Ovo je revolucionaran kolač! Posebno za one koji su u ovo doba godine na dijeti. Kako sam pravila ove mafine, takođe bez šećera i brašna, počela sam da koristim isti metod i za druge kolače. I bez šećera kolač je dovoljno sladak i to zbog banana. Brašno od badema je odlična alternativa pšeničnom brašnu, može i da mu se doda bezglutensko brašno. Mašanje ručnim blenderom umesto miksera je super ideja, jer sa tako jaja vrlo brzo umute, pa se tako dobije izdašno testo. Što se tiče voća, možete razno da ga koristite, šta vam je dostupno i šta je u sezoni.
Ja sam pravila nedavno isti ovaj kolač sa jagodama i rabarbarom i super je ispao.
Voćni kolač bez šećera i brašna
sastojci:
4 veoma zrele banane (te su najslađe), iseckane
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
80g putera, otopljenog
Prstohvat soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičica sode bikarbone
1 kašičica ektrakta vanile
120g jogurta
130g brašna od badema
130g brašna bez glutena
Ili, 260g brašna od badema
150-200g bobičastog voća kao što su borovnice i maline
Za posip: listići badema
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Obložite papirom za pečenje kružni pleh, prečnika 23cm.
U jednoj činiji pomešajte brašna, ili samo bademovo brašno, praškom za pecivo, sodom i solju. U drugoj činiji stavite jaja, iseckane banane, otopljen puter i sve do izmiskajte ručnim ili običnim blenderom. U to umešajte ekstrakt vanile i jogurt. I na kraju postepeno dodavajte brašno i sve dobro promešajte spatulom. Ukoliko testo nije dovoljno gusto, dodajte još brašna. Prebacite smesu u pleh pa po testu rasporedite voće. Pospite sve listićima badema i stavite u rernu da se peče.
Pecite kolač oko 50 minuta. Čačkalica treba da izađe čista kad se ubode u testo.
Nemojte da vas zavara izgled ovog kolača, u pitanju je vrlo jednostavna poslastica. To je jedan od onih kolača koji veoma prijaju uz kafu ili čaj, često ćete ih naći u kafeima, ali ovog puta sa ljubičastim šarama, i neodoljivim ukusom limuna. Mramorni kolač, tako ga zovu. Uvek je zanimljivo videti kakve će šare ispasti pošto se kolač ispeče.
Inače, imala sam dosta dehidriranih borovnica pa sam htela da ih iskoristim, one se obično koriste za dobijanje prirodne ljubičaste boje i ukusa borovnica. To nije klasično suvo voće, zapamtite, kad se samelje bude kao prah. Ranije sam dehidrirano voće dosta koristila za pravljenje raznih kremova, makaronsa, posipa, itd. Ako volite da spremate kolače i torte, obavezno ga probajte, neke od ideja možete da pronađete na ovom blogu:
Ima još jedna stvar koju bih vam preporučila osim ovog kolača, a to je knjiga Klara i Sunce (Klara and the Sun) britanskog pisca Kazua Išigura. Vrlo retko se desi da me savremena literatura oduševi, ali pošto sam veliki ljubitelj ovog pisca, ne mogu da kažem da je to bilo neočekivano. Roman se bavi vrlo aktuelnom temom koja dosta uznemirava ljude, mada mislim da se generalno preteruju sa strahom da će roboti i veštačka inteligencija zameniti ljudska bića. Velika promena se već desila sa pojavom interneta i pametnih telefona, ChatGPT i slični servisi su više kao neko pomagalo da dobijemo “sažvakanu” informaciju na jednostavan i brz način. Ipak, mislim da nije daleko dan kada ćemo imati robote kao prijatelje i emotivnu podršku, zbog sve veće usamljenosti i poslednjih godina vrlo primetnog nedostatka tolerancije prema drugima.
Klara je ipak specijalan robot, skoro kao čovek, njena požrtvovanost i ljubav prema svojoj vlasnici je veoma dirljiva. Iako je robot, ne možeto da ne saosećate sa njom i da volite Klarinu naivnost i neiskvarenost. Roman ima puno zanimljivih tema kojima ćete se često vraćati. Ja bih izdvojila – nesebičnost i požrtvovanost. Možda je danas teško zamisliti da ima ljudi kojima je to smisao života, zato što smo svakodnevno bombardovani samoživim i narcisoidnim ponašanjem, ali zaista postoje ljudi kojima je smisao života da se žrtvuju za ljude koje vole, i ne traže ništa zauzvrat, to ih čini srećnim. Ko je čitao prethodna dela ovog pisca kao što su fantastični romani Ne daj mi nikad da odem (Never Let Me Go) i Ostaci dana (The Remains of the Day), zna da su motivi nesebičnost i lojalnost veoma česti u njegovim delima.
Stil pisanja je veoma jednostavan, ali vrlo napet, stalno iščekujete da će nešto vrlo važno da se desi. Kazuo ume da pravi atmosferu svojim pisanjem, skoro da se osećate kao učesnik njegovih romana. Čak i kad završite sa čitanjem njegovih knjiga, one još dugo ostaju u vama.
Mramorni kolač sa borovnicama i limunom
sastojci:
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
150-180g šećera
100ml ulja
200g grčkog jogurta ili kisele pavlake
1 kašika izrendane kore limuna
1 kašika ekstrakta vanile
300g brašna
1/2 kašičice soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
30g dehidriranih borvnica
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh, dimenzija 23 x 11 x 6 cm, papirom za pečenje.
Najpre sameljite dehidrirane borovnice.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice limuna, ekstrakt vanile, ulje, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju podelite smesu u dve činije. U jednu činiju stavite samlevene dehidrirane borovnice i pomešajte sa testom. Možete dodati i hranu za boje, par kapljica plave i crvene, ako želite primetnu ljubičastu boju.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 2-3 kašike bele smese stavite na dno pleha, u sredini, pa preko toka stavite 2-3 kašike ljubičaste smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Postepeno će smesa ispuniti ceo pleh, na kraju par puta udarite pleh o radnu površinu da bi se sve ravnomerno rasporedilo. Pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Ukoliko ste ljubitelj peciva od lisnatog testa, a mrzi vas da ga spremate tri dana, onda je za vas brzo lisnato testo pravo rešenje. Veoma podseća na pravo lisnato testo, pravi se od istih sastojaka, lista se, topi u ustima i nedoljivo miriše na puter. Vrlo se jednostavno sprema, ima malo posla oko razvijanja testa, ali traži mnogo manje strpljenja od pripreme pravog lisnatog testa. Ovo testo možete da koristite za pripremu raznih stvari, ali meni su kiflice prvi izbor. Posebno ako su punjene mojim omiljenim brzim džemom od borovnica. Inače, kiflice možete da punite bilo kojim džemom, pa i čokoladom.
Stvari koje možete da spremate sa ovim testom, kojeg još zovu rough puff ili blitz puff pastry, je poduži:
Ako pak volite kuhinjske izazove onda ovde pogledajte recept za kroasane od lisnatog peciva.
Kiflice sa brzim lisnatim testom
Pošto nije lako rečima opisati ceo proces rada, najbolje je da prostudirate slike na kraju recepta, ili pogledajte moj novi video.
sastojci:
250g prosejanog brašna
1/2 kašičice soli
2 kašike šećera u prahu
200g putera, tek izvađenog iz frižidera, iseckanog na manje kocke
60ml ledeno hladne vode
umućeno jaje za premaz
šećer u prahu za služenje
priprema:
Prosejanom brašnom dodajte so i šećer u prahu, i sve dobro promešajte. Hladan puter isecite na kocke i rukama utrljajte u brašno, kao kad pravite skonse, ali gledajte da ostanu veći komadi putera, da smesa ne bude sipkava, jer ćete tako dobiti slojevito pecivo.
Zatim postepeno dodajte ledenu hladnu vodu dok mešate smesu. Kad ste dobili koliko toliko ujednačenu smesu prebacite je na radnu površinu, oblikujte u pravougaonik, obložite plastičnom folijom i držite u frižideru 30 minuta da se ohladi.
Zatim ohlađeno testo stavite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i razvijajte testo uz pomoć oklagije. Testo će izgledati prošarano puterom, kao mramor. Ukoliko naiđete na lepljivi komad putera, samo ga pospite sa malo brašna i nastavite sa razvlačenjem. Kad dobijete pravougaonik dimenzija 15 puta 45 cm, preklopite ga kao pismo na tri dela, pri tome kuhinjskom četkom odstranite višak brašna sa testa. To bi bilo prvo savijanje testa.
Zatim rotirajte testo za 90 stepeni i počnite ponovo da ga razvijate, po široj strani. Ponovite sve isto još tri puta, kad ste dobili pravougaonik sa željenim dimenzijama, presavijte ga na tri dela, opet rotirajte za 90 stepeni pa onda razvijajte i tim redom.
Kad ste testo četiri puta presavili, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 20 minuta.
Zatim razvijte testo još jednom, zatim ga isecite na 8 trouglova uz pomoć noža ili alatke za sečenje pice.
Punite testo džemom ili čokoladom.
Poređajte testo po plitkom plehu kojeg ste obložili papirom za pečenje.
Na kraju premažite testo umućenim jajetom i stavite pleh u zamrzivač ili frižider na 10-15 minuta pre nego što će otići u rernu.
Za to vreme zagrejte rernu na 200C (400). Pecite kiflice u zagrejanoj rerni, na srednjoj rešteki, oko 25 minuta. Kada korica postane tamno zlatna znači da su kiflice gotove.
Pre služenja ih pospitea šećerom u prahu i uživajte u njima najbolje uz kafu.
Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču.
Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.
Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.
Slatke pitice sa borovnicama
Sastojci za testo za 12 pitica:
150g brašna
2/3 kašičice soli
1/2 kašičice praška za pecivo
220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
120g kisele pavlake
Za punjenje:
200g borovnica, svežih ili zamrznutih
2 kašike gustina
5 kašika šećera
Prstohvat soli
Nastrugana kora 1 limuna
1 jaje, umućeno, za premaz kore
okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm
Tanki pleh, obložen papirom za pečenje
Priprema:
Najpre umesite koru – promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.
Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.
U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.
Zagrejte rernu na 215C (425F).
Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.
Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.
Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.
Farma cveća
Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari.
Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.
Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.
Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.
Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu nekretnina.
Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?
I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.
Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.
Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.
Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.
Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, CharlotteRoyale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.
Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:
Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.
Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.
Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.
Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.
Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.
Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.
Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!
Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.
Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.
To je baš lepo, zadovoljna sam ja.
Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.
Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.
U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.
Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.
Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.
U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.
U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.
Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.
iPana kota (Panna cotta) je neverovatno jednostavna poslastica za pravljenje. Toliko se lako pravi da i nemušti početnici mogu da je naprave bez problema. Ono što je najvažnije izgleda “namunjeno”, kao da je pravljena u nekom fensi restoranu, pogotovo ako je lepo dekorišete voćem, džemom, sirupom ili kremom.
Recept za pana kotu traži samo par sastojaka – mleko/slatku pavlaku, šećer, želatin i vanilu, ili neki drugi ukus. Ovaj poslednji sastojak može da varira i u tome je lepota pana kote. Evo par ideja: mača prah, ukus kafe, limuna, čokolade, nane, karamela, nutele, itd. Ovaj moj je sa ukusom borovnice zbog toga što sam htela da potrošim prah od dehidriranih borovnica koji mi se vuče po kuhinjskim policama. Ko je u mogućnosti da nabavi dehidrirano voće (freeze dried fruits), obavezno neka ga koristi, jer daje odličan prirodan ukus i boju raznim kremovima, kolačima, itd. Meni je to bilo jedno od većih otkrića u kuhinji.
Što se tiče mleka, ono se često kombinuje sa slatkom pavlakom, jer je ona gušća i bogatijeg ukusa. Međutim, ako vam je to problem možete da koristite alternativu u vidu kokosovog mleka, koje je prilično gusto, kao što sam ja to učinila. Ukoliko koristite mleko i slatku pavlaku onda stavite 400ml slatke pavlake i 250ml mleka.
Takođe, dekoracija je vrlo važna kod pana kote. Možete da je služite i u staklenim čašama ili teglicama, ipak meni se najviše sviđa kada se oblikuje u malim činijicama, pa onda prevrne na tanjir. Uz pana kotu možete da služite brzi voćni džem ili da stavite sveže voće, sa sirupom ili šlagom. Kombinacije su bezbrojne, najvažnije je da će ostaviti poseban utisak na onoga kome ste spremali ovu poslasticu. Ja sam jednom prilikom pravila pana kotu sa mača prahom, pa sam je služila uz nešto što je je ličilo na vrlo tanku orasnicu, ali sa crnim i belim susamom.
Inače, pana kota je italijanski slatkiš koji je nastao negde sredinom prošlog veka i to na severu zemlje. Vremenom se njena popularnost proširila, i danas se često služi po restoranima u Americi.
Pana kota od borovnica sa kokosovim mlekom
Sastojci za 6 komada:
1 kašika želatina u prahu
650ml kokosovog mleka (ili 400ml slatke pavlake +250ml mleka)
50g šećera
1 kašika ekstrakta vanile
Prstohvat soli
1 1/2 kašike praha od dehidriranih borovnica (freeze dried blueberries)
Za brzi džem:
Šaka borovnica
2 kašike šećera
Priprema:
Zagrejte kokosovo mleko ili slatku pavlaku/mleko. Dodajte mu šećer, so, prah od borovnica i ekstrakt vanile.
Dok se mleko greje u maloj činijici stavite želatin u dve kašike hladne vode. Posle 2-3 minuta, kad se želatin bude rastopio, zagrejte ga u mikrotalasnoj rerni na 30 sekunde. Dodajte ga vrućem mleku, koje samo što nije provrilo. Mikserom pomešajte želatin sa mlekom.
Rasporedite dobijenu smesu u šest malih činijica koje se prethodno navlažili, i ostavite pola sata da se prohladi, a zatim činijice stavite u frižider da se krem hladi 3-4 sata.
Pre nego što ćete poslužiti pana kotu, napraviti brzi džem od borovnica. U manjoj šerpici zagrejte borovnice sa šećerom, posle par minuta borovnice će da puste sok i da se sjedine sa šećerom, tada su spremne za služenje.
Izvadite činijicu sa pana kotom, stavite je u sud ispunjen toplom vodom, a posle 15 sekundi boravka u toploj vodi, prevrnite je na tanjir za služenje. Preko pana kote stavite brzi džem od borovnica, i uživajte u zanosnoj kremasto-voćnoj poslastici.
Dok mi imamo čajne kolačiće, Amerikanci imaju Coffee cakes, kolače koji se služe uz kafu. Naravno da ima bezbroj kolača koji se jedu uz kafu, ipak oni koji nose naziv Coffee cakes su specifični, jer ima nekoliko stvari koje su tipične za ovu vrstu kolača.
Skoro da imaju obavezan hrskav posip (streusel), koji se sastoji od brašna, šećera i putera, često im se dodaje cimet, zatim orasi, pikani ili bademi. Ne mora nužno da bude voća u kolaču, često se filuju sa cimetom, šećerom i orasima, ali pošto su malo suvlji nije loše da se nađu. U testo se stavlja i mleko, ali sa kiselom pavlakom ili jogurtom je najbolji. Obično se prave kružnog oblika ili sa rupom u središtu. Često se serviraju uz šlag, i mogu da traju dugo, zato su između ostalog popularni u kafeima. Pored toga što se ovaj kolač služi kao dezert, jede se za doručak ili za užinu.
Ono što je najvažnije da se pomene u vezi ovog kolača je to da se veoma jednostavno pravi i da je veoma ukusan. Možda se ovaj kolač ne bi ni našao na mom blogu da nedavno moji gosti nisu bili toliko oduševljeni kada su ga probali, Ivana, this is so good! A na pravljenje tog kolača sam potrošila najviše 20 minuta.
Tvrdim da su borovnice i limun fatalna kombinacija u kolačima. Svaki put kad pravim nešto sa borovnicama tu je i limunova korica, nema šta da razmišljam. Jednom sam napravila sjajnu tortu od borovnica i limuna, iako sam je sama smislila nisam baš sigurna da sam dobro zapamtila mere, dok je ne budem ponovo pravila, nažalost ne mogu da je stavim na blog. Ipak, na blogu je još vrlo sličnih stvari sa borovnicama kao što su ovi Mafini sa borovnicama i Skonsi sa borovnicama i limunom.
Borovnice su najbolje kada su sveže, one zamrznute su manje aromatične. Divlje borovnice imaju najbolji ukus, ali ih je teško naći. Retko se nalaze one slatke, zato često pomislim da je trebalo da ih uvaljam u šećer u prahu pre nego što sam ih dodala testu. Prilično sam sigurna da alternativa borovnicama mogu da budu višnje, ali pošto nemam one zamrznute moram da čekam rano leto da bih to potvrdila. Možete i vi da probate sa zamrznutim višnjama pa mi javite rezultat.
Kolač sa borovnicama i limunom
Sastojci za posip:
60g šećera
60g brašna
Prstohvat soli
1/2 kašike naredane limunove korice
60g putera, iseckanog na manje kockice
za testo:
260g brašna
Prstohvat soli
2 kašičice praška za pecivo
150-180g šećera
60g putera, na sobnoj temperaturi
2 jajeta
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašika naredane limunove korice
2 kašike limunovog soka
6 pune kašike kisele pavlake ili 120ml jogurta
300g svežih ili odleđenih borovnica + 1 šaka borovnica za gornji sloj kolača
Za služenje: ulupana slatka pavlaka iliti šlag
Priprema:
Najpre izrendajte koru limuna, oko 2 komada, koje ste dobro oprali u vodi, najbolje je da nabavite organske.
Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite kružni pleh tako što ćete ga podmazati i posuti brašnom.
Napravite posip tako što ćete prstima umešati kockice putera sa mešavinom brašna, šećera, soli i izrendanom koricom limuna.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, tome dodajte jedno po jedno jaje, na kraju umešajte varjačom pavlaku, brašno, postepeno, ekstrakt vanile, sok i koricu od limuna. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte borovnice, pažljivo ih mešajući.
Tu smesu stavite u pleh za pečenje, ravnomerno je rasporedite, a zatim pospite posipom, pa šakom borovnica (uvek je lepo da se vidi sa čime je kolač pravljen). Pecite kolač na srednjoj rešetki 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi služite ga, najbolje uz šlag.
Ovde pogledajte i video kako da napravite ovaj kolač sa borovnicama i limunom.
Konačno sam uspela da ih uslikam, tri preostala. To je jedno od onih peciva koja brzo nestanu, koje čak ne stignete da preneseta sa pleha, u kojem su se pekli, na tanjir za služenje. Pogotovo ako ih spremate za doručak. Skonsi su zaista fantastični ako se dobro spreme, što, ruku na srce, i nije posebno teško.
Meni se iskreno najviše sviđaju skonsi sa borovnicama i koricom limuna, mada sam otvorena za razne druge kombinacije kao što su maline i bademi. U njih može da se stavi razno sveže ili suvo voće, zatim komadići čokolade, a super su i kad su slani.
Ovo pecivo je još jedna varijacija na temu quick bread, poteklog izBritanije. Ranije na blogu sam postavila recept za slane američke pogačice (biscuits), a skoro je bio i recept za engleske skonse, koji su tradicionalno okrugli i služe se sa džemom. Ovi skonsi sa borovnicama su popularna verzija ovde u Americi. Obično su trouglastog oblika i prave se sa svežim voćem. Skonsi po pravilu nisu previše slatki, i zato se služe sa šećerom u prahu ili sa nekim slatkim prelivom, ili se služe sa džemom.
Kao što predpostavljate ovi skonsi su super za doručak, mada možete da ih služite i kao dezert.
Skonsi sa borovnicama i limunom
Sastojci za 16 komada:
520g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
2 kašike strugane korice limuna
170g putera, iz frižidera, iseckanog na manje kockice + 20g otopljenog za premazivanje
4 jaja
100g šećera
120ml jogurta
2 kašičice ekstrakta vanile
200g borovnica, oprane i dobro osušene
Šećer u prahu za služenje
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i iseckanu limunovu koricu.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt, ekstrakt vanile, šećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu, ne predugo, puter ne treba da se zagreje. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu, na kraju umešajte borovnice, nemojte previše da mašate.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom, i formirajte krug od njega, debljine oko 2.5cm. Oštrim nožem isecite krug na 16 trouglastih delova i prebacite ih na pleh, neka bude malo prostora između njih jer će tokom pečenja nadoći. Premažite gornju površinu skonsa otopljenim puterom i pecite ih oko 20-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu. Neka se malo ohlade i onda ih služite sa šećerom u prahu. Super su uz jogurt.
Predivna voćna pita koja se takvom brzinom pojela da sam jedva uspela da je fotografišem. I to što vam izgleda na fotografiji kao da ju je neko čupkao, i jeste, moja ćerka jednostavno nije mogla da se uzdrži. Pita od borovnica sa gotovim korama se brzo pravi, ali još brže jede.
Skoro mi je palo na pamet da probam da kombinujem borovnice, tipično američko voće, sa gotovim korama, prošlo leto sam uživala u sličnoj piti sa šljivama i čokoladom. I borovnice su malo kiselkaste, slično kao višnje (vidi Pitu sa višnjama), a imaju i lepu boju, bila sam sigurna da će pita sa njima biti neodoljiva.
Ima jedan tajni sastojak koji sada uvek koristim kada pravim bilo šta sa borovnicama – burbon, američki viski. Ako ne možete da ga nabavite, ništa strašno. Takođe, tu je i obavezna korica limuna koja se mnogo lepo slaže sa borovnicama.
Vi možete da savijate gotove kore na klasičan način, ali meni se ovi spiralni zamotuljci toliko dopadaju da sad sve pravim u tom obliku kada koristim gotove kore. Nekako mi pita tako lepše izgleda i ne moram da je sečem.
Da, sveže borovnice su bolje od zamrznutih, jer ove poslednje imaju razblažen ukus. Čak i sveže borovnice variraju u ukusu, najlepše su one izrazito aromatične i slatke.
Možda vam pomogne ovaj video da lakše napravite ovu pitu.
Pita od borovnica sa gotovim korama
Sastojci:
1 pakovanje gotovih kora
900g svežih borovnica
170g šećera
Strugana korica jednog celog limuna
1 1/2 kašika burbona, opciono
150g putera, otopljenog
3 kašike griza, Plazme ili brašna od badema
Za služenje: šećer u prahu
Priprema:
Uključite rernu na 205C (400F). Pleh premažite puterom.
U jednoj većoj posudi pomešajte borovnice sa šećerom, limunovom koricom i burbonom.
Svaki zamotuljak pravite od dve kore. Najpre prvu koru celu premažite otopljenim puterom, koristite kuhinjsku četkicu, zatim pospite grizom, Plazmom ili bademovim brašnom. Stavite sledeću koru preko, i nju premažite puterom, pospite grizom, i na kraju stavite borovnice, oko 2-3 kašike. Zatim zarolajte kore, ali po dijagonali, i na kraju zarolajte u spiralu. Isto uradite sa preostalim materijalom.
Na kraju, kad ste ispunili pleh, premažite preostalim puterom zamotuljke. Pecite pitu u rerni oko 23-25 minuta dok kora ne porumeni. Tokom pečenja desiće se da sokovi iz borovnice izađu iz zamotuljaka, ništa ne brinite, formirani džem se neće zalepiti za pleh.
Kad je pita gotova, neka se malo prohladi, a zatim je služite posutom šećerom u prahu.
Odgovor je jednostavan – zato što sadrže puno voća, i lako se prave. Ovog leta jedva da sam pravila nešto što nije bilo američka pita, eto toliki sam njen ljubitelj.
U jednom od ranijih postova na blogu pisala sam o onim klasičnim američkim pitama, ali ovaj put akcenat je na onim koje nemaju uobičajno testo, već se voće kombinuje sa biskvitnim testom (kobler), ili smesom koja se često sastoji od brašna, ovsenih pahuljica, putera i šećera zajedno sa cimetom i oraščićem (krambl, krisp). To je veoma tradicionalan dezert, nastao u danima nastajanja američke nacije, kada je bilo dosta oskudice materijala za pripremu poslastica, što se može naslutiti. Crisp, crumble, cobbler, brown Betty, slump, grunt… nazivi veoma variraju. Nisam čak sigurna da se mogu podvesti pod naziv pite, ali nisam našla srećniji termin.
Ima jedna stvar koja im ne ide u prilog a to je da se ne seku lepo, radije se zahvataju kašikom i sipaju u tanjir. Ipak, kad probate to voće sa posipom, pa još kad mu dodate sladoled od vanile, što se ovde skoro uvek radi, ima da vam čulo ukusa doživi neviđenu radost. Zato što ima toliko voća ja se sve nešto tešim, jeste slatko ali sigurno je i zdravo:)
Recept za ovaj predivan Milkicin Cramble sa jagodama i rabarbarom možete da nađete takođe u magazine Mezze i to ovde.
Krisp sa borovnicama, bademom i kardamonom
Kiselkasto-slatki ukus borovnica, hrskava tekstura ovsenih pahuljica i badema, a tek miris kardamona, koji se širi iz rerne, najbolja su preporuka za ovaj slatkiš.
Sastojci:
1kg (količina može da varira) svežih borovnica, mogu i zamrznute
100g šećera
Sok od 1/2 limuna
1 kašika gustina
za posip:
100g brašna
100g ovsenih pahuljica
50g sirovih badema, krupno iseckanih
70g braon šećera
Prstohvat soli
3 komada kardamon mahuna, izvadite semenke i u avanu ih malo istucajte
1 kašika ekstrakta vanile
1/2 kašičice praška za pecivo
113g putera
Sladoled od vanile za serviranje
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). U posudu u kojoj ćete peći krisp stavite borovnice i pomešajte ih dobro sa lumunovim sokom, šećerom i gustinom.
U drugoj posudi pomešajte brašno, ovsene pahuljice, bademe, braon šećer, so, kardamon, vanilin ekstrakt, prašak za pecivo i na kraju dodajte puter koga ste iseckali na sitne kockice. Sve lepo pomešajte, najbolje rukama. Tu smesu stavite preko borovnica.
Pecite krisp oko 1 sat. Služite ga toplog sa sladoledom od vanile.
ps. moja ćerka je uspela da se uvuče na moj blog. Nije mi dala da na miru islikam krisp. Neustrašiva, nemirna i nametljiva… eto takvo je moje omiljeno stvorenje.
