Dezerti Archives - Page 10 of 18

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Slatke pite, Šljive

Američka pita od šljiva i čokolade

October 25, 2017 No Comments

Ako odlučite da pravite ovu slatku pitu, obećajte mi da nijednog trenutka nećete osetiti krivicu, nećete pomisliti na unete kalorije, već ćete se opustiti i prepustiti čulima, uživajte dok vam se u ustima prepliću ukusi šljive, čokolade i cimeta!

Ideju za pravljenje ove pite imala sam poodavno, još od onda kada sam pravila našu pitu od šljiva i čokolade sa gotovim korama. Htela sam da se igram sa tom nebično dobrom kombinacijom šljiva i čokolade, ovog puta sa američkom verzijom pite. Čak sam imala ideju da stavim kakao u kore, ali nije bilo potrebe, a ne bi bilo ni lepog kontrasta u bojama, možda sledeći put kad budem pravila pitu sa višnjama.

Ostala sam željna šljiva ove godine, a to znači nigde nisam našla one naše šljive koje u Americi zovu Italian plums. Doduše, šljive nisu baš retkost ovde, ali se prodaju one što ih ja zovem “američke šljive”, dosta krupnije, loptastog oblika, sa mekanim mesom punim soka, i crvenkasto-ljubičastom korom (vidi na slici). A ja preferiram te naše, sa divnom plavom bojom, koje možda nisu tako sjajne kad se jedu sirove, ali su zato u kolačima neprevaziđene. Da, Italian plums ovde je lako naći kao sušene. Moram još da pomenem da se ovde čak prodaje hibridna vrsta, koja se dobija ukrštanjem šljiva i kajsija, zovu je plout.

Prava je šteta što šljive nisu više popularne jer to je zaista interesantno voće, doduše, možda je moja percepcija takva pošto dolazim iz zemlje šljiva. U Srbiji je ovo najpopularnije voće, i naša zemlja je četvrta po proizvodnji šljiva u svetu. Ipak Kina, odakle je poreklom šljiva, apsolutno dominira, pokriva više od pola ukupne svetske proizvodnje. Ima puno vrsta šljiva, interesantno mi je bilo da ih proučavam, ali više o njima drugom prilikom.

Američka pita od šljiva i čokolade

Sastojci

Za koru:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Za punjenje:

1 1/4 kg zrelih šljiva, očišćene od koštica, iseckane na manje komade

150g šećera

100-150g tamne čokolade (60% kakaa)

1 1/2 kašičica cimeta

2 kašike putera

2 kašike samlevenog badema, ili 1 kašika gustina

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

Priprema:

Najpre umesite koru – promešajte brašno u multipraktiku, umesto da ga prosejete, zatim dodajte so i šećer, a onda iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo. Testo treba da bude sipkavo, ne previše vlažno.

Kad ste umesili testo, podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

U međuvremenu napravite punjenje – u šerpici ili tučanom tiganju, zagrejte puter i dodajte iseckane šljive, šećer i cimet. Kuvajte sve uz mešanje dok šljive ne odmeknu, zavisi od toga koliko su zrele. Posle par minuta skinite tiganje sa vatre i u šljive umešajte iseckanu čokoladu i gustin odnosno mleveni badem.

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite šljive sa čokoladom. Drugi disk takođe razvucite oklagijom, možete zvezdastim ili nekim drugim kalupom da ga sazečete, i njime pokrijte sadržaj u plehu. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 10 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite. Najbolje da se pita skroz ohladi, jer će tada i čokolada da se stegne.

Brusnice, Čokolada, Dezerti, Keksi, Višnje

Božanstveni čokoladni kolačići, i preporuke šta da gledate ove jeseni

October 11, 2017 7 Comments

Ne izgledaju nešto ali su zato neverovatno ukusni. Morala sam da ih stavim na blog, i to što pre, jer neki su ih probali pa ne mogu da dočekaju da dobiju recept:) Da, ovi čokoladni kolačići su potpuno jedan novi nivo kada su u pitanju keksi. Zamislite pored dominantnog ukusa čokolade, koja je prisutna u velikoj količini, tu je i ukus pomorandže, zatim badema i na kraju suvih brusnica ili višanja. To je jedna prilično luksuzna poslastica.

Ja sam ih pravila za decu, da ih jedu u školi, nisu lošeg sastava, ima tu puno zdravih sastojaka. Čak sam morala da komadiće čokolade zabodem na površinu testa, da ih učinim još privlačnijim deci, da se vidi da su od čokolade:)

Samo da znate da na blogu postoji i recept za nešto jednostavnije kolačiće sa komadićima čokolade.

Kad dođu hladni dani šta drugo da radite nego da pravite kolače i gledate tv serije. Zato sam napravila listu odličnih serija koje su vredne vaše pažnje i vremena, pogledajte je pri kraju.

Čokoladni kolačići

Sastojci za 32 komada:

85g brašna

85g mlevenog badema

4 kašike samlevenog lana

1/2 kašičice soli

1 kašičica praška za pecivo

150g putera

120g g šećera

3 jaja, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice ekstrakta badema

2 kašike strugane kore od pomorandže (1 pomorandža)

200g kvalitetne čokolade za kuvanje, najbolje bez šećera, otopljene

1 šaka suvih brusnica ili suvih višanja

120g-150g tamne čokolade, izlomljene na male komadiće, ili chocolate chips

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite dva velika tanka pleha i obložite ih papirom za pečenje.

U posudi pomešajte brašno, mlevene bademe i lan, so i prašak za pecivo.

U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter i pomešajte ga sa šećerom, dodajte jedno po jedno jaje, uz stalno mešanje. Umešajte i otopljenu čokoladu, struganu koru pomorandže, ekstrakt badema, i na kraju dodajte smesu sa brašnom.

U tu smesu varjačom umešajte komadiće čokolade i sušene brusnice tj. višnje. Kašikom za sladoled vadite testo i stavljajte ga na pleh za pečenje, napravite razmak. Pecite kolačiće na srednjoj pregradi oko 11 minuta. Kad su gotovi izvadite ih iz rerne i ostavite u plehu par minuta da se ohlade. Na kraju ih ohladite na rešetki za hlađenje.

I kad ste napravili ove kolačiće, poređajte ih na tacnu, i odnesite ih u spavaću sobu, zajedno sa omiljenim toplim napitkom, ušuškajte se u krevet, najbolje sa omiljenom osobom, i pritisnete play na daljincu.

Šta da pogledate od serija ove jeseni

I dalje televizijske serije dominiraju tako da preporuka za odlične filmove baš i nemam. Izgleda kao da se sva umetnost preselila u serije, naravno one dobre. Meni se čini da više vremena provedem u traženju dobrog sadržaja nego u gledanju istog i otuda ova lista. Slobodni ste da dodate vaše preporuke u komentarima.

Serije sa moje liste možete da nađete na Netfliksu ili na Amazon prajmu, ukoliko koristite ove servise. To su do skoro bili moji jedini izvori za filmove i serije, pošto kablovsku nemam već godinama. Odskora sam počela da koristim HBO servis, na koji takođe možete posebno da se pretplatite, i to samo zbog nove sezone Curb Your Enthusiasm.

Ranije sam na blogu takođe dala preporuke za moje omiljene serije, pogledajte listu ovde, i dalje mislim da su to vanserijske serije, i da treba obavezno da ih pogledate. Možda najbolja serija od svih je Rectify, koja se završila ove godine. To je pravo remek-delo, čista umetnost, sve je u savršenom skladu – priča, likovi, gluma, fotografija, baš sve. Dođe vam da plačete od lepote koja izbija iz svake scene.

Komedije

Shameless

Kad sam počela da gledam ovu seriju, koja je počela da se emituje odavno, bila sam potpuno fascinirana, to je bilo jedno nadrealno iskustvo za mene. U pitanju je američka verzija istoimene britanske serije, koju nikada nisam ni pogledala, jer nisam mogla da verujem da može da bude bolja. To je priča o životu siromašnih ljudi iz neuglednog dela Čikaga, white trasha, a pre svega o jednoj nefukcionalnoj porodici sa puno dece, bez majke i sa beskorisnim ocem alkoholičerem koga maestralno glumi William H. Mancy.

Likovi su sjajno urađeni, deluju tako životno i stvarno, omiljeni su mi Fiona, Lip, Frenk, Šila, Kevin i Veronika. Pored sjajnog humora u kojem ćete beskrajno uživati, u mnogim replikama prepoznaćete mnogo bolne istine. U moru dosadnih, korektnih, jednodimenzionalnih, predvidivih, banalnih i nabudženih serija, ova je pravi dragulj.

Curb Your Enthusiasm

Nedavno je počela deveta sezona ove serije posle duge pauze, i moram da priznam Larry David nije izgubio svoj “mojo”. Ako ste gledali šou Seinfeld, u pitanju je novi život Džordža Konstance (zapravo Larry Davida koji je njen i koautor). On je sada slavan i bogat posle ogromnog uspeha serije Seinfeld, što na žalost, ili na sreću, nije uticalno na njegov karakter, koji ga dovodi u nesvakidašnje komične situacije. Serija je drugačija od mnogih sitkoma zašto što je bazirana na improvizaciji glumaca, i vrlo je politički nekorektna, što zaista prija i pravo je osveženje zbog svepristunog PC terora.

I love Dick

Obožavam seriju Transparent, skoro sam odgledala četvrtu sezonu, prava je šteta što su epizode tako kratke. Likovi iz te serije su toliko egocentrični, razmežani, izgubljeni, i opet ih volite, jer izgledaju tako stvarno, navijate za njih svim silama da nađu smisao u svom životu i da prestanu da lutaju, što oni uvek uspevaju da ne urade. E, autor te serije je Jill Solowey koja je napravila novu odličnu seriju I Love Dick. To je priča o izuzetno iščašenim likovima, kao uostalom i Transperent, ali je drugačija, i vizuelno još bolje izgleda. Iako je serija rađena prema feminističkom romanu autorke Chris Krauss, srećom ima malo veze sa njim. Knjiga je teška glupost, neki mambo-džamno kvazi-intelektualizma i kvazi-umetnosti, i bolje da je ne čitate.

Drame i trileri

Anne with an E

Oduševljena sam novom verzijom Eni iz Zelenih Zabata. Iako je prilično mračna priča i izmenjena u odnosu na original, fotografija i gluma glavne glumice su fantastični. I mojoj deci se serija veoma svidela.

The Jewel in the Crown

Prastara britanska serija koja se dešava u Indiji, uoči sticanja njene nezavisnosti. Prelepa u svakom smislu, bilo je uživanje gledati je.

American Crime Story – People vs. O.J. Simpson

Izuzetno teška priča, jedna od mračniji epizoda novije američke istorije. Glavni glumac je neubedljiv, ali zato je Sarah Paulson fenomenalna. Ja sam vrlo malo znala o O.J. Simpsonu, koji je nedavno pušten iz zatvora, ali za neko drugo krivično delo, i gledanjem ove serije sam u stvari puno toga naučila o američkoj popularnoj kulturi, recimo kako je porodica Kardašijan postala popularna.

Fleming

To je životna priča Iana Fleminga, autor knjiga o Džejmsu Bondu. Počela sam da gledam ovu seriju samo zbog toga da vidim da li se u njoj pojavljuje lik Duška Popova, našeg čoveka po kome je navodno napravljen lik Džejms Bonda. Nije ga bilo, ali mi se svidela serija, samo Britanci mogu da naprave tako dobre istorijske serije.

The Assets

Ovu seriju sam gledala kad je bila ona halabuka oko američko-ruskog špijuniranja. Serija je rađena po istinitoj priči, o krtici u američkoj obaveštajnoj službi koja je radila za Ruse, 80-ih godina prošlog veka. Zanamljivo je videti kako je to sve izgledalo sa ove istorijske distance.

Dezerti, Domaća kuhinja, Torte

Vasina torta

September 29, 2017 2 Comments

Svi su čuli za Vasinu tortu, to je najčuvenija srpska tradicionalna torta, pominje se još u originalnom Patinom kuvaru, mnogima su mame i bake pravile upravo ovu tortu za rođendane, ali, verovali ili ne, ja sam je prvi put u životu probala tek pre neki dan, nikada se nije pravila u mojoj kući. Doduše mama mi je uvek spremala za rođendan tortu koja je imala identičan fil kao Vasina torta.

Ovo je jedna od retkih domaćih poslastica uz koju ide priča o njenom nastanku, i vrlo je romantična. Izgleda da ju je Spasenija Pata Marković prva zabeležila u svom Velikom narodnom kuvaru. Legenda kaže da je torta nastala tako što ju je napravila tašta jednog Vase iz Paraćina u zahvalnost što je njenu ćerku davne 1908. godine odveo u Beč kod doktora da se porodi, i tako dobila zdravog unuka. Torta je za to vreme bila vrlo posebna zato što je u nju išla pomorandža koja je u to vreme bila retka i skupocena voćka. Skoro sam bila na nekom starom imanju jedne bogataške porodice, ovde u Merilendu, i pored kuće je bio jedan omanji staklenik, i kada sam pitala čemu to, dobila sam odgovor da je to mesto za uzgoj pomorandži, svaka bogataška kuća je nekada imala pomorandžino drveće na svom imanju, to je bila stvar statusa. Eto, sad vidite koliko je ta voćka nekada bila dragocena.

U tortu su išli i drugi skupi sastojci – bademi, orasi, čokolada i puter. Ovde sam našla jednu teoriju da se Vasina torta izgubila sa naših trpeza poslednjih decenija upravo zbog svojih skupih sastojaka, imala je veliku konkurenciju u mnogo jeftinijim domaćim tortama.

Još jedna posebnost ove torte je u tome što ima različite slojeve, ne kao klasična torta koja ima 2-3 kore i fil između.

I tu je šaum, ili kako se već zove sneg od belanaca. U pitanju je italijanski, inače postoje još i francuski i švajcarski šaum. Italijanski sneg od belanaca je karakterističan po tome što je svilenkast i veoma vazdušast. Dobija se tako što se muti sa ušpinovanim šećerom određene temperature. Ispod možete da vidite video kako se on pravi.

Trudila sam da sledim originalni recept iz Patinog kuvara, ipak kuvala sam žumanca na pari jer ne koristim sirova jaja, i za pravljenje šauma koristila sam drugačije instrukcije.

Moram priznati da sam se prilično potrudila oko dekoracije ove torte, i tu ne mislim na neke posebne finese, već sam htela da ona dočara sadržaj torte na najbolji način. Bilo mi je važno da se vidi da se torta sastoji od tri različita sloja, nisam htela da bude sva prekrivena snegom od belanaca. Dalje, htela sam da se udenem pomorandžu u dekoraciju, jer ona jeste najvažniji sastojak ove torte. I htela sam da Vasina torta ima malo moderniji izgled.

Pošto se Vasina torta izgubila sa naših trpeza, puno ljudi mi je reklo, jao, Vasinu tortu nismo jeli decenijama, ovo je moj mali doprinos njenom povratku. Inače, pravila sam je za rođendan mom mužu, i svi su bili veoma zadovoljni njenim ukusom, i Amerikanci i domaći.

Vasina torta

Sastojci za prvu koru:

5 jaja na sobnoj temperaturi, belanca odvojena od žumanaca

5 kašika šećera

1 kašika brašna

6 kašika samlevenih badema

1 kašičica ekstrakta vanile

Sastojci za kremasti sloj:

1 pomorandža, kora izrendana i sok isceđen (oko 10 kašika)

125ml vrućeg mleka

4 kašike šećera

200g mlevenih oraha

60g gorke čokolade

4 žumanca

125g šećera

150g putera, na sobnoj temperaturi

Sastojci za italijanski šaum (Italian meringue):

4 belanca, na sobnoj temperaturi

200g šećera

125ml vode

1/2 kašičice limunovog soka

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh prečnika 23cm, podmažite ga i pospite brašnom.

Najpre mikserom umutite belanca dok ne dobijete gust sneg. U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom dok se smesa ne utrostruči. Zatim spatulom umešajte jednu kašiku brašna i mlevene bademe. Dodajte i ekstrakt vanile. Na kraju u to dodajte umućena belanca, ali mešajte sve spatulom ili kašikom, nikako mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u podmazani pleh i pecite je oko 32 -35 minuta na srednjoj pregradi. Kad je kora gotova ostavite je par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohladi.

Fino izrendajte jednu celu pomorandžu koju ste dobro oprali (najbolje da koristite organsku), a zatim iscedite sok.

Zagrejte mleko i dodajte mu 4 kašike šećera. Sklonite ga sa vatre pa u njega umešajte mlevene orahe, i na kraju u to dodajte izlomljenu čokoladu. Pokrijte posudu i čekajte da se čokolada otopi.

Umutite žumanca sa 125g šećera i to kuvajte na pari, par minuta dok se ne zagreje, uz stalno mešanje.

Smesu sa mlekom i orasima promešajte sa umućenim jajima, pomorandžinom korom i sokom. Ostavite smesu da se ohladi.

Na kraju mikserom umešajte omekšao puter i njega dobro promešajte sa pripremljenim filom.

Prethodno ispečenu koru stavite na tanjir za služenje, oko nje stavite ivicu okruglog pleha, obično nešto užeg od onog u kome se kora pekla, i preko nje ravnomerno rasporedite fil. Pokrijte pleh folijom i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan napravite šaum. U manjoj šerpici stavite da se kuvaju 200g šećera i oko 125ml vode, toliko da voda prekrije šećer. Za to vreme pored šporeta mutite belanca mikserom, dodajte u to sok od limuna.

Šećer sa vodom će u nekom trenutku da počne da ključa i kad dostigne temperaturu od 118C (245F), skinite ga sa vatre. Postepeno ga dodavajte umućenim belancima dok sve vreme mešate mikserom. Kad ste potrošili sav sirup mešajte šaum na jakoj brzini dok se potpuno ne ohladi, oko 10 minuta.

Zatim ga stavite na tortu.

Najbolje da pogledate pripremu šauma na ovom videu –

Još ideja za razne torte pogledajte ovde.

Američka kuhinja, Dezerti, Kupine, Slatke pite

Američka pita od kupina sa lavandom

August 31, 2017 1 Comment

Kad poželite da sebe i druge obradujete nečim posebnim, opet ne previše komplikovanim, nečime što pokazuje dobar ukus, a opet izvesnu nonšalantnost u odabiru, ova američka pita od kupina sa lavandom je savršen izbor. Povodi mogu da budi razni za pravljenje ove slatke pite – piknik u prirodi, okupljanje prijateljica ili čak poklon za nekog do koga vam je posebno stalo.

Ukus ove pite je vrlo bogat, pravi vatromet letjih mirisa i ukusa, hrskavi deo kore u kombinaciji sa voćnim džemom je prava radost za sva čula. Bez ukusa lavande ova pita ne bi bila toliko zanimljiva, kupinama treba nešto da ih “oživi”. Najbolje da lavandu postepeno dodajete, nekad količina zavisi od toga koliko ima arome u sušenim pupoljcima lavande, da ne bi preterali sa njenim ukusom, što nije dobro. Imala sam ambiciju ovog leta da napišem članak o vrlo zanimljivoj temi – slaganje voća sa začinskim biljem, ali o tome nekom drugom prilikom.

Već sam dosta američkih pita spremala, i one su dosta zastupljene na blogu, ipak uvek se vraćam ovom starom članku gde možete dosta da saznate o američkim pitama, kako se prave, koje vrste postoje, itd.

Negde pred kraja proleća, taman kad je izbačena na Netfliksu, počela sam da pratim dokumentarnu seriju The Keepers, glavni razlog je bio taj što se priča dešava u predgrađu Baltimora, pre skoro pola veka, a mene istorija grada u kome živim veoma zanima. Serija je interesantna, ali razvučena, na momente veoma mučna, i ponekad deluje nerealno. Pošto se serija bavi vrlo kontraverznom temom, ubistvom mlade časne sestre, uzgred vrlo talentovane i lepe koja je predavala u jednoj katoličkoj privatnoj školi, momentalno je izazvala veliku pažnju u javnosti. Serija nažalost nije dala odgovor ko je ubica, ali je bacila vrlo mračnu senku na katoličku crkvu i njenu nadbiskupiju u Baltimoru, inače najstariju u SAD.

Baš u to vreme kada sam pratila seriju pojavio se oglas na komšijskoj društvenoj mreži Next Door, da, i to postoji, za besplatnu turu sa vodičem u obližnjoj katoličkoj crkvi, sveti Majkl. Ta crkva, odnosno njen veliki kompleks, su me oduvek fascinirali, izgledaju kao stvoreni za neki film sa mračnom tematikom. Nisam uspela da saznam puno toga o njoj na internetu, osim toga već neko vreme nije radila, iako spolja izgleda dosta očuvano. Crkvu su sagradili nemački doseljenici, katolici, početkom 19. veka. Pored velike crkve, izgrađene u pseudo-romaničkom stilu, tu je dosta zgrada, između ostalog dve su služile kao škole, jedna je bila za devojčice, a druga za dečake. U Americi većina privatnih škola su katoličke, i dan danas u nekima imate samo dečake ili devojčice.

Razlog za organizovano razgledanje tog crkvenog i istorijskog kompleksa, a to je i glavni razlog pominjanja ove priče, je taj što hoće da u njemu naprave pivaru i restoran, plus stanove, pre nego što počnu sa radovima investitori su hteli da komšiluku predstave kako će sve to da izgleda.

Bilo je tu dosta ljudi koji su kao i ja poželeli da vide ostatke jednog prohujalog vremena. Čak smo dobili dozvolu da uzmemo neke stvari, doduše sve je već bilo “očišćeno”. Na moje razočarenje unutra su prostorije izgledale u stilu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ako postoji groznije period u dizajnu onda je to taj, mada mi nije toliko smetao u Srbiji. Ogromna ogledala po zidovima, linoleum preko parketa, spuštene tavanice koje su sakrivale originalnu štuko dekoraciju na plafonu, skupi i vredan rad je zamenjen onim jeftinim. Investitori su već sondirali svaku prostoriju da vide od čega se sastoje zidovi i podovi, pa sam mogla da vidim kako je to sve prethodno izgledalo.

Dakle za nešto više od godinu dana u samoj crkvi će biti sagrađen restoran, u bočnim prostorijama pivara, u ostalim zgradama stanovi, čak će jedna mala kapela izvan naosa da završi kao spavaća soba. Vitraži i sav originalni ugradni delovi moraju biti sačuvani po zakonu, spoljašnjost objekata pogotovu. Muška škola je već pretvorena u zgradu sa stanovima.

Eto, ja sam svašta videla u svom životu, ali restoran tj. pab u crkvi, pa još okolo pivara, još uvek nisam, i sad me živo zanima kako će to da izgleda. Inače, u mojoj okolini ima neobično puno crkvi, neke su prestale sa radom pa su dodeljene gradu, a on gleda da ih što pre proda i pokupi porez, i mnoge od njih su pretvorene u različite objekte, uglavnom u stambene zgrade, ali i u škole, vrtiće, sportske centre, itd. Doduše ima i u Beogradu jedna crkva koja je pretvorena delom u pozorište, a delom u klub, čak je moj svekar vodio tu rekonstrukciju. U pitanju je Bitef.

Kad sve bude gotovo, idem u inspekciju, i donosim vam fotografije ovog zdanja sa novom namenom. Pogledajte na slajdšou ispod kako crkva i kompleks oko nje izgledaju.

This slideshow requires JavaScript.

Američka pita od kupina sa lavandom

Sastojci za testo:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

Za punjene:

500g kupina, svežih ili zamrznutih

2 kašičice istucanih suvih pupoljaka lavande

5-7 kašika šećera

1 kašika putera

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

Priprema:

Kad ste umesili testo, podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat.

U međuvremenu napravite punjenje, u velikoj činiji pomešajte kupine sa šećerom i istucanom lavandom.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite manje komade putera. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Na ovom videu možete da vidite kako da napravite efekat rešetke od testa. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 10 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, najbolje uz sladoled od vanile.

Američka kuhinja, Breskve, Dezerti, Kupine, Priče iz Amerike, Slatke pite

Krisp od breskvi i kupina sa bademom (Američka pastorala)

August 10, 2017 8 Comments

Kako ja volim leto. Sve je nekako lakše, opuštenije i lepše leti. Volim dug dan, volim da širom otvorim prozore i vrata, i volim da koristim u kuhinji plodove leta, sazrelo voće i povrće, koje miriše. Breskva je sigurno najmirisnija od svog voća, to je inače moje omiljeno letnje voće. Volim da je jedem kad je slatka i sočna, samo ako lepo miriše, znam da je “prava”.

Kad spremam nešto sa njom onda je to neka jednostavna poslastica kao što je ovaj krisp. Obično joj je dodam nešto ekstra da joj pojača ukus ili doda kolorit. Maline se veoma lepo slažu sa breskvama, pogledajte ovaj raskošni kobler, ili čuvenu poslasticu Peach Melba, ali ni kupine nisu loše, ovog leta su naročito bila popularne u mojoj kuhinji. Ja više volim žute breskve od onih belih, ali ovog puta sam njih koristila, jer ih je muž kupio, kaže mnogo su mu lepo mirisale.

Tu je još jedan poseban detalj, posip se sastoji od ovsenih pahuljica i brašna od badema, bez pšeničnog brašna, i to je puno dalo na ukusu i teksturi.

Pre par dana sam bila u Nju Džersiju sa porodicom, u poseti mom bivšem profesoru, i na mene je ta poseta ostavila veliki utisak, na više nivoa, kao da sam putovala kroz vreme. Zato moram da napišem ovde životnu priču mog profesora, koja je paradigma jednog doba, proizvod zlatnih godina američkog društva, vremena kad je sve bilo moguće, kada je život bio mnogo lakši i jednostavniji, ili se to nama sada tako čini. Tu je još jedan detalj, prošle godine sam čitala jednu odličnu knjigu, Američka pastorala, Filipa Rota, i uočila sam toliko sličnosti između fiktivnog junaka romana i mog profesora da je to bilo neverovatno, ne samo da su slična generacija, nego su čak obojica odrasli u Njuarku, a kasnije živela u istom delu Nju Džersija. Razlika je u tome što je životna priča mog profesora dosta vedrija i pozitivnija.

Moj profesor je napunio pre neki dan 90 godina. Ipak, za neke ljude godine su samo broj, on je dokaz za to. Vrlo je vitalan i potpuno pri zdravoj pameti, udovac je, izlazi i druži se sa ljudima, još uvek vozi kola, proučava fiziku i prošle godine se penzionisao. Bio je veoma uzbuđen zbog našeg dolaska, planirali smo ga još od zimus, i to nam nije bio prvi put. Znam da našim ljudi zvuči čudno ali starija generacija Amerikanaca, iliti seniori, kako ih ovde zovu, je potpuno ravnopravna sa mlađim generacijama, postoji međusobno uvažavanje, pa i neretko druženje, na kraju oni imaju više para od mlade populacije i mogu da žive život punim plućima, isplaćenih kredita, bez dokazivanja na poslu i građenja karijere, bez obaveze da pomažu decu i da čuvaju unuke. Često su zbog toga vrlo opušteni, a to je i vreme kada se trude da pomognu druge, zajednicu, ustanove ili pojednice.

Jedne noći dok nisam mogla da zaspim uzela sam da gledam profesorove foto albume. Fotografije bezbrojnih putovanja širom sveta, sve lepo dokumentovano kartama, ulaznicama i razglednicama. Profesor je verovatno jedan od najvećih putnika koje sam ikada upoznala, a da nije radio na kruzeru. Njegova žena i on su 12 godina zaredom išli u Prag, samo da bi gledali operu. Inače, profesor ima pravilo koga se uvek drži na putovanjima, svaki put kad sleti avionom, uvek ga čeka limuzina:)

Njegovi roditelji su davno došli iz Grčke, iz siromašnog sela smeštenom blizu svetilišta Delfi. Bavili su se restoranskim biznisom i živeli skromno, u jednom trenutku su poslali svog najstarijeg sina, Stiva, u internat u Grčku da nauči dobro jezik. On u nekom trenutku beži iz škole jer se kao šesnaestogodišnjak pridružuje partizanima u jeku Drugog svetskog rata. Tokom rata biva dva puta ranjen, i tek 90-ih godina prošlog veka su ga pronašli da mu daju neki borački orden i organizuju počasnu priredbu. To je samo bio jedan od brojnih ordena koji smo videli u njegovoj vitrini.

Čim se vratio iz Grčke u Ameriku, pridružuje se mornarici, i tu je proveo par godina na Dalekom Istoku, videla sam par starih fotografija sa japanskog ostrva Okinava. Pošto je opet bio ranjen vraće se u civilni život, završava srednju školu, pa inžinjerski fakultet, i na kraju stiče MBA diplomu na Kolumbiji. Početkom 50-ih se ženi, naravno, Grkinjom iz Amerike, u to vreme se to podrazumevalo. Na crno-belim fotografijama sa venčanja vidim žene u divnim balskim haljinama, na jednoj strani porodica mlade, na drugoj ona od mladoženje, fizionomija lica ih odaje da su Grci, posebno žene.

Tada počinje njegova druga karijera, u menadžmentu jedne velike američke farmaceutske kompanije. Seli se u Evropu radeći za tu firmu, devet godina provodi u Švajcarskoj, a četiri u Grčkoj. Sarađivao je i sa jugoslovenskim farmaceutskim kompanijama, pa je posećivao i naše krajeve. Meni su bili interesantni njegovi opisi mesta i ljudi sa Balkana iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Profesor veruje, iz nekog razloga, da su njegovi preci došli iz Srbije. Skoro je radio analizu DNK, pa mi je javio da ima čak 20% slovenske krvi, bilo mi je žao da mu kažem da je taj procenat verovatno uobičajan za većinu Grka. Iznenađujuće dosta zna o našoj istoriji i voli da o tome priča sa nama. Kad upoznate Amerikanca koji se toliko interesuje o nama, morate da mu naručite knjigu Na Drini ćuprija, Ive Andriće, naravno na engleskom. Mislim da je to jedna od knjiga koja nas najbolje opisuje, uz to odlično napisana. Profesor je upravo čita.

Naše druženje je počelo baš kad sam završila postiplomske studije. U to vreme je mama boravila kod mene u Nju Džersiju, i on je hteo da nas sve izvede na večeru, da se bolje upoznamo. Primetila sam da kad moji dođu u posetu, naši prijatelji su uvek potrude oko njih, često ih pozovu u goste, spreme im večeru, tako da se moji roditelji po povratku iz Amerike uvek puni lepih utisaka vezane za ovdašnje ljude. I meni to puno znači. Da, druženje sa profesorima sa fakulteta nije retkost, ovde su odnosi između profesora i studenata dosta opušteniji, sa obostranim poštovanjem.

Po povratku iz Evrope profesor je rešio da se penzioniše, u 56. godini. Za mnoge uspešnije pripadnike generacije bejbi bumersa, ili one koja je prethodila, to nije bio problem, jer su pored dobrih zarada podobijali razne pakete deonica firmi za koje su radili, njima je u međuvremenu dosta porasla cena, uz pametno investiranje mogli su da priušte sebi ranu penziju i opuštenu starost. Njih ćete danas često sresti na ekskluzivnijim kruzerima, najviše od svega vole da putuju.

Ali, Amerikanci nisu baš neki ljubitelji penzije, vole ljudi da rade, pa je moj profesor počeo da radi na fakultetu, i tu je predavao sve do prošle godine. Pored tri karijere, proveo je 15 godina u lokalnom amaterskom pozorištu, prevodio knjige, učestvovao u raznim organizacijama, toliko toga je stalo u njegov život, doduše veoma dug, da je to zaista impresivno. Jednom nas je tako odveo u restoran koji je bio tik uz aerodrom malih letelica, i dok smo mu se približavali u momentu sam pomislila, neće valjda još da nas vozi avionom, ali nije uspeo i time da se bavi u životu.

Profesorova kuća se nalazi na litici, uz malo jezero. Veći deo vremena smo proveli na njemu, deci se tamo veoma dopalo. Jezero pripada privatnom klubu, čiji je on član već 30 godina, a bio je i upravnom odboru, tako da u njegovom životu taj komad vode i okolina igraju veoma važnu ulogu. Klub pored jezera poseduje divan restoran, park, teniske terene i razne druge sadržaje, vrlo je popularno mesto za venčanja. Međutim da bi postali član i sve to koristili morata dobro da platite, i čak da budete na višegodišnjoj listi čekanja. Da, tu se okuplja imućan svet. Kad dođete u takvo mesto iz jednog grada kao što je Baltimor, vama sve to izgleda kao paralelna stvarnost. Ipak, ne žudim za životom u predgrađu, u musavom Baltimoru ima više života, i mnogo boljih restorana, oni u Nju Džersiju su često otužni.

Profesor je najavio da će uskoro da napravi presedan u klubu, izvešće u restoran na jezeru afro-američku porodicu, navodno u klubu nisu nikada videli crnce, to mi je malo teško da poverujem. U pitanju je porodica još jednog njegovog studenta sa kojim se takođe druži, kaže da kad je bio na njihovom venčanju bio je jedini belac među gostima, i tu su ga prozvali – rich white guy. Fina su porodica, i profesor želi da im pomogne, svom bivšem učeniku želi da finansira sticanje CPA diplome (dodatni sertifikat za računovođe). Profesor takođe svake godine stipendira dva studenta, jednog sa njegovog bivšeg fakulteta, drugog sa pravoslavnog teološkog fakulteta. Zauzvrat je dobio pločicu na zgradi fakulteta sa njegovim i imenom njegove žene.

Iako ima ćerke i velike unuke, jedan unuk je do skoro živeo sa njim, dosta prijatelja, uglavnom mlađih, vidim da ga stalno zovu telefonom, braća su mu još uvek živa, tu su i žene koje mu sređuju kuću, profesor se žali na usamljenost. Bio je tih par dana veoma srećan u društvu moje dece, to su te godine kada ti najmanje smetaju dečija jurnjava i dreka, jedino ako si neki baksuz. Nagovarao nas je da ostanemo duže, i ostali smo jedan dan duže nego što smo planirali, ali više nismo mogli. Zamolio me je da mu napravim nešto iz srpske kuhinje, i spremila sam mu gibanicu, čak smo uspeli da nabavimo suvo meso i ajvar.

Na kraju je bio baš tužan kad smo odlazili, ali ja sam tada razmišljala o tome kako će se obradovati kad mu uskoro pošaljem poštom paket sa kolačima, znam i kojim.

Krisp od breskvi i kupina sa bademom

Sastojci

za posip:

100g putera

2/3 šolje ovsenih pahuljica

2/3 šolje brašna od badema (pogledajte ovde kako da ga sami napravite)

4 kašike šećera

Prstohvat soli

4-5 breskvi, omekle, ali ne prezrele, koštice uklonjene, iseckane na manje kriške

150g kupina

100g šećera

1 kašika soka od limuna

2 kašičice ekstrakta vanile

Prstohvat soli

Za služenje:

Sladoled od vanile

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F).

Najpre napravite posip. Pomešajte ovsene pahuljice sa brašnom od badema, i tome dodajte šećer i so. U to prstima utrljajte puter iseckan na manje kockice.

Pripremite veći keramički ili stakleni vatrostalni sud u koji ćete rasporediti pomešane iseckane breskve, kupine, šećer, sok od limuna, ekstrakt vanile i prstohvat soli. Preko toga ravnomerno stavite posip i stavite krisp da se peče oko 40 minuta, dok se voće dobro ne ispeče.

Kad je krisp gotov, malko ga ohladite, a onda služite uz sladoled od vanile. Možete dodati i par listića bosiljka, nane ili matičnjaka.

Borovnice, Dezerti, Italijanska kuhinja, Kokos

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

July 24, 2017 9 Comments

iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.

Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.

Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.

Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.

Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.

Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom

Sastojci za 6 komada:

1 kašika želatina u prahu

650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)

50g šećera

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)

Za brzi džem:

Šaka borovnica

2 kašike šećera

Priprema:

Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.

Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.

Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi 3-4 sata.

Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.

Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.

Dezerti, Francuska kuhinja, Maline, Priče iz Amerike

Klafuti sa malinama, i priča o Džuliji Čajld

July 4, 2017 10 Comments

Konačno sam dobila baš dobar klafuti (clafoutis). Ranije je bio ili nedovoljno pečen ili nezadovoljavajuće teksture, ovaj je baš potaman. Unutra je divno kremast, custardy što bi se reklo na egleskom jeziku, znači da je kao čvrst krem, a spolja po ivici je hrskav, sad znate o čemu vam priča. I ukus voća. Sa malinama svaki kolač je čudesan.

Ovo je recept Džulije Čajld, u njen originalno idu trešnje, mada ovaj kolač je odličan i sa višnjama i kajsijama. Ja sam iz nekog razloga dodavala iseckane pistaće, potpuno nepotrebno, jer ovaj kolač treba da ostane jednostavan, nema potrebe dodavati još ukusa i teksture. Pospite ga samo šećerom u prahu i to će biti sasvim dovoljno.

Kolač se jede još dok je topao. Ovaj moj je nestao u roku od petnaest minuta.

O Džuliji Čajld

Ukoliko pratite moj blog već ste primetili zastupljenost recepata Džulije Čajld, to je zato što volim francusku kuhinju, i osim toga ona mi se jedan od omiljenih kulinarskih gurua. Ti recepti su:

– Goveđi gulaš

– Pisaladijer

– Torta kraljice od Sabe

– Đenovska torta od čokolade i malina

Ako živite u Americi onda znate da je ona neka vrsta ikone, ne samo u gastronomskom svetu već generalno u pop kulturi. Intersovanje za nju je obnovljeno poslednjih godina posle izlaska filma Julie & Julia, a i po objavljivanju njene autobiograske knjige Moj život u Francuskoj (My Life in France). Oba dela su izuzetna i preporučujem ih svakom ko se bavi kuvanjem.

Džulija Čajld je ostavila dubok trag u američkoj kulinarskoj tradiciji tako što je prenela znanja i tehnike sofisticirane francuske kuhinje Amerikancima koji su u to vreme, 50 –ih i 60-ih godina prošlog veka, znali samo za procesuiranu, brzu i neukusnu hranu. Ne zna se kako joj je to pošlo za rukom, ali njena prva knjiga Mastering the Art of French Cooking, postala je best seler, što je u to vreme bilo vrlo neuobičajno za kuvare. I dan danas se ova debela knjiga (u međuvremenu je napisala i drugi deo) smatra kulinarskom biblijom. Sa današnje tačke gledišta njeno delo je pozamašno, prepuno informacija, skoro kao enciklopedija, nažalost nema fotografija, samo crteži, i za moj ukus previše komplikovana, kao što je i sama francuska kuhinja.

Kada bih mogla da biram šta da budem u sledećem životu onda bi to sigurno bila Džulija Čajld. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bih, verujte mi, pristala da porastem njenih 188 cm i zauvek se odreknem nošenja visokih štikli: život u Parizu u mom omiljenom periodu (kraj 40-ih i početak 50-ih), kreativan i ekscentričan brak, uživanje u autentičnoj francuskoj kuhinji, uspeh i uticaj na naciju koja do nje nije ni znala šta znači kultura i umetnost kuvanja.

Džulija je rođena u veoma imućnoj porodici iz Kalifornije, što joj je omogućilo školovanje u najprestižnijim školama. Ipak, u svojoj mladosti ona nije pokazivala posebne talente niti se po bilo čemu izdvajala, bila je kako ju je njen muž opisivao prosečna i nefokusirana.

Za vreme Drugog svetskog rata radi u američkoj obaveštajnoj službi, gde u Šri Lanci upoznaje Pola Čajlda, ljubav svog života, koji će joj postati muž i koji će uticati na njena kasnija interesovanja. Bili su sjajan par, živeli su život punim plućima. On boem, umetnički i hedonistički nastrojen, ona praktična, temeljna i posvećana.

Posle rata zbog posla njenog muža odlazi u Pariz da živi što će se pokazati kao prekretnica u njenom životu. Pariz u to vreme, iako osiromašen od rata, i dalje je prepun šarma kome Džulija Čajld neće odoleti. Tamo će voditi skroman život, ali prepun prijatelja i doživljaja, a tu će steći i ogromna saznanja o kuvanju.

Prilikom putovanja u Pariz, oni brodom pristaju na obalu Normandije, gde će u jednom restoranu probati čuveno lokalno jelo Sole meunière. To jelo će ostaviti ogroman utisak na nju, posle će se pola veka kasnije prisećati svakog detalja u svojoj autobiografiji, i to se uzima kao ključni momenat u njenomj kulinarskoj karijeri.

Dok njen muž radi, ona se dosađuje u Parizu, i zato rešava da se upiše u čuvenu školu kuvanja Cordon Blue. Zatim upoznaje Louisette Bertholle i Simone Beck sa kojima će raditi na svom prvom kuvaru Mastering the Art of French Cooking. Kasnije odlazi da živi u Marsej, gde se zaljubljuje u južnofrancusku kuhinju.

Džulija, kako u životu tako i u kuvanju, imala je studiozan i temeljit pristup, a opet sa druge strane umela je tome da doda neposrednost i ono što Amerikaci zovu fun (zabavnost). Njen karakter, impozantna pojava, posvećenost i ljubav prema kuvanju i autentičnost doneće joj ogromu slavu kao autoru brojnih televizijskih emisija o kuvanju u kojima je učestvovala tokom skoro cele druge polovine dvadesetog veka. Interesantno je da joj se slava dogodila u njenim pedesetim.

Mnoge njene emisije su snimljene u njenoj kuhinji, koju je muž Pol specijalno projektovao da odgovara njenoj visini i koja se danas čuva u Smithsonian Muzeju američke istorije u Vašingtonu. Oko njene kuhinje uvek je najveća gužva što samo govori o značaju i popularnosti Džulije Čajld među Amerikancima.

Meni se učinila mala, pogotova za današnje američke standarde. Ipak, bakarne šerpe koje je puno koristila, i ostalo posuđe i pribor bih rado imala u svojoj kuhinji.

U svojim emisijama Džulija Čajld se rado odjavljivala jednom rečenicom sa kojom ću i ja da završim ovaj članak „Bon Appetit“.

Za kuvar 8 (1 of 1) — Kuhinja Džulije Čajld u Muzeju američke istorije, Smithsonian, Vašington

Klafuti sa malinama

Sastojci:

320g malina

70g šećera

3 jajeta

Prstohvat soli

1 kašika ekstrakta vanile

65g brašna

300ml mleka

2 kašike otopljenog putera + da namažete sud za pečenje

Za posipanje: šećer u prahu

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite sud za pečenje, prečnika oko 25cm.

Umutite mikserom jaja i šećera, pa tome dodajte brašno, mleko, ekstrakt vanile i otopljeni puter. Dobićete retku smesu. Najpre u sud stavite oko 1/3 testa i to pecite 10 minuta. Izvadite testo iz rerne i po njemu rasporedite maline, preko njih prelijte 2/3 testa i stavite da se peče još 45-50 minuta, dok ivica ne porumeni, a u sredini bude mekan, ali ne previše.

Izvadite kolač iz rerne, i ostavite ga oko 10 minuta da se ohladi. Pospite ga šećerom u prahu i služite još dok je topao.

Dezerti, Francuska kuhinja, Jagode

Tart sa jagodama

June 16, 2017 6 Comments

U mnoštvu predivnih poslastica koje nam dolaze iz francuske kuhinje ova se izdvaja po svojoj lepoti, kako inače da izgleda kolač u kome je voće glavna dekoracija. Da ne pominjem ukus, znate već i sami da obožavam poslastice sa voćem.

Ovaj kolač može slobodno da se svrsta u kategoriju onih koje je prilično lako prave, a ostavljaju impresivan utisak deserta kojeg je teško pripremiti. Često se viđa u vitrinama poslastičarnica, neretko u mini izdanju. Osim jagoda može da se koristi razno voće, kupine, grožđe, breskve, kajsije, kivi, i kad se lepo arnažira izgleda prelepo. Preko voća se stavlja želatin ili džem od kajsija ili crvenih ribizli, koji ima puno pektina, što daje voću lepu glazuru.

Pored voća tu su kora i krem. Kora je tipična za francuske slatke tartove, pâte sablée, a što se krema tiče gotovo se uvek koristi poslastičarski krem, baš sam o njemu pisala u prethodnom postu.

Sinoć sam bila na sjajnom koncertu, veče balkanske muzike u Baltimoru. Svirala su dva benda, jedan lokalni koji je uglavnom svirao rumunsku muziku, a drugi bend je bio Slavic Soul Party iz Bruklina. Ovaj poslednji, daleko poznatiji, je svirao muziku sa juga Srbije, cigansku sa mnogo upliva džeza, neki neobičan hibrid, divlji i zavodljiv ritam koji vas tera da non-stop igrate. I da, palo je kolce usred Baltimora, iako nas je tek nekoliko bilo iz Srbije. Bilo je neobično videti Amerikance, raznih rasa, i vrlo različitih godina, kako đuskaju uz našu muziku, to su isti pokreti koje viđate na našim veseljima, samo što su bili više funky. Tu je bilo par starijih parova koji se nisu zaustavljali celu noć, bili su glavni na podijumu za ples. U Americi na ovakvim događajima ćete videti ljude raznih dobi, uopšte nije zastupljena samo mlada publika kao kod nas, i to je super. Gledajući ih kako plešu, kako ih nosi neverovatna energija, shvatam kako dobra muzika, kao uostalom bilo koja umetnost, ima univerzalni jezik, kako nadahnjuje, bez obzira iz kog dela sveta došla, i to što je ne poznajte uopšte nije problem da uživate u njoj.

Trubači, kao i glavni bubnjar, koji je verovatno frontmen grupe, su bili sjajni, svi odreda, ali meni je srce ukrao harmonikaš (šta ću kad sam slaba na taj instrument, uključujući frulu), bila sam ubeđena da je naš čovek, u stvari je Amerikanac, kao i cela postava u bendu.

I tako, bila sam u kolu drugi put u roku od mesec dana, prvi put je bilo na srpskom festivalu u Potomaku, nedaleko od Vašingtona… i šta da vam kažem, I liked it!

Tart sa jagodama

Sastojci

za krem:

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

za koru:

160g brašna

3 kašike šećera

1/2 kašičice soli

115g hladnog putera, iseckanog na manje komadiće

4 kašike veoma hladne vode

Oko 1/2 kg jagoda ili nekog drugog voća iseckanog na deblje listove

za glazuru: 1/2 kašika želatina ili 2 kašike džema od kajsija ili crvenih ribizla

Priprema krema:

Najpre pripremite krem, i to par sati pre, da bi se dovoljno ohladio i stegao. Priprema poslastičarskog krema je opisana u ovom postu.

Priprema kore:

U multipraktiku, ili ručno, najpre promešajte brašno, šećer i so sa hladnim puterom, potrebno vam je par obrtaja. Zatim postepeno dodavajte hladnu vodu, i posle par obrtaja, kad se stvori donekle ujednačena smesa, zaustavite multipraktik. Skupite testo i od njega napravite disk, uvijte ga u plastičnu foliju i zatim ga prebacite u frižider da odstoji bar pola sata.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

Pripremite pleh za pečenje tarta, kome se pomera dno, prečnika 28cm.

Izvadite testo iz frižidera, i oklagijom ga razvucite na radnoj površini koju ste posuli sa malo brašna, ili ga razvlačite na papiru za pečenje. Razvučeno teso prenesite oklagijom ili papirom za pečenje na pleh, rasporedite ga uz ivicu. Inače testo treba da prelazi preko ivice, nemojte da ga vučete, odstranite višak tako što ćete preći oklagijom preko pleha. Preko testa stavite aluminijumsku foliju, a na nju oko 1/2kg pasulja (dobro ga rasporedite uz ivicu), da bi testo sačuvalo oblik tokom pečenja. Pecite ga tako 10 minuta, a zatim izvadite pasulj i foliju i viljuškom testo izbockajte na nekoliko mesta. Vratite ga u rernu da se peče još oko 10 minuta, kad ivice počnu da tamne izvadite ga iz rerne.

Ostavite koru da se potpuno ohladi.

Priprema glazure:

1/2 kašike želatina u prahu stavite u 4 kašike hladne vode. Posle 10 minuta zagrejte sve na pari ili u mikrotalasnoj, dok smesa ne postane potpuno tečna. Kad se malo prohladi kuhinjskom četkicom premažite voće na tartu.

Ukoliko koristite džem od kajsije ili ribizle zagrejte ga sa 1 kašikom vode, pa time premažite voće.

Slaganje tarta:

U ohlađenu koru rasporedite poslastičarski krem. Ako je suviše gust, sačekajte da se malo zagreje. Preko njega ređajte iseckane jagode u vidu koncentričnih krugova. Na kraju stavite glazuru preko voća. Kad se glazura stvrdnula tart izvadite iz pleha i služite ga.

Dezerti, Francuska kuhinja, Party food

Ekleri za tea party

June 8, 2017 13 Comments

Kad smo pravile planove u vezi rođendanske žurke, obe smo se složile, moja ćerka i ja, da će ekleri biti odličan izbor za njen tea party, pored makaronsa i čajnih sendviča. Ideju smo dobile još dok smo gledale The Great British Baking Show, jednu od najboljih kulinarskih serija. U poslednjoj sezoni jedan od zadataka je bio da takmičari naprave eklere, čuvenu francusku poslasticu. Tu sam pokupila par saveta, a i stekla sam utisak da su odlični za dekoraciju, pogotovu onu veselu, male damice će biti oduševljene.

Kad smo osmislili meni, krenuli smo u pripremu dekoracije. Pala mi je na pamet ideja da devojčicama napravim damske šeširiće, što mi je puno vremena uzelo, ipak toliko su bili slatki da je vredelo. Ali ni to nije bilo dovoljno, nego smo rešili da napravimo nešto kao selfie station, i za to se pobrinuo moj muž, sam ga je napravio.

Ovo je bio prvi put da moja ćerka sama slavi rođendan, pre toga su uvek bili zajednički rođendani sa bratom. Planirali smo da malo smanjimo doživljaj sa rođendanskim žurkama, uvek se puno naradimo oko njih, ali na kraju nismo mogli da se kontrolišemo, činjenica je da muž i ja mnogo volimo da organizujemo žurke. Iako dosta vremena i truda uložimo mi jednostavno uživamo u takvim projektima. Obaška što volimo da vidimo zadovoljna i srećna lica naših gostiju.

Verovatno ću ove eklere uskoro ponovo praviti, pošto nisam baš zadovoljna kako su vizuelno ispali, plus nisam imala vremena da ih pažljivije fotografišem, sve je bilo u trku, ali što se tiče ukusa i teksture fenomenalno su ispali i zato moraju da se nađu na blogu. U suštini uopšte nisu teški za pravljenje, isto se prave kao princes krofne, jedino što su izduženog oblika i imaju glazuru, sve ostalo je isto. Naravno da nisam izdržala da ne napravim omiljeni kolač mog detinjstva, kad već pravim eklere.

Pravila sam ja ranije princes krofne koristeći ovaj recept, ali ovaj put sam koristila drugačiji recept za testo, mislim da mu mleko i puter ipak daju bolji ukus, i poslastičarski krem sam prvi put pravila po jednom novom receptu, potpuno drugačijem, i mogu da vam kažem da je to najlepši krem koji sam u životu napravila. Prvom prilikom ću ga ponovo praviti i već znam koja će to poslastica biti.

Pošto je žurka bila za decu onda sam pravila manje eklere, čak ih nisam ni sekla, nego sam ih punila kremom, jer sam se plašila da će se deci razlivati krem. Takođe, otvor na pipku dresir kese je bio previše uzak, sledeći put ću koristiti veći, mislim da je najbolje da bude prečnika između 1 1/2 i 2cm.

Iste ove sastojke možete da koristite za pravljenje princes krofni, možete čak da im stavite čokoladnu glazuru. Umesto poslastičarskog krema probajte jedan drugi popularni krem koji se stavlja u eklere a to je krem od limuna (Lemon curd).

Kad je žurka bila pri kraju, a bila je vrlo intezivna, bilo je osamnaest devojčica, jedna mama je došlo da pokupi svoju ćerku koja ide u školu sa mojom ćerkom. I dok se zahvaljivala morala je da mi ponovo pomene kako je veoma srećna što je upoznala srpsku kulturu na ovom događaju u školi, i kako joj se mnogo sviđa pesma na srpskom koju je moja ćerka pevala tom prilikom (ta pesma je bila, verovali ili ne, ogroman hit) i onda je rekla svojoj ćerki, Hajde, kaži teti hvala na srpskom. Dete već vidno umorno jedva gleda i ne zna šta da kaže. Hvala, tako se kaže, rekoh. Hvala, ponovi dete, i ode kući.

Ekleri

Sastojci za testo (pâte à choux):

125ml vode

125ml mleka

2 kašike šećera

Prstohvat soli

115g putera

130g brašna

4 jaja

Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):

100g šećera

30g gustina

Prstohvat soli

4 žumanca

475ml mleka

35g putera

1 kašika ekstrakta vanile

Sastojci za glazuru:

225g gorko-slatke čokolade za kuvanje

175ml slatke pavlake

Sastojci za dekoraciju:

Iseckani prepečeni bademi, lešnici i pistaći.

Razno bobičasto voće – maline, borovnice i kupine.

Razne ukrasne perlice.

Priprema krema:

Najpre pripremite poslastičarski krem, najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.

U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Pored fenomenalnog ukusa i odlične gustine, prednost ovog metoda pravljenja krema je taj što uopšte nema gromuljica.

Priprema testa:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva tanka pleha. Stavite na njih papir za pečenje, ispod možete da iscrtate dimenzije eklera, biće vam posle lakše da istiskujete testo. Dužina eklera neka bude 10-15 cm. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika 1 1/2cm -2cm.

U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte tome šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve žicom za mućenje ili varjačom, dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.

Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu, verovatno će vas u nekom trenutku zaboleti ruka od mešanja. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.

Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, ostavite razmak jer će testo narasti.

Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite 10-15 minuta dok lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo i neće moći da dobro drži krem.

Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na jednom mestu, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje.

Priprema čokoladne glazure i dekoracija:

Zagrejte dupli sud ili stavite posudu, najbolje vatrostalnu staklenu, na šerpu u kojoj se nalazi voda. Tu zagrejte čokoladu do topljenja i onda dodajte slatku pavlaku. Sve dobro promešajte. Ostavite posudu da se greje na pari dok umačete eklere u ganaš.

Možete najpre da isečete pecivo na pola zatim da ga filujete, ili da ga punite uz pomoć dresir kese i izduženog tankog pipka. Ako ne sečete pecivo onda ga probušite na tri mesta po gornjoj površini, sa strane i u sredinu, i onda punite svaki deo, da bi bili sigurni da će ekler biti ravnomerno ispunjen kremom. Posle ćete te rupe zatvorite čokoladnom glazurom.

Još dok je čokoladna glazura topla pospite ekler raznom dekoracijom. Sačekajte da se glazura stvrdne a onda služite eklere .

Američka kuhinja, Dezerti, kikiriki, Torte

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

May 22, 2017 12 Comments

Ova torta je jedan od mojih zajedničkih projekata sa decom. Ako je pored moje dece uspela da dobije pristojan izgled, a i ukus joj je bio sasvim zadovoljavajuć, onda nju može svako da napravi. Zaista, to je jedna veoma jednostavna i zahvalna torta za pravljenje.

Pravili smo je pred kraj zime, bio je to najhladniji dan u godini, čak je i sneg pao, pa taj dan deca nisu išla u školu. Trebalo ih je zabaviti nečim, pa smo rešili da napravimo video u kome prave tortu. Da vam ne opisujem koliko je tu bilo posla. Inače moja deca su fascinirina you tube-om, to je ta generacija koja jedva čeka da se pojavi na istom, nema kod njih stidljivosti, tako da sam morala da im ispunim i tu želju. Ovih dana konačno sam uspela da sredim video, i deca su bila veoma zadovoljna kako je ispao, jedino su se žalila na to kako im čudno zvuče glasovi, rekla sam im da je to normalno.

Za razliku od starijih generacija koja često u društvenim mrežama vide nešto negativno, ja se fokusiram na dobre stvari, jer i njih ima taman toliko koliko i negativnih. Recimo taj isti you tube, znati li vi koliko sam ja stvari naučila zahvaljujući njemu, o slušanju i otkrivanju sjajne muzike da ne pričam. Zahvajujući njemu ja sam naučila svoju decu da plivaju, tu su upoznali puno stvari iz matematike, istorije, geografije, dobili lekcije iz stranog jezika, i dan danas kad jedu spanać gledaju našeg Popaja… moj muž ponekad popravlja stvari po kući zahvaljujući you tube-u, a ja sam čula da je jedna samohrana majka iz Amerike sama sagradila kuću zahvaljujući tutorijalima sa you tube-a. Mislim, sami odlučujete da li ćete potrošiti vreme na gluposti ili ćete iskoristiti društvene mreže da naučite nešto pametno i korisno, ili ćete jednostavno da uživate u raznoraznim kreativnim sadržajima.

Što se tiče torte mi smo bili veoma zadovoljni rezultatom, s obzirom kako smo je pravili. Krem od putera od kikirikija je apsolutno fantastičan, kad ga probate nema zaustavljanja. Eto, to je još jedan način da koristite puter od kikirikija. Zato što je tako bogat birala sam kore bez masti, odlučila sam se za običan patišpanj iliti sponge cake, a da ne bi bio suv natopila sam ga sokom od pomorandže, što se pokazalo kao odličan izbor. Kore su sa kakaom jer se čokolada izuzetno dobro slaže sa puterom od kikirikija.

Takođe, krem od putera od kikirikija možete da koristite za pravljenje kapkejkova. Ovde pogledajte kako da napravite čokoladni biskvit. Ili, ako hoćete da napravite tortu sa nešto bogatijim korama, da više podseća na one američke, onda koristite ovaj recept.

Čokoladna torta sa kremom od putera od kikirikija

Sastojci za kore:

85g brašna

40g kakao praha

6 jaja, na sobnoj temperaturi

6 kašika šećera

1 kašika ekstrakta vanile

6 kašika soka od pomorandže

Za krem:

225g putera, na sobnoj temperaturi

250g putera od kikirikija (vidite recept kako se pravi)

250g šećera u prahu

2-3 kašike mleka

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh, prečnika oko 20cm, podmažite ga ili obložite papirom za pečenje.

Najpre prosejte brašno i kakao prah, i to nekoliko puta.

U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno dodavajte šećer. Posle desetak minuta trebalo bi da dobijete utrostručenu smesu. U jaja umešajte ekstrakt vanile i smesu sa brašnom i kakao prahom, ali spatulom ili varjačom, ne mikserom. Nemojte da premešate smesu. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pleh i pecite u predhodno zagrejanoj reni 25-30 minuta.

Kad je kora ispečena, izvadite je iz pleha i čekajte da se potpuno ohladi. Ohlađenu je isecite na dva jednaka dela.

Krem ćete napravite tako što ćete mikserom mešati puter i puter od kikirikija, na kraju dodajte šećer u prahu, i par kašika mleka, zavisi koliko je krem gust.

Slažite tortu tako što ćete pravo staviti koru, pospite je polovinom soka od pomorandže, pa onda stavite polovinu fila, onda drugu koru, i nju natopite preostalim sokom, i na kraju rasporedite krem. Pospite vrh torte sa grubo iseckanim prepečenim kikirikijem.

« Previous 1 … 8 9 10 11 12 … 18 Next »