Ako volite pudinge, i uopšte kremaste poslastice, evo jednog originalnog dezerte koji se lako sprema. I veoma prija. Možete da ga spremate sa bilo kojom bundevom, ja sam koristila vrstu koja se zove buttercup. Preporučila bih vam da radije sami ispečete bundevu i da to koristite umesto pirea od bundeve iz konzerve.
Ja sam ovaj puding spremala sa kokosovim mlekom, ali vi možete da koristiti obično kravlje mleko. Takođe, koristila sam javorov sirup umesto šećera, i ima razlike. Nemojte da izostavite začine, oni daju fini miris i ukus pudingu.
750 ml mleka od kokosa (zamena za kravlje mleko), ili obično kravlje mleko
350 g pirea od bundeve, ovde možete da vidite kako se pravi
2 kašičice mešavine začina za pitu od bundeve – pumpkin pie spice (đumbir u prahu, cimet, karanfilić i muskatni oraščić)
¼ kašičice soli
100g šećera, ili 4 kašike javorovog sirupa
2 kašike gustina
3 žumanceta, ulupana
1 kašičica ekstrakta vanile
70-90 g putera
Priprema:
Zagrejte 2/3 kokosovog mleka na srednje jakoj vatri dodavši mu pire od bundeve, mešavinu začina, so i šećer, odnosno javorov sirup. Mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu smesu. U drugoj posudi u 1/3 mleka umešajte gustin i umućena žumanca, sve dobro promešajte da ne ostanu grudvice.
Kad mleko počne da ključa, smanjite temperaturu, i postepeno, u tankom mlazu dodavajte smesu sa gustinom i žumancima uz stalno mešanje. Kad se se smesa dovoljno zgusnula, sklonite šerpicu sa vatre, i umešajte ekstrakt od vanile i puter koji ste iseckali na manje komadiće. Sipajte puding u činijice dok je još vruć. Služite ga toplog ili rashlađenog. Možete da mu dodate neki džem, recimo od brusnica, kao na slici.
Ovo je jedan od zdravijih kolača koje sam pravila tako da možete da ga jedete bez griže savesti. Uz to je vrlo prijatnog i osvežavajućeg ukusa, sa jedne strane imate topao i sladak ukus kokosovog brašna, a sa druge kiseo i aromatičan ukus brusnica. Pošto ovih dana svežih brusnica ima u izobilju, i pošto sam u njima našla prilično dobru zamenu za višanje, često ih koristim u kolačima. Vi možete da koristite i one zamrznute. Uz to imaju divnu crvenu boju, i vrlo su zdrave.
Ipak, kao i svakom voćnom kolaču možete da mu dodate razno voće, pored brusnica, višanje i borovnice su dobar izbor. Umesto šećera stavila sam javorov sirup, i to tek 4 kašike, i kolač je taman bio dovoljno sladak. To je verovatno i zbog kokosovog brašna, koji ima sladak i topao ukus. Naravno da možete da koristite šećer umesto sirupa, ali on mu daje karakterističan ukus.
Mislim da ću ove jeseni i zime da na blogu forsiram zdravije poslastice sa raznim interesantnim sastojcima kojima dobar ukus i slatkoća neće nedostajati. To mi je postao zanimljiv izazov.
Ako volite kolače sa bademovim brašnom, probajte je i:
200g brašna od badema (samleven oguljeni badem, ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g kokosovog brašna
50g pšeničnog brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
4 jajeta
150g otopljenog putera
4-6 kašike javorovog sirupa
2 kašičice ekstrakta vanile
200g svežih ili zamrznutih brusnica (višanja ili borovnica)
za posip: šećer u prahu
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite izduženi pleh papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte sva tri brašna, so i prašak za pecivo. U drugoj posudi mikserom umutite jaja i postepeno im dodavajte otopljeni puter i javorov sirup. Dodajte ekstrakt vanile i pomešano brašno, sve dobro promešajte. Na kraju umešajte u testo 3/4 brusnica. Stavite smesu u pleh i po površini testa poređajte preostale brusnice, da se lepo vide.
Pecite kolač 40-45 minuta. Pošto ste ga izvadili iz rerne ostavite ga neko vreme u plehu, a zatim izvadite. Kad se kolač prohladio, pospite ga šećerom u prahu, isecite ga i služite. Što se tiče čuvanja, neće vam dugo trajati.
Kod mene u ovo vreme uvek je aktuelan lov na naše šljive, koje se ovde vrlo retko nalaze. Razlog su, naravno, knedle sa šljivama, jer one moraju da se spreme i probaju bar jednom u sezoni. U nedelju sam išla na pijac, i uspela sam da nađem divne sitne šljive, savršene za knedle, i istog dana sam ih spremila. Knedle sa šljivama sz toliko ukusne i zanimljive da sigurno pripadaju kategoriji najomiljenijih domaćih dezerta, a i bude nostalgiju. Ipak, ne doživljavaju svi knedle sa šljivama kao dezert, moj muž, poreklom iz Vojvodine, ih jede za ručak. Tako da kada sam čula pitanje moje ćerke da li jedemo knedle za ručak ili kao dezert, na trenutak mi se pitanje učinilo čudno, ali onda sam se setila odakle to dolazi.
Na pijaci
Kao što sam pomenula u nedelju sam išla na pijac, i tako mi je bilo lepo. Kad vidim toliko sveže hrane na jednom mestu, a sad je vrhunac sezone, odmah se uzbudim, i taj osećaj me posle drži ceo dan. Inače, mnogo volim tu pijacu, fotografije u Američkom kuvaru sa pričom o američkim pijacama su tamo napravljene. To je improvizovana pijaca ispod nadvožnjaka koja radi samo nedeljom. Svašta na njoj može da se nađe. Tu nalazim sveže višnje, pa pravim kolače i pite od njih. Jednom sam čak našla onu našu belu boraniju sa ljubičastim pegama. Ipak, tog dana target su bile naše crvene paprike i uspela sam da nađem količinu dovoljnu za spremanje ajvara. Da ste videli lica prodavaca dok prebiram po paprikama i izdvajam samo one crvene. Ostavila sam im narandžaste i zelene. Pošto prodaju paprike po komadu morali su da ih vade iz kese i prebrojavaju. Uspela sam na dve tezge da sakupim 3 1/2 kilograma naše crvene paprike, i za mene je bila ispunjena misija. Uzela sam i babure jer sam tog dana pravila punjene paprike za ručak.
U jednom delu pijace se prodaje razna hrana, roštilj, empenade, krofnice, između ostalog i evropske palačinke. Malo je čudan taj koncept da jedeš hranu na pijaci, pošto kupiš sastojke od kojih ćeš kasnije da praviš hranu. To je zato što američke pijace nemaju istu svrhu kao one u Srbiji, više su kao provod, a ne potreba. Pored hrane prodaju se razne džidža-bidže, kao i garderoba. Čak sam ušla u neki veseli autobus pretvoren u butik, i uspela sam da nađem zanimljivu majicu sa kokoškama. Ima puno tezgi gde se prodaje kafa i tu je uvek najduži red. Najlepše izgleda cveće na tezgama, kako ono u saksijama tako i ono za vazu.
Pijaca mi nije baš blizu, pa do nje idemo biciklima, ćerka i ja. Imam jednu mnogo bližu, koja radi subotom, ali je manja, i nema toliko interesantnih stvari. Na pijaci se takođe prodaje sveže meso, plodovi mora i jaja. Ovog puta nabavila sam ukusan čedar sir sa neke male farme. Prodaju se čak i domaće supe. Ima divnog peciva, kao i raznih kolača, i hlebova.
U jednom trenutku sam čula kuckanje na pisaćoj mašini, i ugledah mladića u elegantnom odelu sa kačketom na glavi koji nudi stihove i prozu. To još nikada nisam videla.
Knedle sa šljivama
Posle raznih recepata koje sam probala, što sa instant pire krompirom, ili grizom, ovaj se pokazao kao najbolji, uvek sa njim dobijem savršene knedle.
Pored recepta pogledajte i ovaj video kako da napravite knedle sa šljivama.
sastojci:
900g beli krompir, oljušten i iseckan na manje komade
2 kašike putera
Prstohvat soli
2 jajeta
400g brašna
24 komada šljiva (mekših i manjih)
za posip:
60g putera
180g hlebnih mrvica
200g šećera
1/2 – 1 kašičica cimeta
priprema:
Skuvajte iseckan krompir, i kao kad pravite pire krompir, kad je dovoljno mekan, ocedite ga, dodajte mu 2 kašike putera, prstohvat soli i izgnječite ga dobro. Kad se krompir ohladi dodajte umućena jaja i sve dobro promešajte. Zatim dodajte brašno, mešajte sve rukama dok ne dobijete ujednačeno testo, i na kraju prebacite testo na dobro posutu brašnom površinu.
Oklagijom razvucite testo dok ne dobijete pravougaonik 40 x 30 cm. Isecite ga nožem na 24 jednakih komada. U svaki komad stavite šljivu pa ga oblikujte u loptu i dobro zatvorite. Poređajte lopte na papiru za pečenje.
Zagrejte vodu u većoj šerpi, najbolje koja ima debelo dno. Do se voda hreje, u većem tiganju otopite puter na srednje jakoj temperaturi, i zatim mu dodajte hlebne mrvice, i pržite ih uz stalno mešanje dok ne dobiju zlatnu boju. Sklonite tiganj sa vatre i umešajte šećer i cimet.
Kad se voda zagrejala do ključanja, podesite vatru na srednju temperaturu, i polako ubacujte lopte od testa, ali gledajte da ne prenatrpate šerpu, kuvajte ih iz 3 puta. Kuvajte knedle 12-15 minuta, pazite da se ne zalape za dno šerpe. Kad se knedle popnu na površinu, kuvajte ih još oko 5 minuta.
Izvadite skuvane knedle propusnom kašikom, dobro ih ocedite, i položite in na prezle i valjajte ih dok ne pokrijete celu površinu, pa ih prebacite na posudu za serviranje.
Pošto sam se nedavno vratila iz Francuske, tradicionalno sam odmah spremila nešto što me podseća na to putovanje. A inspiracije nije manjkalo. Odlučali sam se da to bude nešto iz Provanse. Izabrala sam jednostavan letnji kolač sa voćem. Dok smo se vozikali Provansom često smo viđali uz put štandove sa voćem, i tu je dominirala kajsija (abricot), pošto joj je sezona, pa sam se odlučila za to voće. Lavandu sam izabrala jer je ona tako tipična za Provansu, a i htela sam da udenem u post kratku priču o poljima lavande. Tu je i braon puter, opet tipičan za francusku kuhinju, koji ima vrlo fin orašasti miris u ukus, mada možete da koristite i običan puter. Kad se sve to ujedini dobija se kolač zanimljivog i kompleksnog ukusa koji se ne zaboravlja. Iako podseća na domaći kolač sa kajsijama, drugačiji je.
Polja lavande u Provansi
Istina je, ima nešto tako privlačno i uzbudljivo kada se nađete u polju lavande. I nije to samo zbog okeana nežne ljubičaste boje u kojem se kupa pogled, već je i do zanosnog mirisa, i zvukova cikada, tako tipičnih za Mediteran.
Prvi put sam ugledala polja lavande iz brzog voza na putu od Pariza do Avinjona, i uverila se da izgledaju čarobno, pogotovo kada se smenjuju sa pšeničnim poljima boje zlata. Lavanda u Provanasi cveta od sredine juna do avgusta, imajte to na umu kada budete planirali put. Posle smo, vozikajući se kolima po Provansi, povremeno viđali polja lavande, ali se nismo zaustavljali, jer smo imali unapred zacrtanu destinaciju – Abbaye Notre-Dame de Sénanque. U pitanju je cisterinski manastir iz XII veka koji je jedna od glavnih atrakcija među ljubiteljima lavande. Kao što možete da vidite na fotografijama manastir izgleda idilično, kao da gledate neku staru umetničku sliku. Inače, manastir se nalazi istočno od reke Rone, nedaleko od živopisnog gradića Gordes.
Kad smo se spustili do manastira, čekalo nas je mnoštvo turista sa istom idejom. Nekako sam uspela da se slikam okružena lavandom bez turista u kadru, što smatram velikim uspehom.
Pri manastiru je prodavnica raznih suvenira koja mnogo lepo izgleda. Pored brojne kozmetike i preparata sa lavandom, tu su i razni lokalni kolačići, bombone, džemovi, med, i svašta još. Sve je lepo upokavano i brendirano, i sve mi to govori da ništa od toga nije napravljeno u manastiru. Ipak, dobra je ideja, sigurna sam da manastir privlači veliki broj turista zahvaljujući lavandi, i pravi fini profit od suvenirnice.
O lavandi kao začinu sam odavno pisala na blogu, pogledajte ovde. Meni se veoma dopada kao začin, ali važno je da nađete pravu meru, jer ako je stavite previše, nije dobro. Ako se i vama dopada ideja da koristite lavandu u kuhinji, probajte onda i ove recepte:
3/4 kašičica sušene lavande, sitno iseckane (nemojte da preterujete sa količinom)
2 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi
80-100g meda (livadskog)
6-7 svežih kajsija
za posip:
šećer u prahu
priprema:
Najpre napravite braon puter. U šerpici sa svetlim dnom kuvajte puter na umerenoj vatri, uz stalno mešanje, dok se ne formiraju braon čestice na dnu šerpe, oko 6-8 minuta. Najpre će da se formira bela pena na površini, ali će vremenom da se smanji, i tečnost će poprimiti smeđu boju, a i zamirisaće na lešnik. Pazite da ne zagori puter. Sklonite puter sa vatre i sačekajte da se malo prohladi.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni plah, prečnika 25 cm. Namažite ga puterom i pospite brašnom.
Operite kajsije i natapkajte ih papirom. Prepolovite ih, i svaku polovinu isecite na 3 jednake kriške.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i iseckanu lavandu.
U drugoj većoj posudi mikserom ulupajte jaja, pa im u tankom mlazu dodajte otopljeni braon puter. Dodajte med, i zatim umešajte spatulom smesu sa brašnom od badema.
Rasporedite smesu ravnomerno u plehu, pa poređajte kriške kajsija. Pecite kolač oko 35 minuta.
Kad je kolač ispečen izvadite ga iz rerne i ohladite. Pre služenja pospite ga šećerom u prahu.
Ovo je revolucionaran kolač! Posebno za one koji su u ovo doba godine na dijeti. Kako sam pravila ove mafine, takođe bez šećera i brašna, počela sam da koristim isti metod i za druge kolače. I bez šećera kolač je dovoljno sladak i to zbog banana. Brašno od badema je odlična alternativa pšeničnom brašnu, može i da mu se doda bezglutensko brašno. Mašanje ručnim blenderom umesto miksera je super ideja, jer sa tako jaja vrlo brzo umute, pa se tako dobije izdašno testo. Što se tiče voća, možete razno da ga koristite, šta vam je dostupno i šta je u sezoni.
Ja sam pravila nedavno isti ovaj kolač sa jagodama i rabarbarom i super je ispao.
Voćni kolač bez šećera i brašna
sastojci:
4 veoma zrele banane (te su najslađe), iseckane
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
80g putera, otopljenog
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica sode bikarbone
1 kašičica ektrakta vanile
120g jogurta
130g brašna od badema
130g brašna bez glutena
Ili, 260g brašna od badema
150-200g bobičastog voća kao što su borovnice i maline
Za posip: listići badema
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje kružni pleh, prečnika 23cm.
U jednoj činiji pomešajte brašna, ili samo bademovo brašno, praškom za pecivo, sodom i solju. U drugoj činiji stavite jaja, iseckane banane, otopljen puter i sve do izmiskajte ručnim ili običnim blenderom. U to umešajte ekstrakt vanile i jogurt. I na kraju postepeno dodavajte brašno i sve dobro promešajte spatulom. Ukoliko testo nije dovoljno gusto, dodajte još brašna. Prebacite smesu u pleh pa po testu rasporedite voće. Pospite sve listićima badema i stavite u rernu da se peče.
Pecite kolač oko 50 minuta. Čačkalica treba da izađe čista kad se ubode u testo.
Opsednuta sam mojim limunovim drvetom još kako je počeo da cveta, pre više od godinu dana. Pratila sam svakodnevno kako mu pupe i cvetaju mirisni cvetovi, kako plodovi rastu i postaju žuti, i tugovala za onima koji bi stradali od udarca loptom moga sina. I teško mi je bilo da ih na kraju otkinem sa drveta, jer sam uživala u tome da ih posmatram onako krupne i žute kako se šepure na drvetu. Samo za vrlo posebne stvari sam ih koristila, uglavnom poslastice. Juče sam poslednji plod potrošila na ovaj kolač i moram da kažem, nema tog kupovnog limuna koji može da nadmaši miris u ukus domaćeg. U kasnu zimu na drvetu su se ponovo pojavili novi plodovi, i sad i njih obasipam pažnjom.
Možda će jednog dana moje limunovo drvo porasti kao ono od mog oca, koje izgleda krajnje impresivno i proizvodi ogromnu količinu plodova. Moj tata ima i sibirski limun (Flaying Dragon Citrus Tree), koji ne mora da se unosi u kuću zimi, i sad razmišljam i njega da nabavim.
Za ukus i miris limuna je najvažnija korica limuna i zato gledajte da nabavite organski, neprskani limun, ili domaći.
Ja sam ovaj kolač više puta pravila, najpre je testo bilo previše gusto, da bi na kraju dobila fino rastresit i sočan kolač.
Što je patišanj (Pan di Spagna – kolač iz Španije) za južnu polovinu Evrope, to je pound cake za severnu. Zove se tako zato što se kolač originalno pravio od jaja, brašna i putera koji su težili po funtu (pound), to je inače engleska mera za težinu (1 lb – 450g). U međuvremenu je kolač dobio i druge sastojke kao što su mleko, kisela pavlaka, jogurt, pa i ulje. Ako spremate voćne kolače sa mog bloga primetile ste da ja često koristim ovo testo. Za razliku od patišpanja, koji je prilično suv, pound cake može da se jede bez ikakvih dodataka, ali nije retko da se dodaju brzi džemovi, glazure ili se preliva alkoholom.
Ja sam ovaj kolač pokrila glazurom od limunovog soka i džema od kajsija, ali vi možete samo da ga pospete šećerom u prahu. U Starbucks kafeima se ovaj kolač često prodaje, ali pokriven belom glazurom od šećera u prahu, koje je ovde veoma popularna, ali ja volim da je izbegavam. Da, ovaj kolač savršeno ide uz kafu ili čaj.
Od ovog testa može da se pravi i torta, i mene čeka taj zadatak sledeće nedelje kada ću za moje prijatelje, koji slave godišnjicu braka, praviti spratnu tortu sa ovom korom i džemom od malina kao filom. Nadam se da će lepo ispasti.
Izrendana korica celog krupnog limuna (gledajte da bude neprskani)
2 1/2 kašike limunovog soka
1 1/2 kašičica ekstrakta vanile
120g kisele pavlake
120ml mleka
ili, 240 ml jogurta
Za glazuru:
2 1/2 kašike limunovog soka
2 pune kašike džema od kajsija
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh za hleb, dimenzija 23 x 13cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom i posuti brašnom, ili još bolje, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, prašak za pecivo i soda bikarbonu.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte koricu od limuna, i dodavajte jaja, jedno po jedno. Zatim dodajte ekstrakt vanile, sok od limuna, pavlaku i mleko, i na kraju smesu sa brašnom, dok sve mešate. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Natapkajte ga prelivom od pomešanog limunovog soka i džema i sačekajte da se prohladi. Služite ga isečenog na šnite.
Verovali ili ne, ali postoje slatkiši u koje ne ide šećer, brašno a ni suvo voće. Za slatkoću su zaslužne vrlo zrele banane, a umesto pšeničnog brašna se koristi bademovo brašno. Mafini su vrlo sočni, rastresiti i ukusni. Ako pak poželite da su još slađi, ili hoćete određenu količinu mafina da napravite za decu, dodajte testu med tj. javorov sirup, ili komadiće tamne čokolade. Sa čokoladom su zapravo najlepši. Takođe, možete da dodate orahe ili borovnice ili neko drugo bobićasto voće.
Ako planirate da doterate liniju do leta, unos kalorija vam je važan, onda su ovi mafini odličan izbor za vas. Uz to vrlo su zasitni. Iako sam veoma protiv restrikcije bilo koje hrane u ishrani, ne mislim da postoji loša hrana, govorim o domaćoj hrani, moram da vam kažem da ako minimizirate unos šećera i brašna, sigurno ćete videti rezultate. Ipak budite oprezni, ako potpuno izbacite neke namirnice, to može da izazove nedostatak određenih vitamina i minerala, da loše utiče na vaš organizam, i da vam dosta zakomplikuje život.
Saveti kako da imate dobru liniju
Iskreno, nije mi uopšte bila namera da pišem ovakav tekst, ljudi su generalno osetljivi na ovakve teme i ja ne volim da ljudima dajem savete, osim svojoj deci, ali nedavno sa prvim toplim danima koje su izmamile puno razgolićenog sveta na ulice, bila sam svedok jedne vrlo naročite pojave koja me je veoma šokirala. Iako živim u gradu, gde u Americi u proseku ima manje gojaznog sveta, i u mom komšiluku živi puno mladih ljudi, primetila sam da je velika većina izrazito gojazna, i mladići i naročito devojke. Hajde što to ne izgleda baš estetski, ali uvek pomislim kako će to loše uticati na njihovo kasnije zdravlje i kvalitet života. Isto to razmišljam kada na kasi ispred sebe sažaljivo gledam ljude koji kupuju najgoru moguću hranu, procesuirane proizvode, zamrznuta gotova jela, gazirane sokove, jeftine kolače pune margarina i šećera, itd.
Možda će se stvari promeniti na bolje u budućnosti, kad većina bude na popularnom leku za mršavljenje Ozempicu. Čula sam da pravi čuda, pre svega smanjuje apetit. Već su se neke kompanije zabrinule jer su zabležile pad prodaje slatkiša kako je počela njegova upotreba. Ipak, naučila sam da u životu ne postoje prečice i instant rešenja.
Iskreno, ne verujem ni u neke posebne dijete, više sam za to da se usvoji zdrav način života, koji će vam vremenom postati rutina. Što to ranije usvojite u životu, biće vam bolje, nećete morati da preduzimate nikakve ekstremne mere. I samokontrola se uči, u početku može da bude naporno, ali vremenom postane rutina i više vam ne pada uopšte teško. Ne treba da se odričete bilo koje hrane, posebno domaće, ali morate da znate kad da stanete.
Da, izuzeci postoje, ali ako vodite računa o svom zdravlju, za većinu ljudi to znači da ćete i imati bolje zdravlje. A dobro zdravlje i zadovoljstvo svojim izgledom sigurno puno doprinose i dobrim duhom. Naravno da sam protiv pokreta “body positivity”, jer jedno je biti realan i razuman u vezi standarda lepote, a drugo je forsirati nezdravu gojaznost i svuda reklamirati primere istog. Mi se rađamo različiti, i ne možemo da budemo isti, ali treba da se trudimo da izgledamo kao najbolja verzija sebe, i zato nema mesta za poređenja, i nerealna očekivanja. Nažalost, puno kompanija zarađuju na našim slabostima, i oni kreiraju trendove. Njih ne zanima naša dobrobit, već njihova zarada, sve je to PR.
Evo par korisnih saveta koje mogu da vam pomognu za dobru liniju:
gledajte da imate tri obroka dnevno, u razmacima od 4-5 sati.
nemojte nikako da gladujete, već dobro jedite za svaki obrok, tako ćete dugo biti siti.
zaboravite na grickalice između obroka. Ako osetite veliku potrebu za njima, zavarajte sebe tako što ćete piti čajeve, u recimo nekim lepim šoljama, ili leti pijte vodu sa limunom, đumbirom, bosiljkom ili krastavcima, ili ledeni čaj sa raznim ukusima. Da, smanjite unos sokova (osim ceđenih) i gaziranog pića jer su puni šećera. To isto važi za alkohol.
zaboravite na šećer u kafi i čaju, organizam se navikne i na to. Iako sam nekada pila slatku kafu, danas mi je nezamislivo da je pijem sa šećerom, to isto važi za čaj.
ne bi trebalo da uveče jedete kasno, to je neko opšte znanje, ali nije loše se podsetiti; do 7-8 uveče najkasnije.
gledajte da vam bude raznovrsna ishrana, puna povrća, mahunarki, kvalitetnog mesa i voća.
ovakav režim ishrane, kao i svaka dijeta, traži dobro planiranje, ali kad uđete u rutinu, sve će vam izgledati mnogo lakše.
vrlo je važno da većinu svojih obroka spremate sami jer ćete tako imati apsolutnu kontrolu nad time šta jedete. Takođe, uštedećete dosta novca sa kojim posle možete da kupujete kvalitetnije namirnice. Naravno da možete da idete u restorane, ali gledajte da smanjite naručivanje brze hrane.
hrana koja se jede kašikom je zaista najbolja, naše mame i bake su imale pravo, zato spremajte često supe, paprikaše i gulaše. To je hrana koja može da se spremi u većoj količini, malo posla ima oko njihove pripreme, može da traje 2-3 dana, i iskreno, dan posle je još ukusnija. Ja sam odrasla na takvoj hrani, i veoma sam zahvalan na tome.
nije loše da vodite dnevnik hrane koju ste jeli tokom dana, tako ćete najbolje sagledati zašto vam se ne skidaju kilogrami.
gledajte da redovno unosite prirodne probiotike kao što su jogurt (kefir), kiseli kupus, turšija bez sirćeta (očekujte uskoro recept), miso, kimči, itd. Zbog masovnog prskanja, sve je manje dobrih bakterija u namirnicama i to itekako negativno utiče na naš organizam.
ne morate da se odričete slatkih stvari, ali jedite ih povremeno i u manjim količinama. Ako volite da ih pravite, uvek možete da ih podelite komšiluku, kolegama ili prijateljima.
naučite da dobro kuvate, to znanje i veština su neprocenjivi ne samo za vaše već i zdravlje vaše porodice. Danas bar postoji toliko kulinarskih blogova i kuvara tako da nema izgovora. Praksa čini čuda, i vremenom će vaša jela biti sve ukusnija, naučićete puno korisnih stvari, tako da nećete imati potrebu da jedete kupovnu hranu. Osim toga to je sjajan hobi koji može vaš život da višestruko oplemeni.
ima još jedna stvar vezana za kuvanje koju sam primetila – tokom kuvanja mirisi jela vas zasite, tako da nemate potrebu za većom količinom hrane. Takođe, kuvanje može da bude i fizički zahtevno, tako da u isto vreme trošite kalorije. Tu je i vrlo važan momenat, kad radite nešto rukama, to je kao neka terapija, verujem da je istina da oslobađa hormon sreće, jer kod mene izaziva veliko zadovoljstvo.
fizička aktivnost je takođe veoma važna za kontrolu telesne težine, pogotovo što danas ljudi vode pasivan život, prosede ceo dan uz kompjuter ili voze kola. Svakodnevna šetnja od pola sata je vrlo moguća i to može lako da postane rutina. Trčanje i vožnja bicikla su takođe odlične aktivnosti. Najbolje da imate neko društvo da čavrljate dok hodate. Ili, stavite slušalice pa slušajte muziku ili neku knjigu.
uvek počnite sa vežbama niskog inteziteta kao što je joga, pa polako pređite na zahtevnije. Ako ste početnik, nije loše da odete najpre na časove da bi naučili kako da pravilo izvodite vežbe. Posle možete sve to sami kod kuće da radite gledajući YouTube, što štedi novac i vreme. Moram priznati da je meni sada nezamislivo da ne radim jogu 20-30 minuta dnevno, jer meni istezanje veoma prija.
ono što je vrlo važno da zapamtite, nemojte sebi da u početku zacrtate nerealne ciljeve. Polako, korak po korak, vremenom ćete sve lakše dolaziti do svog cilja.
Ukoliko volite mafine sa bananama, probajte i ove recepte:
Mafini od badema sa bananama (bez šećera i brašna)
sastojci:
3 veoma zrele banane (te su najslađe)
3 jajeta
60g putera, otopljenog
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica sode bikarbone
1 kašika ektrakta vanile
300g brašna od badema
100g tamne čokolade (60% kakaa i više), iseckane na manje komade, opciono
3-4 kašike meda ili sirupa od javora, opciono
priprema:
U činiji stavite jaja, iseckane banane, otopljen puter, so, prašak za pecivo, soda bikarbonu, ekstrakt vanile i to sve izblendajte štapnim mikserom. Ili sastojke stavite u blender pa ih tu izblendajte. Dobićete nešto što podseća na smuti. U to umešajte brašno od badema. Ukoliko želite da zasladite mafine dodajte im meda tj. sirup od javora ili komadiće tamne čokolade.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Stavite u pleh za mafine kapice.
Pecite mafine oko 25 minuta. Kad su gotovi, prohladite ih, i služite.
Ovaj recept sam našla u nekom starom broju magazina Bon Appetit, bio je na naslovnoj strani, i toliko su mi se svideli ovi ombre kolači da sam morala da ih napravim. Odlučila sam da to bude za novogodišnju žurku, jer ovi kolači deluju svečano i veselo. Osim toga, skoro sam probala vrlo slične kolače, mnogo poznatije, koji se zovu Dugini kolači (Rainbow cookies), vrlo se slično prave osim što imaju čokoladnu glazuru, i različite boje. Moja komšinica ih je skoro spremala, baš sam uživala u njihovom ukusu. Možete da ih vidite na slici ispod. Izumeli su ih italijanski imigranti u Americi – boje kolača imitiraju italijansku zastavu.
Božićni kolači sa komšijske razmene kolača
Ovi kolači pored toga što su vrlo atraktivni, imaju veoma lep ukus. Treba vam neko vreme da ga osetite, sporo nadolazi, ali kad se to desi, budete pomalo ošamućeni od lepote. Sa toliko putera i marcipana, kako i ne bi. Tu je i savršeni džem za kolače, od kajsija, koji služi kao fil. Zaista je izuzetan kolač.
Promenila sam malo recept, jer u zelene kolače nisam stavila mača prah, a ni u roze, prah od suvih malina. Kolač ionako ima pun ukus, ovi dodaci bi bili suvišni.
Možete ove kolače da pravite u dve boje, kao ja, ali i tom slučaju morate da imate dosta manji pleh u kojem ćete peći kore, ili da uvećate količinu sastojaka.
Marcipan možete da kupite, ili da ga sami napravite. Vrlo se jednostavno sprema. Ako želite da saznate više o njemu, i u kojim kolačima se koristi, pogledajte ovaj moj članak.
Ako pak volite ombre efekat, pogledajte kako da dekorišete torte na ovaj način:
Jestive boje, zelena ili crvena (količina može da varira)
250g džema od kajsija
priprema:
Najpre napravite marcipan. U multipraktiku pomešajte bademovo brašno, šećer u prahu, vodu i ekstrakt badema. Mešajte sve dok ne dobijete gustu konzistentnu smesu.
Obložite pravougaoni pleh dimenzija 23x32cm papirom za pečenje.
Mikserom mutite marcipan, omekšao puter, šećer, ulje i so, 7-8 minuta. U tu ubacujte jaja, jedno po jedno, i mešajte sve dodatnih 5 minuta. Na kraju, dodajte brašno, smanjite brzinu miksera i mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Dobijenu smesu podelite na tri jednaka dela i svaki stavite u posebnu činiju.
Zagrejte rernu na 175 C (300 F).
Svakom delu smese dodajte jestivu boju, krenite od toga da dodate 2-3 kapljice prvoj činiji, to će biti najsvetlija nijansa. Promešjate sve dobro, trebalo bi da dobijete pastelnu nijansu. U sledeću stavite duplo više boje, i promešajte. U poslednju činiju stavite najviše boje, to će biti najtamnija nijansa. Što se tiče jestivih boja, teško je reći tačnu količinu, jer kvalitet i intezitet boja mogu da variraju. Važno je da dobijene nijanse budu upadljivo različite da bi se postigao dramatičniji efekat.
Stavite smesu sa najsvetlijom nijansom u pleh, dobro je izjednačite, i stavite pleh u rernu. Pecite koru 12-15 minuta. Kad je ispečena, ostavite je 2-3 u plehu, zatim je izvadite i pažljivo skinite papir za pečenje. Ostavite koru da se prohladi. Ponovite isto za sledeće dve kore u različitim nijansama.
Ređajte kolač – najpre stavite najsvetliju koru na foliju, preko nje stavite polovinu džema od kajsija, novu koru, pa opet džem, i na kraju najtamniju koru. Pokrijte kolač folijom sa svih strana, stegnite ga dobro, i stavite u frižider da se stvrdne preko noći.
Sutradan, odstranite ivice oštrim nožem, i secite kolač na jednake delove.
Ako postoji blogerka koja ima više recepata za kolače sa bademima od mene, neka se slobodno javi! Bademi su moja opsesija. Iako nisam odrasla na njima, jer kod nas ne raste badem, kad sam počela da ih koristim, najpre kao zamenu pšeničnom brašnu u želji da smanjim unos kalorija, odmah sam ih zavolela, i stalno ih koristim, i proširujem repertoar njihove upotrebe. Italijanska i španska kuhinja prednjače u korišćenju badema, njihovi kolačići sa bademima su mi omiljeni, i njih imam nekoliko na blogu – amaretti,ricciarelli, praznični kolačići sa bademima. To su sve manje-više isti recepti koji imaju male varijacije, i to pravi priličnu razliku. U suštini, to su sve kolačići sa marcipanom, koji se dobija tako što se bademovo brašno pomeša sa šećerom u prahu, i dodaju mu se belanci, ali može i voda. Uostalom kako se pravi marcipan i o njegovom poreklu možete da pogledate ovde.
Tako i ovi kolačići imaju bazu u marcipanu, ali i razne druge dodatke kao što su suvo voće, limunova korica, itd. Nemaju uopšte pšeničnog brašna u sebi. Uz to su pokriveni iseckanim bademima, mada su to mogli da budu i pinjoli. Ukus im je apsolutno neodoljiv. U to su se uverili kupci mojih kolača na nedavnom Božićnom bazaru.
Na božićnom bazaru
Bila je to impulsivna odluka, prijavila sam se da učestvujem na Božićnom bazaru u novoj školi moga sina. Osećala sam obavezu da i ja nešto doprinesem, budući da nisam skoro ceo semestar učestvovala ni u jednoj školskoj aktivnosti. I što da krijem, uživam da pravim kolače, pogotovo u ovo doba godine. Na kraju se ispostavilo da su ti bazari profi, da tu učestvuju mali biznisi koji non-stop idu po tim događajima. Za mene je to bilo novo iskustvo, ali sam odavala utisak prekaljenog učesnika, što i nije bilo teško, jer ljudi nisu mogli da odole mojim evropskim kolačima. Samo su obigravali oko našeg štanda. Moja ćerka je bila oduševljena idejom da mi bude asistent, i pomogla mi je naročito u dekoarciji štanda. Pravila sam kolače dva dana, i pitala se šta mi to treba, pa sam ih pakovala, kalkulisala cene, i na kraju smo ih stavile u kola i krenuli na bazar.
Bazar je bio odlično organizovan, doduše nismo dobili baš najbolje mesto, verovatno zato što smo bili početnici, ali nije to uticalo bitno na prodaju. Bilo je interesantno sresti različite ljude, bilo je tu i par mojih prijatelja, i uopšte se nisam umorila ćaskajući sa njima. Naravno, sve to je bilo propraćeno lekcijama mojoj ćerki kako da komunicira sa ljudima, tehnikama prodaje, prezentaciji, itd. Ja imam diplomu magistarskih studija iz biznisa (MBA), ali teorija nije isto što i praksa. Što se tiče direktne prodaje, tu vam ne treba puno škole, najvažnija je komunikacija sa ljudima. Ko je obdaren talentom da ume da priča i sasluša ljude, pri tome nije previše gord, ima dovoljno samopozdanja da ga ne uzbuđuje odbijanje, uporan je i dopadljiv, sigurno će biti uspešan u tom poslu. Nisu svi stvoreni za takvu karijeru, i zato su u Americi ti poslovi veoma dobro plaćeni. Moja ćerka je stidljiva u novom okruženju, inače je vrlo pričljiva, i mislim da je to za nju bilo vrlo važno iskustvo. Praksa čini čuda. Ona inače sa svojom drugaricom povremeno prodaje narukvice, koje same prave, ispred kuće, i generalno voli takve stvari.
Najpre, vrlo je važno imati dobar proizvod. Biraš koje ćeš kolače praviti u skladu sa prilikom i klijantelom. Zatim, važno je da proizvodi lepo izgledaju, i da su lepo upakovani. Takvi će uvek privući pažnju. Kako da dekorišete medenjake pogledajte ovde, a ovde kako da napravite dekorativne stakliće na njima.
Ali ni kvalitetan proizvod a ni usluga nisu dovoljni bez dobrog marketinga. Jedna od bitnih lekcija u prodaji je da ako imaš dobar proizvod u ponudi, podeli ljudima besplatne primerke, neka se sami uvere u to. Tako sam i ja uradila. Trebalo je da vidite rekacije ljudi kada bi probali semplove mojih kolača, Mmmmm! Tastes great! Delicious! Amazing! Realy good! Mislila sam da će ljudi zbog kovida da zaziru od takvih stvari, ali to nije bio slučaj. Naravno da će biti dobri kada su puni putera, mirisnih začina i uopšte najkvalitetnijih mogućih sastojaka. Pravila sam ih kao da ih spremam svojoj porodici. Prosečan Amerikanac retko ima priliku da proba nešto tako kvalitetno, oni obično kupuje te kolače po supemarketima, koji su puni jeftinog margarina i šećera, toliko su slatki da i nemaju ukus. I zato su tako jeftini. Sve iole kvalitetnije je dosta skuplje, to važi za sve u Americi.
Sledeća lekcija je prezentovati kupcima selling point, naći detalj zbog kojeg je proizvod tako dobar, nešto što ga izdvaja od ostalih. Pored toga što su domaći to su evropski božićni kolači. Pridev evropski je u Americi obično sinonim za kvalitetniju i sofisticiraniju hranu. Znam, sigurno mislite kako sugingerbread kolačiamerički, ali Amerikanci misle da su evropski, što i jeste tako, iako su u Americi vrlo popularni. Medenjaci su pravljeni sa miksom od čak pet začina i imaju u sebi mleveni crni biber i ušećereni đumbir. Wow!Lincer kolači su austrijski, i filovani su čak sa tri različita džema, od malina, jagoda i kajsija. Ljudi vole raznovrsnost i da mogu da biraju. Kolači od marcipana su gluten-free. Really? I samo su od marcipana pravljeni tako da su malo skuplji. Fascinirao ih je sastojak marcipan, zvučao im je veoma sofisticirano, što je i istina, ruku na srce. Iako je komad koštao 3 dolara, rasprodati su. Ljudi jesu osetljivi na cenu, ali to dosta zavisi i od mušterija, dobro je poznavati svoju klijantelu.
Zatim, ako ljudi kupe više proizvoda, punudi im popust. To je win-win situacije za obe strane. Tako da je dobro ponuditi različite veličine pakovanja. Mi smo prodavali pojedinačno kolače, ali i kombinaciju od tri, i imali smo u ponudi i kutiju sa deset kolača.
I na kraju tu je plaćanje. Nemaju ljudi puno keša sa sobom ovih dana, morali smo da im ponudimo i drugu opciju za plaćanje. Koristili smo aplikaciju Venmo, odštampali smo QR kod, i to nam je dosta pomoglo.
Ali tu se ne zaustavlja moja cookie avantura, čeka me još par događaja ovog i narednog meseca, i pravljenje još dosta kolača.
Kolačići od marcipana
Sastojci za oko 24 komada:
200g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
100g šećera u prahu
prstohvat soli
1 kašika izrendane limunove korice
80g suvih višanja/tešanja/brusnica, iseckanih
2 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
3 kašike meda
2 kašičice ekstrakta vanile
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za valjanje:
1 belance, umućeno
150g badema iseckanog na ljuske (radije ih kupite, nego da seckate sami badem)
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom u prahu i tome dodajte so, iseckano suvo voće i izrendanu koricu limuna. Sve dobro promešajte kašikom.
U drugoj posudi mutite 2 belanca mikserom, dodajući im med, dok ne dobijete gust sneg. Na kraju umešajte ekstrakt od badema i vanile.
Umućenim belancima postepeno dodavajte smesu sa bademovim brašnom, mešajući sve spatulom. Kad ste dobili koliko-toliko ujednačenu smesu, kašikom za sladoled vadite loptice testa, neka budu veličine oraha. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u umućeno belance pa u badem iseckan na listiće. Loptice ređajte po plehu.
Pecite ih u rerni oko 15 minuta, dok se listići badema ne zarumene.
Možete na kraju ove kolačiće da pospete i šećerom u prahu.
Celu jesen sanjam o kestenu, kako ću da ga pečem na grilu, i biće fino topao i ukusan, i moći ću lepo da ga oljuštim, biće baš kao nekada pečeno kestenje kupljeno kod uličnih prodavaca. I doživela sam to pre neki dan! Pojavilo se divno italijansko kestenje u obližnjem supermarketu, i nisam štedela novca. Posle sam od preostalog kestenja pravila omiljeni mi pire od kestena sa šlagom. I šta da vam kažem, beskrajno sam uživala!
Ne znam da li vam je dostupno kestenje koje je već skuvano i očišćeno, ako nije, neće vam biti teško da ga sami pripremite. Plus, veoma je zabavno peći ga, zamislite ovu zimsku idilu – sneg napadao, a vi na roštilju pečete kestenje, i pijuckate kuvanu rakiju.
Možete kestenje da pečete i u rerni, pa i da ga skuvate, ipak, ono ispečeno na grilu ima poseban šmek. Važno je i da se kestenje lako čisti, što ume da zavisi i od vrste, ali postoji dobar trik za to. Takođe, gledajte da nabavite kvalitetno kestenje, obično ako lepo izgleda, znači da je zdravo.
Kesten od pirea se vrlo lako pravi – kuvajte ga kratko u mleku ili vodi, i posle ga izblendajte. Možete da mu dodate vanilu, rum, čokoladu, ili puter, ako želite dodatnu aromu. Kesten od pirea možete samog da jedete, ali je najlepši sa šlagom.
Pire od kestena možete da koristite i za pripremu ovih poslastica:
Kada sam jela pire od kestena sa šlagom, prisetila sam se tih naših starih poslastičarnica, gde su se služile tradicinalne poslastice kao što su kesten pire, pa žito sa šlagom, sutlijaš, minjoni, tulumbe, baklave, zajedno sa limunadom i bozom, i gde se enterijer nije mnogo promenio u poslednjih par decenije, kao da je zamrznut u vremenu. Toliko sam ih se uželela da sam pokušavala da ih pronađem preko interneta, da vidim da li i dalje rade i kako izgledaju. Ako znate da neke još uvek postoje, javite mi, da ih posetim kad sledeći put budem dolazila u Srbiju.
Kako dobro ispeći kestenje
Oštrim nožem zasecite svaki kesten u obliku X, i to obli deo. Pazite, jer možete lako da se isečete. Stavite kestenje u vodu da tu odleži sat vremena. Tako će se posle lakše ljuštiti.
Zagrejte gril na srednju jačinu, i poređajte kestenje po rešetki. Pecite kesten 10-15 minuta, dok ga stalno okrećete hvataljkama, da bi se ujednačeno ispekao. Dužina pečenja može da varira, zato je najbolje da ga probate pre nego što ga sklonite sa vatre.
Služite kesten pošto se malko prohladi, najbolje uz neko dobro pivo.
Pire od kestena
sastojci:
250g kestenja, ispečenog ili skuvanog i očišćenog
300-350ml mleka / mleka od badema / vode (ako volite ređi pire stavite više tečnosti)
2-4 kašike šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika putera, opciono
za šlag:
300 ml slatke pavlake
5 kašika šećera u prahu
priprema:
U šerpicu stavite mleko ili vodu, šećer, kao i grubo rukama izmrvljeno ispečeno, ili skuvano, kestenje. Sve kuvajte na blagoj temperaturi, oko 20 minuta, dok se kesten ne opusti. Na kraju, dodajte ektrakt od vanile, ili rum. Sad sve to izblendajte ručnim blenderom dok ne dobijete fini pire. Imajte na umu da će da se pire zgusne tokom hlađenja. Ako vam je pire suviše gust, dodajte mu malo vrele vode ili mleka. Umešajte u to jednu kašiku putera, uvek je sve lepše sa njima.
Još dok je topao stavite pire od kestena u činijice u kojima ćete ih služiti.
Mikserom umutite slatku pavlaku sa šećerom dok ne dobijete šlag. Stavite ga u dresir vrećicu pa ga istisnite preko pirea od kestena.
