Za vikend smo bili na farmi. Obično leti ne posećujemo farme, ali ove godine smo uskraćeni za putovanja i druge aktivnost, pa smo rešili da tamo pobegnemo od svakodnevice. Glavna ideja je bila da beremo voće, jer ubrano voće je najslađe. Pogledali smo kalendar berbe, pozvali telefon na kome smo dobili informaciju šta je od voća u ponudi za taj dan, bile su to nektarine, i uputismo se ka farmi. Posle sam razmišljala šta ću sa toliko voća – nešto sam razdelila, pravila sam vrlo interesantne mafine čiji recept sledi, zatim krambl od breskvi, pa sok, i na kraju pekmez.
Farma je nekih 45 minuta vožnje od grada, u ruralnom je delu Merilenda, ogromna je, ima u ponudi čak i berbu višanja, ali smo zakasnili. Veoma je lepo uređena, ima i puno životinja, koje su mnogo simpatične, vrlo su opuštene sa ljudima.
Do voćnjaka se vozite traktorom, ako majstor nagazi na gas, može da bude vrlo uzbudljiva vožnja. Pre par godina smo ovde brali jabuke i bundeve.
A voćnjaci su nepregledni. Nekom voću je prošla sezona, a neko tek treba da sazri, kao recimo šljive. Na početku svakog reda stoje nazivi sorte voća. Nektarine koje smo mi brali su bile honey glaze sorte, i stvarno su bile nestvarno slatke i pamalo prijatno kisele, tako su lepo mirisale, i bile su pune soka, i sa izrazito crvenom korom.
Malo sam se razočarala jer nismo brali klasične breskve, ali nektarine su možda još bolje, jer imaju tvrđu i otporniju koru, sve ostalo je kao kod klasičnih breskvi.
Inače, breskve su moje omiljeno letnje voće. Uvek su imale poseban status u bašti mojih roditelja. Tako su osetljive i kratko traju, zato ih u prodavnicama gotovo uvek prodaju nezrele. Zaista je teško naći zrele i lepe breskve, obično se prepoznaju po mirisu.
Mi nismo imali veliki plac, ali naše voćke su proizvodile zavidan prinos, zahvaljujući pre svega mom tati koji uživa u tom poslu. Sećam se, leti bi svaki dan nakupili raznog voća iz bašte, nismo ništa kupovali. To mi danas deluje neverovatno, kao luksuz, ali nekada sam to uzimala zdravo za gotovo. Uvek smo imali viška voća, pa je moja mama pravila razne džemove i sokove, dok je tata pravio tri vrste rakija – od šljiva, kajsija i jabuka.
Mafini sa nektarinama i pšeničnim mekinjama
Pokušala sam da napravim mafine koji podsećaju na krisp ili krambl, otuda posip. I samo testo se razlikuje od klasičnih mafina jer sam ih pravila od pšeničnih mekinja i brašna od badema. Dobila sam na kraju mafine fine, rastresite, teksture sa divnom aromom breskvi, i zdravije od uobičajnih. Nama su se baš svideli, nadam da će i vama.
2-3 nektarina, zrelih, ali ne previše mekanih, iseckanih na manje komade
2 jajeta
120-150g šećera
120ml ulja
1 kašičica ektrakta vanile
3 kašike rikote ili kisele pavlake
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Rasporedite korpice za mafine po plehu. Najpre napravite posip, pomešajte sve sastojke sa omekšalim puterom. Zatim pomešajte mekinje i samlevene bademe, i dodajte im soli i prašak za pecivo.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, i kad se smesa udvostruči, dodajte ekstrat vanile, ulje, rikotu ili kiselu pavlaku, i na kraju smesu sa mekinjama, i varjačom sve izmešajte. Smesu rasporedite po korpicama za mafine, zatim u nju ubacujte komade breskvi, i preko toga stavite posip, a i po koji preostali komad voća.
Pecite mafine u rerni 25-27 minuta. Kad su gotovi služite ih ohlađene.
Ukoliko živite blizu okeana ili mora, i imate mogućnost da nabavite sveže morske plodove, gledajte da sami kod kuće pripremite jastoga. To je značajno jeftinija opcija nego da ga naručujete u restoranu morske hrane, gde je to često ubedljivo najskuplje jelo na meniju.
Pokazaću vam kako da jastoga spremite na najjednostavniji način, uz to kako se čisti i kako se služi. Kao što ćete videti, uopše nije komplikovano, doduše ima dosta posla oko vađenja mesa, ali što se tiče služenja zapamtite, što jednostavnije, to bolje. Otopljeni puter, limun, skuvani kukuruz ili krompir, je sve što vam treba, jer ukus jastogovog mesa, koji je zaista nešto posebno, ne treba ničim narušavati.
Nećete se preterano najesti od jastogovog mesa, jer ga nema previše, ali dugo ćete pamtiti taj neodoljiv ukus. Ipak, ako preostane mesa, zamotajte ga i čuvajte u frižideru dan-dva. Od tog mesa kasnije možete da napravite čuvene američke sendviče sa jastogom, lobster rolls, ili čorbu, lobster bisque. Ovo prvo jelo je moj apsolutni favorit, ali ga nije lako naći dobro pripremljenog.
Mi smo spremali ove jastoge sa slika pre neki dan, za godišnjicu braka. Nabavili smo šest manjih komada, što je dovoljna količina za četvoročlanu porodicu.
Ako ste ljubitelj rakova, pogledajte moje članke o krabama i gamborima.
Vrste jastoga
Jastoga ima svuda gde ima vode, ali njihov kvalitet varira od toga da li žive u toplom ili hladnom moru ili okeanu. Ovi u hladnijim krajevima su cenjeniji, posebno vrsta koja živi na istočnoj obali Kanade, i severoistočnoj obali Amerike, recimo oni iz savezne države Mejn se smatraju najukusnijim. Njih možete da vidite na slici. Ima ih i na Jadranu, ali izgledaju drugačije, bez klješta su.
Takođe, jastozi se razlikuju po debljini oklopa, kojeg s vremena na vreme menjaju. Oni sa tanjim oklopom su ukusniji, ali ih je teško transportovati, zato ćete najverovatnije u prodavnici naći one sa tvrdim oklopom.
Jastozi se razlikuju i po veličini, oni manji od oko pola kilograma imaju mekše i slađe meso od onih starijih i krupnijih.
Kupovina
Ja izbegavam da kupujem zamrznute plodove mora, ali ako vam je to jedina opcija, onda šta da se radi. Retko viđam u prodaji celog jastoga zamrznutog, radije njegov rep, u kojem inače ima najviše mesa. Čak ni kod mene nije lako naći prodavnicu u kojoj se prodaje živ jastog, iako ima puno restorana u kojima se služi.
U prodavnici će vam prodati žive jastoge koji imaju gumice preko klješta, iz razumljivog razloga, u papirnatoj kesi, i tako možete da ih čuvate u frižideru jedan dan, ali najbolje je da ih odmah spremite.
Kao i krabe, jastozi pošto uginu, ispuštaju neki enzim koji uništava meso, zato se odmah kuva ili se zamrzne za kasnije.
Način pripreme
Postoji više načina pripreme jastoga – kuvanje, grilovanje, dinstanje i kuvanje na pari. Kuvanje je najjednostavniji način, naročito za početnike.
Ima jedna neprijatana stvar u vezi spremanja jastoga a to je da morate da mu oduzmete život. Neko ih stavi živog u kipuću vodu, neko zabode oštar nož u središte njegove glave, kao što ja to radim, jer to navodno izazove trenutnu smrt.
Tokom kuvanja iz jastoga će izaći neka bela smesa, to je njegova krv. Ako se zadrži na jastogu, i to vam smeta, uklonite je krpom.
Ali pre toga morate da zagrejte vodu u velikom loncu, oko 5 litara, u to dodajte 5 kašika soli (najbolje morske). Kada voda počne da ključa ubacite jastoga ili jastoge u lonac glavom na dole. Ukoliko su od oko pola kilograma, ubacite dva komada da se kuvaju. Dužina kuvanja zavisi od veličine jastoga. Važno je da ne prekuvate meso, jer u tom slučaju neće biti glatko i sočno. Isto tako meso ne sme da bude nedovoljno pečeno. Inače, jastog tokom kuvanja potpuno promeni boju, postane crven.
Mi smo kuvali dva jastoga od pola kilograma 7 – 8 minuta. Postoje vrlo različite preporuke za vreme kuvanja jastoga, zato je možda najbolje da prvo skuvate jedan jastog i uverite se da li se dobro skuvao, pa prema tome da odredite vreme kuvanja ostalih.
Kad ste izvadili jastoga iz vode, ostavite ga par minuta da se ohladi, nemojte da ga stavljate pod hladnu vodu ili slično.
Način čišćenja
Ja ću probati da vam u slikama dočaram kako to izgleda, ali možda je najbolje da vidite kako čuveni kuvar, Gordan Remzi, to radi, pošto smo i mi bili njegovi učenici.
Vađenje mesa iz jastoga je prilično messy job, trebaće vam i par alatki, ali ne dajte se obeshrabriti.
Najpre odvojite rep od tela, blagim zavrtanjem levo-desno.
Stavite rep u krpu i rukama ga blago stiskajte dok oklop ne počne da puca.
Uklonite sav oklop sa mesa. Kao što možete da vidite na slici dobro skuvan jastog ima belo i glatko meso. Ukoliko se na mesu nađe nešto od unutrašnjih organa, uklonite to.
Meso sa glave i trupa se ne jede, jedino meso sa repa, klješta i nogu.
Skinite klješta pa ih prelomite po zglobovima.
Klješta zasecite oštrim nožem, jer ćete tako lakše da ih slomite, i izvucite meso.
Što se tiče nogu, najbolje da ih isečete makazama po zglobovima, a onda da pređete oklagijom preko svakog komada nebili istisnuli meso.
Jedan od najlepših američkih sendviča kome se radujem svakog leta. Nastao je u Novoj Engleskoj, posle mu se popularnost proširila širom zemlje. Može da se služi topao ili hladan, kao u ovom slučaju.
Salata za dva sendviča:
1 šolja mesa skuvanog jastoga, isečenog na krupnije komade
2 kašike majoneza
2 stabla celera + lišće
2 kašičice soka od limuna
2 kašike iseckanog svežeg peršuna ili vlašca
So i biber prema ukusu
Dve kifle (možete da koristite francuski baget)
Priprema:
Pomešajte sve sastojke za salatu. Kifle ili hleb isecite na pola, ali ne sve do kraja, i stavite u toster, unutra namažite puterom i ispunite salatom. Služite lobster rolls uz čips ili kukuruz.
Toliko sam se puta spremala da objavim recept za fahitas na blogu, ali bih uvek odustajala, jer nije lako objasniti ovo jelo, iz naziva se teško da naslutiti šta je u pitanju, ako već niste dobro upoznati sa meksičkom kuhinjom. Opet, sigurna sam da ovo jelo ima potencijala da se primi kod nas, pre svega zbog upotrebe paprike i mesa. I nekako je lepo jelo, sveže i sa puno ukusa, idealno za leto.
Inače ovo je još jedno u nizu Tex-Mex jela, vrlo popularno u Americi. Nastalo je u prošlom veku u Teksasu, ali su ga osmislili Meksikanci koji su radili na farmama krava. Oni su od jednog posebnog komada mesa govečeta, skirt steak, pripremali ovo jelo. To je tvrđi odrezak koji se seče sa donjeg trbuha govečeta. Vremenom su fahitas počeli da prave u restoranima i popularnost ovog jela je sve više rasla. Danas se fahitas gotovo obavezno služi u svakom meksičkom restoranu. Jedan od razloga njegove privlačnosti je i način na koji se služi – često ćete ga dobiti na vrelom tiganju, na kome se meso i povrće još uvek prže, uz tortilje i mnoštvo priloga i salsi.
Mislim da je ovo jelo odlično za okupljanje prijatelja. Način na koji se služi i jede je zanimljiv i sigurna sam da će se mnogi dugo sećati ovakve gozbe.
Sve ovo možete da pripremite na grilu, ali i na šporetu, u tučanom tiganju.
To je i prilika da napravite neke od salsi, videćete i sami, to je nešto najlepše kada je u pitanju meksička kuhinja. Na blogu već odavno postoje recepti za gvakamoli, picco de gallo i salsa verde. Možete da napravite i meksički pire od pasulja kao prilog.
I tada je pravo vreme da poslužite goste koktelima kao što su Mohito i Margarita (Američki kuvar, str. 200 i 202)
Ako volite Tex-Mex kuhinju, onda pogledajte recepte i za:
1 kg goveđih odrezaka (skirt ili flank steak, komadi sa donjeg trubuha), može i teletina kao i pileće grudi
1 1/2 kašičica krupne soli
za marinadu:
1 šaka lišća od korijandera
2 čena belog luka, sitno iseckanog
100ml maslinovog ulja
2 mlada luka, iseckana
1 kašičica soli
1/2 kašičice bibera
1/2 kašičice kumina u prahu
Manja ljuta papričica, opciono
Sok od jedne limete
1 veliki luk, iseckan na rebra
3 paprike babure, žute i crvene, iseckane na tanje trake
Kukuruzne ili pšenične tortilje
Prilozi: kisela pavlaka, gvakamoli, salsa verde, picco de galo, limeta, sveže lišće korijandera, mladi luk
Priprema:
Najpre pripremite marinadu. U multipraktiku izblendajte lišće korijandera, beli i mladi luk, ljutu papriku, so, biber, kumin, maslinovo ulje i sok od limete.
Meso natapkajte papirnatim ubrusom i u njega utrljajte krupnu so.
Stavite marinadu i meso u veliku Ziploc kesu, dobro sve rukama izmešajte, i stavite sve u frižider na bar 3 sata, da meso odmekne i poprimi ukuse.
Za to vreme iseckajte povrće i pripremite salse i ostale priloge.
Izvadite meso pola sata pre nego što ćete ga peći. Možete da ga pečete na roštilju ili na šporetu, u tom slučaju najbolje na tučanom tiganju. Pecite meso u tiganju na jakoj vatri dok ne odmekne i pobraoni, oko 5 minuta sa obe strane, zavisi koliko je komad mesa debeo. Kad je meso pečeno uvijte meso u aluminijumsku foliju.
Tiganju dodajte 3 kašike marinade, crni luk, i pržite ga na umereno jakoj temperaturi dok ne odmekne, zatim dodajte iseckane paprike, i posle kuvanja oko 6 – 10 minuta, uz povremeno mešanje, sklonite tiganj sa vatre. Dodajte soli i bibera ukoliko je potrebno.
Dok kuvate paprike zagrejte tortilje u mikrotalasnoj, ma grilu ili u rerni.
Na kraju isecite meso na trake. I služite hranu odmah zajedno sa pripremljenim prilozima.
Takose pripremite na sledeći način – na zagrejanu tortilju poređajte par komada mesa, zatim paprike i luk, salsu, pavlaku, mladi luk i lišće korijandera i preko toga iscedite limetu.
Malina je čarobno voće, posebno u kolačima. Kada se njena divna aroma udruži sa limunom dobijete fini balans sa slatkim ukusom kolača. Pistaći kao posip su samo jedna od opcija, mad,a priznaćete lepo se slažu sa ružičastim malinama kojima izviruju iz testa.
Ovaj kolač sa limunom i malinama je stvoren da se jede u prirodi, recimo na nekom pikniku. Zamislite oduševljenje okupljenih pošto ugledaju i probaju ovaj kolač.
Da, to je taj miris i ukus leta!
Ukoliko volite maline, možda će vam se dopasti i sledeće poslastice:
Peach Melba (dezert sa sladoledom, breskvama i malinama)
Kolač sa limunom i malinama
Sastojci:
200g brašna
Prstohvat soli
1 1/2 kašičica praška za pecivo
180g šećera
4 jaja, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica celog limuna (gledajte da bude neprskani, organski)
1 kašika limunovog soka
1 kašičica ekstrakta vanile
120ml ulja
2 pune kašike kisele pavlake
200g svežih malina
Za posip: 2-3 kašike iseckanih pistaća ( badema, lešnika ili oraha), može i šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte koricu i sok od limuna, ekstrakt vanile, ulje i pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacujte maline, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite testo iseckanim pistaćima ili nečim sličnim.
Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu.
Skonsi su kod nas ovog proleća najpopularnije pecivo, potpuno su zamenili mafine. I ranije smo ih voleli, ali nikada nismo osetili toliki užitak kao za vreme ove pandemije. I deca su ih prihvatila sa istim žarom, iako su u početku zazirala, jer su im ostali u sećanju skonsi iz pekara, koji umeju da budu baš suvi. Ako ste gledali poslednju sezonu serije Curb Your Enthusiasm, znate o čemu pričam:)
Kad pravim skonse stalno nešto menjam, isprobavam nove stvari, iako se tek par sastojaka koristi za njihovu pripremu. Pored obaveznog putera, mislim da mu naš jogurt daje puno na ukusu i sočnosti. Ovog puta sam stavila testo u zamrzivač pre nego što sam ga ispekla, tako se bolje zadržava oblik skonsa a i mekši su.
Pre neki dan je bio veliki praznik u Americi, Memorial Day, i mi smo za taj dan planirali mali odlazak od kuće i piknik u prirodi. Nismo hteli da idemo daleko, a i nismo bili sigurni da li su parkovi otvoreni, odlučili smo da se porodično biciklima odvezemo na drugu stranu našeg malog zaliva, do vojnog utvrđenja Fort McHenry, koji pomalo podseća na Kalemegdan, tu se nekada vodila ljuta borba Amerikanaca i Britanaca u ratu za nezavisnost. Na kraju je ispalo da su i drugi imali sličnu ideju.
Pre nego što smo dospeli do utvrđenja već smo primetili da se nešto čudno dešava, puno policijskih kola i ljudi koji nose američke zastave, kad smo im bliže prišli, videli smo da su to pristalice predsednika. To je bio mali šok, jer oni su gotovo istrebljena vrsta u Baltimoru, u kome demokrate vladaju bez prekida već pola veka. Ništa, nastavili smo dalje sve do same kapije kada su neki ljudi počeli da nas zovu i i da nam odlučno pokazuju rukama da se vratimo, verovatno smo im izgledali kao da smo sa Marsa pali. I izgleda da jesmo, jer smo mi verovatno bili jedini ljudi u gradu koji nisu znali da tu upravo treba da dođe presednik, odakle će se obratiti naciji povodom praznika. Eto, šta se dešava kad odlučiš da potpuno ignorišeš medije.
Šta smo mogli nego da se vratimo i da odlazak odložimo za neko drugo vreme. A to odlaganje stvari za posle počelo je opasno da me nervira. Kad gledam vesti iz Srbije i Evrope nekako život se vraća polako na staro, samo kod nas status quo. Čak i brojke sporo padaju. To otvaranje je ovde postalo kao neka politička, a ne praktična mera. U Americi je sada sve politizovano, sve je puno drame i ostrašćenosti. Iako se kosi sa zabranama gradonačelnika (guverner Merilenda je prepustio odluke okruzima i gradovima, kao što je i predsednik prepustio guvernerama saveznih država, slobodu odlučivanja oko mera karantina), ljudi su se otrgli kontroli, sa dolaskom lepih dana, pa i praznika, svi su izašli na ulice, u parkove, a i odvezli su se do svojih porodica koje žive u drugim državama, čak se i prave žurke ispred kuća na ivičnjaku, ili na dekovima na krovovima kuća. Doduše kod nas u kraju dominira mlad svet, pa ih potpuno razumem. Čak se i maske slabije nose, to se da primetiti svaki put kad predveče odem da trčim.
Do sada nisam srela nijednu osobu koja se čudno ponaša, ali sam saznala za značenje imena Karen, to je u slengu naziv za osobe koje idu okolo i drže predavanje o nošenju maski i slično, ili prekršaje prijavljuju policiji. Malo mi je čudno kada mi se neko približava na ulici, pa idem na drugu stranu, ili gledam u zemlju, umestu da mu se sa osmehom javim.
Za Amerikance ovo jeste jedan od najtraumatičnijih događaja, možda još od rata sa Vijetnamom. Mene kad pitaju kako se borim, ja kažem, nije toliko loše. Kako nije? Pa ima mnogo gorih stvari, šta na primer, pa recimo rat. I tu ih potpuno sasečem, tačno misle da preterujem, kao uostalom i moja deca, kad im pričam kroz šta smo 90-ih godina prolazili, oni misle da preuveličavam stvari. Znate da ne volim kad neko glumi žrtvu, pogotovo danas kad postoji takmičenje ko je veća žrtva, ali samo da znate vaša mama i tata su the war, two dictatorships, riot, hyperinflation, and even communism survivors... oni nastavljaju da se kikoću.
Amerikance ubija to što ne mogu da rade i što ne mogu da non-stop negde zuje, ostanak kod kuće nije nešto što ih previše ispunjava. Međutim, po rekordnoj prodaji brašna da se zaključiti da su se dali u kuvanje, i ne samo to, neviđeno je porasla prodaja potrebština za bašte, a iz prve ruke znam da je kupovina stvari za kućne projekte takođe značajno porasla.
Nisu svi prošli isto tokom ove pandemije, neki udobno rade od kuće, uglavnom oni koji rade admistrativne poslove, dok su drugi izgubili posao, ili sede kod kuće i ne znaju šta ih čeka. Dok ne potroše finansijsku pomoć koju su dobili od države još uvek će biti blokade, ali posle nisam sigurna.
Inače, restriktivne mere su vrlo varirale u zavisnosti od regiona, ipak teško da i to može da se dovede u vezu za brojem zaraženih. Merilend, država u kojoj živim, ne spada u države sa najvećim posledicama, ali kada se pogledaju brojke, uopšte nije dobro, pogotovo kada se uporede sa onima iz Srbije, a ima sličan broj stanovnika.
Ali mi ovde nismo imali karantin kao u Srbiji, ovde nije bilo tako radikalno, i na kraju nije moglo, Amerikanci su vrlo osetljivi na njihova prava i slobode. Jednostavno ovde puno ljudi ima veći strah od ukidanja sloboda od strane vlasti nego od virusa, nemaju baš veliko poverenje u državu.
Ja sam odlučila da se ne nerviram oko stvari nad kojima nemam nikakvu kontrolu. Pokušavam da svoj život ispunim lepim stvarima, a jedna od njih je moja bašta. Sada je najlepša, svako jutro virnem da vidim da li se otvorio neki novi cvet. Možete ih videti na slikama.
Konačno sam počela da čitam Meditations (Samom sebi) od Marka Aurelija, mislim da je stoicizam pravi antidot današnjem nedostatku dobrog ukusa, zdravog razuma i duševnog mira.
I slušam jugoslovensku elektronsku muziku iz 80-ih. Saznala sam da postoji domaći veb sajt gde su prikupljeni zagubljeni i retki snimci autora novog talasa, vrlo interesantan projekat, pogotovo za ljubitelje i kolekcionare te vrste muzike.
Takođe, pratim ovaj odličan britanski serijal, Walking through History (Amazon Prime), pogledajte ovu epizodu o sestrama Bronte. Prelepi krajolici, puno istorije, ja već sebe vidim kako jednog dana hodam tim beskrajno zelenim pešačkim stazama pored okeana.
Skonsi sa malinama i borovnicama
Sastojci za 10 komada:
480g brašna + rad sa testom
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, iz frižidera iseckanog na manje kocke
2 jajeta, umućena
150g šećera
200ml jogurta + za premaz
200g svežih borovnica i malina
Krupan šećer pomešan sa cimetom
Priprema:
Pomešajte brašno, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt i išećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom i formirajte pravougaonik od njega. Ravnomerno rasporedite po njemu 1/3 voća, pa ga presavijte kao pismo, ponovo ga prstima razvucite i stavite 1/3 voća, i još jednom ponovite sa preostalim voćem. I kad ste poslednji put presavili testo i razvukli ga na debljinu od oko 3 cm isecite krug kružnim kalupom, dimenzija oko 6cm, i prebacite na pleh, neka bude malo prostora između jer će tokom pečenja testo narasti. Premažite gornju površinu skonsa jogurtom i pospite krupnim šećerom koji ste pomešali sa cimetom. Stavite testo u zamrzivač na 30 minuta
Zagrejte rernu na 220C (425F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pecite skonse oko 18-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu gotovi su. Neka se malo ohlade i onda ih služite.
Kad pravite dan za danom jedne te iste zemičke to je siguran znak da je u pitanju opasno dobro pecivo. Kad izvadite ove zemičke iz rerne, prosto morate da se istopite od lepote, tako rumene, upletene, mirisne i nestvarno mekane, vraćaju veru u život.
Ima nešto vrlo privlačno u zemičkama, valjda zato što izgledaju kao majušni hlebovi. Mogu da budu vrlo interesantne, u raznim oblicima, upletene kao ove ili preklopljene, punjene ili sa raznim posipima i premazima. Recimo ove knotted rolls se često premažu otopljenim puterom u kome se kratko pržio beli luk, i onda se tome doda iseckani peršun. Zamislite kako je to dobro!
Možete da od njih pravite sendviče, ali toliko su lepe da mogu same da se jedu. I sutradan su mekane, ali ako hoćete da im povretite svežinu stavite ih u toster pre služenja.
Trebalo mi je dosta vremena da smislim adekvatan prevod za ove zemičke, ne znam da li je nejsrećniji naziv – zemičke pletenice, ali se sigurno lako pamti. Ako mislite da imate bolji, javite mi.
Smorila sam se, ne mogu više da se nosim sa time da mi svaki dan izgleda kao iz filma Groundhog Day. Najdepresivniji su mi odlasci u prodavnicu, na trenutak zaboravim šta se dešava oko mene slušajući muziku i pevušeći (sa maskom valja ne može niko da me čuje), i onda krene preko razglasa robotizovan glas koji naređuje obavezno rastojanje među mušterijama. Vrlo uznemiravajuće. Imam neku baš nabudženu masku, čudi me da me uopšte ljudi prepoznaju sa njom, koja mi opasno pritiska nos, a ne smem da je dodirujem. Već vidno iznervirana dolazim do rafa gde se prodaje brašno, i imam šta da vidim, opet je skroz prazan, a moje zalihe kod kuće se rapidno smanjuju. Znam, može da se naruči preko interneta, već sam se nameračila da kupim jedan džak, verovali ili ne, ali dugo se čeka na isporuku. Ne mogu da verujem, kao da su se svi setili da nešto mese ovih dana.
Ulazim u kola, pali se radio, i kreću vesti, momentalno menjam stanicu, imala sam loše mišljenje o medijima i pre korone, ali sada su probili dno. Ja čuvam svoje živce, izbegavam kakofoniju svakojakih mišljenja, ne paničim, razumem da je situacija nova i kompleksna, i da nema preciznih predviđanja i jednostavnih rešenja.
Na putu do kuće primećujem da grad veoma lepo izgleda, ozeleneo je, nikada nije bio čistiji, doduše i dalje ljudi šetaju okolo, ali ne u velikom broju. Setila sam onih dosadnih izveštaja, kako eto priroda je odahnula zbog ljudi koji su u karantinu, ispada da su uvek ljudi loši, a priroda je dobra. Pa i virusi su priroda, pa nema ništa poetičnog, lepog i korisnog od njih. Ne ugrožava samo čovek prirodu, već i priroda uporno ugrožava čoveka. Na kraju, nisu svi ljudi isti, ima nas raznih.
Najuznemiravajuće je to kad dođeš kući, i dok odlažeš kupljene namirnice, shvatiš da je nemoguće eleminisati prisustvo virusa, uz sve mere predostrožnosti, ko zna, možda se baš nekoliko njih zakačilo za rotkvice koje sam kupila u prodavnici.
Ukoliko ste ljubitelj zemički onda pogledajte recepte i za sledeće:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Podelite testo na 18 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 73g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, gladak deo testa okrenite na gore, a onda ih ređajte po plehu. Loptice od testa pokrijte plastičnom folijom.
Pospite radnu površinu sa malo brašna, uzmite lopticu testa i razvucite je u krak dug oko 20 cm, a onda napravite pletenicu prateći instrukcije sa slika.
Važno je da prvi krak koji uvlačite u rupu (slika D) dobro zavučete, i onda lepo izvučete na gore drugi krak (slika E), da se prvi ne izvuče tokom narastanja i pečenja.
Poređajte upleteno testo na jedan ili dva pleha. Pokrijte ga i sačekajte 1 sat da testo ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 195C (385F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo umućenim jajetom i pospite ga susamom, makom ili čurekotom (Nigella seeds). Pecite testo oko 22 minuta dok ne dobije boju kao na slikama.
Upoznajte kolač koji je dobio svoje neobično ime zato što podseća na plavno i blatno priobilje američke reke Misisipi, to je zbog velike količine čokolade. Orasi i maršmelo u njemu verovatno predstavljaju kamenčiće.
Američki kolači imaju tu neku dopadljivost, naročito im se deca raduju, zato što nema komplikovanih tehnika, ne moraju da izgledaju savršeno, umeju da se šarene, sve je over the top, i naravno veoma su slatki. Ako ste pravili američke kolače sa moga bloga, ili iz kuvara, samo da znate da je tu količina šećera znatno umanjena, prilagođena je našem ukusu, ako vam to izgleda veoma slatko, zamislite koliko je zapravo slatko u originalu.
Videćete i sami, deca će vam obožavati ovaj kolač, a i vi ćete krišom da se sladite istim, otkrićete ponovo dete u sebi:)
Za ljubitelje čokolade, naročito tamne, ovo je savršena poslastica. Osim toga, vrlo je interesantan kolač, jer ima nekoliko slojeva:
donji sloj je ništa drugo do brauni, koji je poznat po svojoj suvoj, mrvičastoj teksturi (vidi recepte za brauni sa suvim trešnjama u rakiji, klasični brauni, Američki kuvar, str. 142)
i na kraju, gornji sloj čini zapečen maršmelo, koji kolaču zaista daje posebna kvalitet. To vam je onaj beli penušavi deo Mančmeloa, koji dobije finu aromu i penušavu teksturu kada se malo zapeče (vidi recept za domaći maršmelo, Američki kuvar, str. 186). Maršmelo je veoma popularan u Americi, da pomenem čuveni slatki sendvič s’mores, koji se pravi uz logorsku vatru. Interesantno je da istorija upotrebe maršmeloa vrlo duga, originalno se pravio od belog sleza, otuda i ime, i imao je lekovito svojstvo. Da se ne ponavljam, više o maršmelou pročitajte u Američkom kuvaru.
Ovaj kolač je nastao u Americi sedamdesetih godina prošlog veka, pored kolača često se pravi i kao slatka pita. Postoje razne varijacije, ali meni je ova najbolja. Inače recept je preuzet iz knjige Big American Cookbook poznatog kuvara Maria Batalia, nedavno sam je nabavila, ali sa izvesnim izmenama, i naravno, sa manjom količinom šećera.
Kolač možete da isečete na kocke, ali ja vam to ne bih preporučila, kao što vidite na slikama, ništa lepše nego da ga kašikom zahvatite. I, probajte da ga malo zagrejete pre služenje, tako je neuporedivo ukusniji. U Americi vam uvek služe zagrejani brauni (u tu svrhu koriste mikrotalasnu, za parče 15 sekundi je sasvim dovoljno). I nije loše da kolaču dodate i par komada svežih malina ili jagoda, to se voće uvek lepo slaže sa čokoladom.
Kolač od blata
(Mississippi Mud Cake)
Sastojci za brauni koru:
225g putera, otopljenog
200g tamne čokolade, iseckane na manje komade
100g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
4 krupna jajeta
180g brašna
3 kašike kakaa
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
Sastoji za čokoladni puding:
750ml mleka
120g tamne čokolade
100g šećera
60g kakaa
2 kašike gustina
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica instant (Nes) kafe
3 žumanceta
100g putera
130g oraha ili pekana, tostiranih i krupno iseckanih
1/2 pakovanja omanjih komada maršmeloa
Za serviranje: maline ili jagode
Priprema:
Najpre pripremite puding od čokolade. Uputstvo za njegovu pripremu pogledajte ovde. Ohladite ga.
Za pečenje brauni kore pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32x23cm. Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi pomešajte brašno, prosejani kakao, so i prašak za pecivo.
U manjoj šerpici otopite puter i tome dodajte komadiće čokolade. Kad se dobili otopljenu i ujednačenu smesu, sklonite je sa vatre. Izručite smesu u veći sud i počnite da dodajete šećer, i jaje po jaje uz mešanje mikserom. Dodaje ekstrakt vanile i u sve to umešajte smesu sa brašnom. Smesu lepo rasporedite po plehu i stavite da se peče u rerni na srednjoj rešetki oko 20 minuta. Kad je kolač gotov ohladite ga.
Preko ohlađene brauni kore stavite sloj pudinga od čokolade, preko njega tostirane orahe, ili pekane, i na kraju stavite maršmelo.
Stavite pleh ponovo u rernu, ali na krajnje gornju rešetku, uključite opciju broil, ako je imate, ili na najjaču temperaturu, i pecite par minuta da se maršmelo zapeče. Služite kolač dok je još topao, sa malinama ili jagodama.
Kad se poželite pržene hrane, svima nama naiđu ti dani, setite se pohovanog karfiola, retko koje povrće prženjem dobije tako dobar ukus. Još ako ga umočite u neki dobar dip, majonez je obavezan kao i puno soka od limuna, shvatićete koliko zapravo volite karfiol.
Budimo iskreni, karfiol nije lako voleti, ma koliko se trudili, i koliko god bio trendy. Jer, ako je zaista tako privlačan, zašto se ljudi trude da naprave od njega zamenu za drugu hranu – prodaje se usitnjen i zamrznut kao zamena za pirinač, zamena je i pireu od krompira, od njega se pravi i kus-kus, koristi se i za spravljanje zdrave kore za picu, ili čak kao zamena stejku. Ispada da ga jedemo samo zato što je zdrav.
Ima jedan nesrećna stvar kada je priprema karfiola u pitanju, on kada se sjedini sa vodom, tokom kuvanja, proizvede jedan užasan miris, a ni ukus nije bolji. Zato čorbe od karfiola zaobilazim u širokom luku. Jedini lek za to je da kuvate karfiol na pari. Postoje posebni sudovi da se kupe, a i nastavak za lonac, koji ja posedujem, i odlični su za tu svrhu. Vredi ih posedovati, u njemu možete spremiti brokoli, špargle ili edamem (soja u mahuni), ili šta već poželite. Ja često barim povrće na loncu u kome se kuva supa.
Kad smo kod karfiola moram da pomenem i popularno domaće jelo, koje moj muž mnogo voli, a to je karfiol zapečen u rerni sa pavlakom, sirom i prezlama, i tada preporučujem da se karfiol kuva na pari, jer ocediti vodu iz njega je nemoguća misija.
Nije loš ni kada se ispeče u rerni, ali postoji samo jedno jelo u kome karfiol zaista blista, a to je prženi pohovani karfiol. Ne znam kakve se hemijske reakcije dešavaju, ali znam da prženjem karfiol dobije fenomenalan ukus.
Jednom sam bila u restoranu sa prijateljicama, imali smo ovo jelo za predjelo, sa ajoli sosem, još uvek se sećam kako je lepo bio serviran, u nekoj korpici, i od tada ga redovno pravim.
Pohovani karfiol sa dipom od majoneza i avokada
Sastojci:
1 glavica karfiola, lišće i stablo uklonjeni, i usitnjen na manje komade
1/2 kašičice soli
1 šolja brašna
1 kašičica slatke mlevene paprike, opciono
3 kašike izrendanog parmezana, opciono
1/2 kašičica sveže samlevenog bibera
3 jaja, umućena
1/4 kašičice soli
1 šolja prezli
Ulje za prženje
Za dip od majoneza: majonez, kisela pavlaka, manji čen belog luka sitno iseckan, sok od limuna
Za dip od avokada: avokado, kisela pavlaka, sok od limuna, so
Služite ga uz komade limuna.
Priprema:
Najpre napravite dipove. Pomešajte sastojke, količinu odredite prema ukusu.
Na pari skuvajte manje komade karfiola koje ste posuli sa 1/2 kašičice soli. Kada karfiol odmekne, ali ne previše, sklonite ga sa pare.
Pripremite brašno, pomešajte ga sa slatkom paprikom ili izrendanim parmezanom, umućena jaja, posoljena, i prezle u posebnim činijama.
Zagrejte u maloj šerpi tri prsta ulja na srednje jakoj vatri. Jednom rukom komad karfiola uvaljajte u brašno, otresite višak, drugom rukom ga umočite u umućena jaja, i onda ga onom prethodnom rukom uvaljajte u prezle. Pržite karfiol sa obe strane dok ne porumeni kao na slici. To radite iz više ruta, a isprženog ga stavite na papirnati ubrus da se dobro ocedi.
Služite karfiol odmah uz dipove i komade limuna.
možete ovo jelo da spremate i bez prezli
umesto navedenih dipova, karfiol možete služiti uz domaći majonez od maslinovog ulja ili ajoli (recepte za oba sosa pogledajte ovde).
Kad budete probali ovaj kolač osetićete kako podrhtavate od lepote – hrskava tekstura prepečenih lešnika i oraha, pa onda ukus tamne čokolade koja negde podseća na Nutelu, zbog prisustva lešnika, i na kraju iznenađenje u vidu osvežavajućih komada kruške trenutno će vam pomutiti um. Neki kolači zaista imaju takvu moć da vas ostave bez daha. I onda neviđena radost koja vas ispuni svaki put kada treba da “napadnete” sledeći komad kolača.
Razmišljala sam dugo kako da napravim ovaj kolač, htela sam da u njemu budu kruške i čokolada, negde sam čula da se lepo slažu. Na kraju sam tome dodala mlevene lešnike i orahe, koji su mi preostali od pravljenja Kapri torte, i tako je nastao ovaj kolač.
Pomalo sam fascinirana kruškama, iako nisu baš najzahvalnije voće za pripremu jela i kolača, probala sam neke stvari sa njima koje su me totalno oduševile, recimo zapečene kruške punjene orasima i buđavim sirom, potaž čorba od krušaka sa vanilom, skonsi sa kruškama, orasima i gorgonzolom, kuvane kruške u vinu, i uvek su tako dobar dodatak salatama u kombinaciji sa raznim sirevima. Ima nešto u njima, treba im dati šansu.
Inače, mrzelo me da tostiram krupno iseckane lešnike i orahe, zato sam ih stavila po površini kolača da se tu prepeku, i kao što i sami vidite, to je kolaču dalo baš lep i interesantan izgled, u kombinaciji sa čokoladom.
Kolač sa kruškama, lešnicima, orasima i čokoladom
Sastojci:
100g mlevenih tostiranih lešnika
100g mlevenih tostiranih oraha
100g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašika ekstrakta vanile
4 pune kašike kisele pavlake
2 omanje ne previše odmakle kruške, iseckane na manje komade
50g oraha, krupno iseckanih
50g lešnika, krupno iseckanih
70g tamne čokolade, komadići
Priprema:
Zagrejte rernu na (175C) 350F. Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 32 x 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
Pomešajte brašno sa mlevenim lešnicima i orasima, tome dodajte so i prašak za pecivo.
U drugoj posudi umutite omekšali puter sa šećerom, kad ste dobili kremastu smesu dodajte jaje, komad po komad, i na kraju umešajte ekstrakt vanile i kiselu pavlaku. Dodajte postepeno smesu sa brašnom i mlevenim lešnicima i orasima, i varjačom sve promešajte, i dodajte 2/3 iseckanih krušaka. Smesu ravnomerno rasporedite u plehu i na kraju po površini utisnite preostale komade krušaka, krupno iseckane lešnike i orahe i komadiće čokolade.
Pecite kolač na srednjoj pregradi rerne 45 – 50 minuta. Korica kolača bi trebalo da bude tamno zlatne boje, važno je da se kolač dobro ispeče.
Pošto je kolač ispečen, prohladite ga i onda isecite na kocke. Komadi sa ivicama su najukusniji!
Jednom sam pravila ove kolačiće mojoj prijateljici pošto znam da voli pistaće i kardamon. Međutim, dok sam ih pravila zapričale smo se, i ja sam zaboravila da zapišem količine sastojka, posle sam joj dala progrešne mere. Sada konačno mogu da joj pošaljem recept za još ukusnije kolačiće sa pistaćima, komadićima čokolade i kardamonom, u međuvremenu sam ih pravila više puta dok nisam bila potpuno zadovoljna njihovim ukusom i teksturom.
Inače, u poslednje vreme mi je baš zanimljivo da spremam razne varijante američkih kolačića sa komadićima čokolade. Čak sam i video napravila. Interesantno je koliko količina sastojaka kao i metod pravljenja utiču na njihovu teksturu i izgled. Ovog puta sam probala da otopim puter i onda da ga malko ohladim, i zaista sam zahvaljujući tome dobila lepu hrskavu teksturu. Iako više volim kad su kolačići deblji, ovoga puta sam htela da budu tanji, pa sam za testo koristila dva cela jajeta, i pekla sam ih na višoj temperaturi. Zaista su predivno ispali, danima su bili sveži i ukusni. Što se tiče ukusa ne možete da omanete ukoliko kombinujete pistaće, kardamon i čokoladu.
Pošto kolačići tako lepo idu uz čitanje knjiga, osvrnuću se na jednu posebnu knjigu koju sam skoro pročitala – “Čarobni breg” Tomasa Mana.
Čarobni breg – Tomas Man
Ja izbegavam da čitam klasike koje sam uglavnom čitala kada sam bila tinejdžerka, jer imam strah od toga da mi se više neće sviđati. Jedino sam čitala knjigu “Ana Karenjina” tri puta, i verovatno ću ponovo, jer znam da ću je uvek voleti. Neke od knjiga Tomasa Mana sam davno čitala (Budenbrokovi, Smrt u Veneciji, Tonio Kreger), i njegov stil pisanja kao i teme mi nisu strane, iako ponekad mučne ja sam uživala u njima, posebno zbog izuzetnog dara pisca da opiše stanje ljudske duše.
Pošto mi je savremena američka popularna književnost veoma dosadila, u poslednje vreme sam počela ponovo da čitam klasike. Sa jedne strane sam uživala čitajući ovu knjigu, iako je ogromna i bez previše dešavanja, a sa druge strane mučila me je bolna spoznaja koliko je današnja literatura loša, dosadna, puna stereotipa, neoriginalna, banalna, i što je najgore puno ljudi to čita i misle da je to neka visoka književnost. Ne bih ni čitala te knjige da nisam član kluba knjige, već deset godina, i zahvaljujući tome moram da se zlopatim sa ovdašnjom popularnom beletristikom. Moram da primetim da je poslednjih godina kvalitet romana veoma opao, bukvalno svi liče jedni na druge, ne možeš više da ih razlikuješ. Zajedničko svima je da su likovi u njima potpuno jednodimenzionalni, ili su baš dobri, ili su baš loši, kao karikature. Posle prvog poglavlja već znam kako će se roman završiti. Autori koriste svaku priliku da istaknu svoje viđenje sveta i da nametnu svoje vrednosti, sve mora da bude opšte prihvaćeno i u trendu, veoma se trude da izazovu simpatije kod čitalačke publike, što naravno doprinosi porastu prodaje knjige. Čitaoci se pak dobro osećaju jer znaju da su na pravoj strani, navijaju za dobre likove, koji na kraju trijumfuju, a još više im godi što su loši likovi kažnjeni. Nekada sa takva literatura smatrala kičom, a sada osvaja najprestižnije nagrade i kritika ih obožava. Sigurna sam da su nekadašnji ljubavni vikend romani bili uzbudljiviji i manje predviljivi od današnjih cenjenih romana. Kao i druge umetnosti književnost je postala velika industrija, piše se ono što većina publike traži, podilazi se jeftinom ukusu, sve je to pažljivo kalkulisano, za originalnost, istinitost, kompleksnost i suptilnost nema mesta, to je preveliki rizik.
Kad čitate “Čarobni breg” ni u jednom trenutku ne osećate da vam pisac nameće svoje viđenje, on nema potrebu da morališe, on vam iznosi priču i ostavlja vama da zaključite da li su likovi dobri ili loši. Zapravo nijedan od njegovih likova nije ni potpuno loš a ni dobar, sve je to izmešano, kao i u stvarnom životu, čak je i glavni junak knjige u neku ruku antiheroj.
Hans Kastorp je mladić sa starom dušom, siroče, na momente bezazlen, na momente mudar, radoznao, ne previše hrabar, saosećajan, pasivan, duhovit. Roman počinje njegovim dolaskom u sanatorijum za tuberkulozne, u Davosu, u poseti njegovom bolesnom rođaku. Planirao je da tu ostane tri nedelje, ali ostao je sedam godina, njegov boravak se završio sa početkom Prvog svetskog rata. Kroz njegov boravak u tom sanatorijumu upoznajemo galeriju interesantnih likova privilegovanog sloja ljudi koji su došli iz raznih delova Evrope radi lečenja. Iako sanatorijum u kome žive bolesnici, sa ne tako velikom šansom izlečenja, streptomicin će biti tek kasnije otkriven, odiše nekom posebnom atmosferom, drugačijom od one u “ravnici”, tako pacijenti nazivaju svet zdravih ljudi. Oni imaju svoj ustaljeni ritam, kao u nekakvom odmaralištu, tu sve izgleda tako izolovano i ušuškano da je teško oprostiti se od tog sveta, što se i desilo junaku romana iako je bio pa skoro izlečen. Isto sam i ja osećala dok sam završavala ovu knjigu, bilo mi je teško da se odvojim od tog sveta sa čarobnog brega.
Živeći u toj rutini glavni juna pak ne gubi vreme, puno je naučio i duhovno se razvijao, a za to su najviše zaslužni Setembrini i Nafta, njegovi neformalni učitelji, takođe gosti sanatorijuma. Svako od njih zastupa ekstremno drugačiji pristup životu, i pred svojim učenikom često polemišu o smislu života, smrti, nauci, religiji, politici, i uopšte važnim filozofskim pitanjima. To je meni bio i najinteresantniji deo, upoređivala sam koliko se toga promenilo u periodu od skoro pa sto godina, kada je ova knjiga napisana.
Tomas Man je veoma opširan u svojim opisima, bilo da je u pitanju krajolik prekriven snegom, toaleta gostiju, obroci u restoranu, često se i ponavlja, pa opet to ne umanjuje kvalitet ove knjige. Zapravo to je za mene bilo prijatno osveženje.
Ako mene pitate, bolje je ne čitati ništa nego čitati lošu literaturu. Samo kroz čitanje dobrih knjiga, iliti klasika, možete da razvijete dobar ukus, to isto važi i za druge umetnosti. Dobra knjiga ne pruža samo estetski doživljaj već zahvaljujući njoj saznajte više o sebi i drugima, nudi vam mogućnost da bolje upoznate život i da se lakše snađete u njemu.
Kolačići sa pistaćima, čokoladom i kardamonom
Sastojci za oko 24 komada:
150g pistaća, pečenih i blago posoljenih, sa odstranjenom ljuskom i samleveni u multipraktiku
150g brašna
1/2 kašičice soli
1/2 kašičica karadmona, samlevenog u avanu
1 kašičica praška za pecivo
170g putera, otopljenog i onda malo ohlađenog
150g smeđeg šećera
50g belog šećera
2 omanja jaja, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200-250g poluslatke ili gorke čokolade, iseckane na komadiće, ili chocolate chips
Priprema:
Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene pistaće, so, prašak za pecivo i kardamon.
U drugoj posudi mikserom mutite šećer i puter, koji ste najpre potpuno otopili pa zatim delimično ohladili, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Njoj dodajte jedno po jedno jaje i ekstrakt vanile. Na kraju umešajte smesu sa brašnom, pa tome dodajte iseckano komadiće čokolade.
Kašikom izvlačite smesu, ako nije dovoljno gusta, ostavite je malo u frižideru, oblikujte je u loptice veličine loptice za golf i stavljajte ih na obloženi pleh. Stavite pleh u zamrzivač da se testo stvrdne, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 190C (375F).
Napravite veći prostor između loptica na plehu, jer će kolačići da se rašire tokom pečenja.
Pecite kolačiće oko 15 minuta, dok ivice ne počnu da dobijaju tamniju boju. Kad su ispečeni ostavite ih u plehu nekoliko minuta, a zatim ih stavite na rešetku da se ohlade. Svaki pleh sa kolačićima pecite odvojeno.
