Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu

Kapkejksi sa čokoladnom glazurom

Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.

Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.

Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.

Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.

Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.


Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje
200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.
150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše
5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali
Izmrvljen ostatak od biskvita

Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi
200g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
250g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
300ml mleka
200ml ulja

Sastojci za čokoladnu glazuru:

150g poluslatke čokolade
60g putera
4 kašike mleka

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na  na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.


 

Continue Reading

Kolač od šargarepe i o ranom odrastanju u Americi

Kolač od šargrepe i paštrnaka

 

Namerno nisam pomenula paštrnak uz šargarepu u nazivu kolača jer bi to ljude odbilo. Morate dati šansu paštrnaku jer on dobija tako divan ukus kada se ispeče, ni nalik onom kad je skuvan. Ako ipak ne želiti da pravite kolač sa paštrnakom a vi samo stavite šargarepu umesto njega. I šargarepa kao i paštrnak daju sočnost kolaču i jedva ćete osetiti njihov ukus. Slično je i sa slatkim hlebom sa zukini tikvicama.
 
Ovo je jedan od retkih kolača koji se mojoj deci svideo. To mi se sve vraća, jer sam i ja kao mala bila veoma probirljiva.

Sastojci:
150g vrlo sitno izrendane šargarepe
150g vrlo sitno izrendanog paštrnaka
280g brašna
2 kašičice praška za pecivo
½ kašičice sode bikarbone
2 kašičice cimeta
¼ kašičice oraščića
½ kašičice soli
80g suvih kajsija, sitno iseckanih
80g oraha, krupno iseckanih
4 jajeta
200g šećera
2 kašičice ekstrakta vanile
230ml ulja
Malo šećera u prahu za posipanje kolača
Pleh dimenzija 38x25cm, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C. Prosejte brašno i u njega umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet, oraščić  i so.  U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje i izrendani paštrnak i šargarepu. Tu smesu polako sipajte u brašno mešajući. Na kraju umešajte iseckane orahe i suvu kajsiju.
Sipajte smesu u pleh i pecite oko 25 minuta. Ostavite kolač da malo odleži u plehu koji ste izvadili iz rerne, oko 1-2 sata. Zatim ga isecite i pospite šećerom u prahu.

Rano odrastanje u Americi

Ovu priču sam imala dosta dugo u glavi, nastala je kao rezultat mojih razgovora sa prijateljicama o sličnostima i razlikama odrastanja dece u Americi i u Srbiji. Sve navedeno je iskustvo iz prve ruke. Da ne bi bilo zabune, sve nabrojano se, ipak, odnosi na određeni deo američke populacije. U pitanju su porodice koje žive u većim gradovima, na Istočnoj obali, i koje pripadaju srednjoj klasi. Amerika je ogromna zemlja sa mnogo kontrasta. Nije retko da u getoima devojčice od 16 godina imaju već po dvoje dece, dok u već pomenutoj populaciji majke dobijaju decu u kasnim dvadesetim, tridesetim ili čak četrdesetim godinama. Jedna moja poznanica je imala 49 godina kada je rodila ćerku.
  • Ko god se rodi u Americi, pa bilo to i dete ilegalnog imigranta, automatski dobija američko državljanstvo. Ako niste rođeni u Americi ne možete postati njen predsednik.
  • Uobičajeno je da otac, a vrlo često i drugi članovi porodice (baba, deda), prisustvuju porođaju i to se ne naplaćuje posebno. Bebi pupčanu vrpcu obično preseca otac.
  • Mali Amerikanci obično imaju samo sestru ili brata, dvoje dece po porodici postaje standard, mada ima i onih sa više ali i manje dece. Njihovi roditelji su imali mnogo više braće i sestara.
  • U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja.
  • Ovde bebe, hvala Bogu, ne nose široki povez, već ako se utvrdi da sa kukovima nešto nije kako treba onda nose posebne proteze, ali to je veoma retko.
  • Obično mame rade do samog porođaja jer ovde ne postoji trudničko bolovanje. Po porođaju, mnoge majke prave pauzu na neodređeno vreme u svojoj karijeri, ili rade skraćeno radno vreme. Za one koje žele da se odmah vrate na posao, porodiljsko odsustvo traje svega šest nedelja, ili malo duže, ali se onda ne plaća. U tom slučaju se i bebe, još ovako male, daju u jaslice, a ponekad ih čuvaju i dadilje.
  • Jaslice i vrtići su dosta skupi u Americi. Obično se dodatno naplaćuje ako deca još uvek koriste pelene.
  • Javne biblioteke u Americi su odlične i veoma posećene. Sve imaju dečije odeljenje, a uz knjige za razne uzraste tu je obavezno i prostor za igru. Tu se, obično jednom nedeljno, održava i program pod imenom “Mother Goose on the Loose”, na koji dolaze deca najmlađeg uzrasta sa roditeljima. Program vodi animator, obično neko od osoblja biblioteke ko je tome vičan, koji peva popularne dečje pesme a prate ga, pesmom i pokretima roditelji i deca. Ovo je idealno mesto za druženje dece i upoznavanje i podelu iskustva sa drugim roditeljima. Slična okupljanja postoje i u crkvama, a neretko i grupe mama samoinicijativno organizuju zajedničke aktivnosti.
  • Mnogi svoju malu decu hrane isključivo organskom hranom, a slatkiši se smatraju najvećom opasnošću po zdravlje. U obdaništu moga sina zabranjeno je stavljanje slatkiša u paket za užinu. Srećom te ima rođendanskih žurki na kojima ove zabrane ne važe! Ipak, može da vam se desi i da vas sačeka rođendanska torta napravljena od povrća:)
  • Ono što deca u stvari vole su ribice-krekeri, razne slatke cerealije, bars – nešto slično našoj bonžiti, zatim pire od voća ili povrća koji se cedi iz tube.
  • Lepi i zdravi zubi su fetiš u Americi,  još sa godinu, dve, deca idu kod zubara na redovne preglede.
  • Jedna od no-no aktivnosti je i gledanje televizuje i kompjutera. Smatra se da ukoliko dete izlažete dugom gledanju televizuje ono postaje agresivno. Na državnoj televiziji (PBS) postoji sjajan program za decu, gde puštaju odlične, veoma edukativne, crtaće. Postoji i istoimeni vebsajt gde deca mogu da se igraju (pbskids.org).
  • Neobično je na Fejsbuku videti kako su vrlo mala deca na plaži ovde obučena u kupaće kostime kao i njihovi roditelji, dok su deca na plaži ljudi iz Evrope takoreći gologuza. Puritanizam u Americi i dalje ima jakog uticaja, i na golišavost male dece se ne gleda kao na nešto normalno.
  • Za razliku od Srbije ovdašnja deca su veoma otporna na hladnoću. Moja deca čak i zimi sa vrata skidaju cipele i čarape i tako bosa vršljaju po kući na opšte zaprepašćenje mojih roditelja. I onda će jednog dana kad porastu ići na posao sa mokrom kosom u sred zime.
  • Roditelji će decu najpre naučiti sledećim rečima: thank you (hvala), please (molim te) i share (deli sa drugom decom). Ove reči su apsolutno krucijalne u vaspitavanju dece, i ako se nađete u dečijem parku uglavnom ćete njih i čuti.
  • Smatra se da je doba između druge i treće godine starosti deteta najizazovniji za roditelje i zato taj period zovu “terrible two”.
  • Otkako živim u Americi nikad nisam videla da roditelji javno fizički kažnjavaju decu. Batine su apsolutno neprihvatljive, kao i vika na decu. Jedna od najčešćih vaspitnih mera, kada su deca neposlušna, je odlazak na “time out”, slično kao odlazak u ćošak kod nas.
  • Članstvo u Science Museum (Muzej nauke) je obavezno. Time se pokazuje kako ste dobar roditelj jer još od samog početka radite na tome da vam se dete jednog dana bavi naukom, nečim velikim i bitnim… običan odlazak u prirodu i posmatranje buba i trčkaranje okolo se ne važe. Sve mora da bude dobro organizovano i struktuirano. Ipak, dobro je odrastati u urbanoj Americi jer vas roditelji svugde vucaraju i teško da može da vam bude dosadno. Ima bezbroj besplatnih aktivnosti, kao i onih koji se plaćaju.
  • Čim malo poodrastu, ponekad već sa par meseci, počinje vodanje dece po raznim sportovima, devojčice često idu na fudbal, balet, ples, za muškarce tu su plivanje i drugi sportovi… nekad mi se čini da jedva čekaju da potroše novac na to, umesto da odvedu decu u prirodu ili na bazen i da sami vežbaju sa njima. I umesto da istraju u jednom sportu ili aktivnosti, oni ih samo menjaju.
  • Obdaništa su, kao što sam pomenula, veoma skupa. Ima ih raznih, privatnih, pri crkvama, državnih, ali izgleda da su roditelji posebno ponosni ako upišu svoje dete u Montesori školicu, koja nudi fleksibilniji program nastave, nekada samo na španskom ili kineskom jeziku. Često imaju neradne dane kada padne malo jači sneg, ili iz nekih drugih razloga, i to je za roditelje velika muka jer treba hitno da nađu bejbisitere (bake i deke po pravilu žive daleko). Takođe, pored toga što se privatne škole plaćaju, morate da volontirate za njih izvestan broj sati. U nekim obdaništima već sa tri godine deca počinju da uče slova i brojeve i dobijaju domaće zadatke. Neke školice imaju vrlo visoke kriterijume za upis. Recimo, moja drugarica je želela da upiše trogodišnjeg sina u kinesku školu, pošto su i ona i njen muž azijskog porekla, i iz uprave su joj tražili pisma preporuke za njeno dete (!), i da ceo dan provede u njihovoj školi da vide kako se uklapa. Na kraju su joj rekli da njen sin nije za tu školu.
    • U Americi deca sa pet godina kreću u školu, i to je veliki stres za roditelje, ne toliko zbog novog početka, koliko zbog onog što tome predhodi a to je potraga za najboljom školom za njihovo dete. Naime, u američkim velikim gradovima državne škole su po pravilu vrlo loše, i često su najbolja opcija privatne škole a one nisu jeftine. Zato roditelji najčešće odlučuju da se presele iz grada u predgrađe gde su državne škole uglavnom dobre.
  • Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu. Moji prijatelji kažu da nije bilo tako ranije. Jednom je jedna moja prijateljica pomenula da je glavni razlog te histerije – velika konkurencija. Ne stigoh da je pitam da li je to zbog velike konkurencije kojom će naša deca biti izložena kad porastu, ili je u pitanju konkurencija među roditeljima, ko će više da plati, ko će više da se žrtvuje za budućnost svoje dece, koji roditelj će se pokazati boljim i uspešnijim.

Continue Reading

Predlozi za doček Nove godine (Cosmopolitan, Kanapei od dimljenog lososa, Pepermint puslice)

Kosmopoliten koktel, kanapei sa dimljenim lososom, puslice

 

Teško je poverovati ali već je kraj godine. Moram da priznam doček Nove godine za mene i dalje ima neko posebno značenje, iako sve manje kako godine prolaze. Kako da objasnim mojoj deci sa koliko radosti smo mi, deca komunizma, dočekivali Novu godinu, koliko smo željno iščekivali novogodišnji program, zajedno sa paketićima… kako da im kažem da kada smo mi bili deca jednostavno nije bilo Božića. Ovde je ta dugačka noć vezana za izlaske i vesele žurke, to nije porodičan događaj. Kao takvog treba ga i proslaviti, uz ukusne zalogajčiće hrane, maštovite poslastice i svečano piće. Samo opušteno. Slede tri moja predloga, a vi izaberite šta se vama najviše dopada.

Ps. Samo da znate imam ja recepte i za Rusku i Mimoza salatu🙂

Cosmopolitan koktel

Koktel Kosmopiliten

Propustila sam vreme kad je ovaj koktel bio užasno popularan, a to beše negde krajem prošlog veka. Ipak, ovaj koktel je za mene i dalje neprevaziđen iz mnogo razloga: mnogo volim limetu, sok od brusnice i volim to što nije toliko sladak.

Ja pravim Cosmo po ovom receptu a vi ste slobodni da eksperimentišete sa količinama sastojaka.


Sastojci za 1 čašu:

60ml votke
15ml (1 velika kašika) triple sec, ili neki drugi liker od pomorandže
22ml (1 velika kašika + 1.5 kašičica) soka od brusnice
7-15ml (1.5 -3 kašičice) sveže isceđenog soka od limete
Korica pomorandže
Led

Za dekoraciju: obojeni šećer

Priprema:

Čaše za koktel navlažite vodom po obodu a onda stavite u obojeni šećer. Sačekajte da se šećer malo osuši. Ovo je samo ideja za svečaniji izgled koktela iako on originalno nema ovakvu dekoraciju.

Pripremite i izmerite sve sastojke. Šejker napunite ledom. U njega sipajte votku, liker od pomorandže, sok od brusnice, sok od limete i mućkajte oko 30 sekundi. Sipajte koktel u odgovarajuće čaše. Služite koktel uz  koricu od pomorandže.


Kanapei od dimljenog lososa

Kanapei sa dimljenim lososom

Kad god sam pravila ove zalogajčiće sa dimljenim lososom uvek bi prvi planuli.

Ima par sastojaka koji uvek idu dobro uz dimljeni losos a to su: krem sir, krastavac, paradajz, luk, kapar i mirođija. Te stvari uvek možete da kombinujete sa njim.

Sastojci za kanapee sa slike, od donjeg ka gornjem sloju:

          Hleb, tanke kriške isecajte kružnim kalupom da bi dobili okrugle parčiće

          Krem sir, nanesite na hleb

          Krastavac, fino isecakan na tanke kolutove

          Zelena salata

          Komad dimljenog lososa

          Crevni luk, iseckan na rebra

          Par komada kapra

          Listić mirođije

          So i biber

Pepermint puslice

Kad sam videla ove puslice na naslovnoj strani magazina Bon Appetit znala sam da ću ih kad tad praviti. Doček Nove godine je idealna prilika za eksperimentisanje i meni su one idealne za tu priliku. Možete da stavljate i druge boje, ali meni je crvena najbolja. Isto i sa dodacima ukusa. Amerikanci su zimi ludi za ukusom peperminta, iskreno nemam ideju zašto, pa ništa nisam menjala dato u originalnom receptu.

Sastojci za oko 35-40 puslica:
3 velika belanca, ostavljena na sobnoj temperature nekoliko sati
Prstohvat soli
66g šećera u kristalu
60g šećera u prahu
1/8 kašičice pepermint ekstrakta
12 kapljica crvene boje za hranu
Priprema:

Zagrejte rernu na 95C (200F). Obložite dva pleha sa masnim papirom na kojima ćete puslice peći.

Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer u kristalu, u tri navrata. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg. Spatulom umešajte šećer u prahu. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.

Zatim ravnomerno rasporedite kapljice crvene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu.

Pecite puslice oko 2 i 1/2 sata, dok se ne osuše dobro. Čuvajte ih na suvom mestu.

I na kraju uživajte u šampanjcu.

Srećna Nova godina!

Continue Reading

Kheer, indijski sutlijaš

Kheer, indijski sutlijaš

Rešila sam da smanjim slatko. Ništa radikalno. I dalje mogu da ga konzumiram s vreme na vreme, ali ne više tako često. Sad sam u nekoj fazi odvikavanja.

Stvari su se promenile, nekada sam svašta mogla da jedem, ali sada moram da vodim računa. Uf, ne volim bilo kakva ograničenja u životu. Ali ne vredi, mogu da idem 3-4 puta nedeljno u teretanu (joga, pilates, plivanje), mogu baš dugo da hodam i da uz to guram dupla kolica, ali kao što rekoh stvari su se ipak promenile.
I sada ja vama serviram na blogu još jedan slatkiš. Bar o tome mogu da pišem:) Ipak, ovo nije običan slatkiš, to je sutlijaš, doduše indijski, malo drugačiji, ali to je to. Ne znam, za mene ti starinski slatkiši, na kojima sam odrasla, imaju neviđen ukus, gotovo magičan, uprkos svim kalorijama.
Ovo je najpopularniji indijski dezert, gotovo ćete ga uvek naći u njihovim restoranima ili na privatnim gozbama. Dok se kod nas koristi cimet u indijskom sutlijašu ćete naći kardamon. Pored začina sutlijaš je obogaćen suvim grožđem, bademima i pistaćima.

Recept sam dobila od moje drugarice, Indijke.


 

Sastojci za 4 osobe:
1l mleka
4 kašike šećera
½ šolje pirinča (najbolji je sa dugim zrnom kao što je Basmati ili Jasmine)
½ kašičice samlevenog zrna kardamona
3 kašike suvog grožđa
Za serviranje: izlomljeni bademi i pistaći
 
Priprema:
Mleko zagrejte do ključanja. U međuvremenu mu dodajte šećer. Dodajte zagrejanom mleku pirinač, smanjite vatru, i kuvajte uz stalno mešanje. Sutlijaš je gotov kada odmekne, oko 20-25 minuta kuvanja. Ako volite gušći sutlijaš vi ga još kuvajte. Iako sutlijaš izgleda retko, on će se zgusnuti tokom hlađenja, pogotovo posle boravka u frižideru. Indijci inače vole kad je malo ređi  i ohlađen. Par minuta pre kraja kuvanja dodajte mu suvo grožđe i kardamon. Služite sutlijaš uz izlomljene bademe i pistaće.

Ovaj recept je objavljen u novembarskom broju magazina Mezze.

 

Continue Reading

Razlika između mafina i kapkejksa (Mafini od brusnice i pomorandže, Kapkejksi sa brusnicama)

Kapkejksi sa brusnicama

Kakva je razlika između mafina i kapkejksa, sigurno ste se bar jednom zapitali.

Izgedaju slično, ali ipak se razlikuju. Primetila sam da neki ljudi ne prave uopšte razliku, što je razumljivo jer su to ipak za nas strani kolači. Od pre par godina počeli su da se prave i kod nas, i vidim da je veliko interesovanje, valjda zato što su tako jednostavni za pravljenje, i dekorativni, i ne morate da ih sečete, a i deca ih vole.

Tome u prilog ide i činjenica da su dva najposećenija posta na mom blogu Mafini od čokolade, i Čokoladni kapkejksi.

Da krenemo od mafina…

Mafini sa bananom i čokoladom

Mafini mogu da budu slatki i slani.

Mafini imaju gušće testo, slično ono kao za slatki hleb ili peciva. Kada se mešaju suvi (brašno, prašak za pecivo) i vlažni sastojci (jaja, ulje, puter, kao i šećer) zajedno, onda se ne preteruje sa mešanjem, jer mafini u tom slučaju neće biti rastresiti.

Mafine radije jedete za doručak, ili kao neki snek, ne baš kao dezert. Oni su više kao svakodnevna hrana, a kapkejksi su za posebne prilike.

Obično u testu se nalaze razni sastojci, od svežeg voća, preko koštunjavog i suvog voća, a ako su slani tu svašta može da ide, sir, slaninica, šunka, razno povrće i začinsko bilje, itd.

Kada su slatki onda može da im se doda na vrh šećer ili mešavina od šećera, putera i brašna što ovde zovu streusel, ali pre odlaska u rernu. Kako to izgleda pogledajte na drugoj slici.

Zbog drugačijeg testa ne moraju da se stavljaju u papirnate korpice, što je obavezno za kapkejks, jer ako pleh samo malo nauljite mafini se neće zalepiti tokom pečenja.

Mafini sa Pekorino sirom, maslinama i ruzmarinom

 

 

A sad o kapkejksima…

Iskreno, meni je oduvek bio problem da ih prevedem na srpski jezik. Kada bi se doslovce prevodilo bilo bi šolja-kolač. Ako zadržimo kapkejk(s) onda bi trebalo da ih menjamo po padežima, što znači dodavanje odgovarajućih nastavaka. Moram priznati i tada zvuči rogobatno, ali bar je jezički pravilno. Znači umesto da kažem pravim kapkejks, trebalo bi da bude pravim kapkejkse. Videćete da sam ja u ranijim postovima o njima jezički dosta lutala, ali od sada se držim ovog pravila.

Kapkejksi su uvek slatki.

Kapkejksi se uvek stavljaju u papirne korpice.

Kapkejksi se spremaju kao dezert, za posebne događaje. Valjda su zato tako dekorativni.

Kapkejks sa bundevom

Kapkejksi imaju testo kao za torte i kolače, mnogo mekše i sočnije od onog za mafine. Puter je obavezan sastojak, koji se uvek meša sa šećerom, a onda se tome dodaju jaja, i na kraju mleko i brašno. I u ovo testo se dodaju razni drugi sastojci, ali ne toliko često kao kod mafina.

Kapkejks Čupavci

Kapkejksi uvek imaju fil na vrhu. Tu opet postoji problem oko prevođenja. Za mene je fil nešto što ide između dva dela testa, ili ispunjava nešto, ono što mi prvo pada na pamet je fil za tortu, a glazura je nešto što ide na vrh i oko torte.

U Americi postoje dva izraza frosting i ajsing (icing). Moram da napomenem da ni ovde ne postoje jasne razlike i tumačenja često variriraju, od države do države, od jedne domaćice do druge, ali ugrubo frosting više odgovara našem filu, a ajsing glazuri.

Frosting je više kremasta stvar u koji se stavlja puter i krem sir, a ajsing je lakši i obično je na bazi šećera u prahu.

Možda je najbolji izraz za ono što ide na vrh kapkejksa – krem.

Kapkejk sa puterom od kikirikija by Ina Garten

Da ne bi preskočili tako važan detalj kao što je filovanje kapkejksa evo par najpopularnijih:

– Običan šlag

– Royal icing (šećer u prahu, belanca)

– Butter icing (šećer u prahu, puter)

– Buttermilk icing (šećer u prahu, buttermilk, jaja)

– Glace icing (samo šećer u prahu i voda)

– Choclate frosting (čokolada, puter, šećer u prahu)

– Ganache frosting (čokolada, slatka pavlaka)

– Meringue frosting (belanca, puter, šećer u prahu), itd.

Pored fila na kapkejkse se stavlja razna druga dekoracija: bobičasto voće, koštunjavo voće, razne perlice, fondan, tu stvarno može da se bude veoma kreativan.

Kapkejk od borovnica i kupina

Mafini i kapkejski imaju i svoje hibride, na primer kad se stavi fil na mafin, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ili kad u testo za mafine ide puno putera i mleka pa više podsećaju na kapkejkse.

Sad slede dva recepta, jedan je za mafine, a drugi za kapkejkse. Imala sam nameru da ih “suočim” i da vam pokažem njihove razlike. Oba slatkiša imaju zajedničke sastojke – brusnicu i pomorandžu. Mislim da je ovo idealno vreme za ovakvu kombinaciju.

Ovo je i moja ulaznica za igru Ajme, koliko nas je, čija je domaćica za ovaj mesec Zoki, alijas Pomoravka, sa temom – brusnica.

Mafini sa svežim brusnicama i pomorandžom

Sećam se kad je moj sin bio baš mali, tada je najviše voleo da jede Orange-cranberry muffin. On bi ga bukvalno “otresao”, više bi bilo mrva oko njega nego u njemu. Zbog te njegove ljubavi prema njima zvali smo ga Muffin man. Onda je potpuno prestao da ih jede, sve do danas kad ih je zbog gladi probao. Odnekud se javila stara strast i sve ih je pojeo.

U Americi ovo je jedan od najčešćih kombinacija, pored Mafina sa borovnicama, Mafina od bundeve, Mafina od banana, itd. Prvi put sam koristila sveže brusnice i za mene su one bile neverovatno lepo iznenađenje. Kad ih gledam nekako mi liče na šipak i sve mislim baš su suve, šta će od njih da ispadne. Međutim, apsolutno su divne kad se mafini ispeku, i dobiju baš intezivno crvenu boju.


Sastojci za 12 komada:

260g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
60g svežih brusnica
180ml ceđenog soka od pomorandže
150g šećera
1 kašika strugane kore od pomorandže
1 jaje
60ml ulja

Šećera u prahu za posipanje

 

 

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F). Pleh namažite uljem ili stavite papirnate korpice.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo. Zatim toj smesi dodajte brusnice, oprane i osušene. U drugoj posudi promešajte sok i struganu koru od pomorandže, šećer, 1 jaje i ulje.

U nju dodajte smesu sa brašnom. Varjačom pomešajte vlažne i suve sastojke, ali ne previše. To će se tokom pečenja lepo rasporediti.

Stavite smesu u pleh za mafine. Pecite oko 15-18 minuta. Kad su mafini pečeni posle 2-3 minuta stavite ih na žicu za hlađenje.

Pospite mafine šećerom u prahu.


Kapkejksi sa brusnicama

 

 


 

Sastojci za 12 komada:

Za biskvit:

113g putera, na sobnoj temperature (ovo je jako važno, inače nećete moći dobro da ga umutite)
175g šećera
2 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
175ml mleka

175g brašna
1 kašičica praška za pecivo
Prstohvat soli

 

Za džem od brusnice:

60g svežih brusnica

175ml vode

2 kašike likera od pomorandže Grand Marniera-a
175g šećera
1 kašika ušećerene kore od pomorandže, sitno iseckane (opciono)
Za krem od brusnice:
275g krem sira, na sobnoj temperaturi
113g putera, na sobnoj temperaturi
70g šećera
3-5 kašika džema od brusnica

Priprema biskvita:

Zagrejte rernu na 175 (350F). Stavite papirnate korpice u pleh.
U jednoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prstohvat šećera i prašak za pecivo.
U drugoj posudi mikserom mešajte mekan puter i šećer dok ne dobijete kremastu smesu. Dodajte joj jaja i vanilin ekstrakt. Na kraju umešajte mleko.
Dodajte smesi brašno.
Sipajte smesu u korpice na plehu, do 3/4 njihove visine.
Pecite biskvit oko 25 minuta. Kada su gotovi izvadite ih iz pleha i poređajte na žicu za hlađenje.

Džem od brusnica

U manjoj šerpici stavite sveže brusnice, vodu, šećer, Grand Marnier i kuvajte ih na umerenoj vatri oko 20 minuta. Što duže kuvate to će džem biti gušći.

Inače ovaj džem možete uz razne stvari da koristite. Uz pečenje, ali i za razne kolače i torte. Apsolutno je božanstven.

Krem od brusnica:

Zagrejte krem sir i puter na sobnu temperature. To je jako važno, inače se neće lepo miksati. Puteru i krem siru dodajte šećer. Mikserom mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu i na kraju dodajte džem od brusnice, količinu po vašoj volji. To će uticati na boju krema takođe. Kod mene na slikama je neka bleda nijansa, to je zato što sam stavila malo džema, jer sam krem pravila sa lebnah sirom, umesto krem sira, a on je ređi. Krem stavite u dresir vrećicu, i ostavite ga u frižideru da se malo zgusne.

Slaganje kapkejksa:

Oštrim nožem napravite udubljenje na vrhu biskvita. U tu rupu ćete staviti ohlađeni džem od brusnica. Zatim vrh biskvita dekorišite kremom. Nije obavezno da to bude dresir vrećicom, možete krem da nanesete špatulom ili nožem.

 

 

Continue Reading

Moji omiljeni keksi sa komadićima čokolade

Američki keksi sa komadićima čokolade

Obožavam ove kekse. U Americi mogu svugde se kupe, mislim da je to ovde najpopularniji keks. Legenda kaže da je sasvim slučajno recept pronašla jedna Amerikanka koja ga je kasnije prodala kompaniji Nestle i time sebi obezbedila doživotno snabdevanje čokoladom.

Jeste, veoma su ukusni, ali ja ih posebno volim zato što kad ih pravim kuću ispuni divan miris pečene čokolade koji se širi iz rerne. Moja deca su ovisna o ove kolače, svaki put kad idemo u prodavnicu moram da ih “podmitim”  nebili bili koliko toliko mirni u kolicima dok ja ne obavim kupovinu.

Ono što je takođe super je i to da pored čokolade u kekse možete stavljati razno suvo i koštunjavo voće. Na prvoj fotografiji možete da vidite kekse sa čokoladom, brusnicama i pikanima.

Na poslednjoj fotografiji su keksi koje sam pravila juče i dosta podsećaju na onaj kupovni keks Filbi. Njih sam pravila sa kakaom. Stavila sam komadiće bele čokolade, mada sam sigurna da je tamna čokolada bolja, makadamija orahe i suve višnje. Sjajno su ispali. Recept za domaći Filbi keks pogledajte ovde.

Pogledajte moj video kako da napravite ove kolačiće.

Kolačići sa komadićima čokolade

 Keksi sa komadićima čokolade

 

Sastojci:
300g brašna (stavite manje brašna ako želite da vam izgledaju “pljosnatije”)
½ kašičice soli
½ kašičice praška za pecivo
170g putera, na sobnoj temperaturi
150g smeđeg  šećera
50g belog šećera
1 veliko jaje + 1 žumance
1 kašika ekstrakta vanile
250g tamne čokolade, izlomljene na sitne komadiće ili chocolate chips
 
Priprema:
Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite jedan veliki pleh ili dva manja i na njega stavite papir za pečenje.
Promešajte prosejano brašno sa sodom bikarbonom i solju.
U drugoj posudi mikserom umutite šećer sa puterom dok ne dobijete glatku smesu. Zatim dodajte jaja, ekstrakt vanile i mešajte sve oko 1 minut. Zatim smanjite brzinu miksera i polako dodajte brašno. Na kraju spatulom umešajte komadiće čokolade.
Kašikom za sladoled pravite loptice od testa  koje će te stavljati na pleh. Loptice treba da budu udaljene oko 4-5cm, pošto će se keks tokom pečenja širiti.
Pecite oko 15-18 minuta dok ivice keksa ne dobiju zlatno braon boju.  Kada su pečeni ostavite kekse još par minuta na plehu a onda ih služite ohlađene.
 
 
Napomena:
 
Ukoliko želite da dobijete tamne kekse kao na slici ispod onda stavite 270g brašna i 30g kakaa.
 
Koju god kombinaciju da pravite gledajte da vam količina čokolade, koštunjavog i suvog voća bude oko 250g.
čokoladni kolačići

 

 

 

Continue Reading

Makaronsi, nežne i elegantne spojene puslice

Francuski makaronsi

Gledam ja tako razne blogove o hrani i naiđem na poneki o makaronsima i uvek počinju u fazonu – I did it! Stvarno sam bila izritirana, mislim, kolači ko kolači, big deal! Sve razmišljam, u čemu je fora pa je svet poludeo za njima. Sada priznajem, divni su, divno se tope u ustima, ako su sveži, lepi su za oko, mogu da se boje i filuju raznim stvarima, čak može da se koristi i brašno od pistaća, raznih semenki… i nije ih lako napraviti.

Makaronsi
Makaronsi sa borovnicama filovani ganašom od bele čokolade i borovnica

Sasvim slučajno sam rešila da ih sama napravim. Pravim ja tako njih i naravno skroz mi bezveze ispadnu, smesa bila retka, a i popucali su tokom pečenja. Obećala sam bila te kolače i šta sad da radim. Proučavam razne tutorijala po internetu, gledam video zapise, i onda naiđem na Miličin post o makaronsima, kaže konačno su joj uspeli. Našla je odličan recept kod Tihane na blogu.

Rekoh hajde da ga probam, i uspelo je. Čak sam imala tremu. Pogotovo kad sam ih šprickala po plehu.

Što se tiče imena ovog kolača mislim da je najpravilnije da ih zovemo makaroni, ali mi već imamo tu reč za nešto drugo, pa neka ostanu makaronsi, iako malo para uši.

U međuvremenu sam napravila i video koji može na najbolji način da vam opiše kako da sami napravite makaronse.

Klasični makaronsi

Odmah da kažem u čemu je caka. Zaparavo ima tri cake:

Jedna je da dobijete gust sneg od belanaca,

Zatim da tokom mešanja snega od belanaca i šećera sa brašnom ne preterate,

A treća je da se makaronsi, tačnije njihova opna, moraju da se osuše pre nego što odu u rernu. Osušena opna sprečava pucanje makaronsa tokom pečenja. Mislim da su ovo najvažnije tri stvari koje treba da znate. Ostalo dolazi sa praksom.

Da, ukoliko je smesa gušća makaronsi će izgledati rustičnije i debje, ako je ređa, površina će im biti finija, ali i veoma lomljiva.

Zeleni makaronsi
Makaronsi od pistaća

 


Za 30-35 makarons sastojci:

140g belanca  – merite ih zato što su jaja različite veličine. Neko kaže da treba da se odvoje od žumanaca 5 dana pre pripreme kolača, ali mislim da je to nepotrebno. Važno je da budu sveža i na sobnoj temperature par sati.

100g kristal šećera

160g mlevenog badema  – ako hoćete da imate lepe glatke makaronse onda brašno od badema mora da bude veoma fino, i zato ga par puta prosejte. Brašno može da se kupi (almond flour, almond meal), a može i da se napravi. Skinite sa badema opnu, pošto ste ih blanširali, osušite ih i sameljite u multipraktiku. Pogledajte ovde Kako se pravi brašno od badema.

240g šećera u prahu

Za ganaš fil:

200g čokolade
100ml slatke pavlake
1/2 kašike tamnog ruma

 

 

Makaronsi
Makaronsi od jagoda punjeni ganašom od bele čokolade

Priprema:

Sve unapred pripremite tako ćete imati stvari pod kontrolom.

Par sati pre pripreme kolača izvadite belanca da se zagreju.

Obložite pleh sa hartijom za pečenje, koja mora da bude dobro zategnuta.

Prosejte brašno od badema iliti mleveni badem, kao i šećer, zatim sjedinite oba sastojka.

Pripremite boju, spatulu i mikser, sve neka bude na jednom mestu.

Pripremite dresir vrećicu, najbolje da je stavite u visoku čašu.

Uključite klimu ako vam je u kuhinji suviše vlažno (makaronsi se zbog toga sporije suše).

Belanca mikserom mutite dok ne dobijete baš gust sneg.  U početku mutite sporijom brzinom, onda kad se stvori pena, pojačajte brzinu na mikseru i postepeno dodavajte kristal šećer iz 2-3 puta. To može da traje, ali ne brinite ne možete da ih premutite.

Kad ste dobili veoma gust sneg od belanaca, isključite mikser, stavite boju (obično vam treba jako malo boje, na vrh noža da stane), ukoliko ih bojite, i miks brašna od badema i šećera u prahu. To sve mešajte SPATULOM, nikako mikserom. Fora je da ga ne premešate, jer će onda smesa da bude tečna, a to nije dobro, jer onda ne možete da dobijete lep oblik kolača. Mešajte testo kružnim pokretima oko 10-15 puta dok ne dobijete glatku, ujednačenu ali i dalje kremastu i gustu masu.

Uzmite smesu prstom i stavite je na pleh da zalepite dobro masni papir na njemu.

Stavite smesu u dresir vrećicu i počnite da je nanosite na pleh. Možete da nacrtate krugove unapred, ali za tim nema potrebe. Ukoliko niste vični radu sa dresir vrećicom biće problema oko veličine iscedka, ali nemojte da vas to previše brine, vremenom ćete dobiti rutinu. Morate da držite odstojanje jer ako se makaronsi spoje tokom pečenja njihov oblik će biti uništen. Dresir kesicu koristite tako što ćete je staviti pod pravim uglom u odnosu na pleh i onda počnite da cedite dok ne dobijete željenu veličinu.

Na slikama možete da vidite da se kod mene na nekim kolačima zadržao vrh, meni je to ok, ali ako vam to smeta onda smesa mora da bude malo ređa. Postoji još jedan način da se dostigne odgovarajuć oblik makaronsa, a to je da pleh udarite jako o radnu površinu i to nekoliko puta. Taman će se tako kolačići lepo namestiti.

Ostavite kolače da sa prosuše oko 20 – 40 minuta. Najbolje je da sami proverite da li su spremni za pečenje. Prstom ih nežno dodirnite da bi osetili da li se na njima formirala opna. Ako jeste onda su spremni za rernu.

Rernu prethodno zagrejte. Ja makaronse pečem na 140C (285F) i to 13 minuta, jer je moja rerna dosta jaka. Obično se peku na 150C (300F). Pregradu podesite na sredinu, ili u zavisnosti kako vam rerna greje. Pecite, pleh po pleh, ne sve istovremeno.

Kod pečenja je jako važno da makaronsi ne budu prepečeni ili nedovoljno pečeni. Najbolje je da posle tih famoznih prvih 5-7 minuta pečenja, kada se stvara čipka pri stopi kolača (kada nikako ne smete da otvarate rernu), najbolje oko 10 minuta pečenja, otvorite rernu i prstima pipnete kolač i vidite da li je pečen. Ako je opna kolača tvrda i ako se lako pomera sa papira onda je pečen. Ukoliko ga prepečete stvoriće se tamna boja po njemu, a to nije baš privlačno pogotovo ako ste testu dodali farbu.

Pošto ste izvadili makarons iz pećnice, stavite ih na rešetku da se ohlade.

Ohlađene makaronse možete da filujete. Ja sam poslednji put koristila ganaš sa rumom, ali sam ranije probala džem od šipka i bilo je sjajno.

Ganaš ćete napraviti na sledeći način: zagrejte slatku pavlaku i rum do vrenja, pa ih dodajte u posudu sa izlomljenom čokoladom. Malo promešajte, stavite poklopac na posudu, i posle 8 minuta ponovo promešajte sve dok ne dobijte ujednačenu smesu. Ganaš stavite u frižider da se malo stegne. Onda ga stavite u špric i nanosite na makaronse. Spajajte ganašom makarons sličnog oblika.

Čuvajte makaronse u frižideru, dobro zatvorene. Mogu da traju danima.

Postupak pravljenja makarons. Na poslednjoj fotografiji možete da vidite čipku na stopi kolača.

 

Makaronsi mogu da se prave i od drugog brašna recimo od pistaća. I to će biti moj sledeći projekat. Zaista, možete da budete veoma kreativni sa ovim kolačem, da dodajte različite ukuse, boje, filove.
Evo, javlja mi se ideja  kako da obogatite svoj slavski tanjir sa sitnim kolačima ove godine.

 

Continue Reading

Dekorativni kolači za decu i priča o selidbi

Keksi za decu

O, ne, nisam ta koja se seli. Možda bih volela, ali trenutno osećam da nisam završila priču sa Baltimorom tj. mojom novom kućom. Odselila se skoro moja prijateljica, i to ni manje ne više nego na drugi kraj Amerike, u Oregon.

A baš pre dva meseca smo pričali o našim planovima tako, i ona reče da će ostati u Baltimoru još dugo, jer njen muž može peške do svog posla, što je za njih veoma važno. Posle našeg razgovora jedva da je prošlo par dana i ona mi šalje poruku da je na poslu njenog muža zavladala ozbiljna situacija koja preti da neki ljudi budu otpušteni, između ostalog i njen muž. Ona ne radi, tek dobili drugo dete, žena u šoku. Ja joj kažem da će sve biti u redu, kad se zatvore jedna vrata, obično se otvaraju druga, onom koji pokušava, i tako je i bilo. Njen muž isto veče, po saznanju da je moguće da izgubi posao, šalje aplikaciju za posao u Oregan, i dobija ga, doduše ceo proces je trajao, ali ne predugo.

Muž moje drugarice, Klaudio, je nuklearni inžinjer i nema puno mesta u Americi sa nuklearkama gde on može da radi, zato je odluka pala na daleku selidbu. Emilia, moja drugarica, je bila frenetična, ali rešila je da je vreme za njenu porodicu da okrene novi list. Novi list je okrenula i pre 14 godina kada se doselila iz Italije u Ameriku na doktorske studije. U poslednje vreme često se prisećala i pominjala taj momenat. Moja drugarica tvrdi da ona i njen muž nikad ne bi našli posao u svojoj struci u Italiji, radili bi neke glupe poslove, zvuči poznato?

Protivno mom mišljenju da u Ameriku emigriraju ljudi iz zemalja sa problematičnom ekonomskom i političkom situacijom, ima ih dosta koji dolaze ovde da bi se usavršavali i bolje zarađivali, govorim o naučnicima i doktorima koji ovde dosta dolaze iz Zapadne Evrope zato što ovde postoji čuvena bolnica, Johns Hopkins, kao i istoimeni univerzitet. U park gde najčešće odlazim sa decom srešćete puno mama i tata sa decom koji su došli iz Austrije, Švedske, Holandije, Nemačke, itd. Skoro kao evropski park za decu.

Priča o Emiliji i Klaudiju poslužila je kao uvod za priču o selidbama u Americi. Meni je to jedna od najfascinatnijih stvari ovde. Lakoća sa kojom se ljudi sele, odlaze u potpuno drugi deo zemlje, a tek kupili kuću, uglavnom zarad posla, meni je neobjašnjiva, iako sam i sama avanturističke prirode.

Brojala sam juče broj kuća koji je prodat samo u mom bloku odkada smo se doselili ovde, a tome ima malo jače od dve godine  – 11 kuća a možda i više. Ima ih ukupno oko 50, plus jedno pozorište, to su one gradske kuće koje se naslanjanju jedna na drugu i vrlo su uske. Za nas Balkance, gde generacije rastu u istoj kući, gde je gotovo nemoguće odseljenje ako živite u nekom velikom gradu, jedino u inostranstvo, ta histerija stalnog seljakanja je neobjašnjiva. Ok, u poslednje vreme živnulo je tržište nekretnina pa je to jedan od uzroka, ali svejedno. Stariji ljudi kažu da tako nije bilo u prošlosti, ali stvari su se promenile. Mlađi ljudi su u stalnoj potrazi za boljim zaposlenjem, za boljom šansom za život. Sele se i mladi a bogami i stari.

Najpre se sele kad odu u koledž, onda kad nađu prvo zaposlenje, pa onda kad reše da je vreme za postdiplomske ili doktorske studije, onda opet novi bolji posao, pa onda kuća za porodicu… onda preseljenje iz grada u predgrađe zbog loših državnih škola, onda sledi zatišje. Kad im odu deca iz kuće tj. na koledž, kad otplate kredit, obično se sele u manje kuće i to negde južnije, često na Floridu. To je tipičan selidbeni ciklus jednog prosečnog Amerikanca, ili Amerikanke, srednje klase.

Opet, ako ste u suprotnom fazonu može lako da vam se desi da se zaparložite. Mnogo ružna reč, zar ne, ali istina je da kad suviše dugo živimo na nekom mestu, ili suviše dugo smo u nekom fazonu, posao, okruženje, itd, nekako prestanemo mozak previše da uključujemo, jer je sve tako predvidivo. Kad ne možemo više da raspoznajemo poslednje godine, kada nam je sve nekako isto, za mene je to znak da mora da se okrene novi list.

Nije lako menjati stvari, i to ne treba da bude samo sebi cilj, ali to donosi novu energiju i mozak počne užurbano da radi. Pomeriti se iz svoje comfort zone, kako to ovde vole da kažu, može da vam donese jako puno mogućnosti. Više puta osetila na svojoj koži.

Tipičan oglas na kući za prodaju

Meni je svakako žao što je moja prijateljica otišla daleko, ali mnogo se radujem zbog nje, zato što je sve ispalo kako treba. Tu je i Facebook, meni puno znači da pratim moje prijatelje koji su svuda raštrkani po svetu… pa Skype, a i taj Oregon nije na kraju sveta, ima da odemo tamo.

Ovde ima jedna super stvar kad počinjete da radite za novu firmu i kada morate da se alocirate, a to je da vam plaćaju sve troškove preseljenja. I ne mora da bude neka posebna pozicija, ali mora da bude velika firma. Mi smo prošli jednom kroz to i bilo je super iskustvo. Pored pokrivanja troškova puta, obilaska mesta, traženja stana ili kuće od strane agencije, privremenog smeštaja, pa do plaćanja firme koja će da preveze nameštaj, a to podrazumeva i pakovanje i raspakivanje.

Dan pre nego što su Emilija i Klaudio otputovali napravili su rođendansku žurku za njihovog sina. Ja sam za tu priliku pravila ove kolače zato što su mi se ovi kalupi uvek sviđali ali nikada ih nisam koristila. Za dečaka koji će uskoro da napuni 4 godine bili su mi baš cool. Ove kolače možete dekorisati po svojoj volji, ja ću vam dati osnovni recept za testo kao i onaj za glazuru. Ja nikad pre nisam koristila farbe ali ovog puta jesam. I nikad nisam volela preterano dekorisane stvari, ali deca to vole, samo da što više šljašti.

Dekorativni kolači za decu

 


 

Recept za oko 48 kolača:

700g brašna
2 kašičice praška za pecivo
Prstohvat soli
170g putera, na sobnoj temperaturi
300g šećera
2 jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile

 

Za glazuru:

120g šećera u prahu
3-5 kašika slatke pavlake, može i obično punomasno mleko
1 kašičica ekstrakta vanile
2 kašičice svetlog sirupa od kukuruza – opciono
Farba za hranu – opcionoZa dekoraciju: razne perlice, obojeni šećer, itd.

Priprema:

Prosejte brašno. Dodajte mu prašak za pecivo i soli. Umutite mikserom puter i šećer sa vanilin ekstraktom dok ne dobijete kremastu masu. Zatim dodajte jaja. Ovoj smesti dodavajte brašno dok ne dobijete gusto testo. Ja inače ceo ovaj postupak radim uz pomoć multipraktika.

Testo podelite na tri jednaka dela. Oblikujte ih u diskove, obložite plastičnom folijom, i stavite u frižider da odstoje bar jedan sat.

Zagrejte rernu na 200C (395F). Na pleh za pečenje stavite masni papir.

Izvadite jedan disk testa iz frižidera. Uz pomoć oklagije ga razvucite dok ne dobijete oko 4-6 mm debljine. Koristite brašno da se testo nebi zalepilo. Uz pomoć kalupa za kolače isecajte testo. Kad ste završili, skupite ostatke od testa, napravite loptu od njega, zatim ga ponovo razvucite oklagijom, isecite oblike, i tako sve dok ne potrošite testo. Čim isečete oblik testo stavite na pleh sa masnim papirom. Pecite kolače oko 8 minuta. Tu morate biti pažljivi, oni se jako brzo peku, a rerne različito greju. Najbolje je da stavite pleh na srednju pregradu da se peče i kroz prozor rerne posmatrajte šta se dešava sa keksima. Kad ivice počnu da im tamne, izvadite ih iz rerne. Stavite ih na rešetku da se ohlade. Sve isto radite sa preostalim testom.

Kad su keksi potpuno hladni, premažite ih sa glazurom koju ćete dobiti na sledeći način. Šećeru  u prahu dodajte vanilin ekstrakt, sirup od kukuruza, opciono, i onda dodavajte slatku pavlaku, kašiku po kašiku, uz stalno mešanje smese žicom, dok ne dobijete željenu gustinu. Količina slatke pavlake ili mleka može da varira. Podelite glazuru ukoliko hoćete da joj dodate različite boje. Uz pomoć noža za puter stavljajte glazuru na kolač. Kad ste završili mazanje glazure na jednom kolaču odmah stavite perlice i sačekajte neko vreme da se ona stvrdne.

Kolači mogu da dugo traju ukoliko ih držite u hermetički zatvorenoj posudi.


Add caption

 

Continue Reading

Kraljica od Sabe torta po receptu Džulije Čajld

Čokoladna torta

Moj muž voli fine stvari, vrlo je rafiniranog ukusa, baš obraća pažnju na detalje i sklon je kritici. Nije ga lako oduševiti, a i kad se tako nešto desi vrlo je škrt na pohvalama i obično to proprati rečima “prilično je dobro” ili “nije loše”.

Nije mu lako udovoljiti, ali ja se trudim da bar za njegov rođendan napravim nešto što će mu biti baš po volji. Pored toga što su mu visoki standardi, on je jedan veoma pažljiv i nežan muž, i trudim se da mu vratim istom merom. Svake godine mu za rođendan pravim neku specijalnu tortu, čokoladnu po mogućstvu. Jedne godine je to bila Reform torta, pa Gustav Klimt torta, onda Švarcvald, i ove godine sam se odlučila za Kraljicu od Sabe.

Stvarno ne znam zašto je ta torta dobila takvo ime, moguće da ima neku istoriju, ali verovatno da je braon boja čokoladnog fila tu presudila. To je čuvena francuska torta, zabeležena u kuvaru koji sam dobila od muža Mastering the Art of French Cooking, Džulije Čajld, čiji vam recept ovde prenosim.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

 
Ova mala tortica je prilično jednostavna za pravljenje, nema sečenja kora, samo čokoladni fil koji ide preko kore. Ukus badema i ruma sa čokoladom je fenomenalan. Nije ni čudo zašto je toliko popularna, i zašto se veoma svidela mom mužu.
 
 
 
 

 
Sastojci:
115g čokolade
2 kašike ruma (može i  crne kafe)

113g putera na sobnoj temperaturi
135g kristal šećera
3 žumanca

3 belanca
Prstohvat soli
1 kašika kristal šećera
40g samlevenih badema
1/4 kašičice ekstrakta od badema
55g finog brašna za kolače, dobro prosejanog

 
Za čokoladni krem (ja sam duplirala mere za čokoladu i puter, jer mi se učinilo da su originalne mere baš male):
100g čokolade
2 kašike ruma
113g putera

Badem iseckan na listiće za dekoraciju

Kružni pleh za pečenje kome se pomera dno, prečnika oko 20 cm

 
 

Priprema:

Pripremite pleh za pečenje, obložite ga unutra hartijom za pečenje ili namažite puterom i pospite brašnom ili prezlama.

Zagrejte rernu na 175C (350C).

Otopite čokoladu na pari, ne previše jakoj, i pomešajte je sa rumom ili kafom.

U jednoj posudi mikserom promešajte puter i šećer dok ne dobijete žutu, kremastu masu. Dodajte joj 3 žumanca i sve zajedno dobro izmiksujte.

U drugoj posudi mikserom umutite tri belanca u koja ste stavili prstohvat soli. Zatim, kad se stvori pena od belanca dodajte 1 kašiku šećera. Mutite belanca sve dok sneg ne postane dovoljno čvrst.

U smesu sa puterom, šećerom i jajima dodajte otopljenu čokoladu. Spatulom dobro ih sjedinite energičnim mešanjem. U to dodajte samlevene bademe i ekstrakt od badema. Kada ste sve dobro pomešali, toj smesi dodavajte naizmenično belanca i brašno, koristeći spatulu… trećina krema od belanaca, pa trećina ukupne količine brašna i tim redom dok sve ne potrošite. Fora je u tome da ne mešate previše jer smesa treba da bude sa volumenom, samo će tako torta biti izdašna.

Smesu stavite u rernu, na srednjoj pregradi, i pecite 25 minuta. Da, torta u sredini treba da izgleda kao malo nepečena. Kad prodrmate pleh, malo će da se talasa sredina. Znaćete da je ona savršeno pečena, ako čačkalica pri ubodu po obodu torte izađe čista, a u centru bude baš masna.

Pošto tortu izvadite iz rerne ostavite je još 10 minuta u plehu, a zadim je izvadite i ostavite da se hladi, na žici za hlađenje.

Torta mora da se dobro ohladi, najbolje je da je stavite da odleži u frižideru preko noći.

Krem od čokolade ćete tako napraviti što ćete najpre čokoladu otopiti na pari zajedno sa rumom. Onda ćete otopljenoj čokoladi dodavati iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.

Kad se krem zgusnuo, stavite ga na tortu, po celoj vidljivoj površini. Zatim stavite listiće badema sa strane.


Ukoliko želite da probate još jednu izuzetnu tortu Džulije Čajld, Đenovsku tortu sa čokoladom i malinama, pogledajte moj post o njoj ovde.


torte

Još ideja za svečane torte pogledajte ovde.

Continue Reading

Bosiljak (Recepti za kolačiće i piće sa bosiljkom)

 

Negde sam pročitala da bosiljak zovu kraljem leta, i kad bolje razmislim ima smisla. Koje sam začinsko bilje najviše koristila ovog leta? Pa, upravo bosiljak.

Izuzetna biljka, intezivnog mirisa i ukusa. Ove godine sam ga prvi put sadila izvan saksije, pored paradajza, da mu da dodatnu aromu, i to se pokazalo kao vrlo dobra odluka – paradajz je ukusniji, a bosiljak bujniji. To je upravo bio savet vrtlarima.

Vrlo sam se iznenadila kad sam saznala da je bosiljak poreklom iz Azije, nekako sam mislila da je iz Evrope, valjda zbog italijanske i grčke kuhinje. Ima jedna vrsta iz Azije, tajlandski bosiljak (Thai basil), pa me je to dodatno zbunilo. Kad smo kod vrsta bosiljka zaista ih ima puno: slatki bosiljak (Sweet basil), koji se najčešće koristi, zatim ljubičasti bosiljak (na gornjoj slici), grčki bosiljak sa sitnijim listovima… ima i onih egzotičnih kao bosiljak sa aromom cimeta, limete ili limuna.

Ko ga koristi zna da listovi brzo potamne, pogotovo kad se iseckaju, a ni u frižideru ne traje baš dugo, tako da je najbolje da ga svežeg koristite, iz bašte ili saksije na terasi. Trenutno pišem post o čuvanju začinskog bilja na duži period, i između ostalog o tome kako zamrznuti bosiljak, pa svratite uskoro da se informišete o tome. Članak o tome pogledajte ovde.

U kuvanju bosiljak se najbolje slaže sa paradajzom, bilo da je u pitanju sos, čorba ili pica. Takođe, dobro ide uz piletinu, ribu, jastog i školjke. Kad smo kod povrća bosiljak se sjajno slaže i sa kukuruzom, plavim patlidžanom, tikvicama, krompirom i belim pasuljem. I čula sam da je dobar u kombinaciji sa malinom, ali to nikad nisam probala.

Druge začinske biljke sa kojima je bosiljak u hramoniji su: lišće korijandera, peršun, beli luk, ruzmarin, timijan, vlašac, kapar, origano i nana. I da dodamo još i limun.

Ovo je moja omiljena kombinacija: sendvič sa mocarelom, paradjzom i bosiljkom. Takođe, veoma volim da koristim Pesto od bosiljka.

 

Za ovu priliku htela sam da napravim sa bosiljkom nešto drugačije, slatke stvari, za promenu. Obe ideje su veoma dobro uspele tako da se moje druženje sa bosiljkom nastavlja u dva pravca, slatkom i slanom.

Kolačići sa bosiljkom i koricom limete i limuna

Ovo sam našla u nekoj maloj knjižici sa receptima koju dobijete kad obnovite pretplatu na časopis, i mnogo mi se svidela ideja, a i rezultat je bio jako dobar. Nisam neki ljubitelj keksiće ali ovi su puni arome, a uz to super jednostavni za pravljenje.


Sastojci:

140g brašna
60g šećera u prahu, i još pride za oblikovanje kolačića i završnu dekoraciju
113g putera, hladnog, iseckanog na manje kocke
2 kašike svežeg bosiljka, sitno iseckanog
1 kašika korice limete, sitno iseckane
1/2 kašike korice limuna, sitno iseckane
1 kašika limunovog soka
Prstohvat krupne soli

Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F). U multipraktiku stavite brašno, predhodno prosejano, šećer u prahu, bosiljak, iseckanu koricu limete i limuna, i limunov sok. Miksujte smesu par sekundi dok ne dobijete grudvice testa.

Od testa pravite loptice, količina testa koja stane u jednu kašiku neka bude mera. Poređajte loptice na pleh koji ste predhodno obložili masnim papirom. Zatim nekom šoljom, ili bilo čime što ima ravno dno, izgnječite loptice dok ne dobijete krug veličine 2-2.5 cm. Da se testo ne bi lepilo za posudu pospite ga malo šećerom u prahu. Stavite testo da se peče u rerni oko 20 minuta, dok krajevi ne počnu da tamne.

Kad su gotovi stavite ih na rešetku da se ohlade. Služite ih posute šećerom u prahu.


 

Piće od šampanjca, sa svežim voćem  i bosiljkom

 

Probala sam više puta u restoranu sangriju sa belim vinom i bosiljkom, i nikad mi se nije posebno svidela. Jedva da je bilo ukusa bosiljka. Onda sam rešila da napravim nešto slično kod kuće i rezultat je bio mnogo bolji. Možete čak da probate običnu limunadu sa bosiljkom, vrlo je ukusna.


Sastojci:

1 veća breskva, koža skinuta, iseckana na male kocke
1 mango, koža skinuta, iseckan na manje kocke
1 manji grejpfrut, iseckan na manje kocke
Šaka svežeg bosiljka, ostavite bar manjih listova za dekoraciju
1 flaša šampanjca, slađeg
1 šolja soka od pomorandže
1/4 šolje likere od pomorandže, Grand Marnier
Par kašika belog ruma, opciono
Kocke leda

Priprema:

U veći bokal stavite bosiljak i istucite ga sa krajem varjače. Zatim dodajte iseckano voće. Sipajte sok od pomorandže, liker i rum, ukoliko želite. Sve promešajte i dodajte kockice leda. Odmah služite piće.


O ostalim začinskim biljkama saznajte više u članku – Začinsko bilje za početnike.

Continue Reading