Iako podsećaju na naše slatke kiflice, jevrejske kiflice, rugelach, su značajno drugačije. Na primer, testo za ove kiflice nije kvasno već je u pitanju prhko testo sa puno putera, i sa krem sirom. Takođe i fil je drugačiji, i maže se preko celog testa tako da može da se vidi, i daje lep izgled kiflici. Inače, rugelach su verovatno najpopularniji kolači u jevrejskoj kuhinji.
Teško je dobiti uniformisani izgled ovih kiflica zato što su tako prhke, ali nemojte da vas to obeshrabri, jer im je ukus vrlo poseban, pogotovo ako koristite ovaj sjajan fil sa urmama, čokoladom i orasima.
Filovi za rugelach mogu da budu razni, obično se testo premaže džemom od kajsija, pa se pospe šećerom, cimetom, orasima i suvim grožđem. Takođe, možete da stavite mleveni mak ili čokoladu. Ipak, meni je fil, koji sam ovde koristila, vrhunski. Urme i čokolada su fantastična kombinacija i već sam je koristila za pripremu ovog finog šejka, kao i ovog kuglofa. Da bi uspeli da ga lepo premažete preko testa morate da ga malo zagrejete, da ne bi bio gust i naporan za rukovanje.
Moj muž je bio očaran ovim kiflicama, čak me je pita da li sam ih kupila u prodavnici, to mi je malo poljulalo samopuzdanje. Naravno da mogu sama da napravim rugelach. Inače, jevrejska kuhinja podseća na našu zato što ima neobičan spoj uticaja iz centralne i istočnoevropske kuhinje, koje su doneli Jevreji Aškenazi, i sa druge strane bliskoistočne kuhinje, uticaj Jevreja iz Izraela. Kad pogledate našu kuhinju i u njoj se prepliću isti ti uticaji.
Ako želite da probate još nešto iz jevrejske kuhinje, onda pogledajte sledeće recepte:
Najpre napravite testo tako što ćete mikserom umešati omekšao puter i krem sir, tome dodajte so, šećer, so i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte brašno. Dobijeno testo prebacite na radnu površinu, podelite na četiri dela, i svaki deo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da se stvrdne na dva sata.
Napravite fil tako što ćete u multipraktiku izblendati urme i čokoladu, i tome dodajte cimet, orahe i otopljeni puter.
Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, razvucite oklagijom testo u krug, prečnika oko 30 cm. Preko testa stavite četvrtinu toplog fila, spatulom i u tankom sloju, i onda nožem ili alatkom za sečenje pice isecite krug na 12 približnih komada.
Svaki komad zarolajte počevši od šire strane dok ne dobijete oblik kiflice. Kiflice stavite u pleh, jedan je dovoljan za dva diska testa, i stavite ih u frižider na pola sata.
U međuvremenu zagrejte rernu na 175C (350F).
Pre nego što ćete staviti kiflice da se peku premažite ih umućenim jajetom.
Pecite kiflice 16-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
Savršena torta koju obično imate prilike da probate samo u vrhunskim francuskim restoranima i poslastičarnicama. Ipak, možete da se potrudite da je sami napravite. Nemojte da vas obeshrabre brojni detalji, mnogobrojni slojevi i delikatan izgled ove torte, mnogo je jednostavnije nego što izgleda. Ako uspešno pravite domaće torte, što često ume da se pokaže kao vrlo zahtevan zadatak, pravljenje ove torte neće vam teško pasti.
Ovu tortu sam pravila za muževljev rođendan, zahvaljujem se osobi koja mi je nju preporučila, ispunila je sva naša očekivanja. Veoma je ukusna, topi se u ustima, i izgled joj je vrlo impresivan. Ukus kafe i čokolade je dominantan i veoma prijatan, kremasti slojevi fila i lagane korice od badema se naizmenično smenjuju i proizvode vrhunski doživljaj. Sve je u savršenoj harmoniji.
Recept sam uzela od onog popularnog francuskog kuvara, Bruna Albouzea, pogledajte ovde njegov podkast. Omanuo je u opisu pravljenja fila od putera i kafe – količina sastojka je pogrešno data, i fil nije uspeo da se lepo stegne, mada je bio ukusan. Ipak mi je bilo zanimljivo kuvanje zrna kafe u mleku da bi si izvukao njen ukus. Snašla sam se, pa sam poslednji sloj pravila prema drugom receptu, koji se pokazao mnogo bolji.
Ali, bilo je zanimljivo pratiti Brunov recept, jer sam tako naučila da se ova kora od badema zove Žokond (Joconde). Zatim sam naučila da je dobro zadnju koru prekriti slojem otopljene čokolade (chablon), jer se tako čuva njena sočnost. Inače, za ovaj sloj može da se koristi i izlomljena posebna vrsta prepečenih palačinki, feuilletine, koja se meša sa čokoladom. To sigurno doprinosi lepoj teksturi.
Za ovu tortu će vam trebati velika količina čokolade – ukupno 450g. Ja sam koristila poluslatku, iako je u receptu naznačeno da to bude tamna. Svejedno je, važno je da je kvalitetna.
Iako ova torta izgleda kao neka starinska, ona je nastala tek u drugoj polovini dvadesetok veka, postoje dva kuvara koji tvrde da su je izmislili. Za neobične ime inspiracija je bila pariska Opera Garnier.
Kad smo kod ovakih raskošnih torti koje podsećaju na neko davno i lepše doba, moram da vam preporučim jedan vrhunski film koji sam gledala ovog leta – The Winslow Boy. Videla sam da se besplatno prikazuje na YouTube kanalu, možete da ga pogledate ovde. Ja sam ga gledala na Amazon Primu. Napravljen je na samom kraju prošlog veka, i potpuno nezasluženo nije stekao veću popularnost. Režirao ga je Dejvid Mamet, koristeći pozorišni komad koji je baziran na istinitom događaju sa početka prošlog veka. Sve u filmu je savršeno, posebno gluma, priča i dijalozi. Desilo mi se da sam film pogledala dva puta u roku od par dana, što mi se nikada ranije nije desilo. Eto, toliko mi se dopao. Iako je glavna priča vezana za sudski slučaj, postoji i paralelna romantična priča, ali u britanskom fazonu, sa kontrolisanim emocija, što danas itekako prija. Moram da priznam da sam kraj premotavala nekoliko puta, potpuno sam bila impresionirana završetkom.
Ima tu nekoliko vrlo važnih motiva koji nedostaju današem svetu – dostojanstvo, žrtvovanje, porodične vrednosti, borba za istinu i ono što je pravo. Obratite pažnju na mladog advokata:)
Ako volite ovako raskošne torte obratite pažnju i na ove:
250g brašna od badema (pogledajte ovde kako sami da ga napravite)
250g šećera u prahu
80g brašna
5 jaja, na sobnoj temperaturi
40g putera, otopljenog
za čokoladnu koricu (chablon):
100g čokolade za kuvanje
10g ulja
za krem od putera i kafe (coffee buttercream):
5 žumanaca, na sobnoj temperaturi
150g šećera
3 kašike vode
4g instant kafe
280g omekšalog putera
za ganaš (ganache):
150g čokolade za kuvanje
120g slatke pavlake
30g sirupa od kukuruza, opciono
30g putera
za sirup od kafe:
300g vode
140g šećera
5g instant kafe
za čokoladnu glazuru:
200g čokolade za kuvanje
30g ulja
Priprema:
Kore od badema
Zagrejte rernu na 230C (450F).
Pripremite dva velika plitka pravougaona pleha, dimenzija 44 x 28cm, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi umutite belenaca sa šećerom dok ne dobijete gusti sneg. Tome tokom mućenja dodajte cream of tartar ili sok od limuna, to deluje kao stabilizator, mada možete i da izbegnete taj sastojak.
U drugoj posudi pomešajte brašno od badema, šećer u prahu i brašno.
U trećoj većoj posudi umutite dobro žumanca mikserom, zatim im postepeno dodajte smesu sa brašnom i sve mešajte varjačom. Ovoj smesi dodajte umućena belanca iz tri puta. I na kraju, postepeno umešajte otopljeni puter. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ravnomerno je rasporedite u dva pleha.
Pecite svaku koru 7 minuta, ne bi trebalo da je prepečena.
Kad su gotove kore, ohladite ih, a zatim sa njih skinite papir za pečenje.
Odstranite krajeve ukoliko su prepečeni. Lenjirom ih premerite, i onda ih presecite na pola poprečno, treba da dobijete 4 pravougaone korice jednakih dimenzija.
Čokoladna korica
Otopite čokoladu na pari ili u mikrotalasnoj, i u nju umešajte ulje. Ovu smesu stavite na jednu koru, ravnomerno je pokrijte i preko nje stavite papir za pečenje. Koru stavite u frižider da se čokolada stegne.
Krem od putera i kafe
Žumanca dobro umešajte mikserom. U šerpici zagrejte šećer vodu i kafu, i kad smesa počne da vri i penuša se, sklonite je sa vatre.
Odmah počnite da dodajete ovu smesu u tankom mlazu žumancima, dok sve mešate mikserom. Dobićete ne previše kremastu smesu koju mikserom treba da ohladite, a zatim joj postepeno dodavajte omekšao puter. Dobićete na kraju gustu kremastu smesu. Možete da je čuvate u frižideru. Pre stavljanja na tortu ostavite krem na sobnoj temperaturi.
Ganaš
Zagrejte slatku pavlaku, sklonite je sa vatre i dodajte joj iseckanu čokoladu, poklopite posudu i sačekajte par minuta, zatim smesi dodajte sirup od kukuruza (opcion) i puter i dobro je promešajte.
Surup od kafe
Zagrejte vodu u šerpici dodajte joj šećer i kafu, a zatim je ohladite.
Slaganje torte
I sloj
Prvi čokoladni sloj ste već napravili.
II sloj
Stavite prvu koru koju ste namazali otopljenom čokoladom, sa čokoladom na dole. Gornji sloj dobro premažite sirupom od kafe koristeći kuhinjsku četkicu.
III sloj
Stavite na koru trećinu krema od putera i kafe.
IV sloj
Sad stavite drugu koru, ponovo gornju stranu premažite sirupom od kafe.
V sloj
Stavite sloj ganaša.
VI sloj
Ponovo stavite koru i gornju stranu premažite sirupom do kafe.
VII sloj
Premažite koru sa trećinom krema od putera i kafe.
VIII sloj
Stavite poslednju koru, malko pritisnite celu tortu da se slojevi lepo zalepe i premažite je sirupom od kafe.
IX sloj
Stavite poslednju trećinu krema od kafe. I stavite tortu da prenoći u frižideru.
X sloj
Čokoladna glazura
Najbolje da glazuru napravite sutradan. Istopite čokoladu, pomešajte je sa uljem. Malko je rashladite i njome prelijte tortu. Koristite spatulu da lepo izravnate površinu. Možete da preostalom količinom namažete ivice, ili ih kasnije trimujte da se vide slojevi torte. Možete i da sa preostalom otopljenom čokoladu ispište opera na celoj torti, ili parčićima.
Secite tortu na parčiće koristeći topao nož, svaki put ga obrišite pre nego što počnete da sečete tortu
Torta može da se čuva u frižideru 5 dana, ili u zamrzivaču nedeljama.
Ima nešto fantastično u kombinaciji čokolade i šljiva. Kada se ta dva sastojka spoje u kolaču, to je pravi praznik za nepca. Nisam štedela na čokoladi, a bogami ni na puteru, dodala sam i cimet kolaču, jer se on tako lepo slaže sa šljivama. Na kraju sam dobila bogat i nesvakidašnje ukusan kolač.
Prošli vikend sam bila na jednom rođendanu. Bilo je to manje okupljanje u jednom restoranu. Tu sam jedino poznavala slavljenicu, moju frizerku, i njenu sestru, koju sam prvi put srela tek pre neki dan kad je došla kod mene da je fotografišem. One su iz Azerbejdžana, ali obe su likom pokupile na njihovu mamu, Ruskinju. Tek na rođendanu sam mogla da vidim kako izgledaju prave Azerbejdžanke, njihove prijateljice iz rodnog Bakua. Bila je tu i još jedna Ruskinja iz Ukrajine udata za Srbina. Na isti način kako su one meni izgledale egzotično, tako sam i ja njima. Upoznala sam ovde puno ljudi iz raznih delova sveta, ali sam i dalje uzbuđena kad treba da upoznam ljude iz nacija o kojima vrlo malo znam.
One se sve već odavno druže, kažu mi da treba da ih čujem kako obično komuniciraju kada su zajedno, na tri jezika – ruskom, azerbejdžanskom, koji je sličan turskom, i na engleskom. Nekima je bilo čudno to da ne razumem ruski jezik, ja sam im rekla da mi zvuči poznato, ali malo toga razumem, recimo mogle bi da me ogovaraju, a ja bih im se samo smeškala.
Zaista ne znam puno o njihovoj zemlji, ali sam se setila da je u Beogradu podignut spomenik nekom bitnom čoveku iz njihove zemlje. Mora da je otac sadašnjeg predsednika, kažu mi one. Odmah sam saznala da se cela porodica predsednika ponaša kao da je kraljevska, uspehu mogu samo da se nadaju oni koji su u rodbinskim vezama sa njima. Korupcija je ogromna, običan svet nema puno mogućnosti za dobar život. Vrlo uobičajna priča emigranata u Americi, inače zašto bi tražili sreću izvan svoje zemlje.
Iako je i Jugoslavija imala slično uređenje, moram da primetim da ljudi iz bivšeg Sovjetskoj Saveza imaju drugačije iskustvo kada je u pitanju njihovo odrastanje. Naša Juga bila je znatno liberalnija i bolja za život od drugih komunističkih zemalja. Za njih je naša tadašnja zemlja bila kao Mala Amerika. Njihove uspomene na taj period su dosta mračnije, često izbegavaju da pričaju o tome.
Da li si videla kako se Amerikanci lože na komunizam ovih dana, pitale su me. Složile smo se da je to proizvod dugogodišnjeg blagostanja, lošeg obrazovanja u školama i prilično naivnog pogleda na svet, i da bi bilo lepo da se Amerikanci “pelcuju” malo dužim boravkom u komunističkim zemljama, i to bez američkog pasoša.
Utom sam se setila živopisnih kulinarskih videa, na koje često nailazim na Fejsbuku, u kojima učestvuju vremešna majka i ćerka, koje žive u nekom selu u Azerbejdžanu. Kuća im je kao iz knjige Hobit, kuvaju na otvorenom razna tradicionalna jela, i to izgleda vrlo simpatično. Naravno da znaju ko su one. Pravim šalu na njihov račun, da nemaju pošten nož u kući, već sve seku nekim sataricama. Tada skrenu razgovor na temu o noževima, jer one prate srpski kulinarski kanal na YouTube-u, Almazan kitchen, na kome se prodaju slične satarice. I ispade na kraju, to smo saznali kada su pokloni za slavljenicu otvarani, da je moja frizerka upravo dobila jednu takvu za rođendan. Satarica je lepo upakovana u drvenu kutiju, koja ima na sebi izrezane detalje koji podsećaju na ambijent iz njihovih videa.
Pitala sam prisutne o njihovoj kuhinji, i one su počele da se prisećaju nekih namirnica koje je vrlo teško naći u Americi, a koje im puno nedostaju, recimo lišće jednog vrlo specijalnog planinskog korijandera, ili jedne vrste praziluka koja je mnogo finija od onog standardnog.
Isto i ja osećam prema ovim našim šljivama, slavim kada ih nađem u prodavnici. To mi se desilo pre neki dan, sva srećna odmah sam se dala u pravljenje ovog kolača sa šljivama.
I na kraju, kada smo se rastajale, zgrabiše me i izljubiše, to je kod nas običaj, u neverici pomislih u sebi – jao, korona!
Čokoladni kolač sa šljivama
Sastojci:
150g čokolade, tamne ili poluslatke
150g putera
200g brašna
35g kvalitetnog kakao praha
Prstohvat soli
1/2 kašičice cimeta u prahu
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice cimeta u prahu
150ml jogurta
5-6 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na četvrtine)
Priprema:
Najpre otopite čokoladu, koju ste izlomili na manje komade, na pari ili u mikrotalasnoj. Skinite je sa vatre i dodajte joj puter, iseckan na manje kocke, da se i on istopi. Smesa treba da se malo ohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i kakao, so, cimet i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte rastopljenu čokololadu i puter, zatim smesu sa brašnom, i na kraju jugurt. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ređajte kriške šljiva odozgo.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Ovih dana sam opsednuta šljivama. Ali onim našim, koje ovde zovu Italian plums. Nigde ih nema. Uzgred, baš su mi se jele knedle sa šljivama, skoro da sam počela noću da i sanjam. Tražila sam ih po supermarketima, pa sam onda pokušala da ih naručim preko interneta, za vikend sam išla na dve pijace u nadi da ću ih naći, ali ni tamo ih nije bilo. Jedan farmer na pijaci mi je rekao da će te šljive sazreti tek krajem avgusta, i da ih tada potražim. Ko će čekati do tada? Uspela sam da na pijaci nađem dve vrste šljiva koje su donekle podsećale na one naše. Kad sam otvorila one krupnije, prijatno sam se iznenadila jarkom crvenom bojom mesa, i sa ukusom koji je dosta podsećao na naše šljive. Već sam imala na umu kakav ću kolač da napravim sa njima.
Na blogu već postoji jedan divan kolač sa šljivama, orasima i cimetom, ali htela sam da spremim kolač koji sam već ko zna koliko puta pravila ovog leta sa raznim voćem (maline, breskve, kajsije), i svaki put bi fantastično ispao. To je moj idealni recept za kolač sa svežim voćem, ne menjam ga više, osim što volim da dodam po neki mali dodatak. Ovog puta sam poželela da poradim na teksturi, dodala sam hrskavi posip, već sam zamišljala kako će da bude lepo išaran crvenom bojom šljiva.
Videla sam na Fejsbuku pre neki kolač sa šljivama koji je moja poznanica Nemica pravila, zove se Zwetschgendatschi. Sa ponosom je podelila sliku kolača, izgleda vrlo popularnog u bavarskoj kuhinji. Svi mi imamo slična osećanja kada je naša nacionalna hrana u pitanju, pogotovo kada je pravljena negde daleko. Posle sam malo istraživala o njemu, u pitanju je kolač koji ima veliku tanku koru od testa sa kvascom, preko toga su raspoređene kriške šljiva, i onda ide hrskavi posip.
E, taj posip se zove streusel, i htela sam da vam malo pričam o njemu.
On je vrlo popularan u američkoj kuhinji, doneli su ga nemački imigranti, i ovde se baš lepo primio kod raznih poslastica, koristi se kao posip za mafine, slatke pite i za popularne kolače, koje ovde zovu coffee cakes.
Sastoji se od brašna, šećera i putera, u razmeri 2:1:1, ne morate nužno da se pridržavate ovih brojki. Možete da mu dodate cimet, oraščić ili koricu od limuna, kao i koštunjavo voće (lešnici, bademi i orasi/pekani). Ukoliko koristite hladan puter, onda će posip da izgleda mrvičastije i lepše.
Kao što sto ste mogli sami da primetite, lepota struzela je u tome što poslasticama daje finu hrskavu teksturu, pa i ukus, a i dekorativan je.
U američkoj kuhinji ima nešto slično što oni zovu crumble, to vam je struzel sa ovsenim pahuljicama, i koristi se najčešće u pripremi američkih voćnih pita.
Sitnije šljive sam planirala za knedle.
Na mom blogu možete da nađete i sledeće poslastice sa hrskavim posipom, struzel:
4-5 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na kriške)
Priprema:
Najpre napravite posip. U manjoj posudi pomešajte brašno, šećer, so i cimet. Dodajte puter iseckan ka kockice pa ih prstima utrljajte u preostale sastojke. Na kraju umešajte krupno iseckane lešnike.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23 cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte ekstrakt vanile, ulje i pavlaku/rikotu, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacite kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju ravnometno pospite testo posipom.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Krem brule je jedna od onih poslastica koje, iako se vrlo jednostavno prave, uvek ostavljaju naročit utisak. Da li zbog svog imena, popularnosti, ili dekorativnog serviranja, teško je reći. Upravo zbog svih nabrojanih kvaliteta često se servira u restoranima, kao i slične poslastice – čokoladni lava kolač i pana kota. Najinteresantniji detalj kod krem brula jeste spaljeni šećer po površini krema, otuda i naziv (brûlée – izgoreo). To se postiže uz pomoć kuhinjske let lampe, ali ona vam nije neophodna, možete to da uradite uz pomoć rerne, kao što sam ja to učinila.
Krem brule, kao i flan, pripada porodici kremastih (custard) poslastica, koji se prave od jaja i mleka, odnosno slatke pavlake ili kondezovanog mleka. Izvesne sličnosti ima i sa klafuti koji se sprema sa voćem.
Iako krem brule sigurno nije jedan od najeksluzivnijih francuskih poslastica, ima ih puno boljih i komplikovanijih, on se veoma lepo primio u drugim delovima sveta, valjda zato što je idealan restoranski kolač, pa je tako 80-ih godina prošlog veka doživeo veliku popularnost u Americi.
Nije lako naći restoran sa dobrim dezertima, obično se ne obraća posebna pažnja na njih, možda zato što to podrazumeva posebnog kuvara. Ako hoćete da se dobro zasladite onda to očekujte samo u dobrim poslastičarnicama. Ipak, nedostaju mi restorani ovih dana, skoro dva meseca nisam bila ni u jednom, čak nisam ni naručivala hranu. Nije mi čak ni do hrane, više mi je do iskustva, bliskosti ljudi, žagora, zveckanja posuđa, mirisa hrane, i još dosta toga.
Krem brule (Crème brûlée)
Sastojci za 6 -7 porcija:
1l slatke pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
6 žumanca
100g šećera
70g šećera za “spaljivanje”
Za služenje: razno sezonsko voće
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F).
U veliki dublji pleh rasporedite činijice jer ćete krem peći uz pomoć bain-marie metoda.
U šerpi zagrejte slatku pavlaku, kad počne da ključa skiniti je sa šporeta. Dodajte ekstrakt vanile.
U drugoj posudi mikserom mutite jaja i šećer dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu.
Tome počnite postepeno da dodajete zagrejanu slatku pavlaku uz konstantno mešanje. Na kraju ravnomerno rasporedite smesu po činijicama. U pleh dodajte kipuću vodu do pola visine činijica. Stavite sve u rernu i pecite oko 45 minuta. Krem po ivici treba da se zgusne, u sredini je ok da bude mekan.
Pošto ste krem brule izvadili iz rerne, pokrijte činijice folijom i stavite u frižider da se ohladi, oko 3 sata.
Pre služenja pospite kašiku šećera po kremu, pa ga sagorite uz pomoć kuhinjske let lampe, ili stavite činijice u rernu na opciju broil (kao što sam ja to radila), ili napravite karamel pa ga izlomite kad se ohladi i stavite po kremu.
Pravljenje domaćih kora je mnogo lakše nego što izgleda. Čak je i meni, osobi koja se ne plaši izazova u kuhinji, to izgledalo kao jedan težak i nadasve veličanstven projekat. Valjda kad vidim kako se veliki i tanki komad testa, razvučen preko celog stola, talasa i preti da se svakog trenutka pocepa, odmah se obeshrabrim.
A trebalo je da probam da napravim domaće kore mnogo ranije, pogotovo kad pomislim koliko očajnih gotovih kora sam se ovde nakupovala. Da nije ovog haosa oko korona virusa, koji me je naterao da se upustim u razne projekte umesto da pratim vesti, sigurno da bih još dugo čekala da to dođe na red.
Nedavno sam napravila svoju prvu domaću pitu od domaćih kora sa sirom, pa rekoh moram sad da napravim i štrudlu sa jabukama. Moje bake i mama nisu nikada pravile domaće kore, tako da sam ja svo znanje o njihovom pravljenju pokupila iz kulinarskih emisija odakle sam usvojila par pravila kao što su – testo se uvek meša ručno, a nikako mikserom, i udara u radnu površinu da proradi gluten, u filu ne bi trebalo da bude dosta soka, tostirani orasi i prezle su zbog toga poželjni, itd.
Iskreno, nisam sigurna da li uopšte postoji neka bitna razlika između štrudli i pita, mislim da je to jedno te isto, moja mama je isto ovako pravila pitu sa jabukama, jedino što je koristila gotove kore, i rendala je jabuke, posle ću vam reći zašto ih ja drugačije sečem. Ovaj način na koji sam spremila štrudlu sa jabukama je više “bečka škola”, opet tako dobro poznat.
Kad smo kod toga, ova štrudla od jabuka je popularna širom nekadašnje teritorije Austro-Ugarske, veruje se da je nastala pod uticajem turske kuhinje. I mi smo usvojili to da su naše pite od vučenih kora nastale zahvaljujući Turcima, ali ta kulinarska tradicija postojala je u nekadašnjem Vizantijskom carastvu mnogo pre nego što su se oni pojavili i pokorili ga. Ali detaljnije o istorijatu tankih kora neki drugi put.
Evo još malo korisnih sugestija vezanih za pravljenje štrudle sa jabukama:
možete koristiti obično brašno, ali ono sa više glutena (bread flour) se pokazalo kao nešto bolje.
jabuke iseckane na četvrtine, pa na listove, su bolja opcija od onih narendanih, jer pita tako izgleda punije.
umesto tostiranih prezli možete staviti griz ili mleveni tostirani badem
orasi ili pikani takođe treba da budu tostirani.
ukoliko želite da dodate suvo grožđe, prethodno ga natopite u neki alkohol ili sok od jabuke.
puter je uvek bolja opcija od ulja.
sokom od oceđenih jabuka pređite preko štrudle koristeći kuhinjsku četkicu, negde na polovini pečenja štrudle. To će korici dati lep karamelizovan ukus.
Štrudla sa jabukama
Sastojci za 2 kore:
450g brašna (najbolje ono sa većim procentom glutena)
1/2 kašičice soli
300ml tople vode
2 kašike ulja
Sastojci za punjenje:
6 jabuka srednje veličine (najbolje je zeleni zlatni delišes, ili razne sorte zajedno)
Sok od pola limuna
200g šećera
1 1/2 kašičica cimeta
1/4 kašičica muskatnog orašćiča
1 kašika ekstrakta vanile
100g oraha, krupno iseckanih i tostiranih
100g putera
4 kašike tostiranih prezli
Za služenje: šećer u prahu i šlag
Priprema:
Možete da pogledate i ovaj video kako se pravi štrudla sa jabukama, to bi trebalo da vam dosta pomogne da razumete proces rada.
Najpre zamesite testo i to rukama. Pomešajte so i brašno i tome dodajte toplu vodu. Mesite rukama testo dok ne dobijete koliko toliko ujednačenu smesu. Prebacite ga na radnu površinu i mesite rukama oko 15 minuta. Ukoliko to radite na glatkoj površini nema potrebe da je posipate brašnom. Tokom mešanja testa par puta udarite testo o radnu površinu, čula sam da tako gluten bolje proradi u testu, a njegova uloga je ovde presudna, jer kako bi uopšte mogli da razvlačite testo da njega nema.
Na kraju oblikujte testo u loptu, nauljite ga, stavite u posudu da se tu odmori, i pokrijte plastičnom folijom. Neka tu testo odleži oko 45 minuta.
U međuvremenu pripremite punjenje. Oljuštite i očistite jabuke, isecite ih na četvrtine, a zatim na tanke listove. Iseckajte orahe i tostirajte ih kao i prezle.
Izvadite testo, podelite ga dva jednaka dela, i svaki oblikujte u loptu, pokrijte ih i ostavite tako još desetak minuta.
Prekrijte sto pamučnim stolnjakom koji više ne iznosite pred goste, što znači da po koja nova fleka od ulja mu neće smetati. Na sredini pospite malo brašna. Uzmite jednu loptu od testa, stavite je na sredinu stolnjaka i oklagijom je razvucite u obliku kruga. Namažite je uljem, pokrite folijom, i neka tako odmara još 15 minuta.
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite veliki tanki pleh.
Uzmite testo i ručnim zglobovima počnite da ga razvlačite od centra ka spolja, baš kao kad razvlačite testo za picu. Zatim spusti testo na stoljnjak, zategnite ga, i onda počnite da ga razvlačite rukama sa svih strana, to radite dok ne dobijete tanko i ravnomerno testo u obliku velikog pravougaonika, koji dimenzijama odgovara vašem plehu. Isecite makazama krajeve testa, ne trebaju vam debeli delovi testa u štrudli.
Premažite celo testo otopljenim puterom koristeći kuhinjsku četkicu, malo preklopite ivice testa sa strane, pospite ga tostiranim prezlama, stavite jabuke preko 2/3 testa (ocedite ih od soka), dodajte orahe, i onda zarolajte testo dužom ivicom tako što ćete postepeno podizati stoljnjak. Prebacite testo na plitki veliki pleh koji ste obložili papirom za pečenje, takođe za prebacivanje koristite stolnjak.
To isto uradite i sa drugom korom.
Na kraju premažite kore preostalim puterom. Stavite štrudlu da se peče u rerni 35-40 minuta, na pola vreme rotirajte pleh.
Kada je štrudla gotova sačekajte da se malo prohladi, zatim je služite, najbolje uz šećer u prahu i šlag.
Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu francusku, koja izgleda dosta drugačije, ali je veoma sličnog ukusa.
Za ovu poslasticu postoji jasno poreklo, nastala je u hotelu Tatin, kada je jedna od sestara, koje su bile vlasnice istog, igrom slučaja spremila ovu pitu. Gostima hotela se toliko dopala da su nastavili da je prave, i vremenom su je zavoleli ljudi širom sveta.
Danas postoje razne varijante, osim jabuka koriste se kruške, dunje, breskve i šljive, za koru se koristi i lisnato testo, ali je postupak okretanje pite obavezan.
Ideja da napravim ovu pitu mi se javila skoro, kad sam gledala sa ćerkom ovaj zanimljivi video o francuskom slikaru Klodu Moneu. On je u Normandiji posedovao savršeno imanje – Živerni. Pored kuće sa divnim enterijerom imao je i predivan vrt koji je sam kultivisao nebili tako imao teme za svoje slike u pleneru. Sećate se onih lokvanja iz Živernija? Međutim, u videu je bilo par zanimljivih detalja koje nisam znala o Moneu. Recimo, pored toga što je brinuo o vrtu, bio je vrlo angažovan oko pripreme jela za njegovo mnogobrojno domaćinstvo, do detalja je razrađivao dnevni jelovnik sa svojom ženom i kuvaricom. U izboru jela i poslastica se našla i ova čuvena francuska pita. To je po ko zna koji put potvrdilo moju teoriju da kreativni ljudi i estete će kad tad završiti u kuhinji, jer osmišljavanje i spremanje jela za njih je čista umetnost.
Učenje o umetnosti i poznatim slikarima je deo nastave koju sam planirala za moju ćerku. Za mog sina sam pripremila kurseve iz matematike i istorije. Tu su i časovi srpskog jezika. Kada im se zatvorila škola zbog korone virusa, ja sam tog trenutka počela da spremam svoj plan i program za moju decu, nezavisno od njihove školske nastave. Priznajem, uvek me je fascinirala ideja o homeschoolingu. Ne mogu da kažem da sam previše efikasna, imam dosta posla kod kuće, malo traljavo se realizuju moji planovi, ali ipak smo prešli dosta toga. Jedan od razloga je i to što moja deca provode dosta vremena radeći na zadacima za školu. Njihova škola je od prvog dana ozbiljno shvatila učenje na daljinu tako da nije bilo praznog hoda. Što se tiče mog sina, koji ide u peti razred, oni su ionako ove školske godine prešli na on line domaće zadatke, tako da je prelaz bio bezbolan. Osim toga on sve radi sam, ne treba mu moja pomoć.
Za razliku od njega, sa mojom ćerkom, koja ide u treći razred, stvari su bile komplikovanije. U tom uzrastu deca još nisu ovladala radom na kompjuteru, plus nas je učiteljica non-stop zasipala e-mailovima, menjale je platforme i aplikacije svakodnevno, nikako nije mogla da nađe optimalan način nastave, bilo je dosta problema. Razumem njeno oduševljenje aplikacijama sa bezbrojnim aktivnostima, ali stvari u ovakvim prilikama treba učiniti što jednostavnijim. I ne moram da radim eksperiment sa jajima u sirćetu, jer smo to radili pre par godina, i na kraju potrošila sam svo sirće u kući.
Sada je konačno škola na uskršnjem raspustu, što ne znači da su deca bez školskih zadataka, ipak pritisak je dosta manji, i sada je vreme za moju nastavu:)
Kod mene je to vrlo jednostavno, pustim im odabrane videe sa YouTube-a. Neverovatno je koliko tamo ima dobrog sadržaja, pogledajte samo ovaj fenomenalni video o Renesansi, ne moram ništa da pričam, ponekad samo napravim pauzu da dodam ili ispravim nešto, i značajno klimam glavom kada je nešto vrlo važno. Jedino matematiku radimo na Khan academy, to mi je ubedljivo najbolji veb sajt, užasavam se sajtova kao što su Prodigy, ABcya ili Freckle, jer su nepotrebno šareni i napadni. Veoma mi se dopada što deca imaju uživo nastavu preko Google Meet. Moja deca preko te i Zoom aplikacije imaju časove baleta, hora, čak i fudbala. Jedino je moja ćerka uskraćena za časove klavira, ali povremeno vežba sviranje sa mojim mužem, trebalo je da na završnom koncertu zajedno sviraju, ali verovatno od toga neće biti ništa.
Imam osećaj da se ovde život za ovih tri nedelje vratio unazad par decenija, ljudi ponovo upoznaju radosti kuvanja kod kuće, opsednuti su pravljenjem hleba, onaj od prirodnog kvasca je apsolutni hit ove pandemije, šiju se maske, sade bašte, detaljno se sređuju stanovi i kuće, čitaju se knjige, pored telekomunikacije razgovor telefonom je ponovo u modi, počeli smo čak da dobijamo pisma, danas sam se jednom mnogo obradovala.
Moja deca su dočekala celu situaciju oko korone virusa veoma pribrano, ponašaju se neuobičajeno zrelo, manje su zahtevni i trude se da sami ispune svoje vreme, čak se i manje svađaju. Već smo ranije na YouTubeu gledali sve moguće katastrofe tokom postojanja ljudske vrste, od erupcije vulkana Vezuva u Pompeji, preko pojave kuge u Evropi, ratova u prošlom veku, pa sve do havarija u Černobilju i Fukušimi, jedno vreme moj sin je bio opsednut tim temama. Čak smo skoro gledali sadržaj o španskoj groznici, baš uoči pojave korona virusa. Tako su deca shvatila da su takve pojave neizostavan deo ljudske istorije, da smo zapravo imali sreću da je poslednji, i mnogo gori virus, harao svetom pre sto godina. Moj sin je izjavio da eto on konačno ima materijala u svom kratkom desetogodišnjem životu o kojem će da priča svojoj deci, pošto smo mi, njegovi roditelji, puni takvih priča.
Da, nisam odolela, počela sam da čitam, tj. da slušam, roman Kuga, Albera Kamija. Posle toga shvatite i da nije sve tako loše, iako je život svima nama ispunjen velikom neizvesnošću. U kasno podne, kad sunce ume da bude tako slatko i zavodljivo, stavim slušalice i slušam knjigu na telefonu, dok se šetam u svom malom gradskom dvorištu, praveći stotinu krugova zamišljam, kako je komšiluk divan u ovo doba godine, ulice su pune raskošnih krošnji belih i ružičastih cvetova koji umeju tako divno da mirišu. Poslednji put sam bila izvan kuće, na ulici, pre više od nedelju dana.
Francuska pita sa jabukama –
Tarte Tatin
Sastojci:
8 manjih čvrstih jabuka, ili 6 krupnijih, oljuštenih i očišćenih, i isečenih na četvrtine (zlatni delišes, fudži, gala, greni smit)
1 1/2 kašika limunovog soka
1/2 kašičice cimeta
za koru:
180g brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera
90g hladnog putera, iseckanog na manje komade
1 veliko žumance
4-6 kašika veoma hladne vode
1 tučani tiganj, prečnika oko 23cm
Sastojci za karamel:
150g šećera
90g putera
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku ili ručno pomešajte brašno, so, šećer i iseckani puter, i kada dobijete sipkavo testo u to umešajte žumance i hladnu vodu. Nemojte da premesite testo, ono ne treba da bude glatko. Skupite ga, oblikujte u disk, uvijte u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stvrdne.
Neki ljudi jabuke iseku dan pre, pa ih ostave u frižider, da se ocedi suvišna tečnost, ja mislim da to nije potrebno.
Isečene jabuke pospite limunovim sokom, dodajte cimet u prahu i sve pomešajte.
U tučanom tiganju zagrejte šećer dok se skroz ne istopi i dobije braon boju. U karamel umešajte puter iseckan na komade. Kad ste dobili ujednačenu smesu, smanjite temperaturu, i po karamelu pažljivo poređajte četvrtine jabuka u krug, pokrijte celu površinu sa njima.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz frižidera i oklagijom ga razvucite (pospite radnu površinu sa malo brašna). Uz pomoć velikog tanjira sličnih dimenzija kao tiganj, isecite krug od testa. Izbodite ga viljuškom svuda po površini i prebacite uz pomoć oklagije preko jabuka. Ivice testa podvijte.
Tiganj pažljivo prebacite u zagrejanu rernu. Pecite pitu oko 45 minuta.
Kada je pita gotova ostavite je u tiganju nekih desetak minuta. Preko kore stavite ravni tanjir, najbolje onaj za služenje torti, i vrlo pažljivo prevrnite pitu. Sa tiganja će da se ocedi karamel, tako da imajte to na umu. Služite pitu dok je još topla, najbolje uz sladoled od vanile.
Upoznajte kolač koji je dobio svoje neobično ime zato što podseća na plavno i blatno priobilje američke reke Misisipi, to je zbog velike količine čokolade. Orasi i maršmelo u njemu verovatno predstavljaju kamenčiće.
Američki kolači imaju tu neku dopadljivost, naročito im se deca raduju, zato što nema komplikovanih tehnika, ne moraju da izgledaju savršeno, umeju da se šarene, sve je over the top, i naravno veoma su slatki. Ako ste pravili američke kolače sa moga bloga, ili iz kuvara, samo da znate da je tu količina šećera znatno umanjena, prilagođena je našem ukusu, ako vam to izgleda veoma slatko, zamislite koliko je zapravo slatko u originalu.
Videćete i sami, deca će vam obožavati ovaj kolač, a i vi ćete krišom da se sladite istim, otkrićete ponovo dete u sebi:)
Za ljubitelje čokolade, naročito tamne, ovo je savršena poslastica. Osim toga, vrlo je interesantan kolač, jer ima nekoliko slojeva:
donji sloj je ništa drugo do brauni, koji je poznat po svojoj suvoj, mrvičastoj teksturi (vidi recepte za brauni sa suvim trešnjama u rakiji, klasični brauni, Američki kuvar, str. 142)
i na kraju, gornji sloj čini zapečen maršmelo, koji kolaču zaista daje posebna kvalitet. To vam je onaj beli penušavi deo Mančmeloa, koji dobije finu aromu i penušavu teksturu kada se malo zapeče (vidi recept za domaći maršmelo, Američki kuvar, str. 186). Maršmelo je veoma popularan u Americi, da pomenem čuveni slatki sendvič s’mores, koji se pravi uz logorsku vatru. Interesantno je da istorija upotrebe maršmeloa vrlo duga, originalno se pravio od belog sleza, otuda i ime, i imao je lekovito svojstvo. Da se ne ponavljam, više o maršmelou pročitajte u Američkom kuvaru.
Ovaj kolač je nastao u Americi sedamdesetih godina prošlog veka, pored kolača često se pravi i kao slatka pita. Postoje razne varijacije, ali meni je ova najbolja. Inače recept je preuzet iz knjige Big American Cookbook poznatog kuvara Maria Batalia, nedavno sam je nabavila, ali sa izvesnim izmenama, i naravno, sa manjom količinom šećera.
Kolač možete da isečete na kocke, ali ja vam to ne bih preporučila, kao što vidite na slikama, ništa lepše nego da ga kašikom zahvatite. I, probajte da ga malo zagrejete pre služenje, tako je neuporedivo ukusniji. U Americi vam uvek služe zagrejani brauni (u tu svrhu koriste mikrotalasnu, za parče 15 sekundi je sasvim dovoljno). I nije loše da kolaču dodate i par komada svežih malina ili jagoda, to se voće uvek lepo slaže sa čokoladom.
Kolač od blata
(Mississippi Mud Cake)
Sastojci za brauni koru:
225g putera, otopljenog
200g tamne čokolade, iseckane na manje komade
100g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
4 krupna jajeta
180g brašna
3 kašike kakaa
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
Sastoji za čokoladni puding:
750ml mleka
120g tamne čokolade
100g šećera
60g kakaa
2 kašike gustina
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica instant (Nes) kafe
3 žumanceta
100g putera
130g oraha ili pekana, tostiranih i krupno iseckanih
1/2 pakovanja omanjih komada maršmeloa
Za serviranje: maline ili jagode
Priprema:
Najpre pripremite puding od čokolade. Uputstvo za njegovu pripremu pogledajte ovde. Ohladite ga.
Za pečenje brauni kore pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32x23cm. Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi pomešajte brašno, prosejani kakao, so i prašak za pecivo.
U manjoj šerpici otopite puter i tome dodajte komadiće čokolade. Kad se dobili otopljenu i ujednačenu smesu, sklonite je sa vatre. Izručite smesu u veći sud i počnite da dodajete šećer, i jaje po jaje uz mešanje mikserom. Dodaje ekstrakt vanile i u sve to umešajte smesu sa brašnom. Smesu lepo rasporedite po plehu i stavite da se peče u rerni na srednjoj rešetki oko 20 minuta. Kad je kolač gotov ohladite ga.
Preko ohlađene brauni kore stavite sloj pudinga od čokolade, preko njega tostirane orahe, ili pekane, i na kraju stavite maršmelo.
Stavite pleh ponovo u rernu, ali na krajnje gornju rešetku, uključite opciju broil, ako je imate, ili na najjaču temperaturu, i pecite par minuta da se maršmelo zapeče. Služite kolač dok je još topao, sa malinama ili jagodama.
