Domaća kuhinja Archives - Page 2 of 7

Supa od kostiju, zdravlje u tanjiru

January 19, 2023 5 Comments

Supe redovno pravim, kao i većina našeg sveta, i srećom nova generacija ih voli. Uvek sam ih uzimala zdravo za gotovo, ali jednog trenutka sam se zapitala, a zašto su one tako zdrave? Posle tog pitanja krenula su i druga, i na kraju, koja je to supa najbolja i najzdravija? Posle opsežnog istraživanja došla sam do zaključka da je to – supa od kostiju.

Postoji nekoliko supa koje pravim – pileća, juneća i riblja. Kad je juneća supa u pitanju pravim onu sa mesom i ovu sa koskama. U engleskom jeziku postoji jasna razlika, supa sa koskama se zove stock, a sa mesom broth. Sa supom od kostiju sam se upoznala kad sam počela da spremam azijske supe kao što su ramen i vijetnamska supa pho, pa sam tako saznala da su oni temeljac preuzeli od Francuza, koji su uspeli i supu da dovedu do savršenstva. Ako budete spremali ovu supu, obavezno spremite i francusku supu od luka. Dok nisam našla prodavnicu koja prodaje koske, idealne za supu, nisam je ni spremala, ali sam uvek koristila komad junetine koji je bio sa koskom. Negde sam imala ideju da je koska dobra za supu, ali zašto je to tako?

Lekovitost supe sa kostima

Sve te koske i komadi mesa sa žilicama, hrskavicom i svim onim od čega imamo zazor, su zapravo vrlo zdravi, i šteta je da se bace. Ne morate da ih jedete, ali skuvajte supu od njih pa će u njoj ostati svi ti hranljivi i zdravi sastojci, a to su:

kolagen – imam kolagen u prahu koji retko koristim, nešto mi je odbojan, ali u supi je druga priča. Ako već niste znali, kolagen, protein, održava našu kožu mladolikom, jer sa godinama ga ima sve manje u našem organizmu, pa otuda bore. Takođe, utiče na zdravlje naših kostiju.
želatin – dobar je za zglobove. Takođe i za naša creva, smiruje ih i leči sluzokožu, pa je probava bolja. Želatin koji koristite za kolače i torte je upravo napravljen od kostiju i hrskavice životinja. Doduše ima i onih veganskih ali nisam ih probala.
minerali – mnoštvo minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor, selen, gvožđe, cink, itd. ) koji su vrlo zdravi za ljudski organizam. A tu si i vitamini A, B2, B12 i E.
amino-kiseline – poboljšavaju vaš imunološki sistem, dobre su protiv raznih upala.
supa od kostiju je dobra i u borbi protiv celulita i za mršavljenje, utiče na lepe nokte, dobar san, umanjuje bolove u zglobovima, vrši detoksifikaciju jetre, i još mnogo toga.

Meso/koske

Najbolji način da nabavite koske je da pitate mesara da vam ih ostavi sa strane kad seče meso. Nije loše da uz koske bude i malo mesa. Najbolje je da izaberete nožne kosti ili one oko vrata, te imaju najviše kolagena. Primetićete da neke kosti, takozvane šplje kosti, imaju nešto mekano unutra, to je koštana srž, marrow. Ako ste pravili Osso Buco, verovatno ste to probali, meni se mnogo to sviđa.

Takođe je vrlo važno da koristite kosti govečeta proverenog kvaliteta.

Ako pak pravite pileću supu onda koristite krilca, nogice ( da, izgledaju strašno ali su zdrave), glavu i šiju.

Za riblji temeljac važe ista pravila – glava, rep i kosti se kuvaju u supi ali dosta kraće. Verovatno ste i sami primetili, kada izvadite pečenu ribu iz frižidera puna je želatina.

Ne morate to da radite, ali ja sam čula da je ukus bolji kada se koske najpre ispeku u rerni. Francuzi čak namažu meso koncentratom od paradajza pa supa dobije onu karakterističnu tamniju boju.

Povrće

Što se tiče povrća koristim uobičajne stvari – šargarepu, celer (koren ili stabljike), paštrnak i tostirani crni luk.

Začini i začinsko bilje

U temeljac se ne stavlja so. Biber se koristi u zrnu. Pri kraju kuvanja dodajte svež peršun, majčinu dušicu (timijan) i lovorov list dodate dosta ranije.

Dužina kuvanja supe

Što se duže supa kuva to je bolje, tako će se razložiti hranljivi i zdravi sastojci iz kostiju. Oko 6 sati je neka mera, mada može i mnogo duže da se kuva, ako hoćete da bude baš koncentrovana. Ja nikada nisam duže kuvala supu od 12 sati. Supa se kuva na vrlo tihoj vatri, poklopljena ali ne do kraja. Najbolje je da je spremate vikendom kad ste kod kuće.

Pošto supa odstoji u frižideru, mast ćete lako moći da uklonite sa njene površine.

Razlika između juneće supe od kostiju i one od mesa

Pored toga što je neslana supa od kostiju se razlikuje od obične supe od mesa zato što su duže kuva. Duže kuvanje doprinosi da minerali i ostali zdravi sastojci se razlože u supi. Gušća je od obične supe i neprozirna, i ima puniji ukus. Tokom boravka u frižideru postane želatinasta. Ima i više proteina, minerala i vitamina od supe od mesa. Ako se koristi samo supa od kostiju obično mora da se malo razblaži, više se koristi kao dodatak raznim čorbama, sosevima, i raznim drugim jelima.

Upotreba

Supu od kostiju možete da koristite za pravljenje:

za pravljenje klasične supe sa rezancima, moraćete da je razblažite vodom
čuvene francuske supe od luka
vijetnamske supe pho
ramen supe
raznih francuskih soseva (bešamel, velute)
juneći gulaš
i raznih čorbi u koje imate običaj da stavljate supene kocke

Supa od kostiju vs. supene kocke

Supa od kostiju vam je zdrava zamena za kockice za supu. Posebno kad je domaća. Iskreno, kockice za supu ne koristim godinama, jer mislim da nisu zdrave. U njima se nalazi čuveni MSG, monosodium glutamate, pojačivač ukusa. Iz istog razloga ne koristim ni Vegetu, posebno što svako jelo sa njom ima isti ukus. Nema potrebe da se koristi pored prirodnih i zdravih začina i začinskog bilja.

Čuvanje supe

Supa od kostiju se često zamrzne pa se kasnije koristi kao dodatak jelima, možete za tu svrhu da koristite onu plastičnu posudu za pripremanje leda.

Supa od junećih kostiju

sastojci:

1.5-2 kg junećih kostiju

4.5 l vode

8 zrna bibera

2 srednje šargarepe, isečene krupno

2 stabljike celera, isečene krupno, ili komad korena celera

1 manji paštrnak

1 luk, isečen na pola i tostiran, ili ispečen na plotni

1 lovorov list

Par grančica timijana (majčine dušice), opciono

Par grančice peršuna

priprema:

Kosti pecite oko 45 minuta u rerni na 200C (400F). Tokom pečenja iz kostiju će izaći dosta masti, to vam je juneći loj, koji možete da sačuvate i koristite za prženje.

Stavite kosti u lonac koji ste ispunili sa 4 -5 litara vode. Važno je da koske budu prekrivene vodom sve vreme.

Na pola puta kuvanja dodajte šargarepe, celer, paštrnak i tostirani crni luk. Kada voda počne da ključa, smanjite vatru i kuvajte supu na vrlo tihoj jačini, skoro skroz poklopljenu. U međuvremenu dodajte lovorov list i majčinu dušicu i tek pri kraju kuvanja dodajte sveži peršun.

Kuvajte supu minimum 6 sati, a bolje je još duže, 10-12 sati.

Kad je supa skuvana procedite je i ostavite je u frižideru da prenoći. Sutradan uklonite kašikom mast koja se nakupila pri vrhu supe i procedite supu.

Proceđenu supu možete da zamrznete da vam duže traje. Ako je držite u frižideru može da traje 4-5 dana.

Ovde pogledajte video kako se pravi supa od junećih kostiju, i kako da napravite super zdravi napitak, dodajući sušene šitaki pečurke, kombu alge, koprivu, i astragalusov koren.

Domaća kuhinja, Hleb i peciva

Slani komisbrot

January 11, 2023 2 Comments

Ako vam ostane višak belanaca praveći princes krofne, eklere, Paris-Brest tj. poslastičarki krem koji ide u njih, a pravi se od više komada žumanaca, onda morate obavezno u paru da napravite i ovaj komisbrot. Vrlo se jednostavno sprema, dosta podseća na carsku iliti špansku pitu, ali je dosta lakši i izdašniji. Već sam stavljala vrlo sličan recept za slatki komisbrot, koji se inače češće pravi, ali ako niste imali ideju da on može da bude i slan, eto prilike da ga napravite i uživate u njemu.

Možete da ga pravite za goste, poslednji put sam ga pravila za nedavnu sedeljku sa prijateljicama, ali i za doručak, večeru pa i užinu. Lepo ide uz jogurt ili čaj.

Slani komisbrot

sastojci:

6 belanaca, na sobnoj temperaturi

130g brašna

2/3 kašičice soli

1 1/4 kašičice praška za pecivo

1 šaka tostiranih i krupno iseckanih oraha (obavezno ih stavite)

60ml ulja

200 – 250g sastojaka iseckanih na kockice, a to su:

šunka

sir (ementaler, gauda, čedar)

fileti kisele paprike ili neka druga turšija kao recimo kiseli krastavci

skuvan grašak ili iz konzerve

koristite izduženi kalup, dimenzija 8 x 26 cm, preko koga je stavljen papir za pečenje (obavezno ga stavite)

priprema:

Zagrejte rernu na 180C (355F).

Pomešajte prosejano brašno sa solju, praškom za pecivo i u njega umešajte iseckane tostirane orahe.

U drugoj posudi mikserom umutite belanca dok ne dobijete čvrst sneg. Umešajte u njih polovinu smese sa brašnom, ali mešajte sve spatulom, pa ulje, zatim preostalu polovinu brašna, i na kraju pomešane iseckane sastojke. Nemojte previše da mešate jer će to narušiti izdašnost komisbrota.

Stavite smesu u izduženi pleh, izjednačite površinu, i pecite je u rerni oko 50 minuta.

Kad je komisbrot ispečen izvadite ga iz rerne, neka odstoji u plehu još pet minuta, a onda ga izvadite. Služite ga kad se ohladi.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Praznična hrana

Posna sarma sa orasima

January 3, 2023 4 Comments

Moja posna sarma je bila hit na našoj nedavnoj slavi, pa mi je sugerisano od strane gostiju da se njen recept nađe na blogu. I meni se svidela, izgledom veoma podseća na regularnu sarmu, čak i njen presek, ali ukus je drugačiji, definitivno lakši, i uz krompir salatu i prebranac je praznik za nepca.

Znala sam da neće loše da ispadne sarma, jer u njoj su sjajni sastojci, generalno ne volim kada se prave zamene za određena jela, ali sam se ipak na kraju prijatno iznenadila rezultatom.

Sad je teško odlučiti koja mi se više dopada, klasična sarma ili ova posna.

Ako vam fali ideja šta da napravite za nadolazeće Badnje veče, pored ove sarme probajte i druga zanimljiva posna jela, koje možete da nađete ovde.

nije loše da znate

pošto smo zaključili da kupus ne može dobro da se ukiseli u Baltimoru, zato što ovde jesen nije dovoljno hladna, prinuđeni smo da ga kupujem, i ja sam dosta zadovoljna kvalitetom kupusa koji nabavljamo. Nisu mi sponzori, ali ih rado reklamiram – Marco Polo futoški kiseli kupus u tegli i ceo kupus u kesi.
orasi su morali da se nađu u sarmi jer već neko vreme volim da ih stavljam u slana jela, i zaista vizuelno podsećaju na mleveno meso. Oni daju gustinu i lep ukus. (pogledajte iransku piletinu sa orasima i muhamara namaz)
praziluk pored crnog luka ima važnu ulogu u sarmi jer on daje sočnost i fini ukus pogotovo ako se dugo dinsta.
suve šljive su takođe obavezne, one mu dođu kao zamena za suvo meso, uverite se i sami. Inače se veoma lepo slažu sa podvarkom.
osim lovorovog lista, slatke paprike, so i bibera, od začin ne morate ništa više da dodajete.
ono crveno na tanjiru nije ajvar, već namaz od pečenih crvenih paprika koji sam služila uz bujubes. Zove se i Rouille i apsolutno je fenomenalan.

Posna sarma

sastojci:

2 srednje glavice kiselog kupusa (isperite listove vodom ako je kupus puno slan)

3 kašike ulja

5 krupnije glavice luka, iseckane na rebra

1 krupniji praziluk, iseckan uzdužno na četvrtine, pa 3-4 puta poprečno i dobro ispran u vodi (u njemu ume da se zadrži zemlja)

1 veća izrendana šargarepa

So i biber prema ukusu

1 kašika slatke mlevene paprike

200g pirinča (kratkozrni kao što su kočanski ili arborio)

150g tostiranih i samlevenih oraha

Desetak suvih šljiva

2 lovorova lista

za zapršku:

2 kašike ulja

1 kašika brašna

1 kašika slatke paprike

Koristite šerpu sa debljim dnom, najbolje Dutch oven, da sarme ne bi zagorele.

priprema:

Najpre isecite listove i odsecite njihove drške.

U šerpi zagrejte ulje na srednjoj vatri, dodajte iseckani luk i praziluk, pa izrendanu šargarepu i dinstajte povrće dok ne omekša i počne da se karamelizuje, kao za prebranac, to može da potraje. Mešajte povrće povremeno.

Dodajte so i biber prema ukusu i slatku papriku. Posle jednog minuta sklonite šerpu sa vatre i luku dodajte pirinač i tostirane mlevene orahe. Sve dobro promešajte.

Kad se smesa malo ohladila, počnite njome da punite listove kupusa, kako da zavijate sarme pogledajte ovde.

Pre nego što počnete da ređate sarme u šerpi, iseckajte dva-tri lista kupusa i rasporedite ga po dnu šerpe, pa ređajte zavijene sarme. Povremeno umetnite suve šljive i lovorov list.

Kad ste potrošili fil, pokrijte sarme sa dva lista kupusa, a zatim poklopite sve tanjirom koji može da uđe u šerpu, naopako ga okrenite. Posne sarme su znatno lakše od klasičnih, moraju nečim da se potisnu, čak i kada se tesno ređaju. Preko toga stavite nešto malo, ali teško, ja sam koristila mermerni avan. Sipajte vodu, treba da pokrije kupus i stavite sarme da se kuvaju 2 sata na blagoj vatri, ne potpuno poklopnjene poklopcem.

Pola sata pre kraja kuvanja napravite zapršku. U maloj šerpici zagrejte ulje pa tome dodajte brašno, kuvajte sve uz mešanje 2 minuta i na kraju umešajte slatku papriku. Posle pola minuta ugasite vatru i u šerpicu dodajte jednu šolju tečnosti u kojoj se kuvala sarma. Sve dobro promešate i sipajte preko sarmi.

Ne morate, ali možete da zapečete sarmu u rerni na 15 minuta na temperaturi od 200C (400F).

Služite sarmu odmah, najbolje uz krompir salatu i prebranac.

Sutradan će biti još ukusnija.

Više ideja za posna jela pronađite ovde.

Dezerti, Domaća kuhinja, kolačići

Vanilice – usavršena verzija

December 27, 2022 8 Comments

Dugo su mi vanilice bile neomiljeni kolač, uvek su ostajale poslednje, nepojedene, u gomili prazničnih sitnih kolača. Pamtila sam ih kao suv kolač neprivlačnog izgleda. Ko zna kada sam ih poslednji put jela sve do jednog dana kada sam odlučila da ih napravim. I tada sam shvatila da sam se mnogo ogrešila o vanilice – kako su divno ukusne, tope se u ustima, posebno su lepe kad se služe uz kafu. Čak i posle dosta vremena mogu da se jedu, poslednje koje sam jela su bile tri nedelje stare, i opet su bile super. Tako su fino prhke, pa kad osetite ukus vanile, korice limuna i na kraju ukus džema od kajsije, rastopite se od lepote. Pre neki dan sam poslužila komšinicu vanilicama, Amerikanku, ona je moj “pokusni kunić”, i pitala je kako joj se dopadaju. Rekla je da joj se veoma sviđaju, podsećaju je na evropske kolače. To su ti da znaš, Loren, najpoznatiji srpski kolačići!

Vanilice su srpska verzija lincer kolača?

Brzo sam shvatila iščitavajući recepte za vanilice da se radi o shortbread kolačiću, koji se pravi od brašna, šećera i putera, i da dosta podseća na lincer kolačiće, poreklom iz Austrije. To su takođe sendvič kolačići, filovani džemom, ali sa rupicom u središnjem delu u vidu kruga, zvezde ili cveta, i ne valjaju se u šećer u prahu već posipaju. Takođe, lincer kolačići su tanji ali i veći od vanilica, i dodaju im se mleveni bademi. Sasvim je moguće da smo preuzeli lincer kolačiće, kao i mnoge druge stvari, iz austrijske kuhinje, ali smo im dodali sastojke tipične za naše podneblje, a to su mleveni orasi i svinjska mast, i zato mogu da se smatraju autentičnim srpskim kolačima.

Recept za linkcer kolače pogledajte ovde.

Vanilice kao vanila

Pošto se ovi kolačići zovu vanilice, upotreba vanile je veoma važna. Kod nas se najčešće koristi vanilin šećer, pomešan sa šećerom u prahu. Možda je to bilo dovoljno dobro nekada, kada je prava vanila bila skupa i nedostupna, ali danas gledajte da koristite šipku vanile ili kvalitetan ekstrakt vanile, jer to vanilice zaslužuju. Vanilin šećer je zapravo “hemija”, nema u sebi ništa od vanile, i iskreno ima neki čudan hemijski ukus. Ovde možete više saznati o vanili, kako se dobija i koristi. Pravi vanilin šećer možete sami da napravite tako što ćete čuvati šipku vanile (ja za to koristim očišćenu mahunu od semenki) u šećeru u prahu, u tegli koja je dobro zatvorena, minimum dve nedelje.

Takođe, vanilu možete da dodate direktno u testo, kao što ja to činim, koristeći zrna vanile koje ste izvadili iz jedne mahune, ili ekstrakt vanile.

Kad smo kod začina, nemojte da izostavite izrendanu koricu limuna, to daje kolaču izuzetno prijatan ukus i miris.

Mast, margarin ili puter

Vanilice se tradicionalno prave sa svinjskom mašću, nikad to nisam probala jer sam čula da je teško navići se na taj ukus, ali vi ako možete da nabavite čistu i kvalitetnu mast slobodno je koristite. Naravno da koristim obožavani puter, jer sa njim je sve mnogo ukusnije. Zaboravite na margarin, koji nije ni zdrav, a ni ukusan.

Mleveni orasi

Možete testu da se dodajete i mlevene lešnike i bademe umesto oraha, ako volite da ekspermentišete, ali samo da znate da su orasi dosta masniji i da to utiče na teksturu. Sad mi pada na pamet da sledeći put probam tostirane orahe, da vidim da li će to da napravi razliku. A možda da stavim pekane umesto orasa, koji su još masniji.

Džem od kajsija je najbolji

To je još jedan od lokalnih sastojaka koji ne bi trebalo da zaobilazite. Svašta bih lepo mogla da kažem o džemu od kajsija, kad su u pitanju torte i kolači jednostavno to je savršen džem. E sad, ima jedan detalj o kom treba da povedete računa – često vanilice izgledaju umrljano zbog previše džema koji izlazi iz sendviča. Da bih to izbegla ja pravim nešto šire vanilice, da bi dobila veći prostor za mazanje džema, i stavljam tanji sloj džema, tek da malo proviri kad prilepim vanilice. Tako neće delovi da klizaju i da se razdvajaju, što je veoma važno.

Takođe, izbegavajte da mažete komade voća u džemu.

Debele ili tanke vanilice

To nas dovodi do još jednog važnog detalja – debljine vanilica. Moram da priznam da male debele vanilice izgledaju veoma privlačno, često padnem u iskušenje da im čak dodam prašak za pecivo, ali zbog površine na koju se maže džem, i zbog toga što ne volim kada su suve, ja ih pravim tanje i šire. Prečnik kalupa kojima isecam vanilice je 4 cm. Debljina testa kada ga razvučem je oko 5 mm, tako da debljina vanilica bude od 1 do 1.5 cm.

Gledajte da vam testo bude ujednačene debljine, jer u protivnom se neće ravnomerno peći. Vanilice treba da budu svetle boje, tek malčice zlatne na dnu.

Šećer u prahu

To je problem koji ne znam kako da rešim. Naime, kolači ne budu tako privlačni kada se uvaljaju u šećer u prahu, jer posle nekog vremena masnoća iz kolača počinje da deluje na izgled šećera. Možda ih treba posipati šećerom pre konzumacije, ali to onda nisu prave vanilice.

Pečenje vanilica

Ima jedan trik kada su peku ovakvi shortbread kolači – pre nego što stavite testo da se peče ohladite ga u frižideru ili zamrzivaču. Zahvaljujući tome puter će se stvrdnuti i kada se testo bude peklo u rerni zadržaće oblik. Pecite kolače najbolje na temperaturi između 165-175C (330-350F), vanilice treba da ostanu svetle.

Vanilice dugo traju

Ogromna prednost vanilica je što mogu dugo da traju, čak su vremenom sve ukusnije. Čuvajte ih u zatvorenoj kuhinji.

Idealan praznični kolač

Ovo je idealni kolač za praznike tako da nije čudo da je jedan od najčešćih kolača na božićnoj i slavskoj trpezi. Najlepše izgledaju kada se nanižu kao na donjoj slici. Vanilice daju lep balans čokoladnim kolačima.

Vanilice

Ovaj recept sam probala mnogo puta, i uvek su mi vanilice lepo ispadale. Ne koristim mast, ali puter je dostojna zamena. Prava vanila i korica limuna zaista prave veliku razliku. Veličina vanilica je takođe važna. Javite mi utiske.

sastojci:

445g brašna + rad sa testom

1/3 kašičice soli

200g mlevenih oraha

200g putera, na sobnoj temperaturi

200g šećera

izrendana korica celog limuna, najbolje organskog ili još bolje domaćeg

2 jajeta srednje veličine, na sobnoj temperaturi

1 kašika ekstrakta vanile ili 1 šipka vanile (koristite semenke sastrugane)

za fil:

pola teglice džema od kajsija

za posip:

150g šećera u prahu

priprema:

Najpre u jednoj posudi stavite prosejano brašno i u to umešajte so i mlevene orahe.

U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna i omekšao puter. Kad ste dobili ujednačenu kremastu smesu, posle oko 7 minuta mućenja, tome dodajte jaja, komad po komad, zatim dodajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom. Kad ste dobili ujednačenu smesu podelite je na dva dela, obložite plastičnom folijom i svaki deo oblikujte u tanji disk. Testo stavite u frižider na sat-dva da se stvrdne.

Zagrejte rernu na 165C (330F).

Izvadite jedan disk testa, pospite radnu površinu i testo brašnom, i razvlačite testo dok ne dobijete ujednačenu debljinu 4-5 mm. Ako je testo duže boravilo u frižideru ostavite ga kratko na sobnoj temperaturi da malo omekša. Isecajte testo kružnim kalupom za kolače prečnika 4 cm. Ako se testo lepi, obložite kalup brašnom. Stavljajte testo na veliki plitki pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Pre odlaska u rernu ohladite testo, ja ga stavljam u zamrzivač na 5-7 minuta, time se čuva lep oblik. Pecite vanilice oko 10 minuta, vreme zavisi od vaše rerne, zato nije loše da budete pored nje i da proverite koliko vremena je potrebno da se kolači ispeku. Vanilice treba da ostanu svetle, tek na dnu mogu da se blago zarumene.

Pošto su kolači ispečeni, ostavite ih u plehu 3-4 minuta, pa ih stavite na rešetku da se ohlade.

Ponovite sve sa preostalim testom. Dok razvijate testo za novu turu pecite u rerni prethodnu, i tim redom.

Kad su ohlađene filujte vanilice džemom od kajsija. Stavite džem u središnji deo donjeg dela, pa ga pritisnite gornjim delom. Džem ne bi trebalo da curi, tek malo da proviri.

Na kraju uvaljajte vanilice u šećer u prahu i čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Video kako se prave vanilice, koji može dosta da vam pomogne, pogledajte ovde.

Dezerti, Domaća kuhinja

Orasnice, čarobni kolači od samo tri sastojaka

November 22, 2022 8 Comments

Orasnice su prva liga kolači. Razumela sam oduševljenje moje američke prijateljice koja mi je poslala sliku orasnica sa porukom, kako je ovo dobro, koji je ovo kolač? Domaći, gluten-free, moguće da sam subjektivna, ali naši kolači su stvarno special. Svideli su joj se i ostali kolači koje sam joj dala kao praznični pokon (vidi dole), ali orasnice su je definitivno najviše impresionirale.

Cookie box: orasnice, čokoladna salama, lincer kolači, božićni medenjaci, amareti.

I ako niste kojim slučajem probali ovaj kolač, bićete veoma iznenađeni kakav rezultat proizvode samo tri sastojaka: belanci, šećer i orasi. Mislim da ne postoji kolač u kome su orasi toliko dominantni i toliko ukusni.

Dugo su mi orasnice bile “ispod radara”, tek sam ih otkrila pre par godina, i bila oduševljena. Spolja su hrskave, unutra mekane, a tek ukus pečenih oraha. Pomalo podsećaju na makaronse, ali umesto fino samlevenih badema orasnice imaju orahe. Ipak, orasnice su mnogo ukusnije, upravo zbog oraha. Morala sam da ih stavim u moju kolekciju najlepših prazničnih kolača.

I sami znate koliko volim da spremam kolače kad je praznična sezona. Ove godine sam rešila da bez obzira na sve moram da izdvojim vreme da ih napravim u baš velikoj količini. Mislim da sam stekla dosta znanja i umešnosti u njihovom pravljenju i sada želim da što više ljudi uživa u njima. Moj plan je da ih ove godine prodajem na školskom božićnom bazaru, to inače činim svake godine, ali ovog puta će biti ceo štand izdvojen za moje kolače, jer su vremenom dobili posebnu reputaciju među nastavnicima, đacima i roditeljima. Biće tu još raznih božićnih žurki i slava na kojima će se služiti moji kolači. I ono što je najvažnije, ukoliko živite u Americi i pratite moj blog, posle gledanja slika i čitanja mojih recepata, moćićete konačno i da probate moje kolače.

Rešila sam da napravim dve kolekcije sitnih kolača koje će se prodavati tokom prazničnog perioda u MezeHub, on line prodavnici koja se nalazi nedaleko od Vašingtona. Ako ne možete da posetite radnju, MezeHub radi isporuke, a ako ste daleko, postoji i opcija slanja kolača poštom širom Amerike.

Uložila sam dosta truda da napravim fine kombinacije kolača, vrlo su raznovrsni i po ukusu i teksturi, kao i po sastojcima i obliku. Imaju naročit ukus jer su u njima kombinacije najlepših i najkvalitetnijih sastojaka. Ima tu oraha, badema, lešnika, kikirikija, pistaća, kokosa, kvalitetnog putera i čokolade, suvog voća, mirišljave korice limuna i pomorandže, vanile i cimeta. Svaki kolač je priča za sebe. I da, odlučila sam se za domaće kolače, jer mislim da su zaista posebni. Generalno, u Evropi se prave najlepše poslastice, ali na Balkanu umeće pravljenja i ljubav prema sitnim kolačima dostiže poseban nivo, bilo da su u pitanju tradicionalni ili novokomponovani kolači. Ako mi ne verujete samo da znate, jednom su tako moji Rafealo kolači pobedili na konkursu za najlepše božićne kolače koji je organizovao Baltimore Sun.

Kolače sam podelila na one koji se čuvaju u frižideru, i na one suve. Najbolje bi bilo kad bi se obe kolecije zajedno služile.

To su orasnice, vanilice, lincer kolači sa džemom od kajsija i kiflice od kokosa, zatim Rafaelo kugle, čokoladna salama sa koštunjavim i suvim voćem, kikiriki bajadere i čokoladne kuglice sa ukusom pomorandže. Ove kolače možete da naručite – ovde.

Orasnice

sastojci za 38-40:

3 krupnijih belanaca, na sobnoj temperaturi

300g šećera

300g samlevenih oraha

300g grubo iseckanih oraha

priprema:

Mikserom mutite belanca zajedno sa šećerom. Kad ste dobili čvrst sneg, dodajte tome samlevene orahe i mešajte ih sa belancima spatulom.

Zagrejte rernu na 135C (275F). Pripremite 2 velika pleha, obložite ih papirom za pečenje.

Uzmite dva manje kašike i njima izvlačite pripremljenu smesu. Kašikom je stavite u činiju u kojoj se nalaze grubo iseckani orasi. Rukama uvaljate smesu u orahe, dobićete tanji valjak koji ćete preneti na pleh, a zatim ćete krakove saviti nebili dobili oblik kiflice. Zapamtite, za razliku od makaronsa nemojte da ih ostavljate dugo napolju, radije ih pokrijte platičnom folijom, jer će to uticati na njihov oblik. Napravite razmak između orasnica jer će one značajno narasti tokom pečenja.

Pecite orasnice oko 25 minuta. Ispečene orasnice izvadite iz rerne i neka na plehu ostanu još pet minuta. Zatim ih prebacite na rešetku da se skroz ohlade.

Orasnice su najlepše kad ih služite uz kafu.

Pogledajte i ovaj moj video kako da napravite orasnice..

Domaća kuhinja, Hleb i peciva

Najmekše i najlepše kiflice sa sirom

October 16, 2022 8 Comments

Kad su kiflice u pitanju složićete se svi da je najvažnije da one budu “mekane kao duša”, i ja nemam ništa tu da dodam. Osim po koji detalj, da recimo unutra ne bi trebalo da se štedi na siru, koji treba da bude kvalitetan, bez njega kiflice bi bile suve i bez karaktera. Na kraju tu je obavezni premaz od jajeta, koji daje lepu boju kiflicama. A i susam je obavezan jer je to začin baš stvoren za kiflice.

Kiflice imaju vrlo posebno mesto u mom životu jer me podsećaju na moja rana putovanja – kad god bi se negde putovalo, eskurzije i slično, mama mi je pakovala kiflice sa sirom. I kasnije se ta tradicija održala. Sećam se mog prvog putovanja sa mužem, tadašnjim dečkom – putovali smo vozom, kušeom, do Podgorice. Voz samo što je krenuo, a mi navalili na kiflice, i kondukter, kad je ušao u kupe, bio je u fazonu, lakše malo. Sledeći put, kada smo išli na naše prvo zajedničko putovanje na more, u Grčku, desilo se da sam sa mojom porodicom kasnila na mesto gde me je čekao dečko sa njegovim kolima, mama se uspavala jer je do kasno u noć pravila kiflice.

Dakle, ima u tim kiflicama nešto posebno, i to ne samo zato što su mekane i izdašne, i imaju divan fil, već zato što su satkane od pažnje, brige i ljubavi.

Rekla bih da postoji nekoliko faktora koje utiču na to da kiflice budu mekane i izdašne – testo treba da lepo narasta i da bude ređe, a tome doprinosi i dodatak mleka. Jogurt, puter i ulje su tu za dobar ukus, a i za lakše rukovanje testom.

Ovo je nešto malo modifikovan recept za ove sjajne nestvarno mekane zemičke. Inače, isto ovo testo možete da koristite za kiflice punjene džemom, samo ih posle pospite šećerom u prahu.

Kiflice sa sirom sam nedavno pravila za događaj koji sam vam najavila u prošlom postu o ajvaru. Naime, skoro se otvorio novi prodajni prostor balkanske hrane blizu Vašingtona – MezeHub, pa sam pozvana da napravim događaj sa degustacijom naše hrane. Mislila sam da su kiflice sa sirom plus ajvar odlična kombinacija, kako za naše ljude ovde, da se podsete starog dobrog ukusa, tako i za Amerikance, da upoznaju tipične i najbolje ukuse naše kuhinje. I zaista je sve lepo ispalo, i ono što je najvažnije, ljudi su uživali u hrani i druženju. Rekla bih da nam svima to veoma nedostaje poslednjih godina. Moram da priznam da mi je bilo veoma drago što je moje kiflice probalo toliko ljudi, i to što sam često dobijala kompliment za njih, praćen izrazom “mekane kao duša”, pa sam rešila da njihov recept stavim na blog, da što više ljudi uživa u njima.

Žao mi je samo što nisam stigla da probam razne brendove ajvara koji su se degustirali, to je bila baš retka prilika. Rekla bih po utiscima da je mrtva trka između brendova Mama’s i Bakina tajna. Takođe, nisam stigla da foto aparatom ispratim ceo događaj, već samo kraj. Pa evo kako je izgledalo.

I da ne zaboravim, od sada možete da nabavite u MezeHubu moj Američki kuvar kao i moje uramljene fotografije.

Najmekše i najlepše kiflice sa sirom

sastojci za 32 kiflice:

2 1/4 kašičica suvog kvasca

2 kašike šećera

200ml toplog mleka

60g putera

60ml ulja

1 jaje, umućeno

200ml jogurta ili kiselog mleka

660-680g brašna (najbolje oštrog, ali i all purpose je ok)

1 3/4 kašičice soli

za punjenje:

Prstohvat soli

150-200g sira (Feta sir se pokazao kao odličan izbor)

1 krupnije jaje, umućeno

za premaz: umućeno jaje + susam

priprema:

Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da bubri dodajte otopljeni puter, zatim ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.

Ovu smesu dodajte brašnu kome ste dodali so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malko ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, 1 – 1 1/2 sata.

Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se kiflice spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.

Napravite 2 lopte. Svaku razvucite u veći krug i isecite na 16 jednakih delova, najbolje da za to koristite nož za picu. Napunite ih smesom od sira i umućenog jajeta. Zavijajte testo tako što ćete krajeve trouglastog testa da stavite ka unutra da bi tako sprečili da fil izlazi iz kiflica tokom pečenja, i ređajte ga po plehu, gde neka narasta još 20 – 30 minuta.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Pre nego što testo stavite u rernu premažite ga umućenim jajetom i pospite ga susamom. Pecite testo 15-20 minuta dok kiflice ne porumene.

Pogledajte ovaj video koji može dosta da vam pomogne u pripremi kiflica.

Domaća kuhinja, Paprike, Salse

Domaći ajvar, recept i korisni saveti

September 27, 2022 16 Comments

Što se tiče ajvara, svi ćemo se složiti, rana jesen je nezamisliva bez spremanja ajvara, čak i nama u dijaspori. Iako mi ovde imamo problem da nađemo prave paprike za ajvar, a i skupe su, ipak ko hoće, uvek nađe načina. I verujte mi, sami možete da napravite odličan ajvar, to nije uopšte komplikovano. Doduše, sad mogu da se nađu odlični kupovni ajvari, ali ipak, domaći je najbolji. Da ne pominjem koliko je sam čin pripreme ajvara poseban, počevši od mirisa pečenih paprika koji ispuni kuću, druženja sa ljudima koji vam pomažu, i na kraju degustacije istog. Ima u tome nečeg vrlo iskonskog, verujem da su i naši preci imali sličan osećaj kada su pripremali hranu za zimu. I uopšte nije bitna količina ajvara, važno je iskustvo. I uvek možete da upoznate i obradujete vaše prijatelje koji nisu sa Balkana ovim fantastičnim namazom, koji verovatno nisu nikada ranije probali. Zapamtite, hrana spaja ljude.

Pre nego što pređete na recept pogledajte i ove korisne savete kako da napravite dobar ajvar.

Vrsta paprika za ajvar

Kažu da su najbolje paprike za ajvar Roga, Kutrovska kapija, Slonovo uvo (pogledajte moj prethodni članak o vrstama paprika i njihovoj upotrebi). Kod nas ovde u Americi postoji vrsta Bull’s Horn Peppers, verujem da je to naša Roga, možete je naći na američkim pijacama ili u prodavnicama sa internacionalnom hranom. Ono što je najvažnije paprike moraju da budu crvene i mesnate. Ako ne možete druge da nađete, koristite crvene babure.

Pečenje paprika

Najbolje je da paprike pečete na roštilju, jer one tako dobiju fini dimljeni ukus. Ukoliko nemate roštilj, onda je najbolje da pečete paprike u rerni, na visokoj temperaturi. Postoji i mogućnost pečenja paprika na ringli pokrivenoj aluminijumskom folijom, ali to mnogo dugo traje, i iz mog iskustva paprika se ne ispeče tako dobro.

Plavi patlidžan, da ili ne

Ja ne mogu da zamislim ajvar bez patlidžana, ali znam da ga neki ne koriste. Meni su inače paprike i patlidžan odlična kombinacija, a i tako ćete dobiti finu narandžastu boju ajvara.

Mlevenje paprike

Ako nemate mašinu za mlevenje mesa možete da koristite multipraktik, ili iseckajte sami sastojke nožem. Na taj način možete da kontrolišete teksturu ajvara. Ja recimo volim kada ajvar nije skroz kremast već kad ima manje komadiće povrća, zato mi je omiljeni ajvar sa seckanim paprikama.

Začini za ajvar

Pored standardnih začina kao što su beli luk (nemojte samo da preterate sa njim), so, ljuta parika (za one koji vole ljuto), mislim da tom spisku mora da se doda sirće, jer ono daje neophodnu kiselost, tako će se svi ukusi lepo uklopiti. Znam da ljudi obično dodaju i šećer, ali ja mislim da je to nepotrebno jer su već same paprike slatke.

Kuvanje ajvara

Nije loše da kuvate ajvar u šerpama sa debljim dnom, Dutch oven je odličan za to. I pored toga morate da sve vreme stojite uz šporet i mešate ajvar. Onog trenutka kada pređete varjačom preko dna šerpe i ostane trag, to znači da je ajvar dovoljno gust i da je skuvan.

Čuvanje ajvara

Ajvar se čuva u teglama, koje su prethodno sterilisane (oprane ih stavite u rernu zagrejane na 150C/300F pola sata). Stavite ajvar u tegle dok je još vruć. Zapecite ga u reni na 100C/210F oko pola sata. Izvadite teglice iz rerne i sada možete da dolijete malo ulja u svaku teglu pri vrhu, a i ne morate ako ćete ajvar čuvati u frižideru, i pokrijte tegle poklopcem. Kad se potpuno ohlade, stavite ih u neko hladno i mračno mesto, kao što je špajz.

Služenje ajvara

Ajvar se generalno lepo slaže sa mesom, naročito onim sa roštilja, kravljim belim sirom i sa slanim pecivom, posebno bih izdvojila:

Domaći ajvar

sastojci:

2 1/3 kg paprike

2 plava patlidžana

1 veći čen belog luka, sitno iseckan

150ml ulja

So, prema ukusu

2 kašike sirćeta

priprema:

Najpre zagrejte rernu na 220C (430F). Pripremite veliki plitki pleh i obložite ga aluminijumskom folijom.

Operite paprike, kao i plavi patlidžan, i osušite ih papirnatim ubrusom. Poređajte paprike po plehu kao i patlidžan isečen na polovine.

Pecite sve oko 45 minuta, dok paprike i patlidžan ne odmeknu, i kožica im ne potamni. Zatim ispečeno povrće stavite u neku šerpu ili sud, dobro je poklopite i sačekajte 2-3 sata, da se sve dobro napari i odmekne. Ne morate da za to koristite plastičnu kesu.

Zatim rukama ljuštite paprike i patlidžan i uklonite peteljke i seme. Pre mlevanja ocedite oljušteno povrće.

Sameljite ili iseckajte nožem paprike i patlidžan i stavite zajedno sa iseckanim belim lukom i uljem da se prži na šporetu, na umerenoj vatri. Sve vreme budite pored šporeta i mešajte smesu. Kad ajvar bude dovoljno gust, posle sat vremena prženja, posolite ga prema ukusu, dodajte mu sirće, i zatim sklonite sa vatre.

Ajvar, još dok je topao, stavljajte u sterilisane teglice. Pasterizujte ih u rerni ta temperaturi od 100C (210F) oko pola sata. Čuvajte ga na hladnom i mračnom mestu, ili u frižideru.

Ovde možete da pogledate video kako da napravite ajvar.

Ćevapi u lepinji sa ajvarom

Makedonski malidžano, zeleni ajvar

Dezerti, Domaća kuhinja, Višnje

Čokoladni kolač sa višnjama (šta su danas statusni simboli)

July 24, 2022 5 Comments

Prošlog vikenda sam bila na pijaci, i, gle čuda, pošlo mi je rukom da nađem sveže višnje. To je za mene bila baš velika radost jer se u Americi sveže višnje retko nalaze. Pre toga sam zimus pronašla neke zamrznute turske višnje i tako saznala da smo preuzeli tursku reč za ovo voće. Doduše, ima ovde odskoro da se kupi u supermarketima i zamrznuta mešavina višanja i trešanja. Upravo zbog svega toga, svaki put kad ih pronađem, osećam se kao da sam pronašla neko sakriveno blago, i onda uzbuđeno planiram šta ću od njih da pravim.

Setila sam se ovog čokoladnog kolača sa šljivama, vrlo malo sam izmenila recept, dodala mu lešnike, koji su kolaču dali lepu teksturu i vrlo prijatan ukus, i dobila zaista vrhunski voćni kolač. Mogla bih da kažem da su ovakva poslastice my signature cakes. Američke višnje su bile vrlo svetle crvene boje, čak sam se uplašila da li su dovoljno zrele i ukusne, ali njihova neverovatno moćna i osvežavajuća aroma me je u mometnu razuverila.

Ako volite višnje u kolačima probajte i ove poslastice:

Skoro sam bila na jednoj vrlo lepoj izložbi. Zapravo bila sam dva puta, toliko mi se svidela. Volim muzej gde se nalazi izložba, često ga posećujem sa decom, nalazi se pored trga koji zbog svoje arhitekture izgleda vrlo evropski, tako nešto se retko viđa u Americi. Ta specijalna izložba je bila posvećana majolici, posebnoj vrsti keramike, koja je bila veoma popularna u drugoj polovini 19. veka. Iako danas izgleda pomalo kič, suviše šareno i napadno, nekada je to bio simbol dobrog ukusa i statusa. Izložba je postavljena u renoviranoj zgradi koja je aneks muzeja, nekadašnja bogataška kuća, i ceo prostor izgleda neobično raskošno i lepo. Nema čovek često priliku da vidi štuko dekoraciju koja nije više puta prefarbana, i zaista sve odiše vrlo prefinjenim luksuzom.

Majolika je interesantna keramika, sa inovacijom i pojeftinjenjem njene proizvodnje ti umetnički predmeti su postali po prvi put dostupni srednjoj klasi. Inače prvobitna i nešto drugačija majolika je nastala još u renesansi, u Italiji. Svoju najveću popularnost je dostigla u vreme viktorijanske Engleske. I u Americi njena proizvodnja je bila popularna, posebno na Istočnoj obali, pa i u Baltimoru. Kada je otkriveno da je olovo, koje se nalazilo u glazuri, opasno po ljudsko zdravlje, njena proizvodnja više nije bila aktuelna.

Komadi keramike na izložbi su zaista vredni i poznati, dosta ih je preneto iz Engleske, a meni je posebno bilo interesantno posuđe, recimo tanjiri za ostrige, činija za jagode ili špargle, itd. Ima tu puno interesantnih detalja i rešenja, prikazi egzotičnih životinja i flore, i raznih tema. Svaka radionica je imala svoj prepoznatljiv dizajn. Tu su i vaze specijalno pravljene za stabljike celera, iako sad to zvuči bizarno, nekada su se te vaze sa celerom držale na stolu i bile su znak da je ta kuća dobrostojeća. Uopšte svi ti predmeti od majolike nekada su bili statusni simbol.

Razmišljala sam o tome da li danas postoji nešto slično što šalje istu poruku. Pitala sam svoje prijateljice šta one o tome misle. Zavisi od zemlje i kulture, recimo u Srbiji i Americi statusni simboli se razlikuju. Takođe to dosta varira u zavisnosti od klase. Dobro, šta su to danas statusni simboli u Americi za jaču srednju klasu? Pored nekretnine i njene lokacije, tu je i posedovanje određenog automobila, po mogućstvu Tesle, zatim angažovanje raznih servisa koje obavljaju sve ono što su nekada same žene radile po kući, od čišćenja kuće do pripreme hrane. Što se tiče brendova kada je u pitanju garderoba to nije baš toliko izraženo kao kod nas, ali ima i toga, samo što su drugačiji brendovi aktuelni. Nakit i parfemi ih nešto ne interesuju previše. Zatim putovanja su vrlo važna. Biti fit – to je još jedan pokazatelj statusa, što podrazumeva odlazak u teretanu kao i opsednutnost zdravom ishranom. Onda dolaze na red deca, važno je u koju privatnu školu idu, pa onda odlazak dece na dobar fakultet, studiranje na Ivy League koledžu je najveći ponos svakog američkog roditelja. Pa razne vannastavne aktivnosti, i naravno uspeh dece na njima.

Dobro sve to stoji, ali da li postoji nešto kao komad posuđa ili umetnički predmet a da je to danas statusni simbol? Razmišljali smo neko vreme drugarice i ja i na kraju nismo mogli da se setimo.

Baš kad smo bili na pijaci, sa početka teksta, ćerka me pita kako to da ima toliko ljudi i zašto kupuju stvari koje su mnogo skuplje nego u prodavnici. Posle se setila pa mi je rekla da ljudi najverovatnije dolaze na pijacu, iako je skupa, da bi bili viđeni. Eto, i odlazak na pijac može da bude statusna stvar.

Čokoladni kolač sa višnjama i lešnicima

sastojci:

150g čokolade, tamne ili poluslatke

130g putera

200g brašna

70g lešnika krupnije iseckanih

Prstohvat soli

1/2 kašičice cimeta u prahu

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

150ml jogurta

250g višanja (koštice uklonjene)

priprema:

Najpre otopite čokoladuna pari ili u mikrotalasnoj rerni. Skinite je sa vatre i dodajte joj puter, iseckan na manje kocke, da se i on istopi. Smesa treba da se malo ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i iseckane lešnike (deo sačuvajte za posip), so i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte ekstrakt vanile, rastopljenu čokololadu i puter, zatim smesu sa brašnom, i na kraju jugurt. To sve mešajte varjačom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ređajte višnje kao na slici. Na kraju sve pospite iseckanim lešnicima.

Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malo topao.

View this post on Instagram

A post shared by Ivana (@ivana_lalicki_photography)

Dezerti, Domaća kuhinja

Koh od griza sa pravom vanilom (sve što ste hteli da znate o vanili)

June 22, 2022 4 Comments

Koh, kao i svi kolači koji su obeležili moje detinjstvo, za mene ima vrlo posebnu privlačnost. Sama pomisao na njega me momentalno vraća u dane kada sam ga onako hladnog i slasnog jela u obdaništu, serviranog u čuvenim metalnim šoljama. I početnici u kuhinji mogu lako da ga naprave, važno je da patišpanj bude izdašan, zato se mute odvojeno belanca i žumanca. Ali i od jednostavnog kolača može da se napravi nešto izuzetno, ako mu recimo dodate poseban sastojak kao što je prava vanila. U ovom kolaču sva lepota ovog začina, tople i omamljujuće note, dolaze do pravog izražaja. I da budem iskrena, već neko vreme tražim recept u kome će vanila da ima glavnu ulogu, jer sam htela da pišem o tom čuvenom začinu, i pošto je prošla sezona vanilica, neka to bude koh od griza, poslastica koja tako prija u vrele letnje dane.

Inače naš koh veoma podseća na tres lećes kolač čiji recept možete da nađete na blogu.

Sve što ste hteli da znate o vanili

Moram da priznam da mi je naš vanilin šećer oduvek imao nekakav hemijski ukus. Taj osećaj je postao još intezivniji pošto sam prestala da ga koristim u Americi, jer se ovde ne prodaje, i umesto njega počela da nabavljam ekstrakt vanile. Svaki put kada dođem u Srbiju i probam nešto sa šećerom od vanile, tačno osetim taj veštački ukus koji je drugačiji u odnosu na pravu vanilu. Neko ko se navikao na taj ukus, njemu to sigurno ne smeta, ali nije loše probati pravi prirodni ukus vanile.

Postojanje vanilin šećera sa sintetičkim ukusom i mirisom je opravdan, jer je vanila izuzetno skup začin. Način na koji se dobija podrazumeva puno posla, njena nabavka je vrlo ograničena i to sve utiče na visoku cenu. Zbog toga se koristi sintetički dobijena vanila, i to u oko 90 % proizvoda na svetskom tržištu, koji imaju ukus i miris vanile.

Izuzev što je skup, način na koji se dobija vanila je vro zanimljiv. Vanila je plod orhideje, verovali ili ne, i to vrlo posebne, koja je poreklom iz Meksika. Kasnije su je kolonizatori preneli u druge delove sveta gde je mogla da uspeva. Najpoznatija i najkvalitetnija vanila je sa Madagaskara, tačnije iz njegovog severoistočnog dela koji. Ta vanila se često naziva i Burbon vanila. 80% ukupne svetske proizvodnje dolazi sa ovog ostrva. Poznati proizvođači vanile su još Tahiti i Meksiko. Dole je interesantan video gde možete pogledati plantaže vanile na Madagaskaru i kako se ona dobija.

E sad, pošto cvet ove vanile-orhideje traje samo jedan dan, a jedini insekat koji može da je opraši je specijalna vrsta pčela koja jedino živi u Meksiku, oprašivanje su preuzeli na sebe ljudi koji se bave uzgojom ove vrste. Sada možete da zamislite koliko je to zahtevan posao, i gotovo je nemoguće da proces bude automatizovan. Od oprašenog cveta nastane plod koji raste 6-9 meseci i na kraju izgleda kao duga zelena boranija. Zatim se potapa u vrelu vodu i na kraju fermentiše na suncu. I taj proces dugo traje. Kao i svaka dragocena i skupa stvar meta je lopova, pa farmeri i o tome moraju da vode brigu.

Na kraju mahuna poprimi ovakav izgled kao na slici. Unutra se nalaze sitne semenke koje je najbolje da izvadite tako što nožem zasečete šipku uzdužno, ne do samog kraja, zatim prstima je otvorite i na kraju nožem sastružete sa mahune.

Sastrugano seme zajedno sa mahunama možete da stavite u šećer i tako sami napravite pravi vanilin šećer. Ili ih stavite u alkohol kao što je votka i posle par meseci ćete dobiti ekstrakt vanile. Kada kupujete ekstrakt vanile, gledajte da bude čist prirodni ekstrakt, naravno, to utiče na cenu. Meni je sasvim prihvatljiv čist ekstrakt vanile i često ga koristim.

Šipke vanile koristite kada pravite neku poslasticu u kojoj vanila treba da bude glavni sastojak, recimo sladoled ove vanile, poslastičarski krem, krem brule, pana kota, vanilice, kapkejkovi sa vanilom (Američki kuvar, str. 136), milk šejk od vanile, i slično.

Dakle, ukoliko vidite ove tamne tačkice u proizvodu, recimo sladoledu, odmah ćete znati da je u pitanju prava vanila. Verovatno se prodaje i šećer sa pravom vanilom ali nije sigurno skroz beo.

I da, kažu da kad koristite vanilu u kolaču, gledajte da dodate i malo soli, jer to daje fini balans.

Koh od griza sa pravom vanilom

sastojci:

1.5 l mleka

120g šećera

1 mahuna/šipka vanile / 1 kašika ekstrakta vanile

8 jaja, na sobnoj temperaturi

120g šećera

Izrendana kora jednog limuna

200g griza

1/4 kašičice soli

priprema:

Ukoliko mleku dodajete šipku vanile, zagrejte ga skoro do ključanja pa neka u njemu vanila, semenke i mahuna, pušta svoje mirise i ukuse. Tokom kuvanja dodajte mleku 120g šećera.

Ako dodajete ekstrakt vanile, onda mleko skuvajte dok se kolač peče, i na kraju dodajte ekstrakt vanile. Takođe, tokom kuvanja dodajte šećer.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 24 x 32cm. Namažite ga puterom iznutra.

Odvojte žumanca i belanca. U jednoj, većoj posudi, umutite belanca mikserom dok ne dobijete gust sneg. U drugoj manjoj posudi mikserom mutite žumanca kojima ste dodali 120g šećera, soli i izrendanu koricu limuna dok se blago ne zgusnu. Umućena žumanca postepeno dodajte umućenim belancima dok spatulom sve mešate. Na kraju dodajte griz i to isto mešajte spatulom.

Prebacite dobijenu smesu u pleh i pecite u zagrejanoj rerni 23-25 minuta.

Kada se kolač ispekao odmah ga prelijte toplim mlekom i sačekajte da se ohladi, a zatim ga stavite u frižider.

Služite ohlađeni kolač uz jagode ili slično bobičasto voće.

Domaća kuhinja, Hleb i peciva

Kako da napravite najizdašnije i najukusnije buhtle

February 8, 2022 No Comments

Odjednom sam dubila ogromnu želju za buhtlama. Nisam ih jela odavno, kod nas nema da se kupe u pekarama, čak se ne sećam da sam ih ikada spremala. Pre nego što sam počela da ih pravim danima sam zamišljala buhtle, u mojoj vizija one su bile nešto najmekše, kao da su od pamuka pravljene a ne od testa, da ne pominjem prijatno iznenađenje koje čeka kad se otvore i kad iz njih izađe džem. Prvi pokušaj pravljenja je bio ništa posebno, pa zatim drugi, opet daleko od moje vizije, i tako sam počela da pravim buhtle svaki drugi dan dok nisam dobila onakve kakve sam baš zamišljala. Bio je to trijumf vredan napornog rada. I promišljanja na kraju. Setila sam se jednog trenutka ovog izrazito mekanog japanskog hleba – Hokaido, i trika sa kojim se postiže izdašnost testa. Testu sam dodala neku vrstu startera, ništa drugo nego roux, i stvarno je odradio posao.

Dobro spremljene buhtle su zaista vrlo posebno pecivo. Kad počnete da ih vadite, i mirišete, pa ih otvarate, i na kraju zagrizete, nema veće sreće.

Sutradan ih pre služenja samo zagrejete u onoj toster rerni, i dalje su super. Takve sam ih poslužila prijateljici Amerikanki, bila je oduševljena, jela i ih je i slikala, i tim redom. Uništila sam joj plan za dijetu.

Buhtle, ili originalno buchteln, je pecivo koje je popularno širom Centralne Evrope, odakle je došlo u naše krajeve. Originalno se puni pekmezom od šljiva i služi uz krem od vanile.

možete buhtle da punite bilo kojim džemom ali meni je džem od šipaka najlepši. Ja sam neke punila sa Nutelom, zbog sina, ali to nije to.
dodatak strugane korice limuna i pomorandže se pokazao odličnim, to buhtalama daje mnogo lep miris i ukus. Možete da dodate testu i ekstrakt od vanile.
imajte na umu da testo ne treba da bude gusto već ređe, ja sam koristila brašno za hleb, u njemu ima više glutena, i treba mu više tečnosti nego za obično brašno. Možda ćete morati da korigujete količinu tečnosti prema brašnu koje koristite.
dok budete mesili testo gledajte da ne dodajte brašno, testo ionako ima masti u sebi pa se neće puno lepiti.
nije loše da pogledate ovaj moj video, koji ću uskoro da objavim, kako se prave buhtle, da bi videli kako da rukujete sa testom.