Domaća kuhinja Archives - Page 3 of 7

Tradicionalni uštipci sa kvascem (Omaž mom selu)

January 26, 2022 3 Comments

Tokom boravka u Srbiji, tačnije na selu, moja ćerka se zaljubila u uštipke, one tradicionalne. Toliko su joj se svideli da smo morali da tražimo restorane koje ih prave. I, naravno, kada smo došli kući, morala sam da ih spremim. Iako obožavam uštipke sa povrćem (indijske, grčke, sa kukuruzom), ne sećam se da sam ranije pravila tradicionalne, sa kvascem. I moram da vam kažem da ima nešto vrlo privlačno u prženom testu, baš mu je teško odoleti.

Ovo je lepa prilika da napravim omaž mom selu u kojem sam letos boravila, posle mnogo godina.

Moje selo, u kojem sam nekada provodila nezaboravna leta, se zove Kaona. Nalazi se u Dragačevu, tačno na sredini puta koji povezuje Guču sa Kraljevom. Izgleda kao tipično srpsko selo, idilično i pitomo, na brdovitom terenu gde se smenjuju livade i šume, baš kao što zamišljate selo o kojem peva Miroslav Ilić. Po povratku iz sela, uz put, svratili smo u Mrčajevce na doručak. Pokušavala sam deci da objasnim da je odatle Miroslav Ilić, popularni pevač narodne muzike, naravno, njima to ništa nije značilo.

Ali meni je puno značilo, jer kad čujem njegove pesme u momentu se nađem u vremeplovu… 80-te godine prošlog veka, brat i ja u poseti babi i dedi u Kaoni, doručak je u njihovoj maloj kuhinji, baba nam kutlačom sipa sveže, tek uvrelo mleko, iz velike šerpe koja se nalazi na Smederevcu, dok u pozadini svira onaj ogromni radio aparat Miroslavljevu ili neku sličnu muziku. Kad čujem frulice i dan danas doživim veliki emotivni naboj.

Realno, nije se puno toga promenilo od vremena našeg detinjstva, ipak nije isto, i znala sam da će mi neke stvari biti bolne. U to vreme sam čitala knjigu Proleća Ivana Galeba, što je dodatno pojačalo taj osećaj melanholije zbog prolaznosti života.

Prvo što mi je teško palo je to što je sve nekako obraslo šumom i travom, više nisam mogla da doprem do nekih puteljaka, recimo livade na kojoj je rasla nežna trava prošarana divljim karanfilima. Bilo je kasno leto tako da nismo mogli da nađemo divlje jagode, o kojima sam pričala deci, a šuma je bila neprohodna pa nismo mogli da beremo pečurke. Nisam mogla da dođem ni do spomenika krajputaša koji se nalazio na nekoj prečici u komšijskom voćnjaku. Ipak, poneli smo dron sa sobom, pa smo ipak mogli da snimamo krajolik, od kojeg zaista zastaje dah. Morala sam da napravim video od snimljenog materijala, u pozadini Miroslav peva Devojka iz grada.

Moji roditelji su iskoristili koronu da u selu sagrade vikendicu. Raskrčili su okolno žbunje tako da je kuća dobila savršen pogled. Kad pogledate ka zapadu vidite načičkane vrhove planina, jedan od njih je Zlatibor. Na severnoj strani je velika dolina gde se nalazi Guča, a iznad nje se uzdiže planina Ovčar, malo istočnije vidi se Jelica. Tu je i ograđena livada u kojoj po ceo dan ovce pasu, ne mogu da vam opišem koliko je umirujuće posmatrati ih kako u grupi idu čas na jednu čas na drugu stranu. Uz ogradu rastu divlje kupine. Kad ujutru ustanete, prvo što uradite je da izađete napolje i uživate u vidiku, pratite pogledom ovce i jedete kupine. Noću smo sa decom posmatrali široko nebo načičakno zvezdama, nešto što retko imamo priliku da radimo.

A bilo mi je tako lepo u selu, bio je to čarobni svet, moj Amarcord. I sama pomisao da skoro više niko nije živ iz tog vremena, da će pasti u zaborav sav taj svet, koji u meni i dalje živi, dovodila me je do očaja. Ako ništa ono bar o njemu mogu da pišem na mom blogu.

Još uvek se svima sećam imena, svako je u selu imao neku svoju ulogu i bio je bitan, puno ljudi je bilo povezano rođačkim vezama, svi su se dobro poznavali, to je bila jedno vrlo povezana zajednica uglavnom starijih ljudi, jer već u ono vreme slabo je omladine ostajalo u selima. Međusobno posećivanje je bilo veoma često, i počelo bi sabajle. U krevetu sam, odlučila sam da ne izlazim iz kreveta taj dan jer sam dobila žulj, i slušam razgovor koji dopire iz kuhinje. Uživam u tim razgovorima jer su vrlo zanimljivi, tačno svi imaju talenat za pripovedanje, umeju od svega da naprave interesantnu priču, ima u njima dosta teatralnosti, vrcavosti i dobrog humora. Samo kad pomislim na gradsku introverntnu omladinu koja me okružuje sa skoro nepostojećim social skills. To jutro deda je rano otišao u Kraljevo da mi kupi crvene sandale i neke bele soknice koje su tada bile u modi, da nekako uteši unuku zbog žulja.

Uveče bi takođe dolazili ljudi. Nismo gledali televiziju, jer smo imali neki jedva funkcionalni televizor sa čuvenim stabilizatorom, ali se zato slušao radio, pogotovo utorkom veče kada se puštala emisija Veselo veče. Ipak, komunikacija je bila najveći izvor zabave. Doduše, kada bi Boža, vremešni neženja sa besprekorno ošišanim čekinjastim brkovima, i sa Drinom bez filtera u ruci, u svom uglu na tronošcu, počeo da priča o događajima iz Drugog svetskog rata u kojima je učestvovao, počela bi da pada atmosfera, baba bi u nekom trenutku zaspala na stolici.

Bilo je još neženja u selu koji su nas redovno posećivali, podrazumevalo se da ih baba svaki put nahrani i napoji (rakijom naravno), mislim da su svi tako radili, uopšte dosta su brinuli jedni o drugima, tako je to u malim zajednicama. Jedan od tih samaca je bio i Sreten, brat mog pradede. Kako je u detinjstvu izgubio čulo sluha, bilo ga je veoma teško razumeti, uz to je bio veoma temperamentan. Deca iz grada su ga se dosta plašila, krila su se od njega, ali nama je on bio veoma zabavan i voleli smo njegovo društvo. Jednom tako on nama predloži da nas odvede u njegovu kuću, što je bio vrlo neobičan gest, i mi dobijemo dozvolu. Tako sam otkrila da je moj rođak neka vrsta hoardera, što bi Amerikanci rekli, jer je on sve živeo sakupljao u svojoj kući, ali nije da nije bilo reda u toj njegovoj strasti. Još se nisam oporavila od tog šoka kad me zadesio sledeći. Požalim se ja njemu da me boli stomak i on nas odvede kod baba Stanojle, za koju nisam znala da poseduje posebne moći. Stavi mi ona nešto u pupak, obmota zavojem, izbaja, i gle čuda, prestao da me boli stomak.

Jedna od retkih osoba iz tog vremena koja je još uvek živa je Buba Mara, tako sam je zvala kad sam bila mala. Bilo je tako lepo čuti njen melodičan dobro poznat glas. Sećam se kako sam često išla kod njih i kako sam se plašila njihovog gusana koji me je stalno čekao kod avlije. Buba Mara i ja smo prepričavale stare dogodovštine, prisećale se babe i dede i njenog muža, kojih odavno više nema. Njena ćerka, Vesna, je moja kuma. Krštena sam kao beba u lokalnoj crkvi. Često me je vodala sa sobom dok je bila devojka pa sam imala priliku da upoznam seosku omladinu. Svi ti ljudi su bili tako dobri prema meni, otuda ne čudi što i danas volim ljude iako to izgleda danas nije u modi.

Žao mi je što moja deca nemaju tu šansu da provode vreme u jednoj takvoj zajednici, okruženi životinjama i divnom nezagađenom priorodom. Doduše, možda će njima tako izgledati odlasci u Srbiju, ipak naši boravci u selu su bili zaista posebni. Iako su se deda i baba bavili poljoprivredom nisu živeli samo od nje, deda je radio u rudniku, pa su mogli da nam posvete dosta pažnje. Dozvoljavali su nam svašta da radimo, tu sam naučila dosta stvari, volela sam babi da pomažem u domaćinstvu, i da gledam kako ona mesi hleb, pravi sir i kajmak i čisti kokošku spremajući je za pečenje. Ne, nisam nasledila ljubav za kuvanje od svoje babe Dostane, jer ona nije baš bila zainteresovana za to, ali svejedno, bila je vrlo zabavana i dobro raspoložena. Deda Radoje je bio veoma nežan prema svima nama, voleo je da se glasno smeje, bio je vedre prirode, često bih ga čula kako peva dok pešači. Bio je poseban po tome što bi nam uvek kupovao gomilu slatkiša svaki put kad bi otišao do prodavnice, za mene je to bio dokaz da je bio najbolji deda na svetu.

Jedina sam bila koja je posedovala malecke vile za plašćenje sena, koje je deda naručio da se naprave specijalno za mene. Volela sam sve te seoske poslove, vrlo sam bila ponosna kako sam sama mogla da vodim kravu na ispašu. Kad smo kod krava, to su moje omiljene životinje. I danas kad ih vidim na nekoj američkoj farmi sva se uzbudim. Volim njihov miris, “cvet” između rogova, krupne teget oči. Svako veče deda bi otišao u štalu da je očisti i da nahrani krave, i kada bi izašao, tada sam ja ostajala sa kravama i potom im pravila nezaboravne koncerte na kojima sam igrala, pevala i recitovala. Krave su me samo bledo gledale, trepćući svojim dugim belim trepavicama.

Nema lepšeg osećaja nego kada te ujutru baba i deda probude da ti kažu da se Baljuša otelila, i ti trkom ideš ka štali da vidiš tele, a ono maleno leži u slami dok ga majka liže po celom telu. Dedina sestra je imala veliku farmu na kojoj je držala stotine teladi, i ne mogu da vam opišem osećaj kad vidite toliko prelepih životinja na jednom mestu.

Naša sreća bi bila bezgranična kada bi druga deca iz grada došla u posetu svojim babama i dedama, jer nam je nedostajalo druženje sa našim vršnjacima. Ipak i u trenucima dosade uvek smo nešto radili da ispunimo sebi vreme. Recimo, jednog dana sam vežbala izvedbu salta, i posle njih stotinjak sutradan mi je bilo baš muka. Ili, sam u sali postavljala sto, kao da nam dolaze gosti na slavu. Kupali smo mačiće, igrali fudbal, pravili ljuljašku, jurili kokoške, tražili nova gnezda gde su nosile jaja, istraživali špajz, brali dud, posmatrali prasiće u voćnjaku koje je njihova majka ljubomorno čuvala, i svašta još.

Uvek je bilo nekih događanja u selu, jednog dana došao je putujući fotograf, što je izazvalo dosta uzbuđenja. Uzeo je jednu dedinu i babinu fotografiju, iz mlađih dana, spojio ih je na slici, retuširao, uramio i onda je ta fotografija završila na zidu sale, najsvečanije sobe u u kući.

Zatim tu su bili seoski sabori, glavni društveni iventi, koje su obilazili i mladi i stari. Baba bi se za tu priliku čak našminkala, obukla jednu od mnogih svilenih košulja koje joj je deda kupovao, i onda bi se uputili u centar sela gde nas je čekala uobičajna atmosfera.

Bilo je i tužnih događaja. Sećam se sahrane jedne mlađe osobe, bila je u invalidskim kolicima i zvala se Ljubinka, nikada je nisam upoznala niti sam bila na njenoj sahrani. Događaj je bio tragičan sam po sebi, ali u isto vreme veličanstven, svi su potrudili u selu da je isprate na najbolji mogući način. Toliko je taj događaj ostavilo utisak na mene da ga se još i danas sećam.

I pre nego što sam letos posetila selo pokušavala sam da na internetu pronađem neke interesantne stvari za obilazak, bez puno sreće. Na kraju smo se muž i ja šetali po prirodi bez plana, išli smo putićima kojima nikada ranije nisam išla, čak smo uspeli da se izgubimo iako smo imali GPS na telefonu. Ah, ti krajolici kroz koje smo prolazili, u jednom trenutku smo na nekoj livadi, već u sledećem u šumi, prelazimo potok, pa smo na obronku na kome raste majčina dušica i sve miriše na nju, zatim smo okruženi malinjacima, a onda puca pogled na dolinu i čak čujemo zvukove truba koje dopiru iz Guče, u kojoj je baš tih dana bio Sabor.

Imala sam sreću da vidim dosta lepe prirode u raznim zemljama, i čak da je zabeležim na fotografijama, ali ovo je bilo nešto posebno, tako blisko, intimno i autentično. U jednom trenutku nailazimo na napušteno domaćinstvo, a njih nema malo, nažalost, i sve je obraslo rastinjem, baš kao u bajci Trnova ružica. Vidi se po dekoraciji kuća da je tu nekad živela dobrostojeća porodica. U jednom trenutku primećujem nešto u tremu novije kuće, i potpuno iznenađena pred sobom vidim mural sa scenom berbe šljiva i pripremom rakije, nešto po čemu je ovaj kraj poznat, nastao 80-ih godina prošlog veka, i tu doživim potpuni meltdown.

Ta slika je na neki način obeležila moj poslednji boravak u selu. Shvatila sam da su ljudi ti koju daju meru prirodi. Bez njih priroda ne može biti ni dovoljno uzbudljiva a ni lepa.

Tradicionalni uštipci

sastojci:

400ml mlakog mleka

2 1/4 kašičice instant suvog kvasca

1 kašičica šećera

500g oštrog brašna

2 jaja, na sobnoj temperaturi

1 1/2 kašičica soli

za služenje: džem ili kajmak

priprema:

U mlako mleko umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.

U to umešajte umućena jaja. Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.

Mešajte sve, najbolje varjačom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte 30-45 minuta da ono nadođe.

Zagrejte oko 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri. Uzmite dve kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike.

Pržite testo sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.

Pošto su uštipci isprženi izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi.

Uštipke služite dok su još topli, uz džem ili kajmak.

ukrasite svoj dom mojim fotografijama

**Pogledajte galeriju mojih fotografija sa temom Srbija, i saznajte kako možete da ih naručite ovde.**

Domaća kuhinja, Slatke pite, Trešnje, Višnje

Zimska pita od višanja i trešanja

January 12, 2022 2 Comments

Već sam vam pisala kako je ovde teško naći višnje, i zamislite moje oduševljenje kada sam pre izvesnog vremena u obližnjem supermarketu pronašla u prodaji pakovanje zamrznutih višanja i trešanja. Ni to što nije uopšte jeftino, 1 kg košta 14 dolara, nije me obeshrabrilo. To je inače mešavina raznih sorti, i znate šta, višnjama tačno nedostaju slatke i mesnate trešnje, tako da je ova mešavina savršena. To sam mogla da zaključim još otkako sam počela da pravim ovu predivnu američku pitu sa višnjama i trešnjama.

Odmah sam znala šta ću da spremim od ovog voća – pitu od višanja i trešanja, ali ovog puta sa gotovim korama. Po veoma sličnom receptu sam je pravila kao ovu sjajnu pitu sa svežim borovnicama, i to dva puta – prvo je bila posna varijanta, sa uljem, za slavu, a za Božić sam pravila sa puterom, koja je naravno ukusnija.

Pored toga što pomenuta mešavina voća ima već dovoljno lep ukus, ja sam se potrudila da ga učinim još lepšim tako što sam višnjama i trešnjama dodala izrendanu koricu cele pomorandže i 2 kašike burbona, ali vi to ne morate da činite.

Danima sam u nekoj vrsti izolacije, ne viđam se sa ljudima, i to mi baš nedostaje, bez obzira što sam u stalnom kontaktu sa prijateljima, ali in person je lepše. Hajde što se od omikrona u gradu zarazio ogroman broj ljudi, nego je problem nedostatak testova. Prošle nedelje sina je malo bolela glava, ništa mu nije bilo, ali nismo ga poslali u školu, zato smo morali dugo da čekamo na test, i to smo jedva zakazali onaj od $300. Naime školi mora da se dostavi negativan PCR test da bi se uopšte dete vratilo u školu. Tek su pre neki dan uveli karantin od pet dana, ali i to uz posebne uslove.

Kad sam prošle nedelje, prvi dan posle raspusta, došla da pokupim decu, jedva da je bilo đaka i roditelja ispred škole, i tada sam shvatila da je haos i da zaraza hara gradom, i na kraju celom zemljom. Srećom dečija škola i dalje normalno radi, dok je većina škola od ove nedelje počela sa online nastavom.

Što se tiče omikrona tu smo bili baksuzi jer smo se zarazili delta sojem malo pre nego što nam je stigao prvopomenuti soj, kažu da on izaziva slabije simptome. Svejedno, nismo se nešto zlopatili dobivši koronu, posebno deca, sinu nije bilo ništa, ćerka je bila bolesna jedan dan. Ne mogu da se setim koliko je to kod nas odraslih trajalo, znam da smo bili 2-3 dana u krevetu, i da je bilo kao kad dobiješ grip, što je u našem slučaju vrlo retko. Da, treći dan sam mogla da ustanem iz kreveta, da se isfeniram i našminkam, i odvezem sa ćerkom do centra za testiranje. Moram da priznam da sam iščekivala pozitivan rezultat, možda čudno zvuči, ali ja sam htela da završim sa time, shvatila sam da će na kraju svako dobiti ovaj virus, samo mali procenat srećnika će se izvući bez simptoma. Živo je čudo da ga nisam dobila ranije, jer smo do skoro vodili normalan život, sa minimalnim restrikcijama. Samo da napomenem da su kovid mere veoma varirale od države do države, pa i kod nas u gradu su bile nešto strožije nego u preostalom delu Merilenda, gde nošenje maski nije bilo uopšte obavezno.

Iskreno, ništa nije bilo posebno interesantno u vezi tog mog iskustva, i dobro je da je bilo tako. Samo se sećam kako sam taj dan, kada sam dobila prve simptome, bila u kupovini božićnih poklona, i da kada sam se vraćala kući osetila umor i kese su mi odjednom postale teške.

Dva dana pre toga smo se zarazili na slavi, događaju koji se pokazao kao super spreader event, skoro svi prisutni su dobili koronu i to po prvi put. Posle toga sam bila na drugoj žurci, pre pojave simptoma, i iako sam pričala sa puno ljudi, srećom, nikom od njih nisam prenela bolest.

Dok sam boravila u krevetu bolesna u meni se pojavio poriv da gledam na jutjubu brojne ispovesti ljudi koji su dobili kovid, izgleda da je to za ogroman broj ljudi jedan od važnijih momenata u njihovom životu i vole da pričaju o tome. I kao što vidite ni ja nisam odolela tome, ali, da budem iskrena, jedva da se sećam kako je sve prošlo. Najviše sam se plašila da ću izgubiti čulo mirisa i ukusa pa sam panično jela sve što stignem, i na sreću to se nije dogodilo. Mom mužu jeste, i sa tako oslabljenim čulima opet je mogao bolje da oseti miris od mene. Kašljali smo dugo, i ja sam možda po prvi put imala temperaturu, nisam je doduše merila. Da, moj organizam je vrlo specifičan po tom pitanju.

Posle je slična ekipa boravila kod mene na slavi, ovog puta sa preležanim kovidom, i tu je opet korona bila glavna tema.

Ono što je neverovatno, u isto vreme kada smo mi imali kovid, i moja porodica iz Srbije ga je dobila po prvi put. Svi su se razboleli osim mog brata, virus su donela deca iz vrtića. Dobili su ga i moji roditelji, najpre mama pa otac. Taman su mom ocu prestali simptomi kad su mu pronašli upalu pluća, i morao je da ode u kovid bolnicu u Batajnici. On se osećao sve vreme dobro, bio je veoma zadovaljan uslovima, osobljem, čak i hranom u bolnici. Međutim, po njegovim rečima to mu je bilo najteže životno iskustvo, a moji roditelji su prošli kroz vrlo teške trenutke kad je zdravlje u pitanju, oboje su prživeli rak. Za tih desetak dana, koliko je boravio u bolnici, deset ljudi je preminulo u njegovoj sobi. Moj otac je za života par puta dugo brinuo o vrlo bolesnim osobama, i ima neobičan dar da uteši ljude u nevolji, ali ovo je bilo previše za njega.

Iako je moj tata retko vitalan čovek, ne samo za njegove godine, naravno da sam brinula, pogotovo što nismo dobijali nikakve informacije od doktora šta se dešava sa njim. Ali u Srbiji ima fora da ako radiš, ili si radio u kovid bolnici, imaš pristup podacima svih pacijenata, mislim na rezultate testova. Problem je u tome što ja nemam pojma o tim parametrima, boravak letos u Srbiji me je uverio da su ljudi tamo mnogo bolje informisani o kovidu nego ovde (recimo ovde ne postoji koncept merenja antitela, dok je to u Srbiji veoma čest slučaj). Na kraju smo našli nekog ko nam je tumačio te rezulatate, i znali smo da je tata dobro i na putu ozdravljenja.

Još da kažem da je tretman ovde sasvim drugačiji nego onaj u Srbiji, ne govirim o bolničkom, jer nemam takvo iskustvo. Neki moji prijatelji su bili u šoku kad bi saznali da u Americi, kad se ustanovi da si pozitivan na kovid, nema odlaska kod lekara, nema snimanja pluća, vađenja krvi i prepisanih lekova. Samo te pozovu telefonim iz neke službe da ti kažu da ako imaš određene teške simptome možeš da odeš u bolnicu na neki poseban tretman, i propišu ti vreme trajanja karantina. Zovu te svaki dan da vide kako si, ja sam imala nekog vrlo finog gospodina pa smo ćaskali i o stvarima nevezanim za kovid.

I na kraju, nemam nikakvih korisnih saveta za vas, osim da brinete o svom zdravlju, ne mislim na izolaciju, već morate da radite na svom imunom sistemu uz pomoć zdrave ishrane (nadam se vam ovaj blog pomaže u tome), fizičkih aktivnosti, dobrog sna i kontrole stresa, ali to već i sami znate. Ja sam posle bolesti izbegavala vežbe, čekala sam neko vreme da se vratim u formu, tako su mi drugi preporučili, dok je moj muž ubrzo nastavio da svakodnevno trči, jer je imao neki plan da istrči 1000 kilometara do kraja godine, i ništa mu nije bilo.

Pita od višanja i trešanja

sastojci:

1 pakovanje tankih gotovih kora

1kg zamrznutih trešanja i višanja

150g šećera

izrendana kora jedne pomorandže

1-2 kašike burbona ili ruma, opciono

170g putera, otopljenog

1 šolja mlevenog badema

Šećer u prahu za posipanje

priprema:

Odmrznite višnje i trešnje na sobnoj temperaturi. Na kraju ocedite jednu manju čašu soka, a ostalu tečnost zadržite. Dodajte šećer, izrendanu koricu pomorandže i alkohol.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Pripremite veći plitak pleh.

Uzmite jedan list kore, pređite njime otopljenim puterom kuhinjskom četkom, pospite ravnomerno koru 1 kašikom mlevenih badema, i onda rasporedite po trećini kore voće sa sokom, pa dijagonalno zarolajte koru. Na kraju je urolajte pa stavite u podmezani pleh. Najbolje da pogledate ovaj video kako se to radi. Sve ponovite sa ostalim listovima kora.

Na kraju premažite spirale otopljenim puterom i stavite pitu u rernu da se peše oko 25 minuta.

Pošto se pita ispekla, sačekajte da se malo ohladi, a onda je služite uz šećer u prahu.

Dezerti, Domaća kuhinja, Jabuke

Fensi tufahije

December 10, 2021 No Comments

Oduvek sam bila fascinirana tufahijama. Sećam se kada sam ih prvi put probala kod drugarice, čija porodica je poreklom iz Bosne. Doduše, slično osećanje gajim i prema drugim orijentalnim slatkišima (samo da spomenem tulumbe i baklave), pored toga što su mi izgledali veoma egzotično, u našoj kući se nisu pravili, što je povećalo moju žudnju za njima.

Tufahije same po sebi izgledaju izazovno, ali ja sam htela da ih učinim još raskošnijim i bogatijim, želela sam da dobijem – fensi tufahije. Obojila sam ih u crveno, zahvaljujući zamrznutim višnjama i trešanjama koje sam dodala vodi u kojima su se jabuke kuvale. To je doprinelo i posebnom ukusu, kiselo – slatko je dominantna tema. Malo sam poradila i na njihovoj prezentaciji, iseckani pistaći i redukcija sirupa dali su jedan vrlo lep izgled i ukus.

Ako volite poslastice sa jabukama, pogledajte moju kolekciju od 21 kolača i jela sa jabukama. Ukoliko ste ljubitelj poširanog voća, verovatno će vam se svideti ovaj francuski tart sa poširanim kruškama i bademom, kao i peach melba, poslastica sa poširanim breskvama.

što se tiče izbora jabuka, izaberite neku slatku varijantu, verovatno je zlatni delišes najbolji izbor, ili ove pink lady jabuke na slikama, ni previše krupne ni sitne.
najnaporniji deo pripreme je kuvanje jabuka, jer morate da budete sve vreme pored šporeta. Dužina kuvanja varira od vrste i veličine jabuka Najbolje da ubodom viljuške utvrdite da li su jabuke dovoljno mekane. Samo da znate ne valja da budu ni previše meke.
ne morate da jabuke bojite u crveno, ali tako lepše izgledaju, osim toga višanje i trešanje daju sjajan ukus.
u fil možete da stavite i mleveni keks, mlevene bademe, mleko umesto sirupa (agda)
sirup na kraju kuvajte dok se ne zgusne, posle njime prelijte gotove tufahije, zaista je poseban

Fensi tufahije

sastojci:

5 jabuka, srednje veličine

1/2 limuna

200g šećera

1 šaka zamrznutih ili svežih višanja i trešanja

5-6 karanfilića

za fil:

150g mlevenih oraha

2 kašike, iseckanih suvih višanja ili brusnica

5-6 kašika sirupa u kome su se kuvale jabuke

za šlag:

250ml slatke pavlake

2-3 kašike šećera u prahu

priprema:

Izdubite i oljuštite jabuke kao na slikama. Pređite limunom preko njih da ne potamne. Stavite ih u šerpu, sipajte vodu do pola visine jabuka, dodajte šećer, karanfilić, višnje i trešnje. Kad voda počne da ključa smanjite vatru i poklopljene ih kuvajte nekih desetak minuta. Zatim sklonite poklopac i pažljivo ih okrećite da bi se ujednačeno kuvale. Kuvajte jabuke prelivajući ih sirupom da bi dobili ujednačenu boju. Kad na ubod viljuške budu dovoljno mekane, izvadite jabuke, a sirup nastavite da kuvate dok se ne zgusne.

5-6 kašika sirupa dodajte mlevenim orasima, i iseckanim suvim višnjama, i mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu. Možete odmah filom da napunite jabuke, dok su još tople, fil pritisnite uz pomoć kraja varjače, a zatim ih pokrijte i stavite u frižider da se ohlade.

Pre služenja napravite šlag uz pomoć slatke pavlake i šećera u prahu. Nanesite šlag dresir kesom po vrhu jabuka. Zatim jabuke pospite zagrejanom redukcijom sirupa i iseckanim bademima.

Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Italijanska kuhinja

2 slatke salame, čokoladna i posna salama sa suvim smokvama

November 27, 2021 5 Comments

Ove slatke salame veoma podsećaju na razne čokoladne kuglice i na one posne sa suvim i koštunjavim voćem. Razlika je samo u izgledu. Ove zaista podsećaju na salame, uostalom pogledajate ih na slikama.

Vrlo su ukusne, imaju bogatu i intezivnu aromu, jednostavno se prave, čak se i ne peku.

Ove nedelje je trebalo da napravim kolače za dva događaja, pa dok sam pravila londonske štangle i vanilice, ponela me atmosfera tako da sam završila praveći i ove dve vrlo zanimljive slatke salame. Već sam ih ranije pravila u više navrata pa nisam morala da tražim recept, pak, morala sam malo da istražim o njima na intrnetu, i izgleda da su nastale u Italiji, a posle su se raširile po Evropi, pa i kod nas su se odomaćile.

Pre nego što počnete da ih pravite pogledajte par sugestija:

količina i izbor sastojaka može da varira, u tome je lepota ove poslastice. Zapravo, stavite ono što vam je pri ruci, za neke je ovo odličan način da se reše svakojakog suvog i koštunjavog voća koje im se nakupilo po kuhinjskim kabinetima (kao u mom slučaju).
gledajte da koristite tostirane koštunjave plodove, jer su tako uvek ukusniji
pistaći i izlomljeni keks daju interesantan presek salame
ako vam je suvo voće dugo stajalo na policama, verovatno se stvrdlo, i da bi ga omekšali, potopite ga u kipuću vodu na par minuta
ovi slatkiši gotovo da ne traže šećer, jedino u slučaju kada za čokoladnu salamu koristite tamnu čokoladu
za čokoladnu salamu ja koristim nezašećereno ispareno (evaporated) mleko, zato što ga imam u velikim količnima, kupio muž kad je ono počela korona, ali vi umesto njega možete da koriste obično mleko ili sok od pomorandže
ove salame možete te da koristite i kao jestiv poklon, zavijte ih u masnu hartiju i zavežite nekim interesantnim kanapom.

Čokoladna salama

sastojci:

200g tamne čokolade (60% kakaa)

200ml ispareno (evaporated) mleko / obično mleko / sok od pomorandže

4-5 kašika šećera u prahu (ukoliko koristite tamnu čokoladu)

200g keksa (3/4 sameljite, 1/4 izlomite)

150g mlevenih oraha

50g pistaća, iseckanih na pola

100g suvih šljiva, iseckanih

30g suvih višanja (ili brusnice), iseckanih

1 kašičica cimeta

1 kašičica ekstrakta vanile

Šećer u prahu za valjanje salame

priprema:

Otopite čokoladu na pari, tome dodajte ispareno mleko, ili sok, zatim šećer u prahu, keks samlevene orahe, pistaće, suve šljive i višnje, cimet i ekstrakt vanile. Rukama sve dobro izmešajte. Sačekajte da se smesa ohladi, možete da je stavite u frižider, ali na kratko, jer ako se smesa stvrdne biće vam teško da je oblikujte.

Uvijte smesu u plastičnu foliju, ili papir za pečenje, i onda je zarolajte rukama, dok ne dobijete lep cilindrični oblik. Stavite slatku salamu u frižider, ili zamrzivač, da se stvrdne.

Pre sečenja uvaljajte salamu u šećer u prahu.

Posna salama od suvih smokvi (salame de figi)

sastojci:

220g suvih smokvi, iseckanih

150g suvih kajsija, iseckanih

100g tostiranih lešnika

1 kašika kandirane pomorandžine kore

1/2 kašičice istucanog semena komorača ili anisa

1-2 kašike rakije, ili svetlog ruma

šećer u prahu za valjanje salame

priprema:

Ako su vam suve smokve tvrde, potopite smokve u kipuću vodu i neka tako ostanu 5-7 minuta, a zatim iz izvedaite iz vode i ocedite.

Stavite sve sastojke u multipraktik i sameljite ih. Sačekajte da se smesa ohladi, možete da je stavite u frižider ali na kratko, jer ako se smesa stvrdne biće vam teško da je oblikujte.

Stavite smesu u frižider da se ohladi, ali na kratko, jer ako se smesa stvrdne biće vam teško da je oblikujte.

Uvijte smesu u plastičnu foliju, ili papir za pečenje, i onda je je zarolajte rukama, dok ne dobijete lep cilindrični oblik. Stavite slatku salamu u frižider ili zamrzivač da se stvrdne.

Možete salamu da uvaljate u šećer u prahu, ali ne morate.

Na kraju, iseckajte salamu na kriške i služite.

Domaća kuhinja, Glavna jela

Sarma, napokon

November 18, 2021 3 Comments

Da, dugo mi je trebalo da počnem da je pravim, do skoro je to radio moj muž, morala sam da mu dam malo prostora u kuhinji u kojoj je moja dominacija sveprisutna, a i napokon joj kreće sezona, tako da je tajming za objavu ovog recepta savršen.

Šta reći o sarmi kad se sve zna, a i toliko puta ste je probali. Naravno, nema kraja diskusijama kako treba da bude napravljena, kako se zavija, ko pravi najbolju, itd. Moram da priznam da ima nešto simpatično u tome. Ipak, ako budete nastavili sa čitanjem možda ipak nešto novo saznate.

Istina je da za nekog iskusnog u kuhinji pravljenje sarme i nije posebno zahtevno. Takođe je vrlo važno da imate dobre sastojke.

Za pravljenje sarme može da vam pomogne i ovaj video, taman da vidite kako zavijam sarmu:)

Na kraju, kad je budete stavili u usta, ima da se u trenutku rastopite od lepote. Tada ćete shvatiti zašto je ovo jelo tako popularno. Iako ih i drugi nebalkanski narodi prave, oni koriste listove kuvanog kupusa, ne mogu da se mere sa našima napravljenim od kiselog kupusa.

Šta dam vam kažem, ovu nedavno napravljenu, sa slika, jela sam četiri dana uzastopce, i još mi nije dosadila:)

Obratite pažnju:

izbor kiselog kupusa je najvažniji. Ako je dobar, odmah ćete ga prepoznati po mirisu. Nije lako nabaviti dobar kiseli kupus, posebno to važi za nas iz Dijaspore. Ja sam više nego zadovoljna brendom Marco Polo, koji pakuje futoški kupus, u tegli ili celu glavicu u plastičnom pakovanju, pa mogu to da vam preporučim. Ukoliko je suviše kiseo isperite ga vodom.
koristite lepo formirane listove kupusa srednje veličine, one prevelike prepolovite. Nožem odstranite previše izražen koren lista.
što se tiče mesa ja isključivo koristim juneće mleveno meso, jer mi se retko dopada svinjsko. Po pravilu treba da se pomešaju, pola-pola. Ja volim da meso bude malo masnije, zbog balansa sa kiselim kupusom, pa biram ono masnoće 20%.
suvo meso je takođe vrlo važno, ono daje sarmama karkater, zato koristite slaninu u smesi sa mesom, i umetnite ga među sarmice u sudu. Obično se za pripremu sarme koriste suva rebra, ali bilo koje suvo meso će dobro da odradi posao, čak i kobasice. Možete da ga skuvate ukoliko je suviše slano.
izbor pirinča nije tako bitan, možete da koristite onaj kratkozrni (arborio, kočanski), kao i dugozrni (basamati).
slatka mlevena paprika je must, možete čak da dodate i ljutu, ako ste ljubitelj ljutog ukusa
tehnika zavijanja sarmi može da varira, najvažnije je da sarme budu dobro zategnute, i da punjene ne izlazi iz lista kupusa tokom kuvanja
zaprška tradicionalno ide u sarmu, i ja sam to bezpogovorno prihvatila, inače osim za pravljenje sarme i američkog jela Gambo nikada je ne pravim
sarma je sve ukusnija kako dani prolaze
tučani sud (Dutch oven) je odličan izbor za kuvanje sarme, pored što je idealan za dugo kuvanje, ima i debelo dno, tako da sarme ne mogu da zagore
služite sarmu uz hleb, ali meni je najbolja uz pire krompir
ne mogu da zamislim sarmu bez crnog vina, glasam za Sauvignon Blanc.

Sarma

Sastojci:

2 glavice kiselog kupusa

1/2 kašike ulja, ili masti

70g sitno iseckane slanine

1 veliki crni luk, iseckan

2 čena belog luka, sitno iseckana

1 kašičica slatke mlevene paprike

1kg mlevenog mesa (goveđeg, ili kombinovanog sa svinjskim)

1 kašičica soli

1/4 kašičica bibera

100g pirinča

300-500g suvog mesa (rebra i kobasice su takođe poželjni)

2-3 lovorova lista

za zapršku:

1 kašika ulja, ili masti

1 kašika brašna

1 kašika slatke mlevene paprike

Najbolje da sarmu kuvate u tučanom sudu (Dutch oven)

Priprema:

Najpre pripremite kupus, odvojte dobre listove, i nožem odsecite izražen koren lista, one oštećene listove, ili male, iseckajte.

U šerpi zagrejte 1/2 kašike ulja ili masti na srednjoj temperaturi. Dodajte iseckanu slaninu i pržite je dok ona ne postane hrskava. Zatim u to stavite iseckan luk i pržite ga dok ne postane staklast. Zatim dodajte beli luk, i posla pola minuta dodajte slatku mlevenu papriku. Posle pola minuta kuvanja uz mešanje dodajte mleveno meso. Dok kuvate meso razbijte ga varjačom da se ne bi stvorile grudvice. Dodajte so i biber prema ukusu. Na kraju umešajte pirinač.

Kad se smesa sa mesom malo prohladila, počnite da zavijate sarme. U zavisnosti od veličine lista kupusa stavite 2-3 kašike smese sa mesom pri korenu lista, preklopite malo obe ivice lista i onda tesno zarolajte sarmu.

Kad ste zavili sve sarme, počnite da ih ređate po sudu. Najpre stavite na dno iseckani kupus, pa preko toga ređajte zavijene sarmice, gledajte da budu nabijene. Umetnite između sarmica lovorove listove, i komade suvog mesa. Na kraju prekrijte sarmice iseckanim kupusom. U sud sipajte vodu u visini kupusa, kuvajte sarmice na umerenoj vatri 2 sata.

Pola sata pre kraja napravite zapršku. Zagrejte u šerpici, ili tiganju, 1 kašiku ulja, ili masti, tome dodajte brašno, sve dobro mešajte, i na kraju slatku mlevenu papriku. Posle pola minuta kuvanja dodajte oko 200ml vrele vode, dobro izmešajte i time prelijte sarmice.

Pošto su sarmice gotove odmah ih služite, najbolje uz pire krompir.

Američka kuhinja, Čokolada, Domaća kuhinja, Hleb i peciva, Šljive

Skonsi sa šljivama, orasima i čokoladom

September 28, 2021 7 Comments

Da li možete da zamislite lepše pecivo u ovo doba godine – izdašno i slojevito testo sa mirisom cimeta u koje su umetnuti sočni komadi šljive, tamne čokolade i hrskavi orasi. Pitaćete se kako je moguće da ranije niste pomislili da napravite ovakve skonse sa šljivama.

Obavestila sam skoro mog muža da sam se poželela žive muzike, na šta mi je on rekao da Guns n’ Roses dolaze u grad, pa možemo na njihov koncert. Što da ne, sigurno će biti zanimljivo iskustvo. Iskreno, nisam ih nešto slušala kada su bili u svom prajmu, više sam volela grandž, ali ko je uopšte mogao da izbegne njihovu muziku, i da ne zna većinu njihovih stvari. Sada pak iz današnje perspektive sva muzika iz prve polovine 90-ih mi izgleda kao vrhunska. Da ne bude zabune, ja volim da otkrivam i čujem nešto novo, ali mora da bude originalno i vredno, nije lako slušati stalno jednu te istu staru muziku, ali današnja popularna muzika je očajna.

Onda pomislim, skoro isto godina je prošlo od te čuvene 1991. godine do danas kao od pojave Bitlsa pa do te iste godine, ništa drugo mi nije preostalo nego da priznam da je rok mrtav.

Ali izgledao je vrlo živ u skoro punoj koncertnoj hali sa veoma uzbuđenom publikom, i još uvek energičnim članovima benda, iako već vremešnim. Ostarilo se, a vala nisu se ni previše čuvali, i ne samo oni već i publika koja je došla da ih gleda. Ono što je bilo posebno interesantno je to što je puno ljudi došlo porodično na koncert, bilo je i onih sa vrlo malom decom. Volim kad vidim ljude kada pevaju iz sveg glasa, bez blama, kada ih nosi muzika, konačno da se malo opuste posle toliko vremena.

Nažalost, otišli smo sa koncerta pre kraja, zbog dece koja su sutra morala u školu, koncert je trajao duže od tri sata. Potpuno smo bili impresionirani energijom benda, trebalo je odsvirati i odpevati trideset pesama u njihovim godinama, a i Baltimor je bio na samom kraju američke turneje.

Ono po čemu je ova američka turneja bila posebna je to što je bend nastupao sa tri glavna i originalna člana, ponovo su bila na okupu, ko zna kada će se tako nešto desiti sledeći put. Sleš je i dalje moćan na sceni, odsvirao je fantastično jednu bluz numeru. Eksel se dosta fizički promenio, čak se i smirio, još uvek fura one njegovo njihanje iz kuka. Daf se nekako najbolje fizički drži, otpevao je sam jednu pesmu Igija Popa.

Pre neki dan su objavili novu stvar, i svidela mi se, stara škola, slušala sam je ko zna koliko puta, na koncertu su je premijerno izveli. Stvarno sam počela da ih mnogo više cenim.

Iako i dalje pomalo patim što kada sam odrastala nije bilo prilike da budem na koncertu nijedne prave velike zvezde, pošto smo bili odsečeni od sveta, ipak, i u ovom zrelom dobu, posle mnogo godina, vredelo je posetiti koncert Gansa.

Skonsi sa šljivama, orasima i čokoladom

Recept koji sledi je prerađeni stari recept sa bloga za skonse sa borovnicama i limunom.

Sastojci:

520g brašna + rad sa testom

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice soli

2 kašičice cimeta

100g šećera

170g hladnog putera, iseckanog na kocke

100g oraha, iseckanih

4 jajeta, umućena

120ml jogurta

200 – 250g iseckanih šljiva

100g tamne čokolade, u komadićima

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Obložite plitki pleh papirom za pečenje.

U velikoj vangli pomešajte brašno, prašak za pecivo, cimet i so.

Tome dodajte iseckani hladni puter, i prstima, viljuškom, ili posebnom alatkom umešajte puter u brašno.

U to dodajte umućena jaja i jogurt i velikom kašikom sve to pomešajte, dok ne dobijete koliko-toliku ujednačenu smesu.

U to umešajte 2/3 oraha.

Izvadite testo i stavite ga na radnu površinu koju ste posuli brašnom. Rukama razvucite testo u pravougaonik pa ga presavijte kao pismo, pa ponovo razvucite, i onda počnite da na testo nanosite oko 1/4 šljiva i čokolade, ponovo presavijte, i to ponovite još 3 puta. Sačuvajte malo šljiva i čokolade zajedno sa orasima koje ćete staviti na površinu skonsa, ali i ne morate.

Na kraju oblikujte testo u krug i onda nožem isecite na 12 komada kao na slici. Razvucite komade testa po plehu i stavite da se peku. Pecite skonse sa šljivama 20-24 minuta.

Služite pecivo kad se malo prohladi. Može i uz šećer u prahu, ali mislim da su dovoljno slatki.

Čokolada, Domaća kuhinja, Lešnici, Torte

Markiza torta (sa piškotama i čokoladnim filom sa lešnicima)

June 12, 2021 4 Comments

Ako postoji podela torti na one zimske i letnje, Markiza torta svakako pripada ovoj poslednjoj kategoriji. Takođe, u podeli torti na one komplikovane i one jednostavne, ova torta podpada pod one vrlo lake za spremanje. Za njenu pripremu ne treba ni da uključujete rernu, piškote su tu da zamene klasične kore. Ne treba da napominjem da je najlepši deo njen fil, divan čokoladni krem sa jajima, kome su dodati puter i mleveni prepečeni lešnici.

Markiza tortu sam skoro pravila za jubilarni rođendan moje ćerke. To je bila njena želja. Probala je Markiza tortu moje prijateljice, ona je često pravi, bila je oduševljena i zamolila me je joj istu takvu napravim za njen rođendan.

Moja ćerka je nasledila moju ljubav prema pravljenju hrane. Voli svašta da proba, i zaista ume da uživa u pojedinoj hrani, i voli stalno nešto da petlja u kuhinji. Moram da priznam da ume da bude veoma naporno čišćenje za njom, ali trudim se da budem strpljiva.

Krenulo je sa spremanjem limunada, pa čajeva, sada voli da sprema smutije i da pravi čokoladne bombone. Skoro sam je uhvatila kako komšiji vršnjaku pravi “koktele”, i zapanjila sam se kada sam saznala da to nije obična igra, već joj on daje novac za to. Objasnila sam joj da to ne ide tako, pa mu je potom obećala u rođendanskoj čestitki da će mu od sada praviti besplatne “koktele” do kraja života.

Ove godine njen rođendanski poklon od nas je bio izvesna svota novca koju je mogla da potroši na bilo šta što poželi. Obećala sam joj da ću da idem sa njom u kupovinu.

Iako mi sada kupovine ne predstavljaju ni delić onog zadovoljstva koje sam nekada imala, moram da priznam da sam ovoga puta uživala. Bilo mi je interesantno da vidim šta je to što ona voli, i neki njeni izbori su me baš iznenadili. Recimo kupila je čokoladu za kuvanje u raznim bojama, kalupe za čokoladne bombone, čak i zamrznute breskve, one joj se najviše dopadaju u smutiju, kao i razne boje za njen biznis, prodaje oslikano kamenje.

Pošto mi se uvek tako lepo zahvali pošto joj kupim nešto, a i skromnica je po prirodi, ne voli puno da troši novac, uvek se nešto prebrojava i brine da ne potroši sve, zaista je zadovoljstvo ići sa njom u kupovinu. Pored toga neprestano nešto čavrlja, što ume da bude vrlo zabavno.

Počela sam da se prisećam zajedničkih šopinga sa mojom mamom, koja su trajala sve do mog polaska u srednju školu. To su bili šopinzi koji su tražili neverovatnu kondiciju i izdržljivost, jer moja mama je bila neustrašiva kada je kupovina u pitanju. Pored prodavnice obuće i odeće, čini mi se da nijednu prodavnicu nameštaja nismo zaobilazili. Neretko bi tako izgubila mamu, pa sam morala da je tražim. Naša kupovina bi krenula od Sarajevske, pa bi se uspeli uz Balkansku ulicu, i onda bi skrenule desno ka Begrađanci, ili levo ka Knez Mijalovoj ulici. Uglavnom bi na kraju kupovine, onako izmorene, sa kesama, otišle u Mek na Terazijama ili poslastičarnicu preko puta Beograđanke na minjone.

Pitam se kako će se moja ćerka prisećati naših zajedničkih kupovina, da li postoji još neka privlačnost u šopingu kad je izbor ogroman i lako je priuštiti mnogo toga. Dok se divi i pipka neku šarenu ekstenziju za kosu, kažem joj, moraš da mi nešto obećaš, šta to, mama, da ćeš uvek ostati takva kao što si sada, kako to misliš, ma ništa, mislim se u sebi, ne mogu sad da ti objašnjavam, razumećeš kad porasteš.

Markiza torta

Jedini problem kod ove torte je to što se u mnogim receptim koristi šaum od nekuvanih belanaca. Pošto salmonela može da se nađe i u njima, ja sam čak i šaum od belenaca takođe kuvala na pari. Sledeći put ću cela umućena jaja da kuvam na pari, neću da ih odvajam, sigurno će potrajati dok se krem ne zgusne, ali krem se ionako meša sa puterom koji daje dodatnu gustinu.

Tamna ili crna čokolada je moj omiljeni izbor, vi možete da koristite i one druge.

Što se tiče umakanja piškota, ja sam pre za umakanje u crnu kafu nego u mleko, jer se ona tako lepo slaže sa čokoladom.

Sastojci:

400g piškota

200 tople filter kafe ili mleka

6 jaja, na sobnoj temperaturi (odvojena žumanca i belanca)

150g-200g šećera u prahu

250g putera, na sobnoj temperaturi

250g tamne čokolade (60% kakaa)

200g mlevenih prepečenih lešnika

Za šlag:

240ml slatke pavlake

3 kašike šećera u prahu

Priprema:

Najpre namočite piškote u kafu ili mleko pa ih poređajte po plehu, uz ivicu i po dnu pleha. Pleh mora da ima ivicu koja se pomera.

Zatim napravite fil. Umutite mikserom žumanca i 150g šećera mikserom i kuvajte ih na pari, dok se krem ne stegne, dok ga sve vreme mešate mikserom ili žicom za mućenje. Sklonite žumanca sa vatre i u njih umešajte izlomljenu čokoladu, kod se ona istopi sve dobro pomešajte i sačekajte da se krem ohladi. Zatim mikserom pomešajte krem od žumanaca sa omekšalim puterom. Potom umešajte mlevene lešnike i na kraju postepeno dodajte sneg od belanaca, mešajući krem spatulom ili varjačom.

Ispunite filom kalup od piškota, možete da umetnete u fil novi red piškota namočenih u kafu ili mleko.

Pokrijte tortu i ostavite je u frižideru da prenoći.

Sutradan izvadite tortu iz kalupa, pokrijte je šlagom, i služite je.

Pogledajte još ideja ovde za razne svečane torte.

Domaća kuhinja, Glavna jela

Musaka sa zeljem ( i o nastavniku istorije)

May 24, 2021 6 Comments

Kako je prijatno iznenađenje ova musaka sa zeljem! Da nije bilo hiperprodukcije zelja u mojoj bašti nikada ne bi se setila da napravim ovo divno jelo. A pravila sam ga već više puta ovog proleća. Kad ga poslužite uz kiselo mleko, to je obavezan prilog, i uz mladi luk iz bašte, doživećete tako dobro poznato osećanje, podjednako lepo kao kad jedete sarmice od zelja.

Nastavnik istorije

Mi smo nedavno kupili karte za Srbiju i saznavši za naš odlazak razredni mog sina nas je zamolio da mu tamo kupimo ikonu. Kaže da je nedavno počeo da se interesuje za religiju. Pitala sam kojeg bi sveca voleo na ikoni, ne zna tačno. Posle mi je moja prijateljica, kuma naše dece, koja se bavi ikonopisom i koja će mu oslikati ikonu, dala ideju da to bude sveti Andreja Prvozvani, pošto se nastavnik zove Andrew. Čak se setila da nedaleko od nas postoji američka pravoslavna crkva posvećena tom svecu, posetila ju je kada je boravila kod nas.

Razredni je nastavnik istorije, iliti social studies, kako se ovde zove predmet. Vrlo je mlad, prošle godine je magistrirao i počeo da radi u našoj školi. Čini mi se da je procvetao u tom okruženju, deca ga vole, pogotovo dečaci, koji inače retko kad imaju priliku da imaju muškog nastavnika. Pričam vam o njemu jer je Endrju iz nekog razloga veoma fasciniran Srbijom i uz to je retko dobar nastavnik. Još ranije me je pitao da starijim đacima u školi držim predavanje o Srbiji, i ja sam to prihvatila, ali do toga ove školske godine nije došlo zbog kovida, ostavili smo to za sledeću godinu. Endrju na google prevodiocu prevodi često engleske fraze na srpski jezik i pokušava da komunicira sa mojom sinom na našem jeziku. Pre neki dan mi je ćerka rekla kako joj se desilo nešto vrlo neobično, kada je pomenutog nastavnika srela u hodniku, obratio joj se na srpskom jeziku. Već sam ranije pisala na blogu koliko naša škola posvećuje neobično puno pažnje srpskoj kulturi (pogledajte članke Kako smo predstavili Srbiju u američkoj školi, Srpski Božić u emigraciji), ali ovo je već novi nivo.

Pored toga što je znatiželjan Endrju je odličan nastavnik, ove školske godine moj sin je toliko naučio o antičkoj istoriji da sam ostala zatečena. Činjenica da sam mogla bez problema sa sinom da pričam o raznim detaljima iz tog perioda istorije, meni omiljenog, za mene je bila neviđena radost. Kad se samo setim kako je moj sin plakao kad je dobio svoju prvu knjigu o starogrčkim mitovima, i to od srpskog Deda Mraza za Božić, a sada jedva čeka da odemo u posetu antičkim iskopinama na leto. Čak su radili i ranu istoriju Vizantije, na Zapadu je zanimanje za nju vrlo retko, često se dovodi u pitanje da li je to uopšte nastavak Rimskog carsta, ali o tome neki drugi put. Amerikanci imaju vrlo oskudno znanje istorije, čak i oni sa diplomama društvenih fakulteta, iako su stručnjaci za neku oblast, generalno vrlo malo znaju o drugim oblastima, nisu baš well-rounded. Ja mislim da je poznavanje istorije vrlo korisna stvar za život, kao i čitanje klasika, jer ti daje realnu sliku o društvu i tebi kao pojedincu u njemu. Nažalost, mnogima to fali, pa čitaju svakakve knjige popularne psihologije i primaju se na kojekakve ideologije, i udaraju o zid realnosti.

Takođe su tako imali jedan vrlo interesantan projekat, da naprave svoje porodično stablo. Pošto sam se angažovala oko toga, moram da priznam da je za mene ceo poduhvat bio jedno veoma emotivno iskustvo. Na kraju se ispostavilo da su prababa nastavnika i prababa mog sina, sa očeve strane, rođene u Austo-Ugarskoj.

Onda se setim da je mogla da bude sasvim drugačije. Prošle godine smo imali sastanak sa nastavnicima za middle school (6-8 razred) u koji je moj sin trebalo da krene. Među njima su bila dva Irca. Jedan mi se učinio kao pristojan nastavnik, ali drugi, čim je počeo da priča, odmah sam u njemu prepoznala zilota koji ne radi u školi zato što hoće da decu nauči nečemu pametnom i korisnom, već je tu da širi neku svoju ideologiju, a takve ljude čeka poseban krug pakla, jer su u pitanju mala deca veoma podložna štetnim idejama. Dobila sam neverovatnu želju na tom sastanku da ga trolujem, što sam i učinila sa velikim zadovoljstvom. Malo sam bila neprijatno iznenađena da je jednog ovakvog nastavnika škola angažovala, pošto do sada smo uvek imali samo lepo iskustvo sa njima, ali kako se nije pojavio na početku školske godine, mogla sam samo da konstatujem sa velikim olakšanjem – good riddance!

Ova školska godina je bila neubičajna, i za desetak dana će se završiti. Dok je većina roditelja, nezadovoljna kako se nastava odvijala, proklinjalo sindikate obrazovanja, političare, admistraciju i nastavnike, ja sam zahvalna našoj školi pošto je omogućila našoj deci da idu normalno u školu. Bilo je tu dosta mera predostrožnosti, ali sve je prošlo u najboljem redu. Zaista nema puno stvari u životu koja prevazilaze naša očekivanja, i zato ih treba ceniti i hvaliti. Ja sam veoma zahvalna našem nastavniku istorije, i zato ću, kada se završi školska godina, da ga pozovem kod nas na večeru, i tada ću da mu pravim srpska jela. Ko zna, možda i poseti Srbiju jednog dana.

Musaka sa zeljem

Sastojci:

1 luk srednje veličine, ili 3 malada, iseckana

1 šargarepa, iseckana

1 stabljika celera, iseckana

4 grančice timijana

2 čena belog luka, sitno iseckana

500g junećeg mlevenog mesa

So i biber prema ukusu

4 veće krompira, oljuštena i iseckana na vrlo tanke kolutove

4 veze zelja

So prema ukusu

2 kašike maslinovog ulja

3 jajeta

1 šolja kisele pavlake

100ml mleka

Priprema:

Najpre pripremite meso tako što ćete u jednoj šerpi zagrejati na srednje jakoj temperaturi 1 kašiku maslinovog ulja. Tome dodajte iseckani crni luk, grančice timijana, posle par minuta iseckanu šargarepu i celerovu stabljiku, i na kraju dodajte sitno iseckan beli luk. Posle pola sata pržanja dodajte mlevenu junetinu i kuvajte sve uz mešanje i razbijanje grudvica mesa dok ono potpuno ne pobraoni. Dodajte so i crni biber prema ukusu. Izbacite grančice timijana. Ostavite šerpu sa strane.

Očistite krompir i iseckajte ga na vrlo tanke kolutove.

Zelje operite u uklonite im nožem zadebljanja na listovima.

U činiji umutite jaja, dodajte im kiselu pavlaku, mleko, mao soli i sve dobro promešajte.

Zagrejte rernu na 190C (385F).

U kermičkom sudu za pečenje, koji ste namazali uljem, ređajte sledeće slojeve:

najpre poređajte polovinu iseckanog krompira, pospite ga solju.
zatim stavite polovinu mesa
pa poređajte polovinu zelja, pospite ga sa malo ulja i posolite
stavite poslednji red krompira, pa ga posolite
red mesa
zelje, posolite ga
i na kraju preko zelja stavite ravnomerno smesu sa jajima i kiselom pavlakom

Stavite aluminijumsku foliju preko suda, a zatim musaku stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minuta, zatim uklonite foliju i pecite još oko 20 minuta, dok krompir potpuno ne odmekne.

Služite musaku dok je još topla, najbolje uz kiselo mleko.

Domaća kuhinja, Hleb i peciva

Pogačice sa čvarcima (i o našoj hrani koja mi najviše nedostaje u Americi)

May 14, 2021 2 Comments

Meni su pogačice sa čvarcima otkrovenje ovog proleće. Uopšte u poslednje vreme domaća kuhinja mi je velika inspiracija. Sviđa mi se da ponovo otkrivam stvari na koje sam skoro zaboravila, i mogu da vam kažem sa ove prostorne i vremenske distance, ukusnije su nego ikada. Ne mogu da vam opišem osećaj kada sam prvi put napravila i probala pogačice sa čvarcima, tačno je bilo kako sam zamišljala. Da budem iskrena još pre toga bila sam u velikom uzbuđenju i iščekivanju. Evo, sada ćete da saznate kako je do toga došlo.

Zimus sam oko Božića prvi put naručila online kiseli kupus za sarmu, i to poveću količinu, jer naći dobar kiseli kupus u Americi je nemoguća misija, ni Nemci, a ni stanovnici Istočne Evrope, ne umeju da naprave dobar kupus kao mi. I tako sam se upoznala sa ljudima iz firme koja ima veleprodaju i online prodaju hrane sa Balkana, Mezehub, nalazi se blizu Vašingtona. Do sada smo našu robu nabavljali u nekoj prodavničici blizu posla moga muža, ali kako je on prešao u drugu firmu, slabo smo šta imali u kući od naše hrane. Srećom sada mogu da naručim hranu sa Mezehub-a, i onda mi oni subotom isporuče tu robu na kućnu adresu, tada rade isporuku za Baltimor, tako da mi je to rešilo problem. Inače, moja deca su slaba na slatkiše i grickalice iz Srbije, uvek mi traže da im nabavim smoki, Plazmu, Mančmelo, jafu, plazmu, čokoladne bananice i the Cedevitu:) Ja sam pak zainteresovana za neke drugi stvari, ono što meni najviše nedostaje su stvari koje je vrlo teško naći ovde, ili nisu dobrog kvaliteta, a to su višnje, naše šljive, kvalitetni kiseli krastavci, i uopšte turšija, kiseli kupus, ajvar, naš beli kravlji sir i kajmak, “ljudske” domaće kore, kako za slane tako i za slatke pite, pa i čvarci i razni suhomesnati proizvodi, recimo ovde je pa skoro nemoguće naći slaninu koja može da se jede sveža. Nekad ne pomožu ni prodavnice robe uvezene iz Evrope, jer jednostavno neke proizvode mi najbolje pravimo, ili sam samo tako naučila.

U nekom trenutku vlasnik Mezehuba me je angažovao da fotografišem neku novu liniju suhomesnatih proizvoda koju su nabavili, a koja se proizvodi u Čikagu, i ja sam to oberučke prihvatila, jer takvi proizvodi, pogotovo kvalitetni, su velika retkost, a plus sam mogla da ih degustiram. I dok sam tako fotografisala svakakve đakonije (možete da ih vidite na njihovom vebsajtu), specijalitete iz raznih delova Balkana, u nekom trenutku sam izvadila čvarke iz neke kutije i odmah sam ostala bez daha. Uopšte ne znam zašto se to dogodilo, ali činjenica da je to ovde retkost i da ih nisam jela ko zna otkad, pa sam se baš uzbudila. Odjednom mi je pala ideja – moram da napravim pogačice sa čvarcima. Iskreno, nisam mogla ni da se setim njihovog ukusa, moji to nisu pravili, ali u mojoj mašti to je bio delikates and delikatesima.

Čini mi se da tek sa distance počnete da upoznajete i cenite stvari koje ste ranije uzimali zdravo za gotovo. Ja sam inače vrlo otvorena kad su strane kuhinje u pitanju, volim svašta da probam, i upravo zahvaljujući tome sam počela da ponovo otkrivam, upoznajem i uživam u domaćim stvarima. Naša kuhinja je prožeta sa toliko različitih uticaja, i to je čini vrlo interesantnom. Recimo pogačice sa čvarcima su vrlo popularne u mađarskoj kuhinji, oni ih slično prave kao mi, jedino što na površini vole da naprave nožem karakterističnu dekoraciju. Mislim da nije uopšte važno odakle je neka hrana došla, važno je da smo prepoznali da je nešto dobro i prilagodili ga našem ukusu.

Pogačice sa čvarcima

probala sam da napravim omiljene mi američke pogačice (biscuits) sa čvarcima, ali nisu ni blizu tako dobre kao ove naše pogačice.
konsultovala sam više recepata, i ovaj Majin mi se sa pravom učinio najboljim, doduše izmenila sam neke stvari.
u većini recepata čvarci se melju u blenderu pa se onda dobije nešto kao pasta i onda se time maže testo, ja sam izabrala da čvarke seckam zato što sam htela da se u pogačicama oseti njihova fina hrskavost.
slatka mlevena paprika i još više sveže krupno samleveni crni biber su fantastični dodatak pogačicama, odlično se slažu sa čvarcima. Sigurna sam da bi i dodatak ljute mlevene paprike bio interesantan.
testo se četiri puta presavija da bi pogačice bile višeslojne, nešto slično kao kad pravite kroasane, jedino što se umesto putera maže mast.
na slikama vidite pogačice koje su isecane kružnom modlom, u tom slučaju ćete imati restlove koje ne možete ponovo da premesite, najbolje da ih skupite u loptice i tako pečete. To umeju da budu posebno ukusni komadi jer su fino hrskavi. Ukoliko ne želite da imate restlove, isecite testo na kvadrate uz pomoć noža ili još bolje one alatke kojom se seče pica.
na slikama možete da primetite da su se neke pogačice iskrivile, to je zato što je u sobi bilo veoma toplo, da se ne bi to dogodilo, pre pečenja stavite pogačice u frižider ili zamrzivač da se stegnu.
možete da koristite i video koji sam vam pomenula, da vidite kako se presavija testo.

Sastojci:

500g oštrog brašna za hleb + rad sa testom

1- 1 1/4 kašičica soli

100ml toplog mleka

2 kašičice instant suvog kvasca

1 kašika šećera

1 jaje

240ml jogurta

3 pune kašike svinjske masti

200g čvaraka

2 kašičice slatke mlevene paprike

1 1/3 sveže i krupno samlevenog crnog bibera

Za premaz: 1 jaje

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, kvasac i šećer i sačekajte da kvasac počne da radi. Tome dodajte jaje, jogurt i mast i sve to promešajte.

Pomešajte brašno sa solju i tome dodajte smesu sa kvascem. Promešajte sve dok ne dobijete testo, pa ga onda mesite ručno ili mikserom dok ne postane mekano i ujednačeno. Nauljite ga i pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 1 sat da se ono udvostruči.

Za to vreme iseckajte čvarke na sitne komade.

Kada je testo naraslo prebacte ga na radnu površinu koju ste posuli sa malo brašna i oklagijom ga razvucite u veliki pravugaonik, oko 1 cm debljine. Na 2/3 testa, po širini, stavite polovinu ili celu kašiku omekšale masti pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera, i 1/4 iseckanih čavaraka.

Zatim presavijte testo na tri dela, kao pismo, po široj strani, tako ćete dobiti izduženi pravugaonik, pređite preko njega oklagijom da ga izjednačite. Ponovite isti proces, 2/3 testa premažite sa 1/2 kašike omekšale masti, pa preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Na kraju testo ponovo presavijte na tri dela, pokrijte ga plastičnom folijom, i sačekajte 15 minuta da ono odmori i opusti se.

Sada ćete da ponovite prethodni rad sa testom. Ponovo razvucite testo u oblik velikog pravougaonika, pa preko 2/3 testa stavite 1/2 kašike omekšale masti, preko toga stavite 1/2 kašičice slatke mlevene paprike i 1/3 kašičice sveže samlevenog crnog bibera. Zatim presavijte testo, malo ga razvucite oklagijom, pa na njega stavite 1/2 kašike masti, slatku mlevenu papriku i biber. Presavijte ga poslednji put, pokrijte ga plastičnom folijo, i sačekajte 15 minuta da se ono odmori i opusti.

Ukoliko po negde čvarci probiju testo tokom razvlačenje, pospite to mesto sa malo brašna.

Sada sledi poslednje razvlačenje, razvucite testo najpre rukama pa oklagijom u obliku pravougaonika na oko dva prsta debljine. Okruglom modlom, prečnika oko 5 cm, ili nožem, ili alatkom za sečenje pice, isecajte testo. Ređajte oblikovano testo po plitkom i velikom plehu, koji ste obložili papirom za pečenje, napravite razmak.

Na kraju pogačice premažite umućenim jajetom. Možete da ih stavite 20 minuta u zamrzivač da se stegnu. Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400F). Stavite pogačice da se peku 18-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.

Služite ih dok su još tople, najbolje uz beli kravlji sir i ajvar.

Ovde pogledajte moj video kako da napravite pogačice sa čvarcima.

Dezerti, Domaća kuhinja

Londonske štangle, savršeni starinski kolač

May 11, 2021 3 Comments

Londonske štangle sam pravila za ovaj Uskrs, dugo sam to planirala, još od kada sam dobila recept od jedne moje čitateljke, iz njene stare sveske recepata. Kada kažem savršen kolač, stvarno tako mislim. Londonske štangle su me oduševile, sve je u njima u savršenom skladu, donja prhka kora, to je ono što se ovde zove short bread, zatim džem od kajsija kao fil, i na kraju gornja hrskava kora od belanaca i oraha koja se topi u ustima. Da, gornja kora neodoljivo podseća na orasnice.

Da nisam rešila da je vreme da malo smanjim slatkiše zbog nastupajućeg leta, sve bi ih pojela. Muž je uzeo na sebe da mi u tome pomogne, pošto je probao prvu štanglicu rekao mi je da je poslednji put jeo ovaj kolač krajem prošlog veka, kada ga je njegova baba pravila. Iskreno, ja se ne sećam ovog kolača, moja mama je pravila drugačije štanglice, žute, ili sa orasima, koje su isto tako dobre.

Mislim da su se ove štanglice nekada pravile sa mašću ili margarinom, ali ne treba da vam objašnjavam koliko su ukusnije sa puterom.

Sad sam zaintrigirana da otkrijem još lepih starinskih štanglica, moram da konsultujem Veliki narodni kuvar, mnogo su mi privlačne. Nekako lepo i otmeno izgledaju, idealne da se posluže prijateljicama uz kafu.

Kad smo kod kafe i ćaskanja sa prijateljicama, ne znam kako smo do toga došle, ali poslednjih par viđenja sa istim prijateljicama su prošla uz “gledanje u šolju”. Ne sećam se kad sam to poslednji put praktikovala, možda u srednjoj školi, a i retko pijem tursku kafu, međutim, ispostavilo se da imam izvesnog talenta za to. Videćemo koliko ću još dugo moći da pogađam stvari:)

Ako ste ljubitelj sitnih kolača, ovde pogledajte kolekciju najlepših prazničnih kolača.

Londonske štangle

Sastojci

za prvu koru:

250g omekšalog putera

150g šećera

5 žumanaca na sobnoj temperaturi

1 kašika kore izrendanog limuna

1 kašičica ekstrakta vanile

375g brašna

za fil:

4-5 kašika džema od kajsije

za drugu koru:

5 belanaca na sobnoj temperaturi

200g šećera

150g mlevenih oraha

50g grubo iseckanih oraha

Priprema:

Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

I kora

Mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. U to stavite izrendanu koru limuna, ekstrakt vanile, zatim žumanca, komad po komad. Na kraju umešajte brašno. Smesu prebacite na pleh i zatim je ravnomerno rasporedite po plehu. Koristite za to dublju čašu kao oklagiju. Pecite koru 20 minuta. Dok se kora peče napravite drugu koru sa belancima.

II kora

Mikserom umutite belanca i šećer u čvrst šlag, i zatim spatulom umešajte mlevene orahe.

Izvadite pleh sa donjom korom koja je delimično ispečena pa preko nje ravnomerno stavite džem od kajsija. Preko džema stavite umućena belanca sa orasima, i na kraju sve pospite krupno iseckanim orasima. Pecite kolač još 20 minuta.

Kolač potpuno ohladite pre sečenja.

« Previous 1 2 3 4 5 … 7 Next »