Zeleno, volim te zeleno! Kako odoleti aprilskom proleću kad je sve oko mene u najlepšim nijansama zelene boje. I, ima li bolji recept za ovaj period godine kao što je salatni preliv koji se zove ni manje ni više nego – zelena boginja (Green Goddess). Ja ga zapravo koristim kao dip, umačem u njega razno sirovo povrće, kao što su krastavci, šargarepe, celerove stabljike, čeri paradajz, paprike i ostalo. Za mene je to idealno predjelo koje volim da iznesem gostima.
“Zelena boginja” preliv je nastao dvadesetih godina prošlog veka u San Francisku. Dosta je popularan u Americi. Često ga pravim, i da budem iskrena nemam neki precizan recept, uglavnom stavljam sastojke po osećaju. Gledajte da stavite inćune u preliv, ma kako vam to zvučalo neobično, njih svakako treba uvek da imate kod kuće, jer oni uvek daju zanimljiv ukus. Od zeleniša se po pravilu stavlja peršun, ali možete da stavite i spanać ili lišće korijandera.
Preliv je inače vrlo osvežavajuć pored toga što je ukusan.
Ispod možete da vidite kako izgleda kada ovaj sos služim gostima. Dobila sam ovu vrlo korisnu posudu koja je stvorena za služenje Crudités.
Ukoliko ste ljubitelj salatnih preliva, i to domaćih, pogledajte recepte za pet popularnih preliva za salate na mom blogu. A ako bi voleli da nešto više saznate o začinskom bilju pogledajte ovaj post.
Salatni preliv “Zelena boginja”
sastojci:
3 šake raznog zeleniša koji vam je dostupan (spanać, potočarka, rukola, peršun, lišće korijandera)
Ako niste do sada čuli za refried beans, evo prilike da saznate o ovom vrlo interesantnom i ukusnom meksičkom jelu, koje možete da služite kao predjelo ili kao prilog drugim jelima, najčešće mesu. Mi ga jedemo kao dip uz tortilja čips, kao što to možete da vidite na slikama. Frijoles refritos, kako se zove originalno na španskom, je veoma popularno jelo kako u meksičkoj tako i u Tex-Mex kuhinji.
Ovaj pire od pasulja najčešće se pravi od šarenog, pinto pasulja, ali može da se pravi i od crvenog, ružičastog ili crnog pasulja. Gledajte da ne koristite pasulj iz konzerve.
Nešto slično sam ranije pravila sa bobom, bessara, jelo koje dolazi iz marokanske kuhinje.
Meksički pire od pasulja ima potencijal da se vrlo lepo primi na ove naše prostore, gde je ljubav prema pasulju izuzetna, posebno među muškom populacijom. Inače, meni je meksička kuhinja izrazito muška, ljuta sa jakim začinjenim ukusima, a i ima puno mesa i mahunarki. Ako je volite, pogledajte i ovih par popularnih meksičkih jela:
Čili – jedno od najpopularnijih jela u mojoj kući (Američki kuvar str. 70)
1 kg pasulja, šareni (pinto) pasulj je nabolji – srednje veličine sa tamnijim flekama
1 veći luk, iseckan
4 grančice origana
3 kašike putera ili masti
2 kašičice slatke mlevene paprike
1 kašičica kumina
1/2 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
So i biber prema ukusu
Za služenje: iseckani mladi luk, naredani sir (meksički miks) ili izdrobljeni Feta sir, lišće korijandera, sok od limete i tortilja čips.
Priprema:
Dan pre potopite pasulj u dosta vode, tako će pasulj da omekša i da se kraće kuva.
Sutradan ocedite vodu u kojoj je bio pasulj, nalijte novu, i kuvajte pasulj 2-3 sata dok potpuno ne odmekne. Dodajte mu iseckan luk i origano. Dok se pasulj kuva dodavajte mu vodu, da bude oko 3 prsta iznad pasulja. Na kraju cediljkom ocedite pasulj, ali sačuvajte preostalu tečnost.
U velikom tučanom tiganju zagrejte puter ili svinjsku mast, tome dodajte iseckani beli luk, obe mlevene paprike, kumin, i posle jednog minuta prženja, uz mešanje, dodajte oceđeni pasulj. Dodajte i oko polja šolje tečnosti u kojoj se pasulj kuvao kao i so i biber prema ukusu. Smanjite vatru i alatkom za pire počnite da gnječite pasulj. Povremno dodajte još tečnosti. Ukoliko vam to gnječenje postane naporno, uzmite ručni blender pa tako završite posao.
Trebalo bi da dobijete ni previše gustu a ni previše tečnu smesu, imajte na umu da će ona tokom hlađenja da se stegne. Proverite da li je smesa dovoljno začinjena.
Služite pire od pasulja odmah, najbolje uz rendani sir (i Feta je odličan izbor), mladi luk, lišće korijandera, sok od limete, i naravno tortilja čips.
Kad se poželite pržene hrane, svima nama naiđu ti dani, setite se pohovanog karfiola, retko koje povrće prženjem dobije tako dobar ukus. Još ako ga umočite u neki dobar dip, majonez je obavezan kao i puno soka od limuna, shvatićete koliko zapravo volite karfiol.
Budimo iskreni, karfiol nije lako voleti, ma koliko se trudili, i koliko god bio trendy. Jer, ako je zaista tako privlačan, zašto se ljudi trude da naprave od njega zamenu za drugu hranu – prodaje se usitnjen i zamrznut kao zamena za pirinač, zamena je i pireu od krompira, od njega se pravi i kus-kus, koristi se i za spravljanje zdrave kore za picu, ili čak kao zamena stejku. Ispada da ga jedemo samo zato što je zdrav.
Ima jedan nesrećna stvar kada je priprema karfiola u pitanju, on kada se sjedini sa vodom, tokom kuvanja, proizvede jedan užasan miris, a ni ukus nije bolji. Zato čorbe od karfiola zaobilazim u širokom luku. Jedini lek za to je da kuvate karfiol na pari. Postoje posebni sudovi da se kupe, a i nastavak za lonac, koji ja posedujem, i odlični su za tu svrhu. Vredi ih posedovati, u njemu možete spremiti brokoli, špargle ili edamem (soja u mahuni), ili šta već poželite. Ja često barim povrće na loncu u kome se kuva supa.
Kad smo kod karfiola moram da pomenem i popularno domaće jelo, koje moj muž mnogo voli, a to je karfiol zapečen u rerni sa pavlakom, sirom i prezlama, i tada preporučujem da se karfiol kuva na pari, jer ocediti vodu iz njega je nemoguća misija.
Nije loš ni kada se ispeče u rerni, ali postoji samo jedno jelo u kome karfiol zaista blista, a to je prženi pohovani karfiol. Ne znam kakve se hemijske reakcije dešavaju, ali znam da prženjem karfiol dobije fenomenalan ukus.
Jednom sam bila u restoranu sa prijateljicama, imali smo ovo jelo za predjelo, sa ajoli sosem, još uvek se sećam kako je lepo bio serviran, u nekoj korpici, i od tada ga redovno pravim.
Pohovani karfiol sa dipom od majoneza i avokada
Sastojci:
1 glavica karfiola, lišće i stablo uklonjeni, i usitnjen na manje komade
1/2 kašičice soli
1 šolja brašna
1 kašičica slatke mlevene paprike, opciono
3 kašike izrendanog parmezana, opciono
1/2 kašičica sveže samlevenog bibera
3 jaja, umućena
1/4 kašičice soli
1 šolja prezli
Ulje za prženje
Za dip od majoneza: majonez, kisela pavlaka, manji čen belog luka sitno iseckan, sok od limuna
Za dip od avokada: avokado, kisela pavlaka, sok od limuna, so
Služite ga uz komade limuna.
Priprema:
Najpre napravite dipove. Pomešajte sastojke, količinu odredite prema ukusu.
Na pari skuvajte manje komade karfiola koje ste posuli sa 1/2 kašičice soli. Kada karfiol odmekne, ali ne previše, sklonite ga sa pare.
Pripremite brašno, pomešajte ga sa slatkom paprikom ili izrendanim parmezanom, umućena jaja, posoljena, i prezle u posebnim činijama.
Zagrejte u maloj šerpi tri prsta ulja na srednje jakoj vatri. Jednom rukom komad karfiola uvaljajte u brašno, otresite višak, drugom rukom ga umočite u umućena jaja, i onda ga onom prethodnom rukom uvaljajte u prezle. Pržite karfiol sa obe strane dok ne porumeni kao na slici. To radite iz više ruta, a isprženog ga stavite na papirnati ubrus da se dobro ocedi.
Služite karfiol odmah uz dipove i komade limuna.
možete ovo jelo da spremate i bez prezli
umesto navedenih dipova, karfiol možete služiti uz domaći majonez od maslinovog ulja ili ajoli (recepte za oba sosa pogledajte ovde).
Pošto je aktuelna sezona kada vazduh ume često da zamiriše na pečene paprike, nisam odolela a da ne spremim nešto od prvih crvenih paprika iz moje bašte, izbor je pao na ovaj fantastičan namaz – muhammara. To je vrlo popularan namaz poreklom iz Sirije, ali možete ga sresti svuda po Levantu (istočnom Mediteranu). Pravi se kao i ajvar od pečenih crvenih paprika, ali sa dodatkom mlevenih oraha, i ne kuva se.
U ovom namazu se nalazi i jedan vrlo interesantan sastojak – molasa od nara. To je koncentrovan sirup soka od nara, ima kiselkasto – sladak ukus, vrlo kompleksan, i zaista daje nešto posebno muhammari.
Skoro sam prvi put otišla u bliskoistočnu radnju nedaleko od mene, i svašta sam našla tamo, kao da sam bila na nekom putovanju, imala sam osećaj da mi je puno toga poznato, a u isto vreme novo i egzotično. Nemam takav utisak kada recimo odem u neku meksičku radnju. To je valjda zato što naša kuhinja ima puno uticaja iz bliskoistočne kuhinje. Opet, i u toj kuhinji se osećaju evropski uticaji.
Pored svežeg mesa, gde dominira jagnjetina, u toj neobičnoj radnji našla sam zamrnute zečeve, golubove i patke, bezbroj vrsta bliskoistočnih hlebova, kao i kvalitetne kore za pite (jupi!), razne začine koje sam dugo tražila, leblebije, bulgar, kus-kus, pistaće, ćeten-alvu, kafu i čajeve, baklave i ostale bliskoistočne slatkiše i neverovatnu količinu urmi. Na slikama možete videti interesantne bliskoistočne krokete – kibbeh, koje sam takođe tamo nabavila.
Inače ovo jelo je odlično kao predjelo služeno uz pita hleb. Takođe muhammaru možete jesti kao dip uz sveže povrće, ili je namažite na prepečen hleb, recimo u kombinaciji sa krem sirom, a može i da bude super prilog za pljeskavice i ćevapčiće. Lepo se slaže i sa gibanicom.
Muhammara, namaz od pečenih paprika i mlevenih oraha
Sastojci:
2 veće crvene babure, ili 3 naše crvene paprike
2 šake prepečnih oraha
40g hlebnih mrvica
1 čen belog luka, iseckan
1/2 kašičice kumina
1/2 kašičice slatke mlevene, ili ljute tucane paprike (u zavisnosti od toga da li volite ljuto)
1/2 kašičice soli
1-2 kašike limunovog soka
2-3 kašike molase od nara
4 kašike maslinovog ulja
Za dekoraciju: sumak, krupno iseckani orasi i iseckani sveži peršun
Priprema:
U rerni, ili najbolje na ringli, preko koje ste stavili aluminijumsku foliju, ispecite dobro paprike. Stavite ih u sud koji ćete pokriti poklopcem. Posle pola sata “parenja” izvadite paprike, oljuštite ih, i uklonite semenke i peteljke.
Za to vreme blago prepecite orahe u tiganju. Kad su se prohladili, u multipraktiku ih sameljite. Dodajte hlebne mrvice, iseckan beli luk, oljuštene paprike, i to takođe sameljite. Na kraju dodajte kumin, slatku ili ljutu tucanu papriku, molasu od nara, sok od limuna, maslinovo ulje i so. Probajte namaz i dodajte još začina ukoliko mislite da fale.
Muhammaru stavite u sud za služenje, pospite je molasom od nara, zatim sumakom i svežim peršunom. Služite je uz bliskoistočni pita hleb, kao i domaći roštilj, ili je namažite na prepečen hleb.
Ovo je idealan party food. U Americi kremasti dip od spanaća i artičoki je jedan od najpopularnijih dipova. Meni su lisnate kapice veoma interesantne za služenje ovog dipa, ali umesto njih možete da koristite prepečen hleb, tortilja čips ili krekere. Ovaj dip se služi topao. Lisnate korpice možete da koristite za razne druge stvari, pileću ili salatu od pečuraka, gvakamoli, pa čak i rusku salatu, ili pak za pravljenje dezerta, recimo u njih stavite šlag i jagode, i malo iseckane sveže nane.
Sastojci za dip:
300g odmrznutog spanaća
450g odmrznuta srca artičoki, ako već nisu isecite ih na četiri dela
2 kašike putera
230g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi
4 kašike izdrendanog parmezana
½ šolje kisele pavlake
1 kašičica belog luka u prahu (ima sasvim drugačiji ukus od svežeg belog luka)
So i crbi biber
1 kašičica soka od limuna
Sastojci za 12 korpica:
3 lista srednje tankih kora
60g putera, otopljenog
Priprema korpica:
Zagrejte rernu na 175C (345F).
Pripremite pleh za mafine. Namažite udubljenja otopljenim puterom.
Uzmite 3 kore. Svaku namažite otopljenim puterom, i ređajte ih jednu preko druge. Zadnju i prednju stranu ne mažite puterom. Nožem isecite kore tako da dobijete 12 jednakih kvadrata. Svaki kvadrat, koji se sastoji od tri slepljena lista, stavljajte u udubljenje, na kraju korpicu premažite puterom. Ili, kao što možete da vidite na slikama, listiće malo ispomerajte da bi dobili “lisnatiji” efekat.
Pecite ih u rerni 10-15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove izvadite ih iz pleha.
Priprema dipa:
Obarite artičoke i spanać u vreloj vodi, nekoliko minuta, zatim sklonite sa vatre, stavite pod hladnu vodu i dobro ocedite.
U šerpi zagrejte puter na srednje jakoj temperaturi, stavite oceđen spanać i artičoke, i kuvajte ih uz mešanje oko 5 minuta. Zatim tome dodajte krem sir, parmezan, kiselu pavlaku, belik luk u prahu, so i crni biber.Mešajte sastojke dok ne dobijete kremastu smesu. Na kraju dodajte limunov sok. Dip servirajte u predhodno napravljenim korpicama od kora, a služiti ga dok je još topao.
Kad pomislim na bliskoistočnu kuhinju u mislima su mi sledeće stvari: humus, labneh (vrsta sira), baba ganuš, jagnjetina, tahini (pasta od susama), kebabi, šavarma (giros), nar, plavi patlidžan, susam, pita hleb, bulgar, cimet, meze, sumak, zatar, tabuli salata, kibeh, turska kafa sa kardamonom, razne pitice sa korama, falafel, kus-kus, maslinovo ulje, dolma, leblebije, smokve, pistaći… leto i omiljeni libanski restoran Lebanese taverna u Baltimoru.
Svi znaju da je bliskoistočna kuhinja veoma zdrava, bogata je povrćem i začinima, i u njenom spravljanju se dosta koristi maslinovo ulje. Nastala je na Levantu, istočnom Mediteranu, i prožeta je raznim uticajima, kako i ne bi zbog duge i burne istorije. Na kraju, i naša kuhinja, posebno ona sa juga, ima elemente bliskoistočne kuhinje. Iskreno, ne znam da li se više obradujem kad ugledam prodavnicu bliskoistočne ili istočnoevropske hrane. I shvatam da je glavni razlog tome miks obe kuhinje u našoj kuhiji. Dok neki ljudi mere kvalitet nečije kuhinje po originalnosti, to je naše jelo, mi smo ga izmislili, ili kad krene ono, pravi recept je iz mog sela, od čega se u trenutku smorim, ja, baš suprotno, veoma cenim našu kuhinju zbog toliko različitih uticaja, u kojem pomenute dve dominiraju. Da ne budemo iskreni ta južnjačka hrana je miks i turskih, i grčkih i bliskoistočnih uticaja, a sve tri kuhinje se međusobno prožimaju.
Prvi bliskoistočni restoran u kojem sam bila je čuveni libanski restoran Biblos na Vračaru, ne znam da li još uvek postoji. Bio je super u početku jer su služili bogato meze po veoma pristupačnoj ceni. Ukoliko sam dobro procenila, moj muž misli da nisam, libanski restorani su najpopularniji nosioci te bliskoistočne hrane, mada ima ih raznih, ali oni su najprepoznatljiviji, bar ovde u Americi.
I evo ga moj izbor iz bliskoistočne kuhinje, koji sam sastavila prema tome šta najviše volim da pravim.
Pečeni jagnjeći kotleti
Jagnjeći kotleti sa baba ganušom i bulgarom
Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljeno meso. Pored ražnjića jagnjetinu volim da pravim i na ovaj način. Način pečenja, koji je opisan u receptu, možete da koristite i za druga mesa. Meni je to najbolji metod za pravljenje jagnjećih kotleta kao i bifteka.
Sastojci za pečenu jagnjetinu za 2 osobe:
4 jagnjeća kotleta srednje veličine
2 kašičice krupne soli
½ kašičice krupno mlevenog crnog bibera
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 grančica svežeg ruzmarina, iseckanog
1 kašika timijana (aromatičnija vrsta majčine dušice)
Priprema:
Izvadite kotlete iz frižidera i papirnatim ubrusom ih prosušite. Zatim utrljajte u meso so i biber.
Napravite marinadu od maslinovog ulja, ruzmarina, timijana i belog luka. U veću Ziploc plastičnu kesu stavite marinadu i meso, zatvorite je, i promućkajte. Stavite kesu u frižider i tamo neka odstoji1 sat.
Zagrejte rernu na 205C (400F). Izvadite kotlete iz frižidera na pola sata pred pečenje, da se malo zagreju. Zagrejte najbolje tučani tiganj na jakoj vatri. Zatim stavite kotlete na njih da se prže, na svakoj strani po 3-4 minuta, da pobraone. Onda ih prebacite u zagrejanu rernu da se peku 10-15 minuta, zavisi kakvo meso volite.Najbolje je da nekim oštrim i tankim predmetom ubodete meso i ako počne da izlazi crvena tečnost znači da još nije dobro pečeno. Kad je pečenje gotovo, pokrijte tiganj u kome se meso peklo alumijumskom folijom, i ostavite da se sokovi u njemu lepo rasporede, oko 6-7 minuta. Meso služite odmah uz predhodno napravljen baba ganuš, bulgur (ja ga zovem bulgar) ili kus kus.
Baba ganuš
Baba ganuš je veoma popularan bliskoistočni namaz i odlično ide uz jagnjetinu, ili sa pita hlebom. Iskreno, malo mi je čudno što se nikada nije našao na ovom blogu jer ga veoma često spremam.
Sastojci za baba ganuš za 4-6 osoba:
Sledi recept za neku osnovnu varijantu baba ganuša, ali ja stalno eksperimentišem sa njim, nekada stavim u njega ajvar ili pečenu slatku papriku, skoro sam počela da mu dodajem jogurt, ali prvom prilikom ću da mu dodam obično sirće jer uvek osećam da mu fali kiselina koju tahini pasta neutrališe.
1 veliki plavi patlidžan
1-2 manja čena belog luka, sitno iseckana
1-2 kašike tahinija, paste od susama
2 kašike limunovog soka
1-2 kašike sirćeta
So i biber po ukusu 1 kašika iseckane sveže nane 1 kašika sveže iseckanog peršuna Malo maslinovog ulja
*Verzija persijskog baba ganuša (dodati):
3 kašike seckanih oraha 3-4 kašike grčkog jogurta
Malo svežeg francuskog ili običnog peršuna za dekoraciju
*To je moje tumačenje nečeg što sam probala u jednom iranskom restoranu.
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Izbockajze patlidža viljuškom i stavite ga na pleh, na gornju pregradu rerne, i pecite ga sve dok skroz ne omekša, oko 45 minuta. Izvadite ga iz rerne i ostavite da se malo ohladi.
Skinite koru sa ohlađenog patlidžana kao i seme, i onda ga iseckajte. Stavite ga u neku posudu, zajedno sa belim lukom, tahinijem, sokom od limuna, sirćetom i štapnim blederom ga ispasirajte. Dodajte so i biber prema ukusu, i ukoliko ima potrebe dodajte još soka od limuna. Umešajte malo maslinovog ulja i pospite iseckanim peršunom i nanom.
Ukoliko želite persijsku verziju ručno umešajte grčki jogurt i orahe i pospite baba ganuš iseckanim peršunom.
Sos od jogurta sa belim lukom i začinskim biljem
Ovo je moja verzija Tzatziki sosa. U jedan izrendan i oceđen krastavac dadajte grčkog ili običnog jogurta (u tom slučaju dodajte i malo pavlake), limunov sok, iseckan čen belog luka, iseckano začinsko bilje (to mogu biti vlašac, nana, matičnjak, origano, mirođija), so i biber. Sve dobro promešajte i služite uz falafel ili jagnjetinu.
Tahini dip sa belim lukom i paradajzom
Tahini pastu pomešajte sa sitno iseckanim belim lukom, možete da dodate i malo crnog luka, zatim mu dodajte dosta limunovog soka, i jogurt, dodajte mu so i biber. Odozgo stavite sitno iseckan paradajz i iseckan vlašac ili origano, svež ili suv.
Dip je najbolje da služite uz falafel, pita hleb ili sveže iseckano povrće.
I za kraj evo par slika iz mog omiljenog, već pomenutog restorana. Na prvoj je tanjir sa mezetom, to i najviše volim, a na drugoj su predivni hlebčići koje prave u restoranu.
Ovako izgleda tradicionalni tanjir mezetluka
U prvom redu s leva je Fatayer (pitice punjene mlevenom jagnjetinom, ili sirom i spanaćem), zatim tabuli (Tabullah), salata sa peršunom, paradajzom i bulgarom, i skroz desno je humus.
U srednjem redu su: falafel, dolma, sarmica od vinove loze, i baba ganuš.
U poslednjem redu je Kibbeh, pržene ćuftice od mlevene jagnjetine i pinjola, M’saka, sjajno varivo sa plavim patlidžanom, paradajzom i leblebijama, danas sam ga pravila, možda ga stavim na blog, i poslednji je moj omiljeni bliskoistočni sir Lebneh, nešto kao krem sir ali mnogo lakši i ukusniji.
Sa ovim se započinje ručak: hlebčići i maslinovo ulje sa mešavinom zatarom.
Kad donesu ove hlebčiće, naduvene i još vruće, ja se sva razgalim od lepote. Lepši su od klasičnog pita hleba, mislim da se prave od semolina brašna, tako su vazdušasti i divnog ukusa. Inače se obavezno služe uz meze.
Još recepata iz bliskoistočne kuhinje pogledajte ovde.
Znate ono kad kažu “ma domaće je mnogo bolje od kupovnog”, uz par izuzetaka kao što su kiseli krastavci, potpuno se slažem sa ovom konstatacijom. Dok nisam sama napravila ovaj dip nisam ni znala kako je dobar, pre toga sam ga često izbegavala. Odličan je.
Moram da priznam da mi je veliki problem da nađem našu adekvatnu reč za dip, nisam u tome uspela. Umak bi bio savršen prevod, ali se ne važi jer je za nas umak sos, nešto čime se preliva ostala hrana. Namaz nije takođe, jer se ne maže na ‘leb. Ovo je sos u koji se umače hrana, našoj kuhinji ne baš tako bliska konzumacija iste… ne znam, možda grešim, možda zaista postoji pravo ime, ali dok ga ne nađem ostaje dip.
Pored toga što se servira uz sveže povrće, ovaj dip sjajno ide uz pržena Buffalo krilca, jedno vrlo tradicionalno američko jelo, ja ga kombinujem sa belom ribom, a i poljskim pirogima.
Kako izgleda američko meze?
Upravo ovako kako izgleda na slici. Mislim da je neka verovatnoća od 90% realna da ćete naići na ovako servirano meze. Pored dipa od buđavog sira, gotovo ćete uvek naći humus u koji se takođe umače povrće. Ima još jedan super dip – onaj od spanaća i artičoke. Od svežeg povrća, najčešće se služe mini šargarepe, stabla od celera, čeri paradajz, brokoli, karfiol, pa i boranija. Ne brinite, ima ceo tanjir sa iseckanim povrćem da se kupi. Takođe su veoma popularne salse, kao što su gvakamole i salsa sa paradajzom, paprikom i lukom, koji se služe uz tortilja ili pita čips ili nešto slično. Ponekad i sendviči, ali ne oni naši, već zatvoreni sa puno slojeva šunke i sira. Služe se i pržena Buffalo krilca uz dip od buđavog sira. Ponekad ćete naići na gambore skuvane na pari sa nekim sosem, ali to je sve ređe. U suštini, Amerikanci vole male zalogajčiće ili kako oni to zovu finger food. Osim jednog izuzetka, a to je čili čorba. Ima još tu puno toga ali ovo što sam spomenula je najpopularnije.
Dip od buđavog sira
Sastojci:
50g buđavog sira (Gorgonzola, Rokfor, Stilton, itd), ako imate sir u bloku, izmrvite ga viljuškom
2 komada mlada luka, sitno iseckanog
1 malecki čen belog luka, sitno iseckanog
1/2 šolje kisele pavlake
1/2 šolje majoneza
1-2 kašike limunovog soka
Biber
* Date količine sastojka modifikujte prema vašem ukusu.
Priprema:
Promešajte sve sastojke. Možete da ih izmiksate u multipraktiku, ali ja više volim kad ima raznih komadića u njemu. To volim u svakom sosu.
Dobićete količinu taman da stagne u 1 1/2 posudicu koju vidite na slici.
Osoba sam koja voli da proba nove stvari, često ih kupujem bez razmišljanja, a onda se te namernice talože u mom kuhinjskom kabinetu. Toliko imam toga da se plašim da ako dodam još nešto, sva ta hrana će jednog dana pasti na mene. Bilo je krajnje vreme da se napravi jedno veliko čišćenje. Prvi je izvučen fava pasulj.
Fava pasulj je naš bob, upravo saznadoh. Ogroman je, pogotovo kad se natopi vodom. Kuva se mlad ili osušen. Osušeni ima opnu koja mora da se skine (vidi sliku). Da nema interneta ja stvarno ne bih imala ideju kako da ga kuvam. Ovaj marokanski recept mi se učinio interesantnim pa sam ga napravila, i zaista je odličan. Kumin, samleven u avanu, mu daje baš posebnu aromu. Da ne bude zabune to nije kim začin, iako podseća na njega izgledom, čak su iz iste porodice, ukus im je dosta različit. Kim na engleskom je caraway seeds i meni je trebalo dugo da kao takvog nađem ovde.
Najbolje je da se jede uz čips tortilje ili pita hleb, i vapi za nečim kao što je Feta sir.
Na blogu postoji i recept za pihtije od boba, starinsko domaće jelo, koje je veoma slično ovom dipu, ima čak isti izbor začina, jedino što je drugačije, glatke, teksture.
Sastojci:
2 šolje fava pasulja (suvog, sa opnom ili bez)
1 kašičica kumina (cumin), istucanog u avanu
1 kašičica slatke paprike
1/4 šolje maslinovog ulja
4 kašike limunovog soka
2 čena belog luka, sitno iseckana
So i sveže samleven biber
Priprema:
Najpre stavite bob u šerpu punu vode i zagrejte je do ključanja, a onda pomerite sa vatre i stavite pod hladnu vodu. Tako će opna da popusti pa ćete moći lakše da je skinete.
Kada ste skinuli opnu, ponovo stavite bob da se kuva dok ne omekša, oko 1 sat. Iseckajte luk, pripremite začine i sok od limuna. Kada je bob dovoljno kuvan ocedite ga ali ostavite malo tečnosti u kojoj se kuvao (dodaćete je ako je dip suviše gust). Sipajte sve sastojke u multipraktik i za par obrtaja dip će biti gotov. Količinu začina odredite prema svom ukusu.
