Praznični stakleni keksi (i predlozi za zimski bioskop)

Rekla sam sebi da ovog decembra neću da pravim sitne praznične kolače, međutim predomislila sam se, jer će ipak biti komšijske razmene kolača, uprkos koroni. Na kraju vrlo se lako prave i tako su veseli, posebno ovi stakleni keksi, da nisam uspela da im odolim. Moram da ih dodam mojoj kolekciji prazničnih kolača. I šta drugo da radim u ovo vreme kada je sve zatvoreno i ništa se ne dešava. Doduše juče je pao prvi sneg, kao da je bio armagedon, nisi mogao čoveka da vidiš na ulici.

Ranije bi tradiconalno odlazili u jedan pab niz ulicu koji je uvek posebno dekorisan za Božić, tu bi obično popile Hot Toddy i razmenile kolače, ali ove godine neće biti okupljanja nigde, pošto je restoranima i pabovima zabranjen rad. Opet, nije da mi nije pao na pamet bar na kraju našeg bloka, koji zvanično ne radi, ali iza tamnih zavesa može da se nasluti da se unutra nešto dešava i da je puno, kao pravi speakeasy, tako su se zvala mesta koja su prodavala alkohol za vreme prohibicije.

Kao što ćete videti ovi stakleni kolači se vrlo jednostavno prave, a izuzetno su efektni, kao vitraži. Istu tehniku možete da koristite ukoliko rešite da pravite gingerbread house iliti kuću od medenjaka, za prozore. Kad stavite unutar kućice neko svetlo, znate kako lepo izgledaju ti šareni prozori, deca će biti oduševljena.

božićni kolači

božićni kolači

Praznični stakleni keksi

Praznični keksi

Pored recepta nije loše da pogledate moj novi video kako se prave ovi kolači, može puno da vam pomogne.

Sastojci za 4 pleha kolača:

330g brašna

1/2 kašičice soli

200g putera, na sobnoj temperaturi

100g šećera u prahu

1 jaje, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta od vanile

1 pakovanje šarenih bombona

bomboni

Priprema:

U jednoj posudi pomešajte brašno sa solju. U drugoj većoj posudi mikserom umutite omekšao puter sa šećerom. Kad dobijete kremastu i ujednačenu smesu dodaje jaje, zatim ekstrakt vanile. Na kraju dodajte smesu sa brašnom, ali postepeno.

Kad ste dobili dobro umešano testo onda ga prebacite na radnu površinu, oblikujte u disk, prečnika oko 15 cm, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižider da se stvrdne oko 2 sata.

Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite dva velika plitka pleha obložena papirom za pečenje.

Testo izvadite iz frižidera i oklagijom ga razvijte na debljinu oko 5 mm. Prethodno pospite brašnom radnu površinu i oklagiju. Zatim raznim kalupima za kolače isecajte testo i stavljajte ga na pleh. Zatim malim kalupima za kolače isecajte unutrašnjost tih oblika. Te rupe ćete ispuniti istucanim bombonama. One će se tokom pečenja istopiti i pretvoriti u obojeno staklo.

Pecite kolače oko 10 minuta, na srednjoj pregradi, izvadite ih pre nego što počnu da rumene po ivici. Izvadite kolače iz rerne kad su gotovi, ali ih ostavite u plehu da se stvrdnu, par minuta, a zatim prebacite na rešetku da se potpuno ohlade. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.

Praznični kolači

Predlozi za zimski bioskop

Gledajte da za praznike lepo ispunite sebi vreme, uprkos svemu, recimo porodično gledanje filmova može da bude vrlo zanimljivo iskustvo. Napravite kokice, spremite neki lepi napitak kao što je topla čokolada, i prepustite se. Da ne bi gubili vreme tražeći filmove, setite se ove liste klasika koje se obično svima dopadaju.

Kao što ćete videti većina predloga su stari filmovi, pošto sam od novije produkcije digla ruke. Doduše skoro sam gledala jedan skorašnji holivudski film koji mi se vrlo dopao, Hillbilly Elegy, ali njemu ovde nije mesto. Ovo je lista opuštenih i zabavnih filmova koje možete porodično da gledate, mojoj deci su se veoma dopali.

Kolo sreće se okreće (1983)

Gledali smo ovaj film sa decom prošlog vikenda i verovatno ćemo se sećati njihovih rekacija do kraja života, ne zna se šta je bilo smešnije film ili oni. Rekla sam mužu da im ne pušta film od samog početka jer kad vide da je film rated, odmah se bune da ih teramo da gledaju nešto što nije prikladno za njihove godine. Onda ja izvučem onaj čuveni argument roditelja, ja sam u vašim godinama gledala ovaj film, i jel mi nešto fali? Uostalom vreme je da počnete da gledate filmove za odrasle, meni su u vašim godinama dosadili filmovi za decu.

Prancer (1989)

Ovo je moj omiljeni božićni film. Verovatno nikada niste čuli za njega, kao ni ja do prošle godine. Za mene je taj film bio posebno emotivno iskustvo, i sad se naježim kad pomislim na njega. Mada film ima srećan kraj. Devojčica koji glumi lik glavne junakinje je fantastična.

Škola roka (2004)

Ovo je legendarni film koji smo već dva puta porodično gledali. Džek Blek, glavni glumac, je genijalan u njemu. Moram da priznam da podsećam na njega kad sa sličnom strašću podučavam decu rokenrol muzici dok se kolima vraćamo iz škole i slušamo lokalnu radijsku stanicu.

Ferris Bueller’s day off (1986)

Odlična tinejdžerska komedija. Ja sam neko ko se baš kasno upoznao sa hitovima Džona Hjuza, ako možete pogledajte i druge njegove filmove iz 80-ih godina prošlog veka, meni su se veoma svideli, ipak ovaj je najbolji.

Grinč (2018)

Nisam nekih ljubitelj crtanih filmova, ali ovaj mi se baš svideo, to je sigurno jedan od poslednjih filmova koje sam gledala u bioskopu.

Gremlini (1984)

Klasik mog detinjstva. Bilo ga je lepo ponovo videti, ali ovog puta sa mojom decom.

Čovek iz Ria (1964)

Ne sećam se tačno da li se ovaj film puštao u zimskom ili letnjem bioskopu, ali ga je bilo često na televiziji kada sam bila mala. Skoro sam ga pogledala, i bila sam ponovo oduševljena. Ima lepu estetiku, puno pastelnih boja, divni egzotični predeli, scene iz Brazilije su legendarne, uzbudljiv je, baš kako treba da izgleda jedan avanturistički film. Belmondo je odličan, kao i glavna junakinja koja je bila rođena sestra Ketrin Denev.

Continue Reading

Kolač od đumbira sa mirisnim začinama (Gingerbread Cake)

Gingerbread kolač

Kolač od đumira nije ništa drugo do Gingerbread cake, jedan od najstarijih i najpopularnijih kolača u Evropi. Kao što možete da vidite ovo je mekša i deblja verzija čuvenih božićnih medenjaka, ukus je isti, jedino što je tekstura drugačija. I ovaj kolač može da se dekoriše, ili da mu se dodaju razni sastojci. Ako mu dodate džem od kajsija i čokolodanu glazuru, dobićete nešto što neodoljivo podseća na Medeno srce.

Ja sam eksperimentisala u tom pravcu pa sam tako napravila štanglice Medeno srce, možete da ih vidite dole. Dakle ovaj kolač može da se horizontalno podeli na dva dela, filuje džemom i na kraju pređe čokoladnom glazurom.

Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira (Gingerbread cake). Mnogo mi se sviđa zbog začina, sočnosti i oštrog ukusa đumbira.

Gingerbread kolač

Ono što ovaj kolač čini tako karakterističnim jesu začini, to je ona čuvena neodoljiva mešavina začina (cimet, oraščić i karanfilić). Zatim tu je i đumbir, po kome kolač nosi naziv, koji može da se koristi u vidu praha, svež izrendan ili kandirani. Ovaj začin je u Evropi bio oduvek popular, najtraženiji začin posle soli i bibera, ali se nije primio u našoj kuhinji. Verovatno jedan od razloga njegove popularnosti je i to što đumbir ima dosta lekovitih svojstava. Ako budem stigla ove zime objaviću recept za jedan zanimljiv napitak koji se zove Moscow Mule u kome je glavni sastojak pivo od đumbira. Da, i to postoji, ali nije u pitanju alkoholni napitak.

Nedostaje još jedan sastojak da bi kolač bio kompletan a to je med, ili melasa. Kao što sam već ranije objasnila melasa se koristila kao jeftina zamena za med, i dalje je popularna zato što daje kolaču tamnu boju i naročit ukus. Ako ste se ikada pitali zašto je smeđi šećer tamnije boje od običnog, to je upravo zbog prisustva melase.

Ovaj kolač ima veoma drugu tradiciju, pravio se na Bliskom Istoku, pa u staroj Grčkoj i Rimu, u srednjem veku u Evropi poprima karakteristike koje i danas ima. Postoje razni centri u kojima dominira prozvodnja ovih kolača, i svaki ima nešto specifično, da li je u pitanju oblik ili dekoracija. Liciderska srca predstavljaju jednu od varijanta ovog kolača.

Pošto su se u njega stavljali skupi sastojci bio je veoma cenjen i spreman je samo za posebne prilike kao što je Božić.

U Americi ovaj kolač ima dugu tradiciju još od kolonijalnih dana, najpoznatiji je onaj pravljen po receptu majke Džordža Vašingtona. Kao što ćete videti ovaj kolač se sprema na tipičan američki način, u smesu se na kraju umeša vrela voda, malo je čudno, ali dobija se vrlo lep i sočan kolač. Nikako ga nemojte čuvati u frižideru, već zatvorenog u hladnom špajzu. U frižideru kolač poprimi neku bezveze teksturu, uporedite slike štanglica i kolača. Po mom mišljenju kolač od đumbira je najlepši kada se služi dok je još malo topao.

Najbolji izbor za kolače je kandirani đumbir, ako ne možete da ga nabavite koristite svež ili onaj u prahu. Ovde možete da vidite kako on izgleda.

Volim ja medenjake (Gingerbread cookies), ali to su više kolačići za decu, za odrasle tu je kolač od đumbira. Mnogo mi se sviđa zbog začina, bogatog ukusa i sočnosti, i oštrog ukusa đumbira.

medeno srce
Štanglice Medeno srce

Kolač od đumbira sa mirisnim začinama

Božićni kolač

Sastojci:

320g brašna

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičica soli

2 1/2 kašičice mešavine začina (cimet, đumbir u prahu, muskatni oraščić, karanfilić), pogledajte u Američkom kuvaru kako se ona pravi

2 kašike iseckanog kandiranog đumbira, opciono

115g omekšalog putera

100g smeđeg šećera

2 sitnija jaja

250g melase, ili meda

200ml vrele vode

Za glazuru:

100g čokolade

10ml ulja

Za dekoraciju: jestive perlice

Priprema:

Pripremite okrugli pleh prečnika 20 cm. Obložite ga papirom za pečenje.

Zagrejte rernu na 175C (350F).

U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, so i začine, takođe dodajte iseckani kandirani đumbir.

U drugoj činiji najpre mikserom pomešajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu, tome dodajte melasu, i jaja, jedno po jedno. Ovoj smesi dodajte smesu sa brašnom i to postepeno. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte vrelu vodu, promešajte sve i stavite u pripremljeni pleh.

Pecite kolač 45-50 minuta. Kad je gotov posle par minuta izvadite ga iz pleha i ohladite na rešetki.

I pre nego što se skroz ohladio prelijte kolač čokoladnom glazurom koju ste napravili tako što ste na pari otopili čokoladu i pomešali sa uljem. Pospite glazuru dkekorativnim perlicama.

Kolač možete da služite i pre nego što se potpuno ohladi. Meni je tako najukusniji.

Nemojte da ga čuvate u frižideru, već ga poklopite nečim i čuvajte na hladnom mestu gde može da vam traje nekoliko dana.


Ideje za božićne poklone

Prošlog vikenda sam se bavila pravljenjem poklona za božićni bazar u školi. Naša deca i dalje normalno idu u školu, uprkos svemu, to je ovde jedinstven slučaj. Čak će biti i omiljeni dečiji događaj, kao i svake godine, nešto što ovde zovu Santa’s Workshop. To roditelji sve sami organizuju, moram da priznam da uvek budem impresionirana uloženim radom i vremenu. Tu deca od novca koje su dobili od roditelja kupuju poklone za svoju porodicu i rođake. Ume da bude vrlo slatko. Ja sam ranije pravila kolače, ali ove godine zbog mera predostožnosti, hrana ne može da se prodaje.

Mnogo su mi se svidele ove ukrasne kugle za jelku, tako da planiram da napravim sebi iste. Svašta sam u njih stavljala: neku lepu slamu, pa mahovinu, osušene kolutove pomorandže koje sam sama pravila, orahe, male šišarke, čak i neko ukrasno suvo cveće koje sam nabavila preko interneta. Deluju prirodno, čak i ovi pravljeni od vunice, pravo da vam kažem počinje da me zamara šljašteća dekoracija.

Kalupe za kolače sam individualno pakovala, i uz svaki je išao recept za božićne medenjake. Ako volite ručne radove, možda dobijete inspiraciju za poklone za nastupajuće praznike.

Continue Reading

Pita sa krušakama, orasima i karamelom

američka pita

Ako volite američku pitu sa jabukama, zavolećete i ovu pitu sa kruškama, pogotovo uz orahe i karamel sos. Istina, kruške imaju nešto drugačiji ukus i teksturu, ali podjednako su zanimljive u piti. Iz nekog razloga mene je ukus ove pite najviše podsetio na obožavane tufahije.

Verovatno ste zapitali sa čime se kruške lepo slažu, sa čime da ih uparite u poslasticama i jelima, i spisak nije uopšte tako mali – jabuke, maline, karamel sos, čokolada, orasi, bademi i lešnici, kesten, buđavi sir, đumbir, cimet, muskatni oraščić, karanfilić, ruzmarin, vanila, rum i crno vino.

Jednom sam tako jela fenomenalnu čorbu od krušaka i vanile u nekom restoranu, nikada neću zaboraviti taj ukus, eto, i to postoji.

Ako želite da date kruškama šansu, pogledajte i ove sjajne recepte na blogu:

Pita sa kruškama

Pita sa krušakama, orasima i karamelom

pita sa kruškama

Sastojci za karmel sos:

200g šećera

60ml vode

150ml slatke pavlake

30g putera

1 kašičica krupne soli

Sastojci za koru:

300g brašna
220g hladnog putera, iseckanog na kockice
100ml ledeno hladne vode
2 kašike šećera
1 kašičica soli

Za punjene:

5 krušaka, koje nisu mekane (viljamovke i slične)

Sok od pola limuna

100g kašika šećera

1 kašičica cimeta

1/2 kašičice đumbira u prahu

100g tostiranih iseckanih oraha

2 kašike gustina, ili 3 kašike brašna

1 jaje, umućeno, za premaz kore

Okrugla posuda za pečenje pite, prečnika oko 23cm

Za služenje: sladoled od vanile i karamel sos

Priprema:

Najpre napravite sos od karamela, može i dan unapred. Zagrejte vodu i šećer i kuvajte sve na srednje jakoj vati, bez mešanja, sve dok smesa ne dobije tamnu amber boju. Tome dodajte slatku pavlaku, promešajte sve dobro, i kad dobijete ujednačenu smesu sklonite karamel sa vatre, i u to umešajte puteri so. Čuvajte karamel u frižideru, a pre služenja zagrejte.

Umesite koru tako što ćete promešati brašno u multipraktiku sa šećerom i soli, a onda tome dodajte iseckani hladni puter, mešajte oko 15 sekundi. Vodu dodaje postepeno i za 30 sekundi testo je spremno. Nemojte da previše mesite testo, ono treba da bude sipkavo, ne ujednačeno. Kad ste umesili testo podelite ga na dva dela i oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider na  1 sat.

Oljuštite kruške i očistite od semenki, svaku polovinu isecite na pola uzdužno a zatim isecite na tanje listove. Preko krušaka stavite sok od limuna da ne bi dobile tamnu boju. Kruškama dodajte šećer, cimet, đumbir u prahu, gustin ili brašno, i isckane orahe. Sve dobro promešajte.

Zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite najpre jedan disk od testa i oklagijom ga razvucite u krug koji je par centimetara veći od pleha za pečenje. Stavite razvučeno testo na pleh i lepo ga oblikujte uz zid suda. Preko toga ravnomerno rasporedite voće, a preko voća stavite oko tri kašike karamela. Drugi disk takođe razvucite oklagijom. Možete da se isečete testo na tanke trake i da ih rasporedite po kruškama kao što sam ja učinila, ili ga samo zasecite na par mesta i stavite preko. Na kraju odstranite višak testa uz ivice suda za pečenje, i preostalo testo oblikujte prstima kao na slici. Premažite testo umućenim jajetom i stavite pitu da se peče 20 minuta na temperaturi 200C (400F), i 40 minuta na smanjenoj temperaturi od 175C (350F).

Stavite aluminijumsku foliju preko pite ukoliko kora počne da gori. Kad je pita gotova ostavite je da odstoji oko 1-2 sata, a onda služite, uz sladoled od vanile i karamel sos.


Continue Reading

Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem

Sa sigurnošću mogu da kažem da su ovo najbolji krekeri koje sam ikada napravila, a verovatno i probala. Tako su fino tanki, hrskavi, mirisni i puni raznih ukusa. Da držim kafe obavezno bih ih služila uz kafu i čaj. Mada, odlični su i kad se služe uz sireve kao meze.

Dugo ih merkam u prodavnici, obično se nalaze lepo aranžirani uz fensi sireve, džemove i razne grickalice koje se služe za predjelo. Evo kako kupovni izgledaju, a nisu ni jeftini. Ono što me najviše fascinira je to što su tako tanki. To se postiže tako što se najpre ispeku, pa se stave u zamrzivač, i onda tanko iseku, i ponovo ispeku. Slično se prave kao italijanski biskoti. Ovde ih najčešće zovu crisps, ili thins, a ja sam im smislila srpsko ime – hrskavci.

krekeri

Sigurno će vas oduševiti, pošto napravite svoje prve hrskavce, već ćete planirati sledeće. A oni se vrlo jednostavno prave, i dozvoljavaju vam da se igrate sa sastojcima, uvek možete da dodate nešto novo, pa i začine (cimet, anis, đumbir ili seme komorača mi padaju na pamet).

Ja sam im dodala melasu, to je nus proizvod koji se dobija prilikom pravljenja šećera od šećerne trske, i pored slatkosti karakterističnog ukusa, molasa daje prepoznatljivu braon boju, setite se božićnih medenjaka. Ukoliko ne možete da je nabavite koristite samo smeđi šećer, ili slad od ječma, koji je odlična zamena.

Što se tiče odabira suvog voća i koštunjavih plodova stavite ono što vam je prvi ruci, ipak, bademi su obavezni.

Takođe, možete sledeći put da ih napravite slane.

Nešto razmišljam, možda bi lepo upakovani hrskavci bili fini praznični poklon.

krekeri

Hrskavci, krekeri sa suvim i koštunjavim voćem

Ovde možete da pogledate moj video kako da napravite slične slane hrskavce.


Sastojci:

130g suvog voća (grožđe, brusnice, višnje, borovnice, iseckane kajsije, smokve)

130g koštunjavog voća i semenki (sirovi bademi, lešnici, pistaći, semenke od bundeve)

130g brašna

1/2 kašičice soli

1/3 kašičice sode bikarbone

240ml mleka

2 kašike smeđeg šećera

1-2 kašike melase

Priprema:

Najpre zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite pleh, moj je dimenzija 23x11cm, možda je bolje da je bio uži, obložite ga papirom za pečenje.

Pomešajte brašno, sodu bikarbonu i so, i u to dodajte suvo voće i koštunjave plodove. U mleko umešajte šećer i molasu i dodajte je prethodnoj smesi. Sve dobro pomešajte i rasporedite u pleh, i pecite oko 50 minuta.

Kad je kolač gotov izvadite ga iz pleha i potpuno ohladite. Zatim ga stavite u zamrzivač na jedan sat da se stvrdne.

Zagrejte rernu na 175C (250F). Pripremite velike plitke plehove, obložite ih papirom za pečenje.

Pošto se kolač stvrdnuo izvadite ga iz zamrzivača i oštrim nožem secite vrlo tanke kriške. Ređajte ih na pleh i pecite u rerni 10 -15 minuta, zavisi koliko su tanki. Najbolje da proverite sami, ukoliko korica počne da blago tamni izvadite ih iz rerne, i stavite drugu turu da se peče.

Pošto su hrskavci ispečeni ohladite ih i služite. Čuvajte ih u zatvorenoj kutiji.


Continue Reading

Jela i poslastice od bundeve

Dok sam nedavno boravila na farmi toliko sam uživala posmatrajući polja bundeva, i ljude koji su ih skupljali, da sam poželela da ceo post na blogu posvetim ovom tako zanimljivom povrću, koje je kod nas iz nekog razloga prilično zanemareno. Možda je razlog za to što kod nas nema baš puno jela i poslastica sa tikvama i bundevama. U mojoj porodici samo se pekla bundeva i pravila se pita bundevara, koju nikada nisam uspela da zavolim. Ovo je moj mali prilog popularisanja ove namirnice, nadam se da ćete pronaći nešto po vašem ukusu.

Možda je razlog za nepopularnost tikvi i to što se kod nas ne uzgaja puno vrsta, recimo neke tikve su toliko jedinstvene da ne možete da ih zamenite ni sa jednom drugom vrstom. Jela pripremljena sa njima su zaista nešto posebno.

Postoji još razloga da koristiti bunde i tikve – veoma su zdrave. Pune su beta karotena, odličan su izvor vitamina A i C, antioksidanata, vlakana, proteina, a popravljaju i raspoloženje. Dobar su izbor i kad ste na dijeti. U njihovim semenkama, koje obožavam, su koncentrisane sve ove nutritivne vrednosti koje sam navela. Od semenki se pravi vrlo zdravo hladno ceđeno bundevino ulje. I ono što je vrlo važno bundeve i tikve su vrlo jeftine.

Kao što ćete videti u priloženoj kompilaciji recepata sa mog blogu, tikve i bundeve imaju široku upotrebu u kuhinji, možete da od njih pravite razna slana jela, kao i puno poslastica.

Postoji mnoštvo vrsta tikvi, ali ja ću se fokusirati na one najpopularnije, koje inače koristim u kuhinji.

Žir, špagetara i muskatna tikva

Muskatna tikva

Ovo je vrlo naročita tikva, izduženog je oblika i ima divno narandžasto meso. Sigurno najpoznatije jelo koje se sprema od muskatne tikve je kremasta čorba koja sledi.


Čorba od muskatne tikve

Ova divna čorba je moja omiljena čorba kad dođe jesen. Njena predivna boja, kremasti i topli ukus vam trenutno vraćaju veru u život. Dodatak žalfije i muskatnog oraščića je obavezan.


Žir tikva

Acorn tikva

Na engleskom se zove acorn squash, ne znam da li ju je lako naći kod nas. Vrlo je zanimljivog oblika, slatkastog i delikatnog ukusa. Odlična je za pečenje, uz začinsko bilje i rendani parmezan servirana uz sos na bazi jogurta. Takođe, od ispečene tikve možete da napravite i salatu.


Čorba od žir tikve, jabuke i đumbira sa šitaki pečurkama

Ovo je fenomenalna čorba, vrlo kompleksna i bogata, i sa divnim dodatkom prženih šitaki pečuraka sa slatkom mlevenom paprikom.


Tikva špagetara

Ovog proleća sam roditeljima poslala seme ove tikve i lepo im se primila. Posle sam morala da im objasnim kako da je spreme, jer to nije obična tikva. Kad je ispečete, njeno meso se pretvara u špagete, koje izvlačite viljuškom.


Špageti od tikve

Ove špagete od tikve najlepše su kad se spreme sa maslinovim uljem, belim lukom i ruzmarinom. Možete da ih služite uz bolonjez sos takođe.


Kaboča

Japanska bundeva koja je oblično zelene boje. Ima veoma lep ukus, orašast i sladak. Može da se koristi za razna jela, između ostalog za spremanje ove kremaste čorbe.

Krem čorba od kaboča tikve sa kokosovim mlekom

kaboča tikva

Puding od bundeve

Rižoto sa bundevom i slaninom


Klasična bundeva

Najpopularnija vrsta tikve je odlična kako za pravljenje slanih jela tako i slatkih pita i kolača.


Čorba od bundeve i ljutike

Čorba od bundeve

Divna kremasta čorba koja okrepljuje, sa posebnim dodatkom – karamelizovanom ljutikom.


Kari od bundeve sa kokosovim mlekom

Kari od bundeve sa kokosovim mlekom

Ako ste ljubitelj karija sigurno će vam se svideti ovaj sa bundevom i leblebijama, u kokosovom mleku.


Pire od bundeve

Za recepte koji slede neophodno je da napravite pire od bundeve, na ovom videu pogledajte kako to da uradite.


Zemičke od bundeve sa ljutom paprikom

Zemičke su moja opsesija, uvek volim da im dodam nešto novo, i ideja da ih napravim sa pireom od bundeve i sa ljutom mlevenom paprikom me je odmah zaintrigirala. Kao što vidite imaju prelepu boju. Zamislite kada ih još tople namažete krem sirom ili puterom.


Američka pita od bundeve

Klasik, kome se uvek vraćam.


Pita od bundeve i krem sira

Ovo je pita od bundeve dovedena na poseban nivo, i sve zahvaljujući krem siru, koji se neverovatno lepo slaže sa bundevom. Recept pogledajte u Američkom kuvaru, strana 158.


Rolat od bundeve

Ovo je vervatno najlepši rolat koji sam ikada probala, neverovatno je zarazan.


Mafini od bundeve i krem sira

Dugo godina sam bila ovisna o ove mafine sa bundevom filovane kremom od sira iz Whole Foodsa. Uspela sam da ih rekreiram u svojoj kuhinji, i to sebi računam kao veliki uspeh. Recept za ove sa slike, koji je nešto drugačiji od onog sa bloga, pronađite u Američkom kuvaru, strana 30.


Kakejkovi od bundeve

Kolači za Noć veštica

Još jedna u nizu poslastica od bundeve sa frostingom od krem sira i putera.


Pumpkin Spice Latte

Najpopularniji jesenji napitak u Americi. Najvažniji sastojak je mešavina začina (cimet, đumbir, oraščić, karanfilić), kojeg ovde zovu pumpkin pie spice, i koji se redovno koristi za pripremu kolača i pita sa bundevom. Kada dođu hladni dani sve miriše na ovu mešavinu začina. Možete i sami da ga napravite, pogledajte recept u Američkom kuvaru, strana 188.

Continue Reading

Crvene paprike punjene kukuruzom i sirom

Kao neko ko obožava punjene paprike, pa još zapečene, kad sam ugledala ovaj recept morala sam odmah da ga napravim. Ima nešto čarobno kada se ujedine crvene paprike i sir, ali ovog puta sa dodatkom kukuruza, užitak je bio još veći.

Recept je preuzet od popularnog blogera i autora Yotama Ottolenghia, originalni recept možete videti ovde. Pošto su i paprike i kukuruz slatki, on je njima mudro dodao ukiseljene halapinjo paprike da naprave lep balans ukusa, kao i gremolatu od lišća korijandera. To su mali detalji koji jelu daju nešto posebno, tako da nemojte da ih izostavite.

Ako volite punjene paprike pogledajte i ove recepte na blogu:


Crvene paprike punjene kukuruzom i sirom


Sastojci:

3 halapinjo, ili čili papričica, iseckane na tanke kolutove

4 kašike jabukovog sirćeta

2 kašičice šećera


2 kašike maslinovog ulja

1 veći luk, iseckan na tanke kolutove

10 gračica timijana (majčine dušice)

4 crvene babure ili naše crvene paprike

3 kukuruza, ili 250g zamrznutog kukuruza (sveži kukuruz je uvek bolja opcija)

2 čena belog luka, iseckana

100ml slatke (neutralne) pavlake

50g instant palente

1 jaje

75g izrendane tvrde mocarele

75g izrendanog čedar sira

So i biber prema ukusu


1 šaka lišća korijandera, vrlo sitno iseckanog

4 kašike maslinovog ulja

1 mali čen belog luka, sitno iseckan

So i biber prema ukusu

Priprema:

U manjoj teglici pomešajte sirće i šećer. U to stavite iseckane halapinjo, ili neke druge ljute papričice, i sačekajte neko vreme da se one zakisele.

Zagrejte rernu na 200C (395F).

Pripremite veći tučani ili neki drugi tiganj sa debljim dnom. Stavite 2 kašike maslinovog ulja, pa ravnomerno rasporedite luk iseckan na kolutove i grančice timijana. Preko toga rasporedite paprike, ako su babure presecite ih na pola, ako su obične zasecite ih, ali u oba slučaja morate da izvadite semenke. Posolite paprike.

U multipraktiku pomešajte kukuruz, slatku, pavlaku, beli luk, jaje i instant palentu. U to varjačom umešajte izrendan sir, i dodajte so i biber prema ukusu. Ovom smesom punite paprike. Sipajte u tiganj oko pola šolje vode. Pecite paprike oko 30 minuta. Zatim pojačajte temperaturu rerne na 220C (425F) i pecite paprike još 20 minuta.

Dok se paprike peku pripremite gremolatu od lišća korijandera, belog luka i 4 kašike maslinovgo ulja. Dodajte so i biber prema ukusu.

Služite paprike kao prilog, ili kao glavno jelo, recimo uz salatu od rukole sa prelivom od balzamika.

Continue Reading

Čokoladni kolač sa šljivama

Ima nešto fantastično u kombinaciji čokolade i šljiva. Kada se ta dva sastojka spoje u kolaču, to je pravi praznik za nepca. Nisam štedela na čokoladi, a bogami ni na puteru, dodala sam i cimet kolaču, jer se on tako lepo slaže sa šljivama. Na kraju sam dobila bogat i nesvakidašnje ukusan kolač.

Prošli vikend sam bila na jednom rođendanu. Bilo je to manje okupljanje u jednom restoranu. Tu sam jedino poznavala slavljenicu, moju frizerku, i njenu sestru, koju sam prvi put srela tek pre neki dan kad je došla kod mene da je fotografišem. One su iz Azerbejdžana, ali obe su likom pokupile na njihovu mamu, Ruskinju. Tek na rođendanu sam mogla da vidim kako izgledaju prave Azerbejdžanke, njihove prijateljice iz rodnog Bakua. Bila je tu i još jedna Ruskinja iz Ukrajine udata za Srbina. Na isti način kako su one meni izgledale egzotično, tako sam i ja njima. Upoznala sam ovde puno ljudi iz raznih delova sveta, ali sam i dalje uzbuđena kad treba da upoznam ljude iz nacija o kojima vrlo malo znam.

One se sve već odavno druže, kažu mi da treba da ih čujem kako obično komuniciraju kada su zajedno, na tri jezika – ruskom, azerbejdžanskom, koji je sličan turskom, i na engleskom. Nekima je bilo čudno to da ne razumem ruski jezik, ja sam im rekla da mi zvuči poznato, ali malo toga razumem, recimo mogle bi da me ogovaraju, a ja bih im se samo smeškala.

Zaista ne znam puno o njihovoj zemlji, ali sam se setila da je u Beogradu podignut spomenik nekom bitnom čoveku iz njihove zemlje. Mora da je otac sadašnjeg predsednika, kažu mi one. Odmah sam saznala da se cela porodica predsednika ponaša kao da je kraljevska, uspehu mogu samo da se nadaju oni koji su u rodbinskim vezama sa njima. Korupcija je ogromna, običan svet nema puno mogućnosti za dobar život. Vrlo uobičajna priča emigranata u Americi, inače zašto bi tražili sreću izvan svoje zemlje.

Iako je i Jugoslavija imala slično uređenje, moram da primetim da ljudi iz bivšeg Sovjetskoj Saveza imaju drugačije iskustvo kada je u pitanju njihovo odrastanje. Naša Juga bila je znatno liberalnija i bolja za život od drugih komunističkih zemalja. Za njih je naša tadašnja zemlja bila kao Mala Amerika. Njihove uspomene na taj period su dosta mračnije, često izbegavaju da pričaju o tome.

Da li si videla kako se Amerikanci lože na komunizam ovih dana, pitale su me. Složile smo se da je to proizvod dugogodišnjeg blagostanja, lošeg obrazovanja u školama i prilično naivnog pogleda na svet, i da bi bilo lepo da se Amerikanci “pelcuju” malo dužim boravkom u komunističkim zemljama, i to bez američkog pasoša.

Utom sam se setila živopisnih kulinarskih videa, na koje često nailazim na Fejsbuku, u kojima učestvuju vremešna majka i ćerka, koje žive u nekom selu u Azerbejdžanu. Kuća im je kao iz knjige Hobit, kuvaju na otvorenom razna tradicionalna jela, i to izgleda vrlo simpatično. Naravno da znaju ko su one. Pravim šalu na njihov račun, da nemaju pošten nož u kući, već sve seku nekim sataricama. Tada skrenu razgovor na temu o noževima, jer one prate srpski kulinarski kanal na YouTube-u, Almazan kitchen, na kome se prodaju slične satarice. I ispade na kraju, to smo saznali kada su pokloni za slavljenicu otvarani, da je moja frizerka upravo dobila jednu takvu za rođendan. Satarica je lepo upakovana u drvenu kutiju, koja ima na sebi izrezane detalje koji podsećaju na ambijent iz njihovih videa.

Pitala sam prisutne o njihovoj kuhinji, i one su počele da se prisećaju nekih namirnica koje je vrlo teško naći u Americi, a koje im puno nedostaju, recimo lišće jednog vrlo specijalnog planinskog korijandera, ili jedne vrste praziluka koja je mnogo finija od onog standardnog.

Isto i ja osećam prema ovim našim šljivama, slavim kada ih nađem u prodavnici. To mi se desilo pre neki dan, sva srećna odmah sam se dala u pravljenje ovog kolača sa šljivama.

I na kraju, kada smo se rastajale, zgrabiše me i izljubiše, to je kod nas običaj, u neverici pomislih u sebi – jao, korona!


Čokoladni kolač sa šljivama


Sastojci:

150g čokolade, tamne ili poluslatke

150g putera

200g brašna

35g kvalitetnog kakao praha

Prstohvat soli

1/2 kašičice cimeta u prahu

1 kašičica praška za pecivo

150g šećera

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

1/2 kašičice cimeta u prahu

150ml jogurta

5-6 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na četvrtine)


Priprema:

Najpre otopite čokoladu, koju ste izlomili na manje komade, na pari ili u mikrotalasnoj. Skinite je sa vatre i dodajte joj puter, iseckan na manje kocke, da se i on istopi. Smesa treba da se malo ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izduženi pleh, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno i kakao, so, cimet i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte rastopljenu čokololadu i puter, zatim smesu sa brašnom, i na kraju jugurt. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ređajte kriške šljiva odozgo.

Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.


Continue Reading

Gambo, popularno jelo iz Luizijane sa zaprškom

Kajunsko jelo

Pored toga što volim da spremam jela, volim puno da istražujem o hrani, i uvek me fascinira kad pronađem neku vezu između vrlo različitih kuhinja, ili kad otkrijem kako je neka hrana nastala, pa je preneta negde drugde, gde je izmenjena zbog lokalnih uticaja. Istorija hrane i kuvanja je vrlo interesantna oblast, itekako je isprepletana istorijskim zbivanjima, i to je odličan način da upoznate ne samo strane kuhinje nego i domaću.

Meni je recimo bilo interesantno to što u Americi postoji jelo sa zaprškom, zato sam i htela da vam predstavim gambo. To na prvi pogled izgleda neobično, ali kada znate da je jelo nastalo u Luizijani, koju je naseljavao veliki broj Francuza, i koji su sa sobom doneli svoju kuhinju u kojoj postoji zaprška pod imenom roux, onda to više nije čudno, kao ni činjenica da se zaprška primila i kod nas, verovatno pod uticajem francuske kuhinje.

Ipak, Francuzi ovde nisu lako mogli da spreme svoja autentična jela, jer je klima bila posve drugačija, već su svoju kuhinju počeli da prilagođavaju lokalnim uticajima. I tako ono što je u Franskoj bio riblji paprikaš (Bouillabaisse) u Luizijani je postao gambo, usled uticaja lokalnog stanovništva, bilo da su to bili Indijanci, Afrikanci, Španci ili Portugalci.

Gambo danas predstavlja ponos Nju Orleansa, glavnog grada Luizijane, zajedno sa džambalajom (američka varijanta španske paelje, vidi Američki kuvar str. 98), i ako se tamo nađete, znate šta morate da probate.

Postoji par karakterističnih stvari za gambo:

  • zaprška – ako niste znali, pored bele postoji i ona tamna, kao čokolada. Ona se dobija dužim kuvanjem, i time se pored nešto oslabljene gustine paprikaša postiže bogatiji ukus. Obično se dodaje ista količina masnoće i brašna. Masnoća može da bude razna – svinjska mast, puter i ulje.
  • okra ili bamija – povrće poreklom iz Afrike, po kome je ovo jelo dobilo naziv, i koje je i kod nas korišćeno zahvaljujući turskoj kuhinji, danas se zadržalo u Bosni. Koristi se takođe da se zgusne jelo, jer sadrži u sebi dosta sluzi, inače je neutralnog ukusa.
  • kajunski začin – popularna mešavina začina u kojoj dominiri mlevena crvena paprika. U receptu vidite kako se ona pravi.
  • “sveto trojstvo” – crni luk, stabljike celera i paprika (obično zelena) – tako ih zovu zato što ovu kombinaciju stavljaju u skoro svako jelo.
  • što se tiče mesa, to može da varira, kobasica je obavezna, a umesto gambora koristite piletinu.
Kajunska mešavina začina

Meni je gambo ispao nešto ređi jer sam u strahu da ne bude previše gust dosula supe više nego što je trebalo. I pored toga, bilo je ukusno, nešto drugačije od naše svakodnevne kuhinje.

Mislim da sam već pisala o tome na blogu, ili u kuvaru, da su dve glavne kuhinje u Luizijani – kreolska i kajunska. E, pa gambo vam je najpopulrnije jelo kajunske kuhinje.

Anduj kobasica i bamije

Gambo


Sastojci:

Za zapršku (roux):

120g brašna

120g ulja


450g kobasice Anduj, ili bilo koje druge svinjske kobasice sa puno slatke i pomalo ljute mlevene paprike, iseckane na kolutove

1 veći luk, sitno iseckan

3 celerove stabljike, iseckane

2 velike babure paprike, iseckane

1 manja vezica svežeg peršuna, iseckanog

2 čena belog luka, sitno iseckana

1l pileće supe

2 šake okre, iseckane na kolutove, opciono

1 kašika kajunskog začina (2 1/4 kašičice slatke mlevene paprike, 1 kašičica ljute kajenske mlevene paprike, 1 kašičica soli, 1/4 kašičice bibera, 1 kašičica osušenog origana, 2 kašičice timijana (majčine dušice) i 2 kašičice belog luka u prahu)

za morski vajb: 450g gambora, očišćenih

ili, za kontinentalni vajb: 450g piletine iz supe ili ostaci od pečenog piletina, iseckana na manje komade

Za služenje: kuvani pirinač


Priprema:

Najpre napravite zapršku, roux. U šerpici zagrejte ulje i brašno na umerenoj temperaturi, i dok se sadržaj kuva sve vreme ga mešajte dok ne postane braon, nešto kao boje čokolade, to može da potraje i do 35 minuta. Nemojte da dozvolite da vam zagori. Kad je zaprška gotova sklonite je sa vatre.

U većoj posudi ispecite na srednje jakoj vatri isečene kobasice. Kad su porumenele, dodajte im iseckani crni luk, a posle par minuta iseckane stabljike celera i paprike, i iseckani peršun. Dinstajte sve oko pet minuta i na kraju dodajte beli luk. Posle pola minuta kuvanja dodajte supu, pa iseckanu okru i kajunsku mešavinu začina prema ukusu. Kuvajte gambo 30 minuta na tihoj vatri. Negde pred kraj sipajte zapršku koju ste napravili. Promešajte sve dobro. Tokom kuvanja gambo će da se zgusne, ako hoćete da bude ređi dodajte još malo supe. Proverite da li je jelo dovoljno slano.

Pet minuta pre kraja kuvanja umešajte gambore ili pileće meso u gambo, i kad pocrvene račići, znači da je jelo spremno za serviranje.

Služite ga uz kuvani pirinač.


Ove godine leto u Baltimoru nije bilo uobičajno. Ipak ponešto lepo se izrodilo iz haotične situacije prouzrokovane pandemijom, kao što su bašte ispred restorana. Počele su da niču svuda, i deo grada u kome živim je najednom oživeo, počeo je da liči na evropske gradove, recimo Beograd. Naime, zbog zabrane ručavanja u zatvorenom prostoru, restoranima je ipak dozvoljeno da iznesu stolove i stolice napolje na ivičnjake i ulice, i da tu goste ugoste. Čak su za tu priliku i neke ulice blokirane, postale su šetališta. Inače, restorani i mali biznisi su najviše pogođeni zbog virusa, svaki dan čujem kako se po neki restoran zatvorio, ili preselio iz grada.

Nije da ranije nije bilo sedenja ispred restorana i kafića, ali to nije bilo toliko masovno, sada to izgleda potpuno drugačije. Meni je uvek bilo čudno zašto Amerikanci vole da se zatvore u restorane leti, kao da ne mogu da žive bez klime. Zar nije lepše da sediš napolju, posmatraš ljude, slušaš živu muziku, gledaš lepu arhitekturu i zaliv? Ovde ume zaista da bude toplo i vlažno, ali tu je uvek vetrić sa okeana koji pirka, pogotovo uveče. Doduše to ume da izazove probleme za stanovnike koji tu žive, recimo nedostatak parking mesta.

Pošto su vlasnici restorana morali preko noći da se pobrinu za bašte, one izgledaju vrlo improvizovano, ali to su nadomestili sa puno cveća u baštama. Najneobičnije izgledaju oni fensi restorani koji su izbacili napolje glomazne stolove i stolice, koje se nikako ne uklapaju u okruženje. Neki su pak bili vrlo ambiciozni pa su dali da im se naprave konstrukcije specijalno za tu svrhu, ali za moj ukus suviše skrivaju goste, ali neko i to voli.

Meni se to toliko dopalo da se vrlo često uveče spustim do vode i uživam u šetnji okružena ljudima koji su dobro raspoloženi, svuda je neka opuštena i živahna atmosfera, nešto što je svima nama nedostajalo ove godine. Videćemo koliko će još to dugo da traje.

Continue Reading

Svinjska rebarca na roštilju (Kansas City Style BBQ Ribs)

Svinjska rebarca na američki način su poznata širom sveta, pre svega među ljubiteljima dobrog roštilja, i to sa dobrim razlogom. Nadimljeni i sočni komadi mesa sa karamelizovanom premazom BBQ sosa toliko su ukusni da potpuno shvatate izraz – prste da poližeš. Pripremanje ovog jela nije posebno teško, najveći izazov je naći odgovarajuće isečena svinjska rebra. Ako imate dobrog mesara, to vam neće biti problem. Rebra se peku na roštilju dugo, ali to vreme u iščekivanju da se rebra ispeku možete da iskoristite za druženje sa prijateljima u dvorištu, jer roštilj i tome služi.

Kad smo poslednji put pravili ova rebarca, posle jela, moj muž je bio toliko prožet nekim neobičim zadovoljstvom, iako to nije u njegovoj priordi, pohvalio se da je napravio svinjska rebra za peticu. Rekoh mu, zašto ne napišeš recept za moj blog. I bi tako.

Nije loše znati da postoji razlika između baby ribs, deo rebara koji je uz kičmu, i spare ribs, delovi rebra koji se spuštaju ka stomaku. Kada se spare ribs obrade tako što im se uklone zakrivljeni vrhovi, i trimuje višak mesa, tada se dobije zaravnjen komad mesa pravouganog obliku koji se zove Lexington style ribs. Taj deo je veoma cenjen jer na njemu ima dosta masti, pa je i meso na njemu sočnije zbog toga. Uostalom, pogledajte na videu kako se dobija taj komad mesa.


Svinjska rebarca na roštilju po receptu mog muža


Sastojci za četiri osobe:

1.5kg svinjskih rebara u komadu, što je otprilike jedan čitav niz od 10 do 13 rebara, u zavisnosti od obrade mesa i veličine životinje

Za marinadu:

1 supena kašika košer (krupne) soli

2 šolje soka od pomorandže

½ šolje soja sosa


Za mešavinu začina:

2 supene kašike smeđeg šećera

1 supena kašika slatke mlevene paprike

1 supena kašika krupno mlevenog bibera

1 supena kašika kumina u prahu

1 supena kašika košer (krupne) soli

1 kašičica belog luka u prahu

¼ kašičice kajenske ljute paprike


Priprema:

Za pripremu je potreban roštilj na ćumur sa poklopcem i termometrom.

Ukoliko to već nije učinjeno u mesari, obavezno odstranite opnu sa zadnje (manje mesnate) strane rebara. Opnu ćete prepoznati kao tanak polu-providni sloj koji se srebrnkasto presijava i prostire preko čitave površine rebara. Zavucite oštricu noža za mazanje (ili dršku od kašičice) između opne i prvog rebra i polako odvajajte opnu. Kada ste opnu odvojili sa prvog rebra uhvatite je čvrsto (uz pomoć papirnog ubrusa, da vam ne bi iskliznula iz ruke) i povucite prema drugom kraju komada mesa. Opna bi trebalo lako da se odvoji. Uklanjanjem opne ćete omogućiti da marinada i začini bolje prodru u meso, kao i poboljšati teksturu ispečenog mesa, jer se ova opna pečenjem ne može omekšati niti istopiti. 

Operite čitav komad mesa i natapkajte papirnim ubrusom da ga osušite.

Pomešajte gore navedene sastojke za marinadu i potopite meso u nju. Ukoliko nemate dovoljno veliku posudu da u nju stane ceo komad mesa, ili pak ukoliko je roštilj manji, presecite meso popreko na dva dela. Zatvorite posudu plastičnom folijom i u marinadi ostavite dva do tri sata. Ukoliko meso nije sasvim potopljeno, okrećite ga u marinadi svakih 30 do 45 minuta.

Nakon što je mariniranje završeno, meso ponovo obrišite papirnim ubrusom, i ravnomerno u njega utrljajte mešavinu začina koju ste prethodno napravili mešajući gore navedene sastojke. Ovako obloženo začinima, ostavite meso nepokriveno jedan do dva sata.

Za to vreme, zapalite veću količinu kvalitetnog ćumura u roštilju. Kvalitet ćumura je bitan zato što je potrebno da drži toplotu tri sata, koliko će se meso peći. Vatru formirajte na jednoj strani roštilja, a meso ćete peći na drugoj, jer se u ovoj tehnici “roštiljanja” meso peče na indirektnoj toploti, veoma dugo, na nižoj temperaturi, i poklopljeno (ili, što bi Amerikanci rekli “low and slow”). Na tu drugu stranu, dakle ispod dela rešetke gde će se peći meso, stavite pliću posudu napunjenu vodom. Voda će tokom pečenja isparavati, održavati vazduh u roštilju vlažnim i pomoći da meso ostane sočno.

Kada tanak sloj pepela obloži brikete ćumura, roštilj je spreman za pečenje. Ukoliko volite dimljeni ukus, dodajte par iveraka suvog drveta na ćumur. 

Meso stavite na rešetku, mesnatom stranom okrenutom na gore, na deo roštilja koji je što dalje od zapaljenog ćumura, i poklopite. Pecite oko tri sata, vodeći računa da je temperatura u roštilju između 110 and 135 stepeni Celzijusa. Na početku pečenja, sa još usijanim ćumurom, temperatura će sigurno biti viša od toga. Da bi je snizili, pritvorite ulazne i izlazne ventilacione otvore na roštilju. Sa umanjenim protokom vazduha usporiće se i proces sagorevanja ćumura a time smanjiti i temperatura. Imajte na umu da roštilj na ćumur neće, poput plinskog, momentalno “reagovati” na ovu promenu, već će verovatno biti potrebno nekih desetak minuta dok ne vidite kazaljku termometra kako pada. 

Na sredini perioda pečenja, dakle nakon sat i po od njegovog početka, otvorite roštilj i hvataljkama okrenite meso na drugu stranu, i dalje mesnatom stranom na gore, ali tako da ona strana koja je do sada bila prema ćumuru, bude od sada dalje od njega.

Na oko 45 do 30 minuta pre kraja pečenja, izdašno premažite meso sa obe strane roštiljskim sosom (vidi recept u Američkom kuvaru, strana 118). U ovom trenutku temperatura u roštilju je dovoljno opala da meso možete staviti i direktno iznad ćumura da se sos zapeče. Ponovo poklopite roštilj. 

Meso je gotovo ukoliko, kada ceo komad podignete hvataljkama za meso i oprezno ga “zaljuljajte” gore-dole, kora koja se u međuvremenu na mesu stvorila počne da puca, kao da će ceo komad mesa da se prelomi. I uistinu, dobro pripremljena rebra treba da se “sama odvajaju” i gotovo spadaju s kosti kada ih jedete.

Gotova rebra isecite popreko, tako da svako isečeno rebro ima podjednaku količinu mesa sa strane. Dodajte roštiljski sos po ukusu.    

Pogledajte moj recept za BBQ sos u Američkom kuvaru, str. 118.

Continue Reading

Kolač sa šljivama i hrskavim posipom (Streusel)

Ovih dana sam opsednuta šljivama. Ali onim našim, koje ovde zovu Italian plums. Nigde ih nema. Uzgred, baš su mi se jele knedle sa šljivama, skoro da sam počela noću da i sanjam. Tražila sam ih po supermarketima, pa sam onda pokušala da ih naručim preko interneta, za vikend sam išla na dve pijace u nadi da ću ih naći, ali ni tamo ih nije bilo. Jedan farmer na pijaci mi je rekao da će te šljive sazreti tek krajem avgusta, i da ih tada potražim. Ko će čekati do tada? Uspela sam da na pijaci nađem dve vrste šljiva koje su donekle podsećale na one naše. Kad sam otvorila one krupnije, prijatno sam se iznenadila jarkom crvenom bojom mesa, i sa ukusom koji je dosta podsećao na naše šljive. Već sam imala na umu kakav ću kolač da napravim sa njima.

Na blogu već postoji jedan divan kolač sa šljivama, orasima i cimetom, ali htela sam da spremim kolač koji sam već ko zna koliko puta pravila ovog leta sa raznim voćem (maline, breskve, kajsije), i svaki put bi fantastično ispao. To je moj idealni recept za kolač sa svežim voćem, ne menjam ga više, osim što volim da dodam po neki mali dodatak. Ovog puta sam poželela da poradim na teksturi, dodala sam hrskavi posip, već sam zamišljala kako će da bude lepo išaran crvenom bojom šljiva.

Videla sam na Fejsbuku pre neki kolač sa šljivama koji je moja poznanica Nemica pravila, zove se Zwetschgendatschi. Sa ponosom je podelila sliku kolača, izgleda vrlo popularnog u bavarskoj kuhinji. Svi mi imamo slična osećanja kada je naša nacionalna hrana u pitanju, pogotovo kada je pravljena negde daleko. Posle sam malo istraživala o njemu, u pitanju je kolač koji ima veliku tanku koru od testa sa kvascom, preko toga su raspoređene kriške šljiva, i onda ide hrskavi posip.

E, taj posip se zove streusel, i htela sam da vam malo pričam o njemu.

On je vrlo popularan u američkoj kuhinji, doneli su ga nemački imigranti, i ovde se baš lepo primio kod raznih poslastica, koristi se kao posip za mafine, slatke pite i za popularne kolače, koje ovde zovu coffee cakes.

Sastoji se od brašna, šećera i putera, u razmeri 2:1:1, ne morate nužno da se pridržavate ovih brojki. Možete da mu dodate cimet, oraščić ili koricu od limuna, kao i koštunjavo voće (lešnici, bademi i orasi/pekani). Ukoliko koristite hladan puter, onda će posip da izgleda mrvičastije i lepše.

Kao što sto ste mogli sami da primetite, lepota struzela je u tome što poslasticama daje finu hrskavu teksturu, pa i ukus, a i dekorativan je.

U američkoj kuhinji ima nešto slično što oni zovu crumble, to vam je struzel sa ovsenim pahuljicama, i koristi se najčešće u pripremi američkih voćnih pita.

Sitnije šljive sam planirala za knedle.

Na mom blogu možete da nađete i sledeće poslastice sa hrskavim posipom, struzel:

Kolač sa šljivama sa hrskavim posipom


Sastojci

za hrskavi posip:

50g hladnog putera, iseckanog na kockice

50g šećera

100g brašna

2 šake lešnika (badema ili oraha), krupno iseckanih

1 kašičica cimeta u prahu

Prstohvat soli

za testo:

200g brašna

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

150g šećera

4 jaja, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

120ml ulja

2 pune kašike kisele pavlake ili rikote sira

4-5 komada svežih šljiva (koštice uklonjene, iseckane na kriške)


Priprema:

Najpre napravite posip. U manjoj posudi pomešajte brašno, šećer, so i cimet. Dodajte puter iseckan ka kockice pa ih prstima utrljajte u preostale sastojke. Na kraju umešajte krupno iseckane lešnike.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23 cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.

U jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i jaja dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. U to umešajte ekstrakt vanile, ulje i pavlaku/rikotu, i na kraju smesu sa brašnom. To sve mešajte varjačom, a ne mikserom. Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u testo ravnomerno ubacite kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju ravnometno pospite testo posipom.

Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga.


Na kraju knedle sa šljivama su super ispale!
Continue Reading
1 3 4 5 6 7 22