Praznični kuglof sa kvascem

božićni kolač

Volim da sretnem ljude koji uživaju u dobroj hrani, obično sa njima mogu da pričam puno toga o istoj, o poreklu i istoriji nekog jela, o tome kako se pravi. Često čujem od njih gde mogu da nabavim neke retke namirnice, ili saznam za neka skoro tajna mesta, neugledne prodavnice internacionalne hrane. Takođe, dobijem preporuku za dobar restoran, ne za onaj koji lepo izgleda, već za onaj u kome se dobro jede.

Ima ljudi koji su veliki gurmani ali slabo kuvaju, ali to je velika retkost, obično ljudi koji uživaju u hrani znaju dobro da je spreme, a i teorijski su dobro potkovani. To vam je kao kad pričate sa nekim ko je zaljubljenik u knjige ili filmove i serije na koje se vi opasno ložite, tu odmah krene strasna diskusija, pa i ako jedva poznajete tu osobu, vi osećate veliku bliskost.

Kao što rekoh, volim ljude koje uživaju u hrani, i ne boje je se, koji na njoj ne vežbaju svoj asketizam ili ekstremizam, a sa druge strane se ne prežderavaju i ne traže utehu u njoj. Drago mi je da sretnem ljude koji imaju zdrav odnos prema hrani tj. izbalansiran, što često praktikuju i na druge stvari u svom životu, i koji se ne foliraju, koji jednostavno umeju da uživaju u životu.

božićni kolač

Ako postoji dezert koji se savršeno uklapa u ovo doba godine onda je to kuglof. Ovaj kolač je popularan širom Evrope, a posebno na teritoriji Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Nemačka, Švajcarska, Alsaz, Češka, Mađarska, Rumunija i u zemljama bivše Jugoslavije) i to baš u vreme oko Božića. U Austriji ga zovu Gugelhupf, u Americi je Bundt Cake. Ono što ga čini posebnim je okrugao, obično izdužen oblik sa rupom iznutra, zbog kalupa u kome se peče.

Kuglof se pravi sa praškom za pecivo ili sa kvascem, meni je ovaj drugi način bio interesantniji, najpre zato što se tako dugo pravio pre pojave praška za pecivo, i zato što je kolač rastresitiji, sočniji i ima kompleksniji ukus. Takođe, ako umesite testo i ostavite ga da prenoći, biće manje posla sutradan.

Ovaj kolač je idealan da se kombinuje sa raznim začinima (cimet, oraščić, vanila), suvim i koštunjavim voćem, kao i sa drugim sastojcima (rum, ekstrakt badema ili lešnika, korica limuna ili pomorandže, žele bombone, itd).

Krenula sam od ovog recepta i napravila svoju verziju kuglofa. Kad smo već kod testa za kolače od kvasca padaju mi na pamet odlični Belgijski vafli, kojima kvasac zaista daje puno na ukusu.

Praznični kuglof sa kvascem

Kuglof


 

Sastojci:

390g brašna

300g šećera

1 kašičica soli

2 kašičice instant suvog kvasca (2 1/2 običnog suvog kvasca)

250g putera, otopljenog + za mazanje kalupa

4 jaja, umućena

330ml mleka

1 kašika ekstrakta vanile

150-200g raznog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, i slično), iseckanog

Izrendana korica jedne pomorandže

1 kašika džema

1 šaka badema iseckanog na listiće

Šećera u prahu

Šlag

 

Kružni pleh sa otvorom u sredini prečnika oko 25cm.

 

Priprema:

Ukoliko koristite običan suvi kvasac najpre u toplom mleku  promešajte kvasac sa kašikom šećera i sačekajte da kvasac počne da “radi”. Ako koristite instant suvi kvasac u multipraktiku umešajte ga u brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa mlekom, otopljenim puterom, umućenim jajima i vanilom. Sve to mešajte u multipraktiku dok ne dobijete ujednačenu smesu, prilično retku. Prebacite testo u veću posedu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite na hladno mesto da nadolazi  12 sati.

Sutradan smesu lagano pomešajte sa iseckanim suvim voćem i izrendanom koricom pomorandže, sipajte je u kalup u kojem će se peći, koji ste predhodno dobro namazali puterom i posuli brašnom.

Posle 60 minuta ponovnog nadolaženja stavite testo da se peče u rerni koju ste predhodno zagrejali na 175 stepeni(350F), na srednjoj rešetki. Ovaj kugluf se dugo peče, 60-70 minuta. Ako korica počne da gori, pokrijte je aluminijumskom folijom. Proverite ubodom dugog štapića da li je testo dobro pečeno. Kada je kolač gotov ostavite ga 15 minuta u kalupu, a zatim ga prevrnite na tanjir na kome ćete ga služiti. Ja uvek stavljam mokru krpu preko kalupa da bi se testo odvojilo sa njega, u mom slučaju to uvek odradi posao.

Ostavite kolač da se skroz ohladi, zatim ga premažite džemom da bi na njega mogli da zalepite listiće od badema. Pre služenja ga pospite šećerom u prahu. Služite kolač uz šlag i kafu.

Čuvajte ga obavijenim plastičnom folijom oko 4 dana.


 

Continue Reading

Torta sa pudingom od čokolade

Torta sa pudingom

Ne znam da li uopšte postoji neko ko nije probao tortu sa pudingom od čokolade. To je ona najjednostavnija i najlakša torta za pravljenje – patišpanj sa pudingom. Ipak, i za to vam treba neko umeće, nije lako napraviti dobre kore i fil za tortu. I što da ne, da se malo podsetimo torte koja nam je obeležila detinjstvo.  Za mnoge je to bila prva torta koju su napravili u životu.

Ipak, ova torta nije obična torta sa pudingom, ona ima poseban kvalitet jer se fil od pudinga pravi from scratch, što bi Amerikanci rekli. Meni je domaći puding od čokolade mnogo bolji od onog iz kesice, jedini problem je što nije previše gust, ali i to se da nadomestiti dodatkom želatina.

Najbolje je da torta prenoći u frižideru sa filom, jer ćete tako dobiti sočne kore. Obavezno tortu služite uz nekog sveže voće kao što su jagode ili maline.

Torta sa pudingom od čokolade

Torta sa pudingom


Za kore:

6 jaja, na sobnoj temperaturi

6 kašika šećera

130g brašna

½ kašičice ekstrakta vanile

Za fil: domaći puding od čokolade, ohlađen bar 4 sata u frižideru. Pogledajte ovde kako se pravi.

Opciono, ukoliko želite gušći fil, umešajte 1 1/2 kašičicu želatina u prahu dok je puding još vruć. Pre toga želatin istopite u 2 kašike tople vode.

Priprema:

Pripremite dva okrugla pleha, prečnika 23cm, ili samo jedan. Kada se peku kore posebno, izgledaju lepše i ujednačeno kada se slaže torta. Obložite pleh papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre mikserom umutite jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. Onda dodajte ekstrakt vanile i varjačom ili spatulom umešajte prosejano brašno, kašiku po kašiku. Bitno je da dobijete ujednačenu smesu koja nije splasnula. Rasporedite smesu u dva pleha i stavite da se peče oko 17 minuta, ili duže ukoliko pečete koru u samo jednom plehu. Ako čačkalica izađe čista znači da je kora gotova. Ohladite kore i onda ih filujte, odozgo stavite drugu polovinu pudinga. Neka torta prenoći u frižideru, i sutradan je služite, najbolje uz sveže jagode.


Recept za sličnu tortu sa poslastičarskim kremom sa ukusom čokolade, vanile i jagode pogledajte ovde.

Torta sa poslastičarskim kremom

Continue Reading

Šta se to dobro jelo u Srbiji i Crnoj Gori

Ove godine smo manje obilazili restorane nego prošle godine, više se jelo po kućama, a i naše putovanje je kraće trajalo. Ipak, moja opsesija hranom nije utihnula. Htela sam da probam nešto poznato, i ponešto novo, želela sam da uživam u onome što najviše volim – hrani. Ja ne idem u restorane samo zbog toga da ne moram da kuvam, ne, meni nije ni najmanji problem da provedem vreme u kuhinji spremajući neko jelo, ja idem na ta mesta da bih dobila inspiraciju. Hrana jeste najvažnija, ali ja volim i da je enterijer zanimljiv, volim dobru muziku i znači mi dobra usluga. Još ako sam u dobrom društvu, to je za mene veoma kvalitetno potrošeno vreme i novac.

Stari grad Budva

Kamenovo kafe

Malo posle mog povratka iz Srbije imala sam sastanak kluba knjige u nekom lokalnom restoranu, i služili su baš mediteransku hranu. Moje prijateljice jedva su dočekale da im ispričam kako sam se provela u Srbiji i Crnoj Gori. Neke su i čule za Montenegoro da je sada top letnja destinacija. Pričaj nam šta si jela, kakve su plaže, cene. Kako si rekla da se zove plaža, Kej-ej-em-i-en-ou-vi-ou… prstići tipkaju po mobilnom telefonu. Gledaju slike, pa, ovo dosta liči na Havaje, malo je prevelika gužva. Kakva je klopa po restoranima? Nije baš neko ludilo, a i cene su prilično jake za ribu, 1 kg ribe je oko 50 evra, jastog je 80nemoj da pričaš. To je razlog što samo pravim ribu otkada sam se vratila sa puta, i dalje ne mogu da se načudim zašto je toliko skupa riba na Mediteranu. Prijateljica odavde, poreklom Grkinja, bila je letos u Grčkoj, na jugu, i kaže da su i tamo cene ribe slične kao u Crnoj Gori.

Ali zato hrana u Beogradu je super, i jeftina je. Trepću očima moje prijateljice i zamišljaju taj gurmanski raj. Pričaj nam o Beogradu. Ima dosta restorana i kafea, ima sve više turista, mlađi svet uglavnom, i ceo grad je pun grafita. Pronalazili smo po zgradama portrete poznatih svuda po gradu, čak i Robina Vilijamsa. Nemoj da pričaš, pošalji nam da ih vidimo, molim te. Njima je to tako egzotično i uzbudljivo, meni nije, ja bih volela da vidim Beograd čist i umiven.

Grafiti Beograd

Ovo pečeno prase je bilo naša dobrodošlica u Srbiju. Ali to nije obično pečeno prase, unutra ima pile. Zaboravih kako ga u Sremu zovu, što nije ni bitno, važno je da je okupilo puno ljudi, naših rođaka i prijatelja.

Peceno prase-1

 

Puno toga smo probali na našem putovanju ali ova jela koja slede su bila toliko dobra da sam morala da ih ubacim na blog, zaslužuju da se o njima priča. Komplimenti kuvarima i kuvaricama koji su ih osmislili i napravili.

 

Kajmak, Sava ranč, Barič

srpska tradicionalna kuhinja
Beli sir, kajmak, sijenički sir

Sava reka-1

Iako obožavam mlečnu mast, čitaj puter i slatku pavlaku, meni kajmak nikada nije bio omiljen, posebno onaj stariji. Međutim, kad sam osetila blag i kremast ukus ovog kajmaka, nisam mogla da se kontrolišem, nije ostalo mesta za glavno jelo, teletinu pod sačem, koje je takođe služena sa ovim kajmakom.

Sava ranč je novo mesto baš na izlasku iz Bariča, u Dubokom. Ima super izlaz na reku Savu (obožavanu), čist je i lepo uređen. Hrana je tradicionalna, ima veliki izbor, ukusna i vrlo pristupačna. Usluga kao i izbor muzike bi mogao da bude bolji.

 

Uštipci od tikvica sa nanom, Smokvica, Beograd

Smokvica dorćol

Šetajući se po gradu nabasali smo na ovaj restoran na Dorćolu. Mnogo je sladak. Prošle godine smo bili u Smokvici na Adi. I dok su se ovi uštipci od tikvica sa nanom i jogurtom topili u mojim ustima već sam zamišljala kako ću čim dođem kući da ih pravim. Dobre su im i limunade sa dodacima raznog voća.

Smokvica restoran-1

Smokvica restoran Beograd

 

Šarkuteri na srpski način, Podrum Wineart, Beograd

meze

Da znate kako mi je super leglo ovo jelo na čačkalicu uz jedan domaći roze, shvatili bi moje oduševljenje. Čvarci, ajvar, odličan pršut i kulen je nešto što nikad ne srećam u šakuteriju ovde, a i suhomesnati proizvodi u Americi su vrlo problematični, pa mi se ova domaća varijanta neobično svidela. I samo mesto je interesanto, ima veliku ponudu domaćih vina, divnu terasu, sa koje smo se preselili unutra, zbog oluje, ali i tu je bilo super iako je bila velika gužva.

Podrum vina Beograd

 

Smuđ uvijen u pršut sa palentom u belom sosu sa mirođijom, Danibius, Zemunski kej

Restoran kej zemun

Verovatno najprijatnije iznenađenje mog kulinarskog doživljaja Srbije. Ko je smislio ovo jelo svaka mu čast. Svaki detalj se lepo uklopio, idealan surf and turf, to se zove inventivna domaća kuhinja, primer drugim domaćim restoranima da se malo poigraju sa tradicionalnim receptima, da unesu zanimljive sastojke, a oni ne moraju da budu niti skupi a ni nedostupni, kao što je recimo sveže začinsko bilje.

 

Paprikaš sa plodovima mora, The Old Fisherman’s Pub, Budva

Pot Pie

Nisam neki ljubitelj pot pies, međutim ovo jelo me je osvojilo, već planiram uskoro da ga pravim. Takođe, velike pohvale za restoran u kojem smo jeli, hrana je vrlo lepo servirana, i terasa je lepo uređena, čak ima i meni za decu. Nalazi se blizu starog grada u Budvi, u delu gde je marina.

Budva restoran

 

Grdoba, restoran More, Pržno

Grdoba

Veoma tradicionalan primorski restoran, na doku, u Pržnu, koga smo više iz sentimentalnih razloga posetili. Tako retko nailazim na ribu serviranu na ovakav način, ni sama je više tako ne pravim, da sam bila ispunjena trenutnom nostalgijom, vratilo me u dane provedene na Jadranu kad sam bila dete.

Vrlo ljubazna i uslužna konobarica iz restorana Olive kod Svetog Stefana nam je preporučila grdobu, pošto smo je pitali koja je to najbolja riba na crnogorskom primorju. Brancin i oradu ionako često pravimo, hajde da probamo tu spolja stvarno ružnu ribu. Inače ta devojka je bila i najbolja konobarica koju smo imali tokom celog našeg putovanja, vrlo strpljivo nam je opisivala koja su to tradicionalna crnogorska jela. Šteta što se ni u jednom restoranu nije mogao naći kačamak.

 

Krempita, Poslastičarnica Mocart, Budva

Krempita

Ovo je krempita za udžbenike, verovatno najlepša krempita koju sam ikada probala. Čak na slici može da se vidi koliko je dobra. Sveže i prhko lisnato testo, sjajan krem, domaći a ne onaj “konfekcijski”, i veličina porcije koja može da nahrani ne jednog nego dva čoveka, sve to mi je bilo dovoljno da budem potpuno impresionirana. Posebno što meni ne ide od ruke pravljenje krempite, krem ne bude dovoljno čvrst i teško se seče… ako neko ima dobar savet kako da rešim taj problem neka mi javi.

 

I za kraj evo malo atmosfere sa Zelenjaka. Pijace su moje omiljeno svratište. Uvek se oduševim ponudom, i razočaram što ne mogu da pokupujem sve što mi sviđa i odnesem sa sobom u Ameriku. Zamislite, koliko košta kilogram paprika u Srbiji za toliko ne može da se kupi jedna paprika u Americi. Nikad neću uspeti da kupim džak paprika i napravim veću količinu ajvara.

Lisicarke-1 Pijaca zeleni venac 2-1 Pijaca zeleni venac 3-1 Pijaca zeleni venac 4-1 Pijaca

Kao što sam već više puta pomenula, čak i napisala članak o tome, najzanimljivija ponuda Beograda jeste njegova gastro scena. Pored dobre i pristupačne hrane, tu je i vrlo kreativan dizajn koji ćete naći u gotovom svaku restoranu ili kafeu, makar se svodili na simpatične sitne detalje.

Restorani beograd 2-1 Beograd na vodi 7-1Srbija

Continue Reading

Kolač sa kajsijama, malinama i bademima

Kolač sa kajsijama

Dok Amerikanci imaju njihove voćne poslastice kao što su krisp, kobler i krambl, mi imamo ove voćne kolače koji su podjednako neodoljivi. Dovoljno je da zagrizem ovaj kolač pa da me tako podseti na domaću kuhinju, i da se setim svih onih leta iz detinjstava kada sam ga često jela.

Sigurna sam da je gotovo svako pravio ovaj kolač, čak su i moji skromni počeci u kuhinji vezani za ovu poslasticu. Zaista se jednostavno pravi, ali, verujte mi, meni je dugo trebalo da nađem dobar recept, i postoji razlog za to. Voće je puno soka i po pravilu može da previše navlaži testo, što nije dobro. Testo sa druge strane mora da bude prave gustine, ako je retko voće će da ode na dno, opet ni previše gusto nije dobro jer je poželjno da kolač bude rastresit.

Dok je većina mama ovaj voćni kolač pravila sa višnjama, moja mama ga je najčešće pravila sa kajsijama, jer smo uvek imali višak kajsija u bašti, i ja sam se navikla na taj ukus, ovde možete da vidite razne varijacije na temu kolača sa kajsijama. Ovog puta sam htela nešto drugačije, želela sam da kolač obogatim malinama, i da mu dodam brašno od badema… dok drugi stavljaju integralno ili brašno nekih drugih žitarica kao alternativu belom brašnu, ja stavljam samlevene bademe jer su zdravi i testo je tako ukusno sa njima. Umesto putera, kojeg uglavnom koristim za kolače, za ovaj dezert isključivo koristim ulje, definitivno utiče na teksturu.

Kolač je mnogo lepo ispao, čak i sutradan, posle boravka u frižideru. Ukus kajsija i malina je fenomenalan, divna rastresita kora i hrskavi bademi koji kolaču daju lepu teksturu. Evo, sad sam pojela jedan kuckajući ovaj post, i stvarno moram da ga nahvalim, izuzetan kolač.

Inače ovaj kolač sam pravila za neku žurku, a i sutradan smo imali jednu gošću, pa je količina malo veća, uvek možete da je prepolovite. Takođe, umesto kajsija možete da stavite breskve.

Kolač sa kajsijama

Kolač sa kajsijama, malinama i bademima

Kolač sa kajsijama


Sastojci:

190g brašna

190g brašna od badema

1/2 kašičice soli

2 kašičice praška za pecivo

6 jaja, na soboj temperaturi

260g šećera

150ml jogurta

200ml ulja

3/4 kašičice ekstrakta od badema

2 kašičice ekstrakta vanile

500g kajsija, koštice ukloljene, iseckane na kriške

170g svežih malina

Pola šake badema iseckanog na listiće

Za služenje: Šećer u prahu

Pravougaoni pleh dimenzija 23x30cm

Priprema:

Najpre zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh stavite papir za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte prosejano pšenično i brašno od badema. Dodajte soli i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi umutite mikserom jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostuči. Dodaje jednu polovinu brašna i mešajte sve varjačom, nikako mikserom. Zatim u smesu dodajte ekstrakt vanile i badema, jogurt i ulje. Na kraju umešajte ostatak brašna. Fora je da previše ne mešate da bi testo bilo vazdušasto.

Preko njega rasporedite najpre kajsije pa maline. Listiće od badema možete da stavite sad ili kasnije, pošto je kolač pečen.

Pecite kolač na srednjoj pregradi 10 minuta na temperaturi od 200C, a onda smanjite temperaturu na  180C (365F) i pecite još 25 minuta.

Kad je kolač gotov izvadite ga iz rerne i sačekajte da se ohladi. Pre služenje pospite ga šećerom u prahu i isecite na kocke.

Continue Reading

Pita od borovnica sa gotovim korama

Pita sa borovnicama sa korama

Predivna voćna pita koja se takvom brzinom pojela da sam jedva uspela da je fotografišem. I to što vam izgleda na fotografiji kao da ju je neko čupkao, i jeste, moja ćerka jednostavno nije mogla da se uzdrži. Pita od borovnica sa gotovim korama se brzo pravi, ali još brže jede.

Skoro mi je palo na pamet da probam da kombinujem borovnice, tipično američko voće, sa gotovim korama, prošlo leto sam uživala u sličnoj piti sa šljivama i čokoladom. I borovnice su malo kiselkaste, slično kao višnje (vidi Pitu sa višnjama), a imaju i lepu boju, bila sam sigurna da će pita sa njima biti neodoljiva.

Ima jedan tajni sastojak koji sada uvek koristim kada pravim bilo šta sa borovnicama – burbon, američki viski. Ako ne možete da ga nabavite, ništa strašno. Takođe, tu je i obavezna korica limuna koja se mnogo lepo slaže sa borovnicama.

Vi možete da savijate gotove kore na klasičan način, ali meni se ovi spiralni zamotuljci toliko dopadaju da sad sve pravim u tom obliku kada koristim gotove kore. Nekako mi pita tako lepše izgleda i ne moram da je sečem.

Da, sveže borovnice su bolje od zamrznutih, jer ove poslednje imaju razblažen ukus. Čak i sveže borovnice variraju u ukusu, najlepše su one izrazito aromatične i slatke.

Možda vam pomogne ovaj video da lakše napravite ovu pitu.

Pita od borovnica sa gotovim korama

Pita sa borovnicama sa korama


Sastojci:

1 pakovanje gotovih kora

900g svežih borovnica

170g šećera

Strugana korica jednog celog limuna

1 1/2 kašika burbona, opciono

150g putera, otopljenog

3 kašike griza, Plazme ili brašna od badema

Za služenje: šećer u prahu

Priprema:

Uključite rernu na 205C (400F). Pleh premažite puterom.

U jednoj većoj posudi pomešajte borovnice sa šećerom, limunovom koricom i burbonom.

Svaki zamotuljak pravite od dve kore. Najpre prvu koru celu premažite otopljenim puterom, koristite kuhinjsku četkicu, zatim pospite grizom, Plazmom ili bademovim brašnom. Stavite sledeću koru preko, i nju premažite puterom, pospite grizom, i na kraju stavite borovnice, oko 2-3 kašike. Zatim zarolajte kore, ali po dijagonali, i na kraju zarolajte u spiralu. Isto uradite sa preostalim materijalom.

Na kraju, kad ste ispunili pleh, premažite preostalim puterom zamotuljke. Pecite pitu u rerni oko 23-25 minuta dok kora ne porumeni. Tokom pečenja desiće se da sokovi iz borovnice izađu iz zamotuljaka, ništa ne brinite, formirani džem se neće zalepiti za pleh.

Kad je pita gotova, neka se malo prohladi, a zatim je služite posutom šećerom u prahu.


Continue Reading

Domaći Filbi, i Kako se jelo osamdesetih

 

Odmah da kažem da nisam ljubitelj osamdesetih kad je hrana u pitanju. Znam, svi se sećaju te decenije sa setom, super muzika, opušten fazon… jeste da je to bio i meni lično najbezbrižniji deo života, ali kada pomislim na to šta sam jela tih godina, sigurno se ne bih tamo vratila vremeplovom. Meni je hrana ipak vrlo važna u životu.

Osamdesete godine u Jugoslaviji su i dalje bile u znaku socijalizma, malo poljuljanog, ali i dalje jedinog prihvatljivog uređenja. A tamo gde je socijalizam tu hrana sigurno nije najbitnija stvar na svetu. Delom zato što se pravljenje i konzumacija hrane vidi kao nešto što oduzima radnom svetu dosta vremena, kantine se vide kao uspešna alternativa kuhinjama, kuvanje je nešto previše buržoasko i retrogradno. Ruku na srce, ni na Zapadu hrana nije doživljavala svoj procvat. Upotreba visokih tehnologija, pogotovu u Americi, je uništila kvalitet i ukus hrane, tome treba dodati i početak razvoja brze hrane. Tu je još jedna stvar, u komunističkim zemljama izbor hrane u prodavnicama je bio veoma limitiran, mi smo još i dobro prošli. To je imalo katastrofalne posledice po mnoge kuhinje u zemljama Istočnog bloka.

Kako se jelo 80-tih

Sećate se vremena stabilizacije, bonovi za kafu, ulje i šećer. Imala sam u kući neki kuvar u kome je skoro svaki recept tražio slatku pavlaku, a nije bilo šanse da je nađem u običnim prodavnicama, samo sam mogla da gledam slike tih poslastica. Srećom, mama je radila na Dedinju pa je povremeno dopremala  “egzotičniju“ robu iz, za to vreme, super snabdevenog  C-marketa.

Meni su, recimo, devedesete mnogo interesantnije od osamdesetih. U to vreme počinje da se nazire pokret za zdraviju i kvalitetniju hranu, koji će svoj pun razvoj doživeti u sledećem milenijumu.  Iako je u to vreme naša zemlja bila u potpunom ekonomskom i političkom haosu, kod nas se nikada nije toliko spremala hrana. Devedesete su potpuno bile u znaku homemade, tada su domaćice počele da mese hleb, prave kiselo mleko, domaći kečap i svašta još. A i ljudi su počeli da slave slave, pa su se domaćice dale u usavršavanje pravljenja sitnih kolača i drugih đakonija.

Osamdesete u mom sećanju simbolizuju ručak za tri dana pravljen od zaposlenih majki koje često rade po smenama (kuvana boranija, sladak kupus, čorba od graška, krompir paprikaš, čorbasti pasulj i slično). Srećom, to je bila zdrava hrana, ali morate priznati prilično dosadna. Doručak je bio posebna priča. Teško za poverovati, ali u to vreme mi je bio omiljen sledeći doručak – sendvič od belog hleba sa majonezom i parizerom, i naravno jogurt.  Znam da će to mnogi da negiraju danas, ali ja sam sigurna da je za ogromnu većinu populacije u našoj zemlji klasičan doručak podrazumevao parizer, mesni narezak, razne kobasice i šunke, i paštete, sve ono što je danas veliko no-no. Sećam se da je svojevremeno jedna popularna fabrika izbacila liniju pašteta, specijalno namenjenu deci, čak je i Dušan Petričić kreirao ambalažu.

Kad mislim na osamdesete sećam se i nekih lepih stvari kao one pogačice koju su se prodavale u kesici po dve, volela sam da ih jedem sa pavlakom. Sećam se i minjona koji su se prodavali u poslastičarnici preko puta Beograđanke. I piroški na Terazijama na koje smo svraćali mama i ja posle šopinga, njih smo krajem osamdesetih zamenile odlaskom u Mekdonalds, isto na Terazijama. Tek pri kraju te dekade sam otkrila burek, verovali ili ne, i sećam se kako sam nestrpljivo čekala u pekari da naručim 200g praznog i jogurt.

Kako se jelo 80-tih

Moja porodica nije živela sa bakom, što je takođe dosta uticalo na kvalitet ishrane. Ta stara škola kuvanja je oplemenila mnoge živote i omogućila vrlo kvalitetnu i raznovrsnu ishranu svojoj deci i unucima. Primetila sam da su oni koju su imali bake iz Vojvodine, posebno iz Srema, veoma cenili i poštovali njihovo umeće kuvanja. Moj muž prvi. Priznao mi je da bolje kuvam od njegove mame, ali od babe još uvek ne.

Šećer od koga danas savremeni ljudi beže kao đavo od krsta u osamdesetim je bio sasvim prihvatljiv. Sećam se kako nam je deda kupovao ogromne količine slatkiša, i svi smo mislili kako je najbolji deda na svetu, a sada bi ga optužili da truje jadnu decu. Koka-kolu sam pila tako što bih dodavala šećer jer je on ubijao mehuriće koje nisam baš dobro podnosila. Tih godina sam se upoznala i sa pivom, tačnije penom od piva, koju sam delila sa tatom tokom ručka.  Sa pet godina sam počela da kuvam tursku kafu roditeljima. I da, često sam žvakala žvake-cigaretice.

Teško je poveravati da se ljudsko društvo toliko puno promenilo za 30 godina.  Osamdesete su bile tako politički nekorektne, opet imale su neki svoj šmek, ali sigurno neće biti zapamćene po dobroj hrani. Iako našoj deci verovatno nećemo moći da obezbedimo tako sigurno i bezbrižno detinjstvo kakvo smo mi imali (to je ono kad cela zgrada zna gde tvoja porodica krije ključeve od stana, ili brine o tebi kad tvojim roditeljima iskrsne nešto, kad non-stop visiš napolju sa decom iz kraja, kada imaš dva kanala na televiziji, ali zato kvalitetna – bez nasilja i pornografije), ipak sam ubeđena da danas možemo da im priuštimo raznovrsniju, zdraviju i ukusniju ishranu. I to se računa.

Domaći Filbi keksi

Domaći Filbi

Ovi keksi imaju kvalitetni holandski kakao, Dutch process cocoa, koji je dosta tamniji od običnog, zato i izgledaju tako tamno. Umesto Nutele možete da koristite komadiće čokolade, imaćete kremastu unutrašnjost jedino dok su keksi topli.

 


Sastojci za 20 komada:
 
240g brašna
30g kvalitetnog kakaa
½ kašičice soda bikarbone
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g belog šećera
50g smeđeg šećera
1 krupnije jaje
1 kašika vanila ekstrakta
4 kašika ohlađene i stegnute Nutele
 
 
Priprema:
 
Zagrejte rernu na 165C. Veliki tanki pleh obložite papirom za pečenje.
 
Brašno i kakao prosejte dva puta dok nestanu grudvice. Umešajte u to sodu bikarbonu i so.
Mikserom ulupajte mekani puter sa šećerom dok ne dobijete kremastu i ujednačenu smesu. Zatim  u umešajte jedno jaje i vanilin ekstrakt. Na kraju postepeno dodajte smesu sa brašnom mešajući sve sa varjačom. Dobićete tamnu gustu smesu koja može rukama da se oblikuje.
 
Rukama pravite kugle večine oraha i onda u njih utisnite udubljenja. Kada ste završili oblikovanje kugli izvadite Nutelu iz frižidera, vadite je manjim nožem i stavljajte u udubljenja u kuglama. Posle ih rukama zatvorite i vratite u oblik kugle.
Pecite kekse oko 20 minuta. Najlepši su dok su jedu topli. 

 

Continue Reading

Savršena pita od šljiva i čokolade

Pita sa šljivama i čokoladom

Ko prati moje blogove zna koliko volim voće u kolačima, što ga više ima, to bolje. Otuda ne čudi moja ljubav prema američkim slatkim pitama, krispovima, kramblovima, koblerima kao i za našim slatkim pitama sa voćem.

Takođe, ima jedna kombinacija od koje mi uvek pođe voda na usta – šljive i čokolada. Već sam zaređala puno recepata na blogu sa ovom kombinacijom, pada mi na pamet Majina čokošljivopita, Džem od šljiva sa čokoladom, Kuglice od suvih šljiva i čokolade, i evo još jednog.

Ima još jedna stvar koju puno volim a to su gotove kore.

Naći dobre kore kao i napraviti dobar kolač sa njima uopšte nije lako, iako tako ne izgleda na prvi pogled. Više se ne sećam kakve su kore kod nas, čini mi se da su se ranije kupovale samo na pijaci, ove u Americi su vrlo problematične. Danas ih je lako naći u bilo kom supermarketu, u delu sa smrznutom hranom, kao i naravno u radnjama sa našom robom. Tako zamrznute mogu dugo da stoje, ali ako hoćete da ih koristite najbolje da se odmrznu preko noći u frižideru, a onda neka budu još dva sata na sobnoj temperaturi. Mada nekad ni to nije dovoljno da dobijete nezalepljene kore.

Korišćenje gotovih kora u Americi je došlo preko grčke kuhinje, zato ne čudi da najviše kora proizvode Grci, ovde se one zovu phyllo dough. Dostupne su uglavnom tanke kore, a neki proizvođači ih prave u raznim debljinama, samo što je veoma teško naći na jednom mestu veći izbor. Debele kore za naše slane pite je gotovo nemoguće naći.

Pored toga što mrzim kad se zalepe, postoje još dve stvari koje me izbezumljuju: umeju da budu pomalo slatke, vrlo malo, ali dovoljno da mi naruši ukus gibanice, i proizvođači stavljaju dosta gustina između kora, da se ne bi zalepile, a on se da osetiti u kolaču.

Kad povežete sve tri pomenute stvari koje volim, voćni kolač, kombinaciju šljiva i čokolade, i gotove kore, dobijate uspeo eksperiment – Pitu od šljiva i čokolade.

Za mene dobar kolač sa gotovim korama ne sme nikako da bude vlažan i splahnuo, već mora da ima finu slojevitu i hrskavu koricu odozgo pored vlažnog voćnog fila u donjem delu, tako se dobija fin kontrast. Zatim kolač ne sme da bude ni masan a ni suv, i iskustvo je pokazalo da se sve to najbolje postiže premazivanjem kora puterom.

Na slici iznad su šljive u bašti mojih roditelja. Ove godine su baš dobro rodile, biće i za džem a i za rakiju.


Sastojci:
1 pakovanje tankih kora
1300g šljiva, mekanih i dozrelih, peteljke i koštice uklonjene, iseckane na manje komade
150-200g šećera
30g putera
100-120g gorke ili poluslatke čokolade
1 kašika tamnog ruma
1 1/2 kašičice cimeta u prahu
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
150g putera, otopljenog
2-3 kašike griza ili hlebnih mrvica
Šećer u prahu

Priprema:

Ukoliko su kore bile u frižideru ostavite ih 2 sata na sobnoj temperaturi.

Zagrejte rernu na 205C (400F). Pripremite veliki pleh.

U veći tiganj ili šerpu kuvajte par minuta iseckane šljive sa šećerom i 30g putera. Na kraju dodajte cimet, oraščić, rum i čokoladu. Probajte smesu i stavite još šećera ili začina ukoliko mislite da fali. Čokolada bi trebalo da se istopi.

Izbrojte listove kora pa ih podelite sa četiri, da vidite koliko ih ide u svaku rolnu. Na radnoj površini ređajte listove kora, svaku ćete premazati otopljenim puterom, koristite široku četku, i posuti sa malo griza ili hlebnih mrvica. Na kraju dodajte četvrtinu smese sa šljivama preko 2/3 kore, nemojte da ih stavljate blizu ivice kora jer će da iscuri tokom pečenja. Zarolajte kore dužom stranom, i prebacite rolnu u pleh koji ste predhodno namazali puterom, ili obložili papirom za pečenje. Isto sve ponovite sa preostalim sastojcima. Na kraju kada ste sve četiri rolne smestili u pleh premažite ih preostalim puterom.

Pecite pitu oko 25 minuta, dok gornja korica ne dobije zlatnu boju.

Servirajte pitu ohlađenu i posutu šećerom u prahu.


Continue Reading

Pileća supa sa soba testeninom na domaći način

Pileća supa sa testeninom i povrćem

 

 

Najpre smo koristili soba testeninu onda kada bi ostali bez onih klasičnih rezanaca za supu, deci se baš dopala, onda je ta supa evoluirala u neki hibrid, nešto između domaće i dalekoistočne supe.  Naravno, vi možete da odaberete bilo koje povrće, klice, alge, dodate sveži đumbir ili limetin sok, ili neki od japanskih preliva, ovo je moj izbor, jednostavan i  veoma ukusan. I da znate,  zdraviji obrok od ove supe skoro da ne postoji.

Soba testenina

Soba je japanska testenina  koja se pravi od heljdinog brašna. Ima tamniju boju i vrlo je elastična kada se skuva. Od skuvane sobe se prave razna jela ali u mojoj kuhinji se najviše koristi umesto domaćih rezanaca za supu.


Sastojci za 4 osobe:

 

120g soba testenine (obično su u pakovanju grupisane u manje vezice, potrebna vam je 1 vezica)

2 kašike soli

11/2 l vrele domaće pileće supe

Skuvano pileće meso iz supe

Par komada skuvane šargarepe iz supe

2 šake brokolija, iseckanih na manje cvetiće

4-6 komada svežih šitaki pečuraka, bez stabala, iseckanih na tanje listiće (to je jako bitan sastojak, jer su veoma aromatične i daju supi poseban ukus)

1 mladi luk, iseckan dijagonalno

2 kašike iseckanog peršuna

So i biber

Priperema:
 

Skuvajte pileću supu.

 

Pripremite sastojke, iseckajte brokoli, mladi luk, pršun i pečurke, izvadite iz supe skuvane  šargarepe i pileće meso, koje možete rukama da razdvojite.

 

Skuvajte soba testeninu. U lonac sa ključalom vodom, u koji ste stavili 2 kašike soli, stavite testeninu da se kuva, oko 6 minuta. Ocedite je u đevđiru i položite u 4 činije u kojima ćete da služite supu. Preko njih stavite pileće meso, šargarepe, brokoli i pečurke. Preko toga prelijte vrelu supu, trebalo bi da prekrijete sadržaj činije. Dodajte iseckani mladi luk i peršun, so i krpuno samleven biber.

Konzumirajte iseckane sastojke i testeninu štapićima, ukoliko ih imate, a tečnost slobodno pijte iz činije.


Continue Reading

Uskršnja jaja, prirodno farbanje i dekoracija

Prirodna dekoracija jaja
Mnogo volim da dekorišem uskršnja jaja. Kako to radim jednom godišnje uvek nekako zaboravim važne detalje, pa sam pomislila da nije loše da ih stavim na blog, a i drugima mogu da pomognu.

Šta treba da znate u vezi sa dekoracijom uskršnjih jaja

Bela ili braon jaja? Ukoliko farbate jaja lukovinom, razlike u boji gotovo da i neće biti, međutim ukoliko koristite otiske listova, na belim jajima dobićete dosta dramatičniji izgled, kontrast je mnogo veći, kao što možete da vidite na slikama.

Takođe, bela jaja su dobra i kad hoćete da farbate jaja kurkumom. To je zaista dobar način da dobijete baš žuta jaja, što meni nije ranije polazilo za rukom ni kad sam koristila veštačku boju. Kao što vidite na slici žuta jaja imaju finu patinu što im daje dodatni šmek. Ja baš puno stavim mlevene kurkume, oko 6 punih kašika na 12 jaja.

Farbanje jaja lukovinom je i dalje moja omiljena tehnika, sad znam da ne moram da natrpam previše lukovine da bi mi jaja bila crvena. Pošto voda sa jajima i lukovinom počne da ključa, smanjim vatru i kuvam ih još 15 minuta. Posle ne vadim odmah jaja, nego ih ostavim neko vreme dok se voda malo ohladi.

Mramorna jaja su cool, ali mnogo je teško držati lukovinu oko jaja u čarapi. Ukoliko ne poznajete ovu tehniku, ljuskama od crnog i belog luka obmotate jaje, i preko toga stavite čarapu, zategnete je i vežete.

Izbor čarapa uopšte nije tako nebitan kada je u pitanju uskršnja dekoracija. Nikako ne koristite debele najlon čarape. Ukoliko imaju likru velika je verovatnoća da će na jajima ostati otisak njihove teksture, ali to nije toliko upadljivo. Najbolje je da čarapom pokrijete celo jaje, da ne biste imali one funky osmice na jajima. Ja sam ove godine koristila neke čipkane čarape, interesovalo me baš kako će da ispadnu jaja , i nije baš tako loše ispalo, mada sam očekivala veći kontrast. Mislim da ne treba da pominjem koliko je važno da dobro zategnete čarapu, najbolje da vam neko pomogne u vezivanju iste.

Najbolje da koristite vrlo mekane listove, oni se dobro lepe za jaje, ukoliko su deblji nećete dobiti lepu konturu lista, nego će biti izmrljana. Iskustvo kaže da je najbolje lišće za tu namenu od peršuna, šervila, korijandera, deteline, rukole, itd.

Otisci lišća šervila, korijandera i peršuna.

Pre nego što stavite listove na jaja potopite ih u vodu da se bolje zalepe za ljusku.

Ove godine nijedno jaje mi nije puklo tokom kuvanja, pored sirćete u vodu sam po prvi put stavila so, možda je ona zaslužna za to, 1-2 kašike.

I posle Uskrsa, ako preostane puno jaja, ovde možete da vidite kako da ih potrošite.

I na kraju, srećan Uskrs svima! Provedite ga sa svojim najmilijima na najlepši mogući način.

Continue Reading

Kukuruzne projice

Kukuruzne projice

Dani oko našeg Božića su mi uvek u znaku domaće kuhinje. Zapravo to već krene od Nove godine, tada baš svake godine pravimo rusku salatu. Iskreno, ja sam uvek u potrazi za nekim novim jelom, volim da istražujem i eksperimentišem u kuhinji, teško mi je da razumem ljude koji stalno jedu jednu te istu hranu celog života, to se odnosi i na ostale stvari, tako da domaća hrana odavno više nije jedina koje se pravi u mojoj kući. Mogla bih čak da kažem da je ne pravim često.

Ipak, u ovo doba godine baš mi se jedu neka naša tradicionalna jela, recimo prebranac, za koji mislim da je jedno izuzetno originalno i ukusno jelo, sarma, popularni domaći kolači i tako to. I dalje pravim neke domaće stvari veoma često kao što su Uklupčana pita sa sirom ili spanaćem, koja je u nekom trenutku zamenila klasičnu gibanicu, i ove projice.

Pa i te projice su unapređene, sada ih samo sa kukuruznim brašnom pravim, znači bezglutenske su. Volim kad su onako rustične, a i uvek su sjajan izbor ne samo za doručak i užinu, nego za veća slavlja umesto hleba. Nekad stavim neke dodatke, recimo vlašac mi je omiljen. Ako pak volite mekanije onda dodajte još jogurta.

Ima nešto slično što Amerikanci prave a zovu ga Cornbread. Nisam neki ljubitelj tog hleba jer je obično sladak a služi se uz slana jela.

Mene ove kukuruzne projice zbog svoje rustičnosti dosta podsećaju na Proju, hleb od kukuruznog brašna koji je moja baba nekada pravila, bio je baš dobar.

Ove projice ipak najlepše idu uz ajvar.

Kukuruzne projice

Kukuruzne projice

Sastojci za 12 komada:
240g kukuruznog brašna, krupnije mleveno
80g palente (možete da je zamenite sa kukuruznim brašnom), ona daje rustičnu teksturu
2 kašičice praška za pecivo
½ kašičice soli
2 jajeta
250ml jogurta, ukoliko volite mekše projice dodajte još 1/3 od date količine
110ml ulja
100g Feta sira (za emigraciju) ili običnog domaćeg zrelog sira, izdrobljenog

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Nauljite udubljenja na plehu za mafine, mada možete da stavite i kapice.
Pomešajte kukuruzno brašno sa palentom i tome dodajte soli i prašak za pecivo.
 
U drugoj posudi  umutite jaja, pa im dodajte jogurt i ulje. Na kraju umešajte smesu sa kukuruznim brašnom. U tu smesu dodajte izdrobljen sir
.
Ispunite udubljenja na plehu sa testom, oko 2/3, i stavite da se peče 20-25 minuta.
Kada su projice gotove izvadite ih iz rerne, i posle par minuta iz pleha, možda će vam za to biti potrebna plastična spatula, i stavite na rešetku da se malko prohlade. 
Služite ih tople, najbolje uz jogurt.

Continue Reading