Jedna moja čitateljka me je jednom pitala, kako to da nikada nisam pisala o fadžu, poznatoj američkoj poslastici. Istina je da to nisam uradila jer se suviše jednostavno sprema. Onda sam videla da mogu da mu dodam omiljeni mi grilijaš (koristila sam ga u pripremi Grilijaš torte, Musa od čokolade i Paris-Bresta), i onda sam poželela da ga spremim, i pošto je dobio puno komplienata, bio bi red da završi na mom blogu.
Originalno fadž se pravi od šećera, putera i mleka i sličan je karamelu, jedino što je mekši. Ovo je posve drugačija poslastica, pravi se od čokolade i kondezovanog mleka, ali se isto tako naziva fadž. Pošto se tako jednostavno pravi, dodaje mu se razno koštunjavo voće i ostali dodaci da ga malo obogate.
Ukus fadža je veoma bogat i raskošan, posebno ako mu se doda grilijaš, podseća na tablerone, tako da imate osećaj da ste probali veoma luksuznu poslasticu. Mogu da bude lep poklon, baš kao ove čokoladne praline.
Takođe, u njihovo pravljenje možete da uključite decu, što sam ja učinila. Posle je moja ćerka podelila fadž svojim prijateljima iz odeljenja, a i neke nastavnice su ga probale, bile su više nego oduševljene.
Inače fadž se dosta prodaje po radnjama slatkiša koje se nalaze po turističkim mestima, i to često upakovani baš kao ovi moji na slici. Zato sam mislila da je recept za fadž dobra prilika da vam predstavim neobični gradić Vilijamsburg, popularnu turističku atrakciju. O njemu više ispod recepta.
Čokoladni fadž sa grilijašem od lešnika
Sastojci:
500g kvalitetne čokolade (najbolje tamne sa 60% kakaoa)
2 kašike putera
1 (400ml) konzerva kondezovanog mleka
150g ispečenih lešnika
250g šećera
4 kašike vode
3/4 kašičice krupne soli
1 kašičica ekstrakta vanile
Priprema:
Najpre tostirajte lešnike u rerni, 10 minuta na 175C (350F). Uklonite im ljuske.
U šerpici kuvajte šećer sa vodom, na umerenoj vatri, dok ne dobijete karamel, dodajte mu lešnike, sve brzo promešajte i odmah izručite i razvucite po papiru za pečenje. Karamel će vremenom da se stvrdne. Tada stavite sve u kesu za zamrzivač pa kuhinjskim čekićem razbijte slepljen karamel i lešnike na manje delove.
Pripremite četvrtasti kalup, sa stranicom oko 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje, ali da stranice prelaze kalup, da bi fadž lakše izvadili.
U šerpi na tihoj vatri otopite čokoladu, dodajte joj puter, so, kondezovano mleko, i kada ste na kraju dobili glatku ujednačenu smesu dodajte joj ekstrakt vanile i sklonite šerpu sa vatre. Umešajte polovinu grilijaša u čokoladu i odmah izručite smesu u pripremljeni kalup. Spatulom izjednačite smesu, i na kraju sve ravnomerno pospite preostalim grilijašem. Malo ga rukama pritisnite da uđe u čokoladu. Pokrijte kalup plastičnom folijom i stavite u frižider da prenoći, da se fadž stvrdne.
Pre nego što ćete seći fadž ostavite ga malo na sobnoj temperaturi da malo odmekne.
Vilijamsburg, gradić iz 18. veka
U Vilijamsburgu sam bila pre nekoliko godina, na putu za Severnu Karolinu, i od tada sam iščekivala da mu se ponovo vratim. Šta da radim kad mi se sviđa taj šmek kolonijalne Amerike. To naravno nikako nije u modi danas, ali ja uopšte ne marim.
Toliko mi se sviđa ovo mesto da sam stavila veliku sliku upravo ove kuće u Američki kuvar, naićićete na nju odmah čim otvorite kuvar. Podseća me na idilični dom, porodicu, kuvanje, red i mir.
Inače ovo mesto se nalazi u Virdžiniji, nedaleko od Džejmstauna, jedne od prvih američkih kolonija. Svoj vrhunac je gradić doživeo u 18. veku, ali posle je pao u zaborav. Oživljen je tek dvadesetih godina prošlog veka, kada je jednom tamnošnjem svešteniku palo na pamet da obnovi gradić. Prikupio je veliki novac od tadašnjih američkih bogataša, naročito porodice Rokfeler, i tako je rekonstruisno ovo mesto. Ono zaista izgleda kao zamrznuto u vremenu, a tom utisku pomaže i puno radnika koji su obučeni po tadašnjoj modi i koji se ponašaju kao da žive u njemu. Kočije sa konjima su svuda prisutne.
Obnovljeno je oko petsto kuća, a tu su i pomoćne prostorije, bašte, voćnjaci sa životinjama, prodavnice, zanatske radnje, mlinovi, o svakom detalju se vodilo računa. I zaista sve izgleda kao da tu žive ljudi. Što je šteta, jer bih ja prva živela u nekom ovakvom mestu. I onda bih kao ova dama sa gornje fotografije elegantno jahala konja:)
Uostalom uverite se i sami zašto je ovo mesto čarobno.
Kao što možete da primetite, moja opsesija mus tortama i dalje traje. Ne znam kako to da opišem ali već neko vreme mi neobično prijaju. I da se ne lažemo, veoma se jednostavno prave. Ova je pridobila toliko komplimenata, naročito od dece, neki su izjavljivali da im je to najlepša čokoladna torta koju su ikada probali, da zaslužuje da se nađe na ovom blogu.
Dugo me nije bilo na blogu, ne sećam se kada sam poslednji recept napisala, što mi je teško palo, jer volim da redovno objavljujem recepte, ali toliko sam bila zauzeta, skoro kao u nekom transu, da ništa nisam stizala. Ono što je interesantno je to što nikada u životu nisam toliko pravila hrane i fotografisala istu kao u poslednje vreme. Sad sam baš izmorena pošto sam završila posao, i ono što mi treba jeste putovanje. A ono nikako da se desi, jer već nedeljama bezupešno čekamo ćerkin obnovljeni pasoš da nam stigne, pa smo morali da odložimo putovanje za Srbiju. Nadam se da ćemo ipak krenuti sledeće nedelje, mada me više ništa ne može iznenaditi. Danas je porodično putovanje “preko bare” postalo prava avantura.
Inače mnogo interesantnih stvari sam pravila, očekujte ih sledećih meseci na blogu.
Ako ste ljubitelj mus torti onda probajte i ove divne, nešto zahtevnije torte:
3 kašike šećera ( ukoliko koristite tamnu čokoladu)
450ml slatke pavlake
Za dekoraciju: sveže jagode ili maline i izrendana čokolada
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Najpre napravite koru. Prosejte kako i brašno i dobro ih promešajte. Tome dodajte prašak za pecivo i so.
Mikserom umutite šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, pa tome dodajte jaja, komad po komad, i na kraju spatulom umešajte smesu sa brašnom.
Dobijenu smesu rasporedite po okruglom plehu (prečnika oko 20cm, kome se pomera dno) kojeg ste obložili papirom za pečenje i pecite u rerni oko 25 minuta.
Kad je kora gotava, ohladite je, a zatim premažite rakijom ili rumom, da bude sočna.
Za pripremu musa najpre istopite čokoladu na pari ili u mikrotalasnoj. Umutite slatku pavlaku i šećer mikserom dok ne dobijete šlag. U to umešajte otopljenu čokoladu, i to postepeno mešajući sve spatulom. Kad ste dobili ujednačenu smesu rasporedite mus preko ohlađene kore koja je u kalupu, sve sa ivicom koja je obložena papirom za pečenje. Pokrijte kalup i sve stavite u frižider da se stvrdne, najbolje preko noći.
Sutradan, pre služenja, uklonite ivicu kalupa zajedno sa papirom za pečenje, prebacite tortu na tanjir za služenje, pospite vrh tortu izrendanom čokoladom, stavite iseckane jagode ili maline, i par listića nane.
Londonske štangle sam pravila za ovaj Uskrs, dugo sam to planirala, još od kada sam dobila recept od jedne moje čitateljke, iz njene stare sveske recepata. Kada kažem savršen kolač, stvarno tako mislim. Londonske štangle su me oduševile, sve je u njima u savršenom skladu, donja prhka kora, to je ono što se ovde zove short bread, zatim džem od kajsija kao fil, i na kraju gornja hrskava kora od belanaca i oraha koja se topi u ustima. Da, gornja kora neodoljivo podseća na orasnice.
Da nisam rešila da je vreme da malo smanjim slatkiše zbog nastupajućeg leta, sve bi ih pojela. Muž je uzeo na sebe da mi u tome pomogne, pošto je probao prvu štanglicu rekao mi je da je poslednji put jeo ovaj kolač krajem prošlog veka, kada ga je njegova baba pravila. Iskreno, ja se ne sećam ovog kolača, moja mama je pravila drugačije štanglice, žute, ili sa orasima, koje su isto tako dobre.
Mislim da su se ove štanglice nekada pravile sa mašću ili margarinom, ali ne treba da vam objašnjavam koliko su ukusnije sa puterom.
Sad sam zaintrigirana da otkrijem još lepih starinskih štanglica, moram da konsultujem Veliki narodni kuvar, mnogo su mi privlačne. Nekako lepo i otmeno izgledaju, idealne da se posluže prijateljicama uz kafu.
Kad smo kod kafe i ćaskanja sa prijateljicama, ne znam kako smo do toga došle, ali poslednjih par viđenja sa istim prijateljicama su prošla uz “gledanje u šolju”. Ne sećam se kad sam to poslednji put praktikovala, možda u srednjoj školi, a i retko pijem tursku kafu, međutim, ispostavilo se da imam izvesnog talenta za to. Videćemo koliko ću još dugo moći da pogađam stvari:)
Ako ste ljubitelj sitnih kolača, ovde pogledajte kolekciju najlepših prazničnih kolača.
Londonske štangle
Sastojci
za prvu koru:
250g omekšalog putera
150g šećera
5 žumanaca na sobnoj temperaturi
1 kašika kore izrendanog limuna
1 kašičica ekstrakta vanile
375g brašna
za fil:
4-5 kašika džema od kajsije
za drugu koru:
5 belanaca na sobnoj temperaturi
200g šećera
150g mlevenih oraha
50g grubo iseckanih oraha
Priprema:
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
I kora
Mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. U to stavite izrendanu koru limuna, ekstrakt vanile, zatim žumanca, komad po komad. Na kraju umešajte brašno. Smesu prebacite na pleh i zatim je ravnomerno rasporedite po plehu. Koristite za to dublju čašu kao oklagiju. Pecite koru 20 minuta. Dok se kora peče napravite drugu koru sa belancima.
II kora
Mikserom umutite belanca i šećer u čvrst šlag, i zatim spatulom umešajte mlevene orahe.
Izvadite pleh sa donjom korom koja je delimično ispečena pa preko nje ravnomerno stavite džem od kajsija. Preko džema stavite umućena belanca sa orasima, i na kraju sve pospite krupno iseckanim orasima. Pecite kolač još 20 minuta.
Nisam nikad razumela zašto moja deca toliko vole Oreo keks, doduše i nisam neki ljubitelj kupovnog keksa. Možda sam otpor imala i zbog njegove neobično tamne boje, uglavnom totalno sam ga ignorisala.
Pre neki dan sam morala da ga napravim, jer nisam mogla nikako da ga nađem u prodavnici, zbog nekog posla kojeg sam imala, i moram da vam kažem da sam promenila mišljenje o njemu. Oreo čizkejk je stvarno odličan, moja porodica kao i prve komšije su bile oduševljene. Dobro spremljen čizkejk je sam po sebi lepa poslastica, ali Oreo keksi, kako oni u kori, tako i oni u filu, stvarno daju lep ukus i teksturu. Svi smo se složili da ovaj recept zaslužuje da se nađe na blogu.
Ako uživate u dobrom čizkejku, pogledajte i recepte za:
3 pakovanja (680g) Filadelfija krem sira, na sobnoj temperaturi
150g šećera
Prstohvat soli
3/4 šolje kisele pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
3 jajeta
1 kašika brašna
10 komada Oreo keksa, izlomljenog
za šlag:
250ml slatke pavlake
3 kašike šećera u prahu
za dekoraciju: nekoliko komada Oreo keksa, isečenih na polovine
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku izmrvite 16 komada Oreo keksa i tome dodajte otopljeni puter. Dobijenu smesu stavite na dno kružnog pleha, prečnika 20cm, kome se pomeraju ivice. Čašom pritegnite i ravnomerno rasporedite smesu. Pleh spolja dobro obložite aluminijumskom folijom da voda ne prodre u čizkejk, jer ćete pleh staviti u veći pleh ispunjen vodom. Tako se obično peče čizkejk.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U multipraktiku pomešajte odmekao krem sir, šećer i so. Tomo dodajte jaja, jedno po jedno, pa kiselu pavlaku, ekstrakt vanile i brašno. Kad ste dobili ujednačenu smesu umešajte u nju oko 10 komada izlomljenog Oreo keksa. Zatim to stavite u pripremljeni pleh. Pleh stavite u veći pleh, ispunite ga kipućom vodom tako da dostigne visinu oko 2/3 manjeg pleha. Pecite čizkejk u rerni 1 sat.
Kada je čizkejk gotov ostavite ga napolju oko 30 minuta. Zatim nožem ili spatulom pređite oko ivice čizkejka, a zatim uklonite ivicu pleha. Kad se čizkejk prohladio, pokrijte ga i ostavite u frižideru da odstoji oko 8 sati.
Pre služenje napravite šlag i njime pređite preko čizkejka. Dekoraciju napravite od šlaga i sa polovinama preostalog Oreo keksa.
Kolač od rogača je prvi kolač koji sam napravila u životu. Tada sam išla u osnovnu školu, pravila sam ga sa komšijom, i koristili smo recept koji se nalazio na poleđini pakovanja. Nisam mogla da se setim kakvog je ukusa bio kolač, ali znam da je rogač imao neku naročitu aromu.
Pre nekog vremena videla sam u jednoj italijanskoj radnji kesu sa velikim tamnim mahunama, pitala sam se šta bi to moglo da bude, pa sam kasnije na netu potražila reč corab, kako se zove na engleskom, i ispalo je da je to rogač, ali u mahuni, nesamleven. I dok sam razmišljala kako da ga sameljem, jer sam morala da ga imam, odjednom potreba da napravim kolač od rogača je postala moja opsesija, naišla sam na njega u ovdašnjoj online prodavnici naših proizvoda i kupila ga.
Nije mi dugo trebalo da smislim kako da ga napravim, htela sam da bude jednostavan, nisam želela da narušim aromu rogača, koja negde podseća na mak, i tako sam dobila ovaj divan kolač, koji tako lepo ide uz kafu ili čaj.
Rogač je mediteranska biljka koja se često koristila kao jeftina zamena čokoladi, kada se skuva dobije se nešto što se zove med od rogača i dosta podseća na čokoladu. Danas se koristi kao zdrava zamena brašnu u kolačima. Pošto je rogač slatkastog ukusa nemojte da preterujete sa šećerom. Rogač se lepo slaže sa pomorandžom, jabukama, kajsijama i smokvama.
Rogač je vrlo zdrava namirnica, iznenadila sam se da ima toliko dobrih svojstava, bogata je vlaknima i vitaminima, smanjuje holesterol, leči bolesti disajnih puteva, a dobra je i za probavu.
Možete ovaj kolač da napravite i u okruglom obliku, da isečete na pola i filujete džemom od kajsija. Sigurna sam da od rogača mogu da se naprave i ukusni i zdravi kolačići.
Zanimljivo je da su se zrna rogača u prošlosti koristila kao merna jedinica za zlato i dijamante, pošto su uvek istog oblika i svaki teži 0.2g. Da, jedan od naziva rogača je – karat.
Kolač od rogača
Sastojci:
100g samlevenog rogača
100g brašna od badema
100g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
120-150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
150ml jogurta
Za glazuru:
100g čokolade
1 kašika ulja
Za posip: suve kajsije, iseckane
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izdruženi pleh, dimenzija 23 x 11cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte rogač, prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte smesu sa brašnom.
Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite kolač u rerni oko 45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje.
Otopite čokoladu na pari i dodajte joj 1 kašiku ulja. Prelijte njome kolač i preko čokolade stavite iseckane sušene kajsije.
Služite kolač kad se čokolada stegne.
Ovih dana su mi procvetale orhideje, uvek me tako prijatno iznenade. Zaista su posebno cveće. Moram da priznam da imam više uspeha sa onim krupnijim nego sa onim sitnijim orhidejama. Rekla bih da vole sunce, kada su na prozoru, i njihovom cvetanju sigurno doprinosi i to što ih svakog leta iznesem napolju, ali u nekoj poluseni.
Crvene ribizle izgledaju veoma lepo, ali kad se probaju sveže, to nije ukus koji može da vas preterano fascinira, međutim kad se stave u kolač, one dožive neverovatnu transformaciju. Iako su sitne, njihov ukus postaje tako moćan, kiseo i aromatičan, da vam je dovoljna manja količina ovog voća.
Pored toga ovaj kolač sa ribizlama veoma lepo miriše, posebno dok se peče u rerni. Zbog njega će ukućani kao hipnotisani da se upute ka kuhinji, a kolač će nestati i pre nego što se pošteno ohladi. Toliko je lep.
Moja borba – Karl Uve Knausgor
Sinoć sa završila poslednju knjigu romana Moja borba i bila sam baš uzbuđena i pod utiskom. Ima skoro tačno godinu dana kako čitam ovo delo, tako da kad god se setim korone, setiću se i Karl Ovea. U pitanju je autobiografija ovog norveškog pisca ispričana u šest knjiga, ima oko 3600 strana, bar tako kažu, ja sam zapravo sve knjige odslušala. Obožavam glas Edoarda Ballerinia, glumca koji je čitao verziju koju sam odslušala, on mi je dodatno ulepšao ovo veličanstveno štivo.
Da, razvila sam izvesnu zavisnot prema njegovom pisanju, ništa me nije zamaralo i ništa nije bilo suvišno u ovom pozamašnom delu, svi ti banalni detalji iz svakodnevnog života, piščeva razmišljanja o raznim temama, razgovori sa prijateljima, posebno sa Gajerom, eseji o drugim delima, pa i onaj o Hitlerovoj knjizi koja nosi isti naslov, sve je nekako lepo povezano i potpuno ima smisla. Karl Ove ima neverovatan dar za pripovedanje, uz to i fantastičnu memoriju. Naravno pitanje je koliko su svi detalji iz njegovog života istiniti, koliko uopšte ljudi mogu biti objektivni prema svojoj prošlosti, ali ja sam odlučila da mu verujem.
Ova knjiga je sve suprotno od onoga što prezirem u današnjoj popularnoj literaturi, sirova je i istinita, nema nikakvog moralisanja, pretencioznosti, patetike, ulepšavanja, kalkulisanja, potrebe da se dopadne. Karl Ove kad piše o svom životu opisuje puno detalja o kojima se inače ne govori, zato što su to neprijatne stvari, ali to čini priču stvarnom i privlačnom, u mnogim stvarima sam se i sama pronašla.
Karl Ove nije imao lak život, što zbog svoje samodestruktivne priorode, što zbog svoje čudne porodice, sadističkog oca i odsutne majke. Pun je kompleksa, narcisoidan, preosetljiv i komplikovan. Urođena nesigurnost mu nikada ne dozvoljava da se opusti, stalno je pod stresom, previše razmišlja i brine, uvek mu se javlja osećaj krivice, ali eto izgleda da nije bilo tolike patnje, ne bi bilo ni ovog dela. Međutim, i pored svih neprijatnosti i neugodnosti koje su mu se događale, posle velike borbe, nekako je uspeo da izađe kao pobednik, ne zbog slave i priznanja koju je vremenom stekao pišući ovo delo, već je uspeo da ostane autentičan i veran samom sebi.
Iako je glavna tema smrt njegovog oca i komplikovan odnos koji je imao sa njim, čime se bavi u prvoj knjizi, dosta piše o svom drugom braku i deci, posebno u drugoj i šestoj knjizi, meni su to bile najinteresantnije knjige. U poslednjoj knjizi piše i o svojoj novonastaloj slavi, o problemima koje je imao sa familijom posle objavljivanja knjige, naime njegov stric ga je tužio zbog širenja neistine o svojoj porodici. Inače šesta, poslednja knjiga, je i najobimnija, zapanjila sam se kad sam videla da je duža od romana Don Kihot, kojeg sam prethodno pročitala, a to nije mala knjiga.
U trećoj knjizi opisuje svoje detinjstvo i tinejdžersko doba, i to je možda najmanje interesantna knjiga od svih. U četvrtoj knjizi piše o svom jednogodišnjem boravku u jednom malom mestu na severu Norveške, gde je radio kao nastavnik. Peta knjiga se bavi njegovim nauspešnim počecima u pisanju dok je živeo u Bergenu. Kasnije se seli u Švedsku, gde ostaje da živi sa porodicom. Moram da priznam da mi je bilo vrlo interesantno to njegovo poređenje norveške i švedske kulture, za nas je to sve isto – Skandinavija.
Obećala sam sebi da neću ništa više o piscu da istražujem, jer već čitam njegovu autobiografiju, osim da vidim kako izgleda, kao i njegove žene, ali jedno veče nisam uspela da se kontrolišem pa sam otišla na Google map da vidim kako izgleda mesto u kojem je odrastao, negde na jugu Norveške, mnogo su mi se svideli njegovi opisi prirode, i taman sam virtuelno ušla u taj gradić, kad ono uz obalu mora, pored nekog Doma kulture, stoji veliki bilbord i na njemu Karl Ove, i tačno gleda u mene:)
Kolač sa crvenim ribizlama
Sastojci:
250g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
175g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200ml jogurta
Za posip:
40g brašna
3 kašike šećera
1/2 kašičice cimeta u prahu
40g putera, na sobnoj temperaturi
180-200g svežih ribizli
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 20cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
Najpre pripremite posip tako što ćete rukama pomešati brašno, šećer, cimet i puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte brašno. I zatim pažljivo umešajte ribizle, sačuvajte par da ih stavite na površinu kolača.
Smesu stavite u pripremljeni pleh, i na kraju ravnomerno rasporedite posip, i preko toga stavite par ribizli.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.
Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.
Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.
Praznični stakleni keksi
Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.
Sastojci za 4 pleha kolača:
330g brašna
1/2 kašičice soli
200g putera, na sobnoj temperaturi
100g šećera u prahu
1 jaje, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta od vanile
1 pakovanje šarenih bombona
Priprema:
U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.
Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.
Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.
Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.
Predlozi za zimski bioskop
Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.
Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.
Kolo sreće se okreće (1983)
Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.
Prancer (1989)
Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.
Škola roka (2004)
Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.
Ferris Bueller’s day off (1986)
Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.
Grinč (2018)
Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.
Gremlini (1984)
Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.
Čovek iz Ria (1964)
Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.
Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.
Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.
Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.
Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.
Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.
Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.
U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.
Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.
Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.
Štanglice Medeno srce
Kolač od đumbira sa mirisnim začinama
Sastojci:
320g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica soli
2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi
2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono
115g omekšalog putera
100g smeđeg šećera
2 sitnija jaja
250g melase, ili meda
200ml vrele vode
Za glazuru:
100g čokolade
10ml ulja
Za dekoraciju: jestive perlice
Priprema:
Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.
U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.
Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.
I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.
Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.
Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.
Ideje za božićne poklone
Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.
Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.
Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.
Iako podsećaju na naše slatke kiflice, jevrejske kiflice, rugelach, su značajno drugačije. Na primer, testo za ove kiflice nije kvasno već je u pitanju prhko testo sa puno putera, i sa krem sirom. Takođe i fil je drugačiji, i maže se preko celog testa tako da može da se vidi, i daje lep izgled kiflici. Inače, rugelach su verovatno najpopularniji kolači u jevrejskoj kuhinji.
Teško je dobiti uniformisani izgled ovih kiflica zato što su tako prhke, ali nemojte da vas to obeshrabri, jer im je ukus vrlo poseban, pogotovo ako koristite ovaj sjajan fil sa urmama, čokoladom i orasima.
Filovi za rugelach mogu da budu razni, obično se testo premaže džemom od kajsija, pa se pospe šećerom, cimetom, orasima i suvim grožđem. Takođe, možete da stavite mleveni mak ili čokoladu. Ipak, meni je fil, koji sam ovde koristila, vrhunski. Urme i čokolada su fantastična kombinacija i već sam je koristila za pripremu ovog finog šejka, kao i ovog kuglofa. Da bi uspeli da ga lepo premažete preko testa morate da ga malo zagrejete, da ne bi bio gust i naporan za rukovanje.
Moj muž je bio očaran ovim kiflicama, čak me je pita da li sam ih kupila u prodavnici, to mi je malo poljulalo samopuzdanje. Naravno da mogu sama da napravim rugelach. Inače, jevrejska kuhinja podseća na našu zato što ima neobičan spoj uticaja iz centralne i istočnoevropske kuhinje, koje su doneli Jevreji Aškenazi, i sa druge strane bliskoistočne kuhinje, uticaj Jevreja iz Izraela. Kad pogledate našu kuhinju i u njoj se prepliću isti ti uticaji.
Ako želite da probate još nešto iz jevrejske kuhinje, onda pogledajte sledeće recepte:
Najpre napravite testo tako što ćete mikserom umešati omekšao puter i krem sir, tome dodajte so, šećer, so i ekstrakt vanile. Na kraju dodajte brašno. Dobijeno testo prebacite na radnu površinu, podelite na četiri dela, i svaki deo oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da se stvrdne na dva sata.
Napravite fil tako što ćete u multipraktiku izblendati urme i čokoladu, i tome dodajte cimet, orahe i otopljeni puter.
Pripremite dva velika plitka pleha. Obložite ih papirom za pečenje.
Izvadite jedan disk testa iz frižidera i na radnoj površini, koju ste posuli brašnom, razvucite oklagijom testo u krug, prečnika oko 30 cm. Preko testa stavite četvrtinu toplog fila, spatulom i u tankom sloju, i onda nožem ili alatkom za sečenje pice isecite krug na 12 približnih komada.
Svaki komad zarolajte počevši od šire strane dok ne dobijete oblik kiflice. Kiflice stavite u pleh, jedan je dovoljan za dva diska testa, i stavite ih u frižider na pola sata.
U međuvremenu zagrejte rernu na 175C (350F).
Pre nego što ćete staviti kiflice da se peku premažite ih umućenim jajetom.
Pecite kiflice 16-20 minuta, dok korica ne dobije zlatnu boju.
Ovaj čuveni francuski tart je zaista nešto posebno, kad ga stavite u usta osetićete kako se smenjuju slojevi raznih ukusa i tekstura, hrskava puterasta kora, zatim zanosni krem sa ukusom badema, pa sočne kruške, slatka glazura od začina, i na kraju tostirani listići badema. Sve je u savršenom skladu, da vam se nameće pitanje – kada ću sledeći put probati nešto ovako lepo?
Uopšte ideja da napravite dezert sa kruškama je prilično originalna, nema puno takvih, kad se samo setim ovog fenomenalnog kolača sa kruškama, čokoladom i lešnicima, jer njihov ukus i tekstura nisu tako privlačni kao recimo od jabaka.
Kao što možete da pretpostavite pravljenje jednog ovakvog tarta traži dosta rada i strpljenja, to je pravilo kad hoćete da dobijete nešto izuzetno lepo, ali i to je deo zabave, ne samo njegova degustacija. Ali, ako ne volite komplikovane dezerte, onda napravite ovaj tart, takođe francuski.
Postoji nešto što čini ovaj tart vrlo posebnim a to je krem od badema koji se zove frangipane. Za razliku od marcipana, ovaj krem je ređi i sadrži jaja i puter. Često se koristi za pravljenje francuskih tartova, i moram da priznam da je neodoljiv.
Ovaj tart se sastoji iz nekoliko delova:
kora – u pitanju je prhka kora – pâte sablée, koja se vrlo često koristi za pravljenje tartova.
frangipane – kao što je već pomenuto, to je krem od badema.
kruške – se često pre upotrebe poširaju, i ja verujem da se to čini da bi im se ukus pojačao i zasladio, a i delimično omekšale jer se koriste kruške koje nisu mekane. Često se kuvaju i u vinu. Najbolje vrste su anžujske (Anjou) ili viljamovke (Bartlett) kruške.
glazura – kao glazura može da se koristi džem od kajsija, zagrejan i sa dodatkom malo vode, međutim ovaj redukovan sirup, koji sam koristila, je još bolji.
Pre neki dan sam se vozila Uberom, to je postala retkost od pojave korone, i kako sam nosila masku, koja je obavezna, počela sam da pevušim pesmu koja mi nije izbijala iz glave, iz nekog razloga mislim da me sa maskom ljudi ne čuju. Vazač je odmah prokomentarisao moje pevanje – sviđa mi se to što pevušiš, koja je to pesma?Nutshellod Alice in Chains. Voliš grandž muziku? Pravo da ti kažem, to sam slušala kad sam bila tinejdžerka, ali kako izbegavam ovih dana sve medije, okrenula sam se slušanju muzike, i baš mi prija to podsećanje. Zapravo u poslednje vreme počela sam da se vraćam u prošlost, valjda je to normalno kada nastupe krizna vremena, i primetila sam da nisam jedina. Takođe, čitala sam četvrtu knjigu My Struggle (Moja borba) od norveškog pisca Karl Ove Knausgarda, u kome on opisuje svoj život dok je bio tinejdžer, i to me je ponelo. Inače to je fenomenalna autobiografija, tako je originalna, potpuno sam opsednuta njome, i sigurno ću vam pisati o njoj samo da završim petu i šestu knjigu.
Zanimljivo je ponovo slušati, i čak otkrivati nove stvari, o muzici iz prve polovine devedesetih, sa velike vremenske distance i pogotovo što sada živim u Americi. Kako mi je sve to drugačije izgledalo kada sam bila tinejdžerka, opet i dan danas kad slušam muziku iz tog perioda, kad krene gitarica na početku pesme, sva se naježim, iako volim i druge žanrove. I dalje mislim da je to jedan od najboljih perioda kada je rok muzika u pitanju. Samo što mi se promenio ukus kada su bendovi u pitanju, Nirvana i Pearl Jam mi nisu više toliko zanimljivi, već Alice in Chains, koji mi je tada izgledao nekako previše mračno, nedovoljno lirski. Sada mi ta muzika deluje tako lepo i osvežavajuće, moćno, inovativno, sirovo i iskreno, sve ono što bi mogla da kažem za bilo koje umetničko delo koje mi se dopada. Nema kalkulacija, ni želje da se dopadne publici, niti šuplje ideologije, već iskrena potreba da se nešto kaže. Talenat je čudo, neko za par godina vežabajući i kopirajući druge umetnike, bez ikakvog fromalnog obrazovanja, bude u stanju da kreira nešto tako drugačije i lepo. Neverovatno je kako se u nekom trenutku sve kockice slože, sve izgleda savršeno, kao neka božija intervencija. Često se desi da se taj momenat više nikada ne ponovi u kasnijem stvaralaštvu umetnika.
Dešava mi se da mi se nekada autori koje sam veoma volela kao klinka više uopšte ne dopadaju, Alber Kami je bio poslednje razočarenje, čitala sam proletos njegovu knjigu Kuga, što se kaže – za sve postoji vreme. Opet, neke stvari mi se dopadaju na isti način, podjednako me uzbuđuju i inspirišu.
Za razliku od većine ljubitelja AIC, ja sam neko ko se pali na Jerrya Cantrella, jer on je stvarao muziku, pisao tekstove i komponovao, iako nije bio tako dobar pevač kao Layne. Odgledala sam njegov skorašnji intervju u nestvarnom enterijeru, i baš me je prijatno iznenadio, tako je nepretenciozan i uravnotežen, plus to mu dođe kao neko spokojno finale posle vrlo turbuletne mladosti. Rekla sam mužu, kad sve ovo prođe oko korone, idemo na koncert Alice in Chains, kad budu gostovali negde u blizini. Isto važi za Zdravka Čolića, suviše dugo sam ga ignorisala:)
Da se vratim na vozača Ubera. Moram da priznam da mi baš nedostaje vožnja Uberom, to je tako zanimljiv način da se izmestiš iz svoje stvarnosti i da komuniciraš sa vrlo različitim ljudima, neke vožnje su bile legendarne. Naš razgovor je išao ustaljenim tokom, pričali smo o tome kako je današanja muzika bezveze, možda zbog toga što nismo više mladi, ma ne, nije zbog toga… zapravo svuda nedostaje lepote, kud god se okreneš, a život bez lepote i nije baš nešto. Iskreno, ovo jeste jedno od bizarnijih perioda ljudske istorije. Ovde ljudi žive u obilju, većini su te neke osnovne potrebe potpuno zadovoljene, ali su nezadovoljni pošto ljudima fali neki viši smisao, mogli bismo to nazvati duhovnost, tačno se oseća taj disbalans između materijalnog i duhovnog. Nije teško primetiti, a možda je meni lakše da to vidim, pošto dolazim iz nekog drugog sveta, ljudima danas fali smisao, jasna i realna slika o sebi i svetu koji nas okružuje. A to nije lako, jer smo non-stop bombardovani svakojakim glupostima preko medija. Teško mi je da dokučim, šta je u stvari pravi razlog za nihilističko i samodestruktivno ponašanje. Eto, ti muzičari su umeli baš da mrače, vodili su vrlo destruktivne živote, ono jeste da je mnogo njih poteklo iz rasturenih porodica, ipak živeli su u Americi, u zlatno doba, kako ovde mnogi tvrde. A kad se setim moje generacije devedesetih, ideja da odeš na koncerte tih grupa je bila naučna fantastika, čak i da kupiš originalnu kasetu, a ne neku buđavu kopiju. Eh, da je samo to bio problem, nego vidiš pred svojim očima kako se celo društvo urušava, i ti tu ne možeš ništa, samo gledaš da preživiš. Mene i dan danas opsedaju traume iz tog perioda, i tek sa ove distance shvatam koliko je to sve bilo nenormalno. Život baš ume da bude nefer! A možda je to bila dobra škola života, da umeš da razumeš ljudsku priorodu, da razlikuješ dobro od lošeg, nema tu više one naivnosti, ali na kraju ojačaš.
People need meaning, dobro si to rekla. A onda je vozač kao u transu počeo da ponavlja tu rečenicu, kao da je tog trenutka doživeo neku vrstu otkrovenja. Kako si došla do tog saznanja? Razmišljam se da li da mu ne rušim doživljaj, opet ko zna šta je on konstruisao u svojoj glavi, bolje da budem iskrena sa njim, na kraju ovo ne treba da bude ništa više od neobaveznog ćaskanja. Nije to ništa novo, ništa ja to nisam smislila, to je nešto čime se ljudi bave od svog postojanja, toliko je knjiga napisano o tome, mnogo pametniji ljudi od nas su to pokušali da objasne, zato nije loše da se pročita po koji klasik. Ako dođeš do saznanja da ima toliko toga o čemu ne znaš, na dobrom si putu.
Onda sam se setila knjige Oldosa Hakslija, Vrli novi svet, koju sam skoro pročitala, bila sam šokirana koliko je taj autor mogao da predvidi ono što se danas događa sa društvom, i to skoro pre sto godina. Razvoj tehnologije nije baš pogodio, ali definitivno je pronikao u naše slabosti. Kad smo već kod te knjige, nije teško prepoznati da je ona bila uzor relativno novoj knjizi Krug (The Circle, Dave Eggers), koja je vrlo uznemiravajuća, ali morate je pročitati jer pogađa suštinu današnje masovne manipulacije i kontrole.
Palo mi je na pamet da vozaču preporučim intervju sa Canetom iz Partibrejkersa, pre neki dan se pojavio na mom YouTubu feedu, i sa uživanjem sam ga odslušala. Nisam nešto pratila njegov opus, ali definitivno je autentičan lik, volim njegove poetske doskočice, ko se uramljuje, taj se usamljuje, sve vreme prosipa male životne istine. Ali vozač ne razume srpski. Šteta.
Tart sa kruškama i bademom (Pear Frangipane Tart)
Sastojci za koru:
260g brašna
4 kašike šećera
1/2 kašičice soli
115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće
1 žumance
2 kašike veoma hladne vode
za sirup:
1 1/2 l vode
300g šećera
2-3 štapa cimeta
5-6 karanfilića
2-3 anis zvezde
1/2 limuna
4 kruške, treba vam 3, ali za svaki slučaj stavite 4 komada, ne smeju da budu mekane
Pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28 cm
Priprema kore:
U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa iseckanim hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim dodajte 1 žumance i dve kašike vode, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata. Ili, ako vas mrzi da razvlačite testo oklagijom, stavite testo u kalup za tart i onda rukama, ili uz pomoć plastične folije i nekog predmeta sa ravnim dnom, ravnomerno obložite pleh, i stavite ga u zamrzivač na pola sata.
Za to vreme poširajte kruške, odnosno skuvajte ih u sirupu.
U šerpi zakuvajte vodu sa šećerom i u to dodajte štapiće cimeta, karafilić, zvezde anisa i pola limuna. Dodajte kruške, koje se prethodno oljuštili (namažite ih limunovim sokom) i uklonili sredinu sa semenkama, i kad sirup počne da ključa, smanjite vatru, i kuvajte sve oko 20 minuta. Zatim ugasite vatru i neka kruške ostanu u sirupu dok se on ne prohladi.
U međuvremenu napravite krem od badema. Stavite sve sastojke i dobro ih izblendajte u multipraktiku.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Izvadite testo iz zamrzivača. Preko testa stavite izgužvani papir za pečenje, a na njega oko 1/2 kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 15 minuta, a zatim izvadite pasulj i papir. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.
Ostavite koru da se ohladi.
Ispunite koru kremom sa bademom.
Kruške izvadite iz sirupa i ocedite ih na salveti.
Isecite kruške na jedake polovine, a svaku polovinu isecite poprečno na tanke listiće. Pažljivo ih prenesite i stavite u krem. Trebalo bi da se u njemu nađu šest polovina postavljene zrakasto.
Pecite tart u prethodno zagrejanoj rerni na 190C (375F) oko 50 minuta. Kad je tart ispečen ostavite da se malo prohladi.
Priprema glazure:
Zadržite trećinu sirupa sve za začinima i kuvajte ga na tihoj vatri dok se tečnost ne redukuje i postane gusta i lepljiva.
Na kraju stavite toplu glazuru preko tarta koristeći kuhinjsku četkicu i pospite ga tostiranim listićima badema.
