazuru:
200g čokolade za kuvanje
30g ulja
Priprema:
Kore od badema
Zagrejte rernu na 230C (450F).
Pripremite dva velika plitka pravougaona pleha, dimenzija 44 x 28cm, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi umutite belenaca sa šećerom dok ne dobijete gusti sneg. Tome tokom mućenja dodajte cream of tartar ili sok od limuna, to deluje kao stabilizator, mada možete i da izbegnete taj sastojak.
U drugoj posudi pomešajte brašno od badema, šećer u prahu i brašno.
U trećoj većoj posudi umutite dobro žumanca mikserom, zatim im postepeno dodajte smesu sa brašnom i sve mešajte varjačom. Ovoj smesi dodajte umućena belanca iz tri puta. I na kraju, postepeno umešajte otopljeni puter. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ravnomerno je rasporedite u dva pleha.
Pecite svaku koru 7 minuta, ne bi trebalo da je prepečena.
Kad su gotove kore, ohladite ih, a zatim sa njih skinite papir za pečenje.
Odstranite krajeve ukoliko su prepečeni. Lenjirom ih premerite, i onda ih presecite na pola poprečno, treba da dobijete 4 pravougaone korice jednakih dimenzija.
Čokoladna korica
Otopite čokoladu na pari ili u mikrotalasnoj, i u nju umešajte ulje. Ovu smesu stavite na jednu koru, ravnomerno je pokrijte i preko nje stavite papir za pečenje. Koru stavite u frižider da se čokolada stegne.
Krem od putera i kafe
Žumanca dobro umešajte mikserom. U šerpici zagrejte šećer vodu i kafu, i kad smesa počne da vri i penuša se, sklonite je sa vatre.
Odmah počnite da dodajete ovu smesu u tankom mlazu žumancima, dok sve mešate mikserom. Dobićete ne previše kremastu smesu koju mikserom treba da ohladite, a zatim joj postepeno dodavajte omekšao puter. Dobićete na kraju gustu kremastu smesu. Možete da je čuvate u frižideru. Pre stavljanja na tortu ostavite krem na sobnoj temperaturi.
Ganaš
Zagrejte slatku pavlaku, sklonite je sa vatre i dodajte joj iseckanu čokoladu, poklopite posudu i sačekajte par minuta, zatim smesi dodajte sirup od kukuruza (opcion) i puter i dobro je promešajte.
Surup od kafe
Zagrejte vodu u šerpici dodajte joj šećer i kafu, a zatim je ohladite.
Slaganje torte
I sloj
Prvi čokoladni sloj ste već napravili.
II sloj
Stavite prvu koru koju ste namazali otopljenom čokoladom, sa čokoladom na dole. Gornji sloj dobro premažite sirupom od kafe koristeći kuhinjsku četkicu.
III sloj
Stavite na koru trećinu krema od putera i kafe.
IV sloj
Sad stavite drugu koru, ponovo gornju stranu premažite sirupom od kafe.
V sloj
Stavite sloj ganaša.
VI sloj
Ponovo stavite koru i gornju stranu premažite sirupom do kafe.
VII sloj
Premažite koru sa trećinom krema od putera i kafe.
VIII sloj
Stavite poslednju koru, malko pritisnite celu tortu da se slojevi lepo zalepe i premažite je sirupom od kafe.
IX sloj
Stavite poslednju trećinu krema od kafe. I stavite tortu da prenoći u frižideru.
X sloj
Čokoladna glazura
Najbolje da glazuru napravite sutradan. Istopite čokoladu, pomešajte je sa uljem. Malko je rashladite i njome prelijte tortu. Koristite spatulu da lepo izravnate površinu. Možete da preostalom količinom namažete ivice, ili ih kasnije trimujte da se vide slojevi torte. Možete i da sa preostalom otopljenom čokoladu ispište opera na celoj torti, ili parčićima.
Secite tortu na parčiće koristeći topao nož, svaki put ga obrišite pre nego što počnete da sečete tortu
Torta može da se čuva u frižideru 5 dana, ili u zamrzivaču nedeljama.
Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu francusku, koja izgleda dosta drugačije, ali je veoma sličnog ukusa.
Za ovu poslasticu postoji jasno poreklo, nastala je u hotelu Tatin, kada je jedna od sestara, koje su bile vlasnice istog, igrom slučaja spremila ovu pitu. Gostima hotela se toliko dopala da su nastavili da je prave, i vremenom su je zavoleli ljudi širom sveta.
Danas postoje razne varijante, osim jabuka koriste se kruške, dunje, breskve i šljive, za koru se koristi i lisnato testo, ali je postupak okretanje pite obavezan.
Ideja da napravim ovu pitu mi se javila skoro, kad sam gledala sa ćerkom ovaj zanimljivi video o francuskom slikaru Klodu Moneu. On je u Normandiji posedovao savršeno imanje – Živerni. Pored kuće sa divnim enterijerom imao je i predivan vrt koji je sam kultivisao nebili tako imao teme za svoje slike u pleneru. Sećate se onih lokvanja iz Živernija? Međutim, u videu je bilo par zanimljivih detalja koje nisam znala o Moneu. Recimo, pored toga što je brinuo o vrtu, bio je vrlo angažovan oko pripreme jela za njegovo mnogobrojno domaćinstvo, do detalja je razrađivao dnevni jelovnik sa svojom ženom i kuvaricom. U izboru jela i poslastica se našla i ova čuvena francuska pita. To je po ko zna koji put potvrdilo moju teoriju da kreativni ljudi i estete će kad tad završiti u kuhinji, jer osmišljavanje i spremanje jela za njih je čista umetnost.
Učenje o umetnosti i poznatim slikarima je deo nastave koju sam planirala za moju ćerku. Za mog sina sam pripremila kurseve iz matematike i istorije. Tu su i časovi srpskog jezika. Kada im se zatvorila škola zbog korone virusa, ja sam tog trenutka počela da spremam svoj plan i program za moju decu, nezavisno od njihove školske nastave. Priznajem, uvek me je fascinirala ideja o homeschoolingu. Ne mogu da kažem da sam previše efikasna, imam dosta posla kod kuće, malo traljavo se realizuju moji planovi, ali ipak smo prešli dosta toga. Jedan od razloga je i to što moja deca provode dosta vremena radeći na zadacima za školu. Njihova škola je od prvog dana ozbiljno shvatila učenje na daljinu tako da nije bilo praznog hoda. Što se tiče mog sina, koji ide u peti razred, oni su ionako ove školske godine prešli na on line domaće zadatke, tako da je prelaz bio bezbolan. Osim toga on sve radi sam, ne treba mu moja pomoć.
Za razliku od njega, sa mojom ćerkom, koja ide u treći razred, stvari su bile komplikovanije. U tom uzrastu deca još nisu ovladala radom na kompjuteru, plus nas je učiteljica non-stop zasipala e-mailovima, menjale je platforme i aplikacije svakodnevno, nikako nije mogla da nađe optimalan način nastave, bilo je dosta problema. Razumem njeno oduševljenje aplikacijama sa bezbrojnim aktivnostima, ali stvari u ovakvim prilikama treba učiniti što jednostavnijim. I ne moram da radim eksperiment sa jajima u sirćetu, jer smo to radili pre par godina, i na kraju potrošila sam svo sirće u kući.
Sada je konačno škola na uskršnjem raspustu, što ne znači da su deca bez školskih zadataka, ipak pritisak je dosta manji, i sada je vreme za moju nastavu:)
Kod mene je to vrlo jednostavno, pustim im odabrane videe sa YouTube-a. Neverovatno je koliko tamo ima dobrog sadržaja, pogledajte samo ovaj fenomenalni video o Renesansi, ne moram ništa da pričam, ponekad samo napravim pauzu da dodam ili ispravim nešto, i značajno klimam glavom kada je nešto vrlo važno. Jedino matematiku radimo na Khan academy, to mi je ubedljivo najbolji veb sajt, užasavam se sajtova kao što su Prodigy, ABcya ili Freckle, jer su nepotrebno šareni i napadni. Veoma mi se dopada što deca imaju uživo nastavu preko Google Meet. Moja deca preko te i Zoom aplikacije imaju časove baleta, hora, čak i fudbala. Jedino je moja ćerka uskraćena za časove klavira, ali povremeno vežba sviranje sa mojim mužem, trebalo je da na završnom koncertu zajedno sviraju, ali verovatno od toga neće biti ništa.
Imam osećaj da se ovde život za ovih tri nedelje vratio unazad par decenija, ljudi ponovo upoznaju radosti kuvanja kod kuće, opsednuti su pravljenjem hleba, onaj od prirodnog kvasca je apsolutni hit ove pandemije, šiju se maske, sade bašte, detaljno se sređuju stanovi i kuće, čitaju se knjige, pored telekomunikacije razgovor telefonom je ponovo u modi, počeli smo čak da dobijamo pisma, danas sam se jednom mnogo obradovala.
Moja deca su dočekala celu situaciju oko korone virusa veoma pribrano, ponašaju se neuobičajeno zrelo, manje su zahtevni i trude se da sami ispune svoje vreme, čak se i manje svađaju. Već smo ranije na YouTubeu gledali sve moguće katastrofe tokom postojanja ljudske vrste, od erupcije vulkana Vezuva u Pompeji, preko pojave kuge u Evropi, ratova u prošlom veku, pa sve do havarija u Černobilju i Fukušimi, jedno vreme moj sin je bio opsednut tim temama. Čak smo skoro gledali sadržaj o španskoj groznici, baš uoči pojave korona virusa. Tako su deca shvatila da su takve pojave neizostavan deo ljudske istorije, da smo zapravo imali sreću da je poslednji, i mnogo gori virus, harao svetom pre sto godina. Moj sin je izjavio da eto on konačno ima materijala u svom kratkom desetogodišnjem životu o kojem će da priča svojoj deci, pošto smo mi, njegovi roditelji, puni takvih priča.
Da, nisam odolela, počela sam da čitam, tj. da slušam, roman Kuga, Albera Kamija. Posle toga shvatite i da nije sve tako loše, iako je život svima nama ispunjen velikom neizvesnošću. U kasno podne, kad sunce ume da bude tako slatko i zavodljivo, stavim slušalice i slušam knjigu na telefonu, dok se šetam u svom malom gradskom dvorištu, praveći stotinu krugova zamišljam, kako je komšiluk divan u ovo doba godine, ulice su pune raskošnih krošnji belih i ružičastih cvetova koji umeju tako divno da mirišu. Poslednji put sam bila izvan kuće, na ulici, pre više od nedelju dana.
Francuska pita sa jabukama –
Tarte Tatin
Sastojci:
8 manjih čvrstih jabuka, ili 6 krupnijih, oljuštenih i očišćenih, i isečenih na četvrtine (zlatni delišes, fudži, gala, greni smit)
1 1/2 kašika limunovog soka
1/2 kašičice cimeta
za koru:
180g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera
90g hladnog putera, iseckanog na manje komade
1 veliko žumance
4-6 kašika veoma hladne vode
1 tučani tiganj, prečnika oko 23cm
Sastojci za karamel:
150g šećera
90g putera
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku ili ručno pomešajte brašno, so, šećer i iseckani puter, i kada dobijete sipkavo testo u to umešajte žumance i hladnu vodu. Nemojte da premesite testo, ono ne treba da bude glatko. Skupite ga, oblikujte u disk, uvijte u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stvrdne.
Neki ljudi jabuke iseku dan pre, pa ih ostave u frižider, da se ocedi suvišna tečnost, ja mislim da to nije potrebno.
Isečene jabuke pospite limunovim sokom, dodajte cimet u prahu i sve pomešajte.
U tučanom tiganju zagrejte šećer dok se skroz ne istopi i dobije braon boju. U karamel umešajte puter iseckan na komade. Kad ste dobili ujednačenu smesu, smanjite temperaturu, i po karamelu pažljivo poređajte četvrtine jabuka u krug, pokrijte celu površinu sa njima.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz frižidera i oklagijom ga razvucite (pospite radnu površinu sa malo brašna). Uz pomoć velikog tanjira sličnih dimenzija kao tiganj, isecite krug od testa. Izbodite ga viljuškom svuda po površini i prebacite uz pomoć oklagije preko jabuka. Ivice testa podvijte.
Tiganj pažljivo prebacite u zagrejanu rernu. Pecite pitu oko 45 minuta.
Kada je pita gotova ostavite je u tiganju nekih desetak minuta. Preko kore stavite ravni tanjir, najbolje onaj za služenje torti, i vrlo pažljivo prevrnite pitu. Sa tiganja će da se ocedi karamel, tako da imajte to na umu. Služite pitu dok je još topla, najbolje uz sladoled od vanile.
Volim da pravim ovakve hlebove. Skoro mi je dovoljno samo da ih gledam i mirišem. Kao da su umetnička dela, teško mi je da u njih zabodem nož. Srećom, ovaj brioš je ovekovečen na fotografijama, njegovu lepotu videće dosta ljudi.
Posle prve faze zadivljenosti njegovim izgledom, sledi sledeća faza degustacije. Ah, kakav je to ukus, pa lagana tekstura, ne morate ništa da mažete na njega, ja sam ga jela samo uz kafu, sve ostalo narušava njegovu veličanstvenost.
Ako ste čitali moj Američki kuvar (str. 116), upoznati ste sa brioš zemičkama, kako sam ih probala, ne jedem više hamburgere ako nisu sa njima, srećom, danas se često tako služe u restoranima. Postoje različite vrste brioša sa različitim oblicima, ovaj se zove brioche de Nanterre – hleb se sastoji od obično 8 loptastih komada testa, koji se tokom pečenja spoje, karakteriše ga prepoznatljiv presek. Na slici ispod je takođe popularni oblik, brioche à tête, peče se u posebnom kalupu sa loptom testa na vrhu. Pravi ga obližnja francuska poslastičarnica u kojoj je glavni poslastičar iz Bosne.
Ako volite ovakve obogaćene hlebe, pogledajte recepte i za ove:
tajna dobrog brioša je u dugom mešenju testa i dugom narastanju
da, bolje je da ga pravite dva dana, jer to utiče na ukus hleba
najbolje je da testo mesite mikserom za testo, jer traje baš dugo
preporučujem vam da napravite dva komada, jer ne verujem da će vam išta preostati za pravljenje francuskog tosta.
Brioš
Sastojci:
530g brašna + za rad sa testom
2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice soli
125ml toplog mleka
3 kašike šećera
4 jaja
200g putera, omekšalog
Za premaz: umućeno jaje
Priprema
Prvi dan
U posudi, u kojoj ćete mešati testo, pomešajte brašno i so.
U drugoj manjoj posudici, pomešajte toplo mleko šećer i kvasac. Kad kvasac počne da bubri, posle desetak minuta, u to umešajte 4 jaja.
Ovu smesu dodajte brašnu, i zamesite testo ručno, u multipraktiku, ili najbolje mikserom za testom. Posle pet minuta mešanja, počnite da dodajete omekšao puter u manjim komadima. Kad je jedan komad potpuno umešan, dodajte sledeći, i tim redom, to bi trebalo da traje oko 10 minuta. Zatim, nastavite sa mešanjem još oko 5 minuta. Izvadite testo, stavite na radnu površinu koju ste malo posuli brašnom, oblikujte ga u loptu, stavite u vanglu i pokrijte. Posle dva sata narastanja na sobnoj temperaturi stavite ga u frižider da tamo odleži celu noć.
Drugi dan
Sutradan izvadite testo, i ostavite ga nekih sat vremena da se zagreje. Zatim ga podelite na osam delova, ne moraju da budu jednaki, napravite od njih lopte dok povlačite rukom testo nadole, da se napregne, i onda ih poređajte u dva reda po izduženom plehu, dimenzija 23 x 11. Namažite pleh puterom. Pokrijte testo plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da ono naraste.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pre nego što stavite hleb da se peče, premažite ga umućenim jajetom.
Pecite hleb na srednjoj pregradi oko 45 minuta. Ako počne da gori korica, pokrijte je aluminijumskom folijom.
Pošto je hleb gotov izvadite ga iz rerne, a posle par minuta iz pleha. Kad se ohladi služite ga, uz džem i puter, i uz obaveznu kafu.
Isprobala sam ovaj recept nebrojno puta, i svaki put je pečeno pile savršeno ispadalo – aromatično i sočno meso i fina hrskava korica. O mirisu koji se širi iz rerne da ne pričam. Moram dodati da je meni takođe omiljeni deo povrće koje se peče uz pile, kao i moča. Vrlo se jednostavno pravi, nema ni pola sata angažovanja, a opet dobijete sjajno jelo dostojno nedeljne trpeze.
Recept je preuzet od Ajne Garden, i dugo mi je stajao u draftu. Setila sam ga se zato što ovih dana počinjem sa serijalom – nedeljni jelovnik. Plan je da svakog petka objavim na blogu predloge za jednostavna, ukusna i hranljiva jela za sledeću sedmicu. Konačno imam dovoljno recepata za jedan takav poduhvat. Recept za pečeno pile je zbog toga morao da bude objavljen.
Izvadite pile iz frižidera pola sata pre nego što ćete ga peći. Zagrejte rernu na 220C (425F). Pripremite sud u kome ćete peći pile, najbolje tučani sač (Dutch oven).
Natapkajte pile spolja i unutra papirnatim ubrusom.
Isecite povrće, luk, stabla celera i šargarepu na krupno. Pomešajte ga sa maslinovim uljem i rasporedite po sudu za pečenje. Nema potrebe da ga solite.
Utrljajte u pile krupnu so i biber, unutra i spolja. Zatim unutra stavite prepolovljen beli luk, limun, i buket začinskog bilja. Povežite noge kuhinjskim kanapom. Krilca zametnite iza leđa. Na kraju utrljajte prstima, ili nanesite kuhinjskom četkicom, puter svuda po površini pileta, pa i ispod kožice na grudima.
Položite pile preko povrća i stavite ga da se peče u rerni na srednjoj rešetki.
Pecite pile oko 1 1/2 sata. Povremeno ga prelijte sokovima sa dna suda.
Kada je pile ispečeno izvadite ga iz suda i uvijte u aluminijumsku foliju, neka tu odstoji 20 minuta.
Služite pečeno pile uz ispečeno povrće i moču najbolje sa pireom od krompira.
