Kolač sa limunom i nemlevenim makom, i život je divan…

October 10, 2012 16 Comments

Kolač sa limunom i nemlevenim makom je jedan od mojih omiljenih poslednjih meseci. Nemleven mak kolaču daje lepu hrskavost i prefinjen ukus, a tek glazura od limuna… evo dok gledam ovu gornju sliku kažiprst sam kreće da ga skine sa ekrana… fantastičan je. Mak i limun su neobična ali moćna kombinacija. Ovaj tipičan coffee cake, kolač koji se konzumira uz kafu ili čaj, je toliko ukusan da kad bih imala svoj kafe, obavezno bih ga uvrstila u svoju ponudu. Recept koji sledi je ubedljivo najbolji i našla sam ga u knjizi Esalen Cookbook. Sad ta knjiga nas dovodi do Nataše, moje drugarice, koja mi je nju poklonila za rođendan.

Još malo o knjizi pa nazad na Natašu koja ima glavnu ulogu u ovom postu. Knjiga je posvećena jednom institutu za bolji život koji se nalazi na Zapadnoj obali. Da skratim stvar, to je onako pravo hipi mesto, na toj obali hipi pokret zapravo nikad nije zamro, koje privlači ljude raznih profesija i interesovanja. U toj komuni imaju školu, restoran, baštu, i sve je to podređeno zdravoj i ukusnoj hrani.

E sad o Nataši. Sigurna sam da i vi imate neke jake i velike priče o vašim prijateljima koje mogu lako da završe u onoj rubrici Život piše romane, e pa takva je njena životna priča. Upoznale smo se u State College-u, malom univerzitetskom gradu u Pensilvaniji, posle se i ona preselila, nedaleko od nas, negde u isto vreme. Dok je bila na početku svojih doktorskih studija saznaje da ima rak dojke… veliki šok za nju i za nas. Uvek nekako misliš da se to događa nekom drugom i teško ti je da razumeš zašto baš ona kad je tako mlada. Takođe, u isto vreme i moj tata oboli od raka prostate. Ne znam kako ali od početka bila sam potpuno sigurna da će sve biti u najboljem redu, i sa Natašom, i sa mojim tatom, i tako je i bilo. Možda zato što su oboje veoma pozitivni i puni neke životne energije. Nije bilo lako, ali danas oboje su zdravi i jaki.

Ovim se ne završava priča o mojoj drugarici. Kad god sretnem nekog malodušnog ja probam da mu njenom pričom vratim volju za životom, da mu pokažem da nekad iz nekih veoma teških životnih situacija izlazimo kao veliki pobednici. Naime, u to neko vreme pre nego što je saznala za bolest Nataša stupa u kontakt sa jednim gospodinom preko eharmony.com (to je veoma popularan sajt za upoznavanje u Americi). Kada je saznala za bolest rekla mu je da nije spremna za upoznavanje i da ako hoće može da je sačeka da ozdravi. On potpuno neočekivano izjavljuje da on hoće odmah da je upozna, da njemu to nije bitno, da razume i da je spreman na rizik. Ja imam sjajnog muža, i razni izlivi pažnje i žrtve mi nisu strani, ali ovo mi je nekako bilo neverovatno! Dogovorili su se za prvi sastanak u Starbucks kafeu, a ostalo je istorija… prošli su kroz sve zajedno.

Prošle zime im je bila svadba ovde u Vašingtonu, a proletos u Beogradu.

Nekako se poklopilo da ovaj post objavim baš ovog meseca, koji je posvećen borbi brotiv raka dojke. Inače, Nataša vodi blog na srpskom Život je divan gde možete saznati puno toga o ovoj bolesti i njenom izlečenju. On je pun veoma pozitivne energije i korisnih saveta, posebno o ishrani (Nataša je potpuno prešla na makrobiotičku ishranu), i sigurna sam da mnogima može puno da pomogne.

Možda nisam u pravu ali mi se čini da ljudi kod nas i dalje izbegavaju da otvoreno pričaju o ovoj bolesti i o raku uopšte. Često se plaše i da izgovore samo ime bolesti. Rak jeste izlečiv, istina potrebno je puno snage i volje, kako obolelog tako i njegovih najbližih, ali medicina je napredovala i danas sve više ima izlečenih ljudi. Ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo za njih je to da se potrudimo da se ti ljudi ne osete odbačenim, da ih ne vidimo kao bolesne već normalne ljude i da se tako ponašamo. Natašin blog pruža puno vere i nade kao i konkretnih saveta i zato ga posetite ili preporučite, nekome može puno da pomogne.

Kolač sa limunom i nemlevenim makom

I heart Београд…

Važno: u receptu mere su date u američkim šoljama koje su neznatno manje od naših. Konverziju američkih u naše mere možete naći ovde.

Sastojci:

1 1/2 – 2 šolje smeđeg šećera ( originalno 2 šolje smeđeg šećera, ali pošto je glazura veoma slatka, možete tu količinu da smanjite)
1 šolja ulja
4 jajeta
1 šolja mleka
2 kašike soka od limuna
Nastruga kora od 2 limuna
3 šolje brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soli
1 šolja nesamlevenog maka

Za glazuru:

1/2 šolje soka od limuna
Nastrugana kora od 1 limuna
7-10 kašika šećera u prahu

Priprema:

Zagrajte rernu na 165C (325F). Pripremite sud u kome ćete peći kolač. Ovaj deo je jako važan. Ako ga spremate u obliku hleba samo stavite papir za pečenje preko pleha, a ako ga pečete u bundt kalupu tu je jako važno da premažete puterom ili uljem pažljivo celu površinu, jer u suprotnom nećete moći da prevrnete kolač ako se zalepi.

U veći sud staviti smeđ šećer i dobro ga promešajte sa uljem. Zatim dodajte mleko, jaje (jedno po jedno). U drugoj posudi prosejte brašno i dodajte mu prašak za pecivo i soli.

U tečnu smesu umešajte brašno. Na kraju dodajte mak i narendanu koru i sok od limuna. Kada ste sve promešali dobro sipajte smesu u kalup i pecite kolač 1 sat.

Pre nego što će kolač biti pečen napravite glazuru od limuna. U manjoj šerpici stavite pola šolje isceđenog soka od limuna, narendanu koru od jednog limuna i šećer u prahu. Kad provri smanjite vatru i kuvajte još 10 minuta.

Kada je kolač gotov ostavite ga par minuta u kalupu, a zatim prevrnite na veći tanjir. Možete staviti i mokru krpu preko kalupa, definitivno deluje, hoće kolač lako da se odlepi od kalupa. I na kraju prelijte kolač glazurom od limuna.

Američka kuhinja, Krabe, Morski plodovi, Priče iz Amerike

Merilendske krabe

October 5, 2012 12 Comments

Kad dođete u Merilend, američku državu na Istočnoj obali, gde i ja obitavam, velika je verovatnoća da će vas domaćini odvesti da probate plave krabe, slično kao što bi vas u Srbiji odveli na roštilj. To je najprepoznatljivija stvar vezana za ovaj kraj.

I ja ih naprosto obožavam. Apsolutno sve u vezi konzumacije kraba mi se dopada, od ukusa do veoma neobičnog načina na koji se jedu. Trenutno je njihova sezona, love ih svuda po zalivu sa nekim posebnim kavezima.

U Baltimoru postoje specijalna mesta gde se uglavnom samo služe krabe. Pre neki dan smo vodili moju mamu na jedno takvo mesto gde sam i napravila ove fotografije. Morate imati na umu da ćete se jako puno umrljati tokom konzumacije kraba tako da nikako ne nosite na sebi finu odeću. Upravo zbog toga nisam mogla puno toga da uslikam. Pa ipak to što jedete rukama, što udarate čekićem a sve pršti po vama i drugima, pa pokušavate na sve načine da se dokopate krabinog mesa koje se baš zavuklo negde u oklopu, to sve zajedno utiče na dobro i veselo raspoloženje, jednostavno morate uz to da se opustite ma kako društvo imali uz sebe.

Evo kako izgleda odlazak u jedno tipično mesto gde se služe samo krabe. U restoranu, obično na otvorenom prostoru, će vas dočekati veliki drveni stolovi sa klupama, kao oni na Adi i po parkovima.

Preko stola je razvućen papir, jer kao što rekoh to je veoma messy job. Zatim, velika kofa, u kojoj se baca ono što se ne pojede. Na slici možete da vidite drvene čekiće sa kojima se udara po krabi nebili se oklop otvorio.

I noževi koji vam pomažu da otvorite krabu. Zatim puno papirnatih salveta za brisanje. I naravno, šta drugo nego točeno pivo. Verujte mi ništa bolje ne ide uz krabe nego pivo. I pomfrit, ali to nije toliko neophodno.

Krabe se služe obično po 12 komada, i imate ih u raznim veličinama. Na slici su extra large i nama je bilo dovoljno za tri osobe. U ishrani kažu da se koriste uglavnom one muške pošto su krupnije. Krabe se obično pripremaju na pari i uvek isključivo sa začinom Old Bay (mešavina raznih začina).

Krabe se otvaraju na ne baš jednostavan način, ali uvek će vam konobari pokazati kako se to radi. Ima jedan interesantan detalj, kada otvorite glavni oklop, naćićete nešto žuto što izgleda kao senf, a i sličnog je ukusa. Možete predpostaviti šta je to, i rado ga preskočite.

Ukus krabinog mesa je neverovatan, nešto najbolje što možete da probate a odnosi se na polodove mora. Najbolje komade ćete naći u sredini i u glavnim, velikim kleštima.

Kako se jedu krabe

Najpre se nožem povuče gornji oklop krabe.

Zatim se rukom ukloni.

Ukloni se žuti, nejestivi, deo sa krabe.

Kraba se prelomi na dva dela, i meso se se izvlači iz šupljina. To su krupniji komadi mesa.

Sitniji komadi mesa se nalaze u kleštima i oni se izvlače tako što čekićem razbijete svaki zglavak.

Inače, od krabinog mesa se prave i čuvene ćufte od krabe (Crab Cakes), i to je takođe izuzetan specijalitet. Što zbog loših fotografija, što zbog lenjosti da zabeležim količine sastojaka, nikako da napišem post o tome. Ipak, postavljam fotografiju čisto da se vidi kako to izgleda.

A sad malo fotografija sa okeana da upotpune doživljaj. Ironija je da su napravljene u Delaveru, a ne u Merilendu. Mesto se zove Fenwick Island i meni se veoma dopada.

Moja porodica

Američka kuhinja, Kokteli, Limeta, Pića

Pijuckam koktele dok gledam Olimpijadu (Pinja kolada, Kuba Libre i Mohito)

August 11, 2012 8 Comments

Ne znam kako vi ali ja obožavam da pratim Olimpijadu. Jednom u četiri godine skupe se sportisti skoro svih zemalja sveta, moram da priznam svaki put ih je sve više i više, i ja uživam u lepoti, borbenosti i različitosti ljudskog roda. Ne znam da li je ijedna ideja uspela da ujedini čovečanstvo na takav način. A sve je počelo ovde, u Olimpiji, na Peloponezu.

Moram da priznam da je u to vreme ljudski rod bio baš minijaturan, ovaj stadion više izgleda kao da je građen za patuljke. Na slici se vidi trkačka staza, sa redom kamenja koje označava start. Ovo mesto morate obavezno posetiti.

Malo mi je krivo što naši nisu bolje prošli, ali puno toga je odlučivalo, sreća, vera i želja, a oni toga baš nisu imali, tako da sledeći put biće bolje. Do sada na mene su najveći utisak ostavili Gabby Douglas (američka gimnastičarka), onaj sprinter iz Južnoafričke Republike sa protezama na nogama (pored neverovatnog duha ima i jako slatku facu), i Majkl Felps, stvarno je najbolji, svidelo se to nama ili ne. Osim toga komšija mi je, dole je slika negove kuće… pravi sam paparaco. I da, ove godine devojke koje se takmiče stvarno su prelepe. Umalo da zaboravim ludog Bolta.

Uveče tokom emitovanja sportskih događaja u kojima su skoro uvek glavni akteri bili američki sportisti, na moju žalost, mi smo se prepuštali čarima koktela. Kokteli koje ćete naći na ovom postu su svi izuzetno popularni, i svi imaju rum kao sastojak. Pinja kolada je došla iz Portorika, Kuba Libre, kao što ime kaže sa Kube, kao i Mohito.

Recepti za njihovo pravljenje su vrlo jednostavni, ali možete ih menjati, i količine i sastojke, onako kako vama najviše prija. Važno je da imate dobar rum. Ja uglavnom koristim Bacardi. Da ne bi bilo zabune postoje dve vrste ruma, svetli i tamni. Svetli se koristi za koktele, a tamni uglavnom za kolače.

Date količine su za jednu čašu. Količinu ruma možete menjati prema svom ukusu. Iako postoji pravilo u kakvim se čašama služe kokteli, ja se time ne bih opterećivala.

Pinja kolada (Piña colada)

Kremast i voćkast, lako može da vas opije, zato pažljivo sa ispijanjem istog.

Sastojci:

45ml koksovog krema, ima da se kupi u limenci (kokosov krem nije isto što i kokosovo mleko)

90ml soka od ananasa, ili izblendirani ananas

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Puno leda

Stavite led u električni blender, kao i preostale sastojke. Za par sekundi mešanja koktel je gotov. Služite ga odmah. Možete da dodate komad ananasa i maraskino višnju kao dekoraciju.

Kuba Libre (Cuba Libre)

Jednostavan i čist ukus, pravi koktel za ljubitelje koka kole.

Sastojci:

Sok od pola limete

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše koka kole

Puno leda

U čašu sipajte sok od limete, rum, i stavite led. Zatim je do vrha napunite koka kolom. Ukrasite čašu sa komadom limete.

Mohito sa matičnjakom (Lemon Balm Mojito)

Ko hoće da pravi klasičan mohito neka pronađe moj stariji recept u junskom broju časopisa Mezze (strana 7) . Ukoliko hoćete malčice neobičniju varijantu probajte mohito sa matičnjakom, začinskom biljkom koja ima ukus i miris između nane i limuna.

Sastojci:

2 grančice matičnjaka (desetak listića)

1 limeta, isečene na tanke kriške

1 kašika šećera u prahu ili u kristalu (šećer u prahu se lakše topi)

1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)

Pola čaše kisele vode

Puno leda

U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa matičnjakom i šećerom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do vrha čaše.

Američka kuhinja, Hleb i peciva, Tikvice

Hleb sa tikvicama (Zucchini Bread) i godišnjica

August 2, 2012 11 Comments

Pre desetak dana muž i ja smo slavili deset godina braka. To deluje baš dugo, a još duže kad pomislim koliko smo godina zajedno. Proslavili smo ga u trku, kako drugačije sa dvoje male dece. Ipak, uspeli smo da pobegnemo malo i uživamo u divnom restoranu smeštenom negde na ivici grada.

Mene teško mogu stvari puno da impresioniraju, škrta sam na komplimentima, ali mesto gde smo bili za tu priliku je stvarno bilo wow! Počevši od kompleksa gde se restoran nalazi, pa ambijenta, hrane, do toga kako su konobari bili obučeni, kao sa Levi’s reklame negde krajem 80-tih, kad je ta marka bila veoma popularna.

A tek hlebčići koje su služili pre dolaska hrane. Ja se inače uvek zasitim od njih, šta ću kad ih voleeeem, i onda jedva ostane mesta za konkretne stvari. E, među tim hlebčićima je bio i Zucchini Bread, i toliko mi se svideo da sam odlučila da ga obavezno napravim, čim pre.

Našla sam neke recepte na netu, dodala nešto svoje i ispao je sasvim zadovoljavajući hleb, ali ne liči na onaj iz restorana. Moj je znatno slađi, sledeći put smanjujem šećer, i ima više začina, i orahe. Još sam dodala integralno brašno i smeđ šećer da bi kao bio zdraviji.

Da, verujem da našim ljudima ideja o slatkom hebu sa tikvicama ne zvuči baš primamljivo, ali tikvice su tu da daju sočnost hlebu, i jedva se osećaju.

Ovaj hleb je idealan uz kafu, možete da ga jedete sa puterom i džemom za doručak, ako uopše volite sladak doručak. Inače, zbog svoje jednostavne pripreme je veoma popularan u Americi. Često se pravi i sa komadićima čokolade i super je. Nekako se namestilo da mi je i komšinica ovih dana dala dve vekne ovog hleba, pa je završio u zamrzivaču, što je puno, puno je.

Inače taj restoran gde smo bili, Woodberry Kitchen, je napravljen u nekom rustičnom, country, stilu. Fora je tome što se za pripremu hrane koriste isključivo lokalni proizvodi (sarađuju sa farmama) koji su provereno zdravi. Nema tu previše jela u ponudi, obično su ona jednostavna sa naglaskom na kvalitetu sastojaka. Meso im je vrhunsko. Često konobari naširoko pričaju o hrani koju vam služe, nama srećom nisu jer je bio busy day. I ono što je baš slatko imaju u ponudi zimnicu. Iskreno, ja sam se iznenadila da mnogo toga se i kod nas pravi, recimo slatko od belih trešanja. Ko hoće da vidi kako restoran izgleda neka ode na njihov sajt.

Hleb sa tikvicama

Originalan recept naći ćete ovde.

Napomena: u originalnom receptu mere su date u šoljama, ali pazite to su američke šolje, koje su nešto manje od naših. Pošto je nezahvalno govoriti koliko tačno staje recimo brašna u jednoj šolji, jer to može vrlo da varira, ja bih vam savetovala da ne puniti do kraja šolju od 250ml.

Sastojci:

2 šolje (260g) belog brašna
1 šolja (130g) integralnog brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone
1 kašičica soli
3 kašičice cimeta
1/2 kašičice narendanog oraščića

4 jajeta
1 šolja (200g) belog šećera
1/2 šolje (100g) smeđeg šećera
1 šolja (240ml) ulja
3 kašičice ekstrakta vanile
1 šolja krupno iseckanih oraha
2 šolje manjih narendanih tikvica (sve sa korom)

Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva manja ili jedan veći kalup. Obložite ih hartijom za pečenje.

Najpre u jednu posudu stavite prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, oraščić i cimet.
U drugoj posudi umutite jaja, dodajte šećer, ulje, ekstrakt vanile i na kraju dodajte izrendane tikvice. Iseckane orahe uvaljajte u brašno da ne bi padali na dno hleba.
Smesu sa brašnom umešajte u smesu sa tikvicama. Ne mešajte previše.

Sipajte smesu u kalup ili kalupe. Ukoliko pravite jednu veknu trebaće vam oko 75 minuta da je ispečete, a ako spremate dve onda oko 40 minuta. Pošto rerne različito greju najbolje je da stavite čačkalicu u testo i utvrdite da li je hleb gotov. Ako nema zalepljenog testa znači da je pečen.

Na prvoj slici je fotografija hleba sa tikvicama sa komadićima čokolade i suve kajsije. Mljac!

Američka kuhinja, Italijanska kuhinja, Mediteranska, Riba

Kako da dobro spremite ribu

July 27, 2012 24 Comments

Kao tipičnoj “kontinentalki” riba mi nikada nije bila omiljena, a iskreno ni česta hrana. Jelo se tu i tamo malo oslića, skuše, soma i šarana, pastrmka mi je bila vrhunac degustacije ribe.

E onda sam jednog dana počela da živim na obali okeana, tačnije zaliva, i eto zbog velikog izbora sveže i kvalitetne ribe postadoh veliki ljubitelj iste. Toliko volim ribu da sam primetila da jedem sve, od glave do repa. Da ne pričam o tome da obožavam da jedem sirovu ribu u sušiju. Ja dosta često spremam ribu, a sve manje ostalo meso, verovatno zato što je tako ukusna, zdrava i veoma jedostavna za spremanje.

Ovim postom želim da objedinim neka moja saznanja o raznim ribama, načinima spremanja i obrade. Sigurna sam da će mnogima pomoći da dosegnu kvalitet jela koje možete naći u boljim restoranima i koja su obično dosta skupa. U stvari nema tu neke preterane mudrosti, i u kućnoj varijanti možete bez problema da napravite sjajnu jelo sa ribom.

Pink Snapper

Osnovna podela ribe je na rečne i morske. Ja ću se više baviti morskim jer mnogo ih više spremam. One se takođe dele na divlje i uzgajane na farmi, i sami možete da pretpostavite da su ove prve kvalitetnije, i naravno mršavije, i skuplje.

Ribe se pripremaju cele, ali često ćete naći one velike isečene na filete, ili stejkove,(kotlete) kao što su losos, tuna ili ajkula.

Losos sa komoračem i crvenim lukom

Ono što je najvažnije kod ribe jeste da ona bude sveža. Kada je kupujete, ukoliko primetite mutne oči, meso koje nije glatko, neujednačnu boju kože, i ako se riba dosta oseća na more to znači da nije sveža, i bolje je ne kupujte. Najbolje da pitate prodavca da vam da da je pomirišete, nemojte da vam bude glupo. Gledajte da je istog dana spremite kada ste je kupili. Pitajte slobodno ljude koje rade u ribarnici kada im stiže riba da bi znali kada je najbolje da je kupite. Iz mog iskustva, to je obično uoči vikenda, mada bolje ribarnice dobijaju robu svaki dan.

Čišćenje ribe za početnike može da bude prilično naporan posao, na sreću ja to retko radim, jer imam ovde u ribarnici čoveka koji mi očas posla očisti i sredi ribu.

Ribu možete peći, pržiti, grilovati, kuvati i pariti, a bogami i jesti sirovu. Ona se termički obrađuje u vrlo kratkom roku, pazite da je ne prekuvate.

Što se tiče marinade za ribe prilikom pečenja i grilovanja najbolje je da je napravite uoči termičke obrade, jer dugim boravkom u marinadi riblje meso dosta gubi na kvalitetu teksture. Neka odstoji u marinadi ne više od 30 minuta. Dakle, meso treba da se odvaja u listićima, ako tako mogu da kažem, a ne da bude previše mekano i suvo.

Pečenje ribe na roštilju je ze mene nešto najukusnije, ali problem je u tome što se ona često lepi za rešetku. Zato najbolje da je nauljiti dobro ili pečete u posebnim rešetkama za grilovanje ribe. Takođe, neko je stavlja preko folije. Saveti o gilovanju ribe pronađite ovde.

Black Sea Bass

Najosnovniji recept za pečenje ribe

Ovde pogledajte moj novi video kako da spremite celu ribu u rerni, na mediteranski način.

Sastojci:

Riba srednje veličine

1/4 šolje maslinovog ulja

2-3 čena belog luka, sitno iseckanog

Šaka svežeg peršuna, iseckanog

So i biber prema ukusu

1 limun

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (430F).

Očistite i operite ribu. Papirnatim ubrusom je osušite. Nožem paralelno zasecite ribu tri puta sa obe strane. Posolite i pobiberite ribu sa obe strane i unutra. Iseckani beli luk i peršun pomešajte sa malo maslinovog ulja i limunovim sokom i time ispunite unutrašnjost ribe, a možete malo da stavite i po gornjoj površini. Prelijte ribu maslinovim uljem i preostalim limunovim sokom.

Pecite ribu u rerni oko 15-20 minuta, zavisi od veličine i jačine rerne. Ja često 5 minuta pre kraja pečenja, uključim gril opciju (broil) nebili dobila hrskavu koricu.

Riba je pečena ako meso iznutra nije prozirno, već čvrsto i ujednačene boje.

Crveni sneper

Ovim sastojcima možete dodavati mnoge druge ili ih zameniti, recimo umesto maslinovog ulja staviti puter. Dodatak belog vina će dati ribi neverovatno dobar ukus.

Ostale sastojke koje preporučujem su mirođija za losos, senf, puter i pinjoli za bakalar, mladi luk, limeta, majčina dušica, vlašac, origano, žalfija, đumbir, paradajz, masline, kapar, itd. Takođe, ribu možete peći u plehu zajedno sa raznim povrćem kao što je komorač, krompir, brokoli, itd.

Pogledajte ovde kako da spremite celu ribu, pastrmku, ali u tiganju.

Veoma interesantna tehnika spremanja ribe jeste riba u paketićima. To je francuska tehnika koja se zove en papilotte. Paketići se prave od hartije za pečenje u kojoj se stavi riba sa začinskim biljem i vinom i onda se dobro zatvori i peče. Najbolje je da za to koristite riblje filete. Recept pogledajte ovde.

Fileti lososa spremljeni u en papilotte tehnici

File divljeg lososa

Iskreno, kad pravim ribu ne vezujem se striktno za neke određene sastojke, odem lepo u bašticu i pokupim razno začinsko bilje, uzmem preostali limun ili limetu iz frižidera i to mu dođe dovoljno da se začini riba. Ribu obično serviram uz blitvu, kuvani pirinač, krompir, pa čak i uz testeninu.

Da ne zaboravim riba najbolje ide uz belo vino.

Orada

Španski makarel

Mahi mahi riba — Kako dobro ispržiti filete ribe pogledajte ovde.

Pošto mi se nakupilo dosta recepata zajedno sa slikama o pripremaju raznih riba a ja nikako da ih postujem odlučila sam da napravim mali serijal o njima, a o kojim se ribama radi vidite na listi dole. O nekima sam već ranije pisala.

Brancin (Branzino, Sea Bass)

Brancin sa maslinama i komoračem

Losos (Salmon)

Ružičasti sneper (Opakapaka)

Pink Snapper iz rerne

Crveni sneper (Red Snapper)

Crveni mulet (Triglia)

Red Mullet pečen u papiru

Mahi-mahi riba (Lampuga)

Orada (Orata, Dorada, Sea Bream)
Španski makarel (Skuša)
Black Sea Bass
Bakalar (Cod)
Tilapia
Inćuni
Butter Fish

Pogledajte i ovih 50 divnih recepata za pripremu ribe ovde.

Američka kuhinja, Priče iz Amerike

Kako izgledaju američke pijace

July 16, 2012 34 Comments

“Pijaca k’o pijaca”, neko bi rekao. Ipak, pijace u Americi se dosta razlikuju od onih u Srbiji. Dok je u Srbiji poseta pijaci deo svakodnevnog načina života, ovde u Americi je to izuzetak od uobičajene kupovine u supermarketima.

Pijaca, ili farmerskih marketa kako ih ovde zovu, nema mnogo, manje su, i manje ih ljudi posećuje. Ipak, ohrabruje činjenica da ih je u poslednje dve-tri decenije sve više, kao deo relativno masovnog pokreta povratka zdravom načinu života. To podrazumeva kupovinu voća, povrća ili mesa od lokalnog proizvođača, bez posrednika i bez dugog transporta namirnica. Sve je sveže, zdravo, često i organsko. Cene su, po pravilu, više nego u supermarketima, ali su mnogi spremni da plate, ne samo zbog kvaliteta namirnica već i da bi novac ostao u lokalnoj zajednici i tako se pomogla lokalna ekonomija.

To za nas iz Srbije nije baš lako shvatljivo, mi se često odlučujemo za nešto što je jeftinije, ali ovde su ljudi u stanju da plate nešto mnogo skuplje samo zato što ga proizvodi mali i lokalni biznis, ne žele da njihov novac završi u nekoj od velikih korporaciji.

Sadnice

Začinsko bilje.

Pijace rade samo kada je sezona, od aprila do novembra. Obično su otvorene samo jedan dan u nedelji, uglavnom vikendom, i to prilično kratko, recimo od osam ujutro do podneva. Kada se završi radni dan, prodavci sklope i odnesu tezge, i tu kao da nikada nije bila pijaca. To je zato što ne postoji stalni pijačni prostor, nego se one privremeno podižu na trgovima, parkinzima, ispod nadvožnjaka i sličnim mestima. Veći marketi imaju i bazar gde se prodaju razne stvari koje nisu hrana, nešto slično kao kod nas. I često imaju živu muziku, što je vrlo zanimljivo.

I da, što se tiče cena nisu jeftine, zato retko siromašni zalaze ovde. Nije kao u Srbiji gde ćete na pijaci naći svakojak svet.

Meni farmerski marketi nekako odišu hipi atmosferom. Ko god je malo duže boravio u Americi zna da hipi pokret ovde zapravo nikada nije umro. Pa čak i da niste u hipi fazonu, nekako je važno da odete na pijacu, malo se promuvate, pojedete nešto na licu mesta, kupite nešto ukusno i zdravo, i posle pričate prijateljima kako ste za vikend bili tamo i kako ste od kupljenih stvari napravili recimo zukini hleb, i osećate se jako dobro zbog toga.

Ima još jedna zanimljivost: mnogi se po sezoni pretplaćuju na voće, povrće ili jaja sa određene farme i onda to jednom nedeljno na pijacama preuzimaju. Obično tu bude par kilograma svežih proizvoda ali, interesantno, kupac nužno ne zna šta će dobiti svake nedelje. To zavisi od toga šta je baš tih dana dozrelo na farmi. Meni se sviđa ta ideja, ali se i dalje ne usuđujem da se pretplatim jer, pre svega, imam soptsvenu bašticu, i drugo, čini mi se kao prevelika obaveza u pogledu kuvanja i konzumiranja namirnica.

Malo karibskog ritma za opuštanje.

Ima još nešto interesantno… naši doktori imaju prkasu u jednoj velikoj zgradi koja je puna raznih firmi. Kad je sezona oni naprave malu pijacu, svakog petka na platou ispred zgrade, ili unutra kad počnu vrućine. Što da ne, svi imaju koristi od toga.

Baš lepi hlebovi, ovaj levo sa ruzmarinom je proban. Cena $5,
mnogo skuplje nego u Srbiji.

Slike na početku su napravljene u najvećoj i najpopularnijoj pijaci u Baltimoru, a ove poslednje na pijaci u mom komšiluku, tek je prošle godine počela da radi.

Inače, na pijacama na potezu Nju Džersi – Pensilvanija – Merilend često mogu da se nađu prodavci Amiši. Oni su kod kupaca vrlo popularni – smatra se da je, zbog njihovog otpora primeni moderne tehnologije u poljoprivredi (i u svemu drugom kad smo već kod toga), hrana koju proizvode posebno zdrava.

Ja sa Amiš devojakama

Morala sam još da ubacim još jednu već davnu fotografiju koja je napravljena na pijaci u Woodstock-u. Da, to je to čuveno mesto, sada već pokriveno kukuruzima, i pijacom. Eto, kuda su gazili Janis Joplin, Jimi Hendrix, Joe Cocker i kompanija, gazih i ja:)

Američka kuhinja, Glavna jela, Pasta

Mac and Cheese, jelo na kome su Amerikanci odrasli

July 7, 2012 16 Comments

Juče je bio 4. juli, veliki praznik za Amerikance. Dok je većina food blogerki uoči tog dana pravilo kolače i torte u bojama nacionalne zastave (najčešća kombinacija su jagode, borovnice i šlag) ja sam se odlučila za nešto na čemu su generacije Amerikaca odrastale, nešto što je posle hamburgera i pomfrita najpopularnije jelo – Mac and Cheese iliti Makarone sa sirom.

Ovo jelo je drugačije od naših makarona sa sirom koje jedva da sam pravila jer nikada nisam uspela da dostignem tu hrskavu zapečenost makarona koje su pravile tete u mom obdaništu. Ono se sastoji od makarona sa bešamel sosom u kome je istopljen sir. Jako je bitno odabrati pravi sir ili kombinaciju sireve, jer u suprotnom sir se neće dobro istopiti. Najčešće se koristi čedar sir koji ima jaču aromu.

Inače, žali mi se jedna naša, Beograđanka koje se udala ovde za Amerikanca: “Ja ovom mom ne mogu ništa drugačije da spremam, on bi samo da jede Mac and Cheese, na tome je vala i odrastao, i ne zna za bolje:)

Sad možete da pogledate i moj video kako da napravite ovo jelo.

Američki makaroni sa sirom

Sastojci:

1/2 kg makarona (penne ili slične)

1 litar mleka

115g putera

1/2 šolje brašna

570g izrendanog sira (2/3 čedar + 1/3 gaude ili nekog drugog kvalitetnog kačkavalja)

1/2 kašičice izrendanog oraščića

So i biber

1 i 1/2 šolje hlebnih mrvica

Priprema:

Skuvajte makorone prateći uputstvo na kutiji.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite malo dublju posudu u kojoj ćete peći makarone sa sirom.

Napravite bešamel sos tako što ćete u šerpi zagrejati 85g putera, dodajte mu brašno, mešajte sve najbolje sa žicom za mućenje, i pre nego što brašno počne da gori dodajte vrelo mleko. Kuvajte sos na tihoj vatri uz stalno mešanje oko par minuta, dok se ne stegne. Dodajte mu so i biber i oraščić. Kad je sos gotov umešajte u njega sav sir dok se ne otopi. U pripremljenu posudu kombinujte bešamel sos sa makaronama.

U manjoj šerpici zagrejte preostali puter a zatim mu dodajte mrvice. Propržite ih malo dok se ne zarumene a onda ih stavite preko makarona sa sirom.

Pecite jelo u rerni oko 35 minuta.

Ovako je izgledala prvobitna američka zastava.

Kao svaki 4. jul i ovaj je završen uz vatromet. Neki su ga gledali sa krovova, kao moje komšije na slici dole, vide im se samo siluete. Neki su ga posmatrali sa obale, što je inače i najbolje.

Američka kuhinja, Dezerti, Party food, Torte

Ideje za dečiji rođendan

July 2, 2012 18 Comments

Skoro smo pravili rođendansku žurku i to za oba moja deteta. Prilično mi je oduzelo vremena planiranje celog događaja, sva ta potraga po internetu za idealnim tortama, grickalicama i tome sličnom. Ovaj post pišem isključivo da bih ljudima uštedela vreme, da na jednom mestu dobiju razne ideje za taj tako važan događaj. Pre svega mislim na roditelje sa malom decom, bez pomoći sa strane, na kojima je zadatak da naprave uspešnu rođendasku žurku, bez preteranog angažovanja oko hrana i dekoracije.

Kada je moj sin punio prvu godinu slavili smo rođendan u Srbiji. To je bio priličan organizacioni fijasko. Prošle godine, taman nam se rodila devojčica pa smo slavili drugi rođandan dosta skromnije. Upetljali smo se u pravljenje kanapea, koji su stvarno super izgledali, ali užasno su nam puno vremena oduzeli, i još su se začas pojeli. Ove godine smo rešili da stvari budu jednostavne, ali opet da svi budu zadovoljni. Ja sam se čak “isprsila” i napravila dve torte, za svako dete po jednu.

Bife

Evo par ideja za bife. Kao što rekoh pravljenje ovih stvari je vrlo jednostavo, ne oduzima puno vremena, može da nahrani puno ljudi, raduju mu se i deca i odrasli, i na kraju puno toga je zdravo.

Klasično meze

Razne vrste salama, šunke, sir, masline, ukiseljeni luk, kiseli mini krastavci, šta god već ide u meze.

Salse
Gvakamole, salsa od manga, ajvar (da, ajvar može da bude i salsa) sevirani uz tortilja čips.

Sveže povrće sa dipom

Uzdužno iseckane crvena, žuta i zelena paprika, uzdužno iseckana stabla celera, i mini šargarepa sa humusom i dipom od buđavog sira.

Sirevi sa grožđem
Meki sirevi kao što su bri, polumeki ili tvrdi.

Kuvani kukuruz, veoma jednostavno, a zabavno za konzumaciju.

Salata od makarona

Umesto uobičajne salate koja ide sa pavlakom i majonezom, napravite ovu koja je zdravija i ukusnija.

Skuvajte dva pakovanja makarona, oko 1kg. Kada se ohlade dodajte im pola iseckane crvene, žute i zelene babure paprike (sa više boja izgleda živahnije), veliku šaku iseckanog čeri paradajza, iseckani mladi luk, i začinite sa 1/3 šolje maslinovog ulja, 3 kašike belog vinskog sirćeta i na kraju dodajte so i biber.

Voćni ražnjići

Na štapiće nanižite komade ananas i obične dinje, belog i crnog grožđa i jagode.

I hleb sam zaboravila… bageti ili integralni sa semenkama.

Planirala sam da pravim i mafine projice, ali nije bilo dovoljno vremena, a ko hoće da ih pravi recept može da nađe ovde. I ovi mafini, sa šunkom, paprikom, sirom, itd, su odlični za ovakve prilike.

Uz običajnu ponudu pića i sokova za decu pravili smo i Mohito za odrasle.

Torte

Moja ideja je bila da imam jednu “jaču” čokoladnu i jednu “lakšu” voćnu. Nekako sam našla prvu, ali nikako ovu drugu. Obično je pravilo da ne pravite za slavlja nešto što do tada niste pravili, ali ja sam tako želela da spremam nešto novo. Obe torte su sjajne. Moje prijateljice su bile oduševljene ovom voćnom, valjda zato što nije toliko puna kalorija, i teraju me da im prevedem recept na engleski.

Na slikama dole možete da vidite presek torti, ali imajte na umu da su obe torte tokom žurke pretrpele pravi “meltdown”, užasno je bilo vruće, a one su provele neko vreme napolju, tako da komadi torti koji su preživeli ne izgledaju baš najbolje. Ipak bilo mi je bitno da se vidi kako torte izgledaju unutra.

Gabon torta

Recept za ovu tortu sam našla na Gaginom blogu Moje grne, zapravo ona mi je pomogla da je izaberem. Malo sam dodala neke izmene kao što su mleveni lešnici u korama umesto oraha, zatim sam je napravila okruglu, obično je pravougaonog oblika, kuvala sam fil na pari nebili izbegla kojekakve stvare koje možete da zaradite iz neobrađenih jaja, i na kraju uspela sam da komadima od lešnika popravim muževljevu prvobitnu neuspešnu dekoraciju.

Potrebno vam je za fil:

15 žumanaca

350g putera, na sobnoj temperaturi

350g šećera

300g čokolade za kuvanje

Za kore:

15 belanaca (5+5+5 za svaku koru)

15 kašika šećera (5+5+5 za svaku koru)

3 kašike brašna (1+1+1 za svaku koru)

300g samlevenih lešnika (100g+100g+100g sa svaku koru)

6 punih kašika predhodno umućenog fila (2+2+2 za svaku koru)

Priprema:

Na pari otopite čokoladu, i njoj dodajte smesu od jaja, šećera i putera koju ste mikserom izmešali.

Kuvajte sve na pari (na tihoj vatri) uz stalno mešanje nekih 10 minuta. Sklonite sa vatre fil i ostavite ga da se ohladi.

Zagrejte rernu na 200C (395F). Umesite koru torte tako što ćete najpre mikserom izmiksati 5 belanca, kada dobijete sneg dodajte 5 kašika šećera i 1 kašiku brašna. Varjačom umešajte u smesu samlevene lešnike i na kraju 2 pune kašike fila.

Pleh obložite hartijom za pečenje, ili namažite puterom i pospite brašnom. Pecite koru 18-23 minuta, zavisi koliko vam je jaka rerna. Najbolje da koristite trik sa čačkalicom da bi utvrdili da li je kora pečena ili ne.

Kada su sve tri kore ohlađene nafilujte ih, i na kraju prekrijte celu tortu filom. Fil se brzo topi tako da je najbolje da bude neko vreme u frižideru, oko 15 minuta, pre aplikacije.

Torta sa limunom i malinama

Najbolja voćna torta

Ovu tortu sam našla na Milkicinom blogu Mimis Kingdom, koja ju je preuzela sa bloga Sweet Corner. Torta je odlična, osvežavajuća, kombinacija malina i limuna je neverovatno dobra.

Ja sam veoma malo torti napravila u svom životu, ali baš nijednu koja u sebi ima želatina. Morala sam detaljno da proučim njegovu upotrebu da bih se upustila u njegovu primenu. U stvari to oko želatina je veoma jednostavno.

Potrebno vam je za koru:

5 jaja

5 kašika šecera

5 kašika brašna

1 kašičica praška za pecivo

50g putera, iseckan na manje komade

Krem od limuna:

250ml mleka

4 žumanceta

100g šećera

10g (1 kesica) želatina + 5 kašika vode

Sok od jednog limuna

250ml slatke pavlake

1 kremfix ili Whip It!

1 kašika ekstrakta vanile

Mus od malina:

300g malina (nemojte da ih perete, jer pokupe dosta vode) + šaka malina za dekoraciju koje treba da se čuvaju u zamrzivaču

10g (1 kesica) želatina

4 belanceta

250ml slatke pavlake

1 kašika ekstrakta vanile

1 kremfix ili Whip It!

100g šećera

Za dekoraciju:

250g slatke pavlake ili 2 šlaga u kesici

Šaka zamrznutih malina

Šaka otkinutih vrhova sveže nane

Priprema kore

Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite okrugao pleh tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje ili nauljiti pa posuti brašnom.

Prosejte brašno i dodajte kesicu praška za pecivo. Odvojite belanca od žumanaca. Najpre mikserom umutite žumanca, dodajte im šećer, komadiće putera i na kraju dodajte brašno, kašiku po kašiku.

U drugom sudu napravite sneg od belanaca i pomešajte ga varjačom sa smesom sa žumancima.

Sipajte smesu u kalup i pecite oko 15-20 minuta.

Kada je kora gotova, ohladite je dobro, a zatim položite na stalak za tortu. Obložite koru obručom od pleha u kome ste pekli koru, on će služiti kao kalup za gornje slojeve torte.

Krem sa limunom

Iscedite sok od jednog limuna. Zagrejte mleko do ključanja. Umutite žumanca i šećer mikserom.

Želatin rastvorite u vodi. On će vremenom da nabubri i da se zgusne.

Vruće mleko dodajte žumancima i šećeru uz mešanje mikserom. Dodajte sok od limuna i vratite na vatru uz stalno mešanje na umerenoj vatri dok se smesa ne zgusne. Šerpu pomerite sa vatre i rashladite je stavivši je u posudu sa ledom. Još dok je krem vruć dodajte mu nabubreli želatin, promešajte dobro, a zatim ga stavite u frižider da se još više zgusne, ali ne previše, oko 15 minuta.

Umutite šlag od slatke pavlake, i dodajte mu ekstrakt vanile i kremfiks. Šlag umešajte u krem sa limunom.

Krem sipajte na koru od torte, poravnajte i stavite u frižider.

Mus od malina

Maline ispasirajte sa šećerom u multipraktiku. Želatin umešajte u tri kašike pirea od malina i ostavite da nabubri oko 10 minuta.

Napravite šlag od slatke pavlake i ekstrakta vanile, i na kraju dodajte kremfix da biste dobili vrlo gustu smesu.

Belanca umutite mikserom na pari (na vrlo tihoj vatri), dodajte im šećer. Sklonite sa vatre i još malo mutite.

Nabubreli želatin zagrejte u šerpi sa vrućom vodom dok se ne otopi i dodajte ga pireu od malina.

Malinama dodajte šlag a zatim belance, sve dobro pomešajte varjačom i na kraju mus dodajte na krem limuna. Stavite tortu u frižider da prenoći.

Sutradan pre služenja skinite kalup. Pokrijte tortu umućenim šlagom i dodajte dekoraciju od malina i nane.

Dekoracija i animacija

Trake od krep papir u dve boje su dobro poslužile, zelene za dečaka, roze za devojčicu. Velike pufne i lampioni od istog materijala su odradili posao. Baloni, kape, papirnati tanjiri, stolnjak, sve je bilo u tematskim bojama. Pošto je rođendan bio napolju imali smo i bazen za decu koji je bio dosta popularan.

Sve u svemu bio je to jedna lepa rođendanska žurka. Naučili smo lekciju.

Pogledajte još ideja za rođendansku hranu, dekoraciju i animaciju: Torta Gusarski brod, Irina torta, Rođendanska žurka sa kapkejksima.

Domaćica u akciji…

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Kapkejksi, Začinsko bilje

Kapkejkovi sa bostonskim kremom i čokoladnom glazurom sa ukusom lavande

June 8, 2012 22 Comments

Uh, kako dug naslov, ali kako da izostavim dva glavna aduta ovog kolača – bostonski krem, koji je nešto najlepše što postoji u svetu torti i kolača, i neodoljivu čokoladnu glazuru sa ukusom lavande.

Recept sam našla u knjizi koju sam nedavno nabavila a koja ja puna sjajnih recepata tradicionalne američke kuhinje The Cook’s Country Cookbook, jedino što sam dodala jeste ukus lavande u čokoladnu glazuru. Oduvek me je kopkalo kako da iskoristim lavandu u kuhinji i eto prvi pokušaj je bio dosta dobar. Stavila sam kašiku sveže i kašičicu sušene lavande u slatku pavlaku da prenoći u frižideru. Posle sam pavlaku procedila kroz cediljku. Takođe sam glazuru dodala kafi koju sam pila dok sam pravila kolač i stvarno je super bila, evo recepta. Ukus lavande je odličan i kad se kombinuje sa belom čokoladom, pogledajte ovaj keks filovan ganašom od bele čokolade sa ukusom lavande.

Pored priče o ovom divnom dezertu crtica o mojoj drugarici Mariji, koja se eto hvala Bogu nedavno venčala. Nažalost nisam mogla da prisustvujem slavlju ali ovih par slika mi je dovoljno. Sad mi je srce na mestu kad znam da je tako zanosno izgledala na venčanju. Njena haljina je bila predivna reminiscencija na haljine iz 20-ih godina prošlog veka.

Nekako mi ove kapkejkovi idu uz atmosferu sa njenih fotografija, a gotovo sam sigurna da bi joj se dopale, kako vizuelno tako i ukusom. Pravi damski kolač.

Sastojci:

za biskvit:

250g brašna

225g šećera

1 i 1/2 kašičica praška za pecivo

1/2 kašičice soli

170g putera, iseckan na 12 komadića i odležan na sobnoj temperaturi

3 velika jaja

200ml mleka na sobnoj temperaturi

1 i 1/2 kašičica ekstrakta vanile

za bostonski krem:

320ml slatke pavlake

3 krupna žumanca

75g šećera

Prstohvat soli

4 kašičice gustina

30g putera

1 i 1/2 kašičice ekstrakta vanile

za čokoladnu glazuru:

225g čokolade, iseckane na manje komade

160ml slatke pavlake u kojoj ste ostavili 1 kašičicu sveže i 1 kašičicu sušene lavande (pupoljci) i ostavili da prenoći u frižideru

3 kašike svetlog kukuruznog sirupa (može i bez njega, u tom slučaju stavite šećer)

Par cvetova sveže lavande za dekoraciju

Priprema:

Najpre napravite bostonski krem i to ako hoćete dan unapred. Zagrejte slatku pavlaku u šerpici na srednje jakoj vatri. U posebnoj posudi umutite jaja, šećer, so, i na kraju dodajte gustin. Zatim dodajte par kašika zagrejane pavlake. Tu smesu umešajte u kipuću slatku pavlaku. Mešajte žicom za mućenje par minuta dok ne dobijete dovoljno gustu smesu. Kada je krem gotov umešajte u njega puter i ekstrakt vanile. Stavite ga u keramičku posudu, pokrijte plastičnom folijim i odmah ga smestite u frižider da odstoji 2 sata.

Pre nego što počnete da pravite biskvit zagrejte rernu na 175C (350F) i nauljite pleh za kapkejkove (12 komada). Nema potrebe da stavljate papirnate kapice jer će preko njih ići čokoladna glazura.

Prosejte brašno, dodajte mu prašak za pecivo i so. Mikserom umešajte puter, komad po komad, dok ne dobijete sipkavu smesu. Zatim dodajte jaja, komad po komad. I na kraju mleko i ekstrakt vanile. Pojačajte brzinu miksera i mešajte testo dok ne postane glatko, 1-3 minuta.

Sipajte umućenu smesu u pleh i pecite 18-20 minuta. Pošto ih izvadite iz rerne ostavite ih 10 minuta u plehu, a zatim kapkejkove postavite na rešetku za hlađenje.

Kada su kapkejkovi ohlađeni oštrim nožem ih izdubite, ali sačuvajte komade koje ste dobili, oni će vam služiti kao poklopci. Njima ćete vrh takođe odseći. Popunite rupe sa bostonskim kremom, oko 2 kašike po komadu, i poklopite kapkejks kapicama (vidi sliku).

Napravite čokoladnu glazuru tako što ćete istopiti čokoladu i dodati joj slatku pavlaku u kojoj je bila lavanda. Dodajte na kraju kukuruzni sirup. Kada ste dobili glatku smesu ostavite glazuru da se hladi oko 20 minuta. Stavite kapkejkove na rešetku ispod koje ste stavili masni papir i pospite ih glazurom. Na kraju dodajte par cvetova lavande na vrh dok je glazura još topla.

A sad fotografije moje drugarice u predivnoj ručno rađenoj venčanici. Fotografije je uradio Igor Pavićević.

Američka kuhinja, Dezerti, Doručak

Klasične američke palačinke

May 14, 2012 26 Comments

Juče se slavio Dan majki u Americi. Nešto nisam luda za tim ženskim praznicima, ali pošto sada imam dva mladunčeta odlučila sam da je red da ga i moja porodica proslavlja. Rekla sam mužu da za taj dan želim doručak u krevetu, što uključuje kratko izležavanje u istom. Poželela sam između ostalog američke palačinke. To je ovde tradicionalan način iskazivanja zahvalnosti prema majkama, jeste malo cheesy, ali sad sam u fazonu daj šta da daš samo da malo predahnem od ludog životnog tempa sa malom decom.

Naravno morala sam da dam provereni recept mužu, koji uzgred još nisam isprobala, ali našla sam ga u knjizi America’s Test Kitchen, a njihovi recepti ne mogu da omanu. Njihov način kuvanja je orijentisan na testiranje i eksperimentisanje sa klasičnim američkim jelima nebili dobili najbolji mogući rezultat. Imaju odličan magazin i televizijsku emisiju a izdaju i sjajne knjige. Svaki njihov recept ima malo istorije, a ja to mnogo volim, i opisan je način kako su do njega došli.

Američke palačinke koje je moj muž napravio su apsolutno najbolje koje sam ikada probala, a jela sam ih raznih, pa i pravila. Vrlo su vazdušaste i mekane, jednostavno se tope u ustima. Ono što je dobro je to što u testo ne ide buttermilk, kojeg retko kad imam. I vrlo su jednostavne za pravljenje, jer eto i moj muž je uspeo da ih super napravi.

Istina američke palačinke su najbolje uz sirup od javora (najbolje je da bude 100% , a ne razređen), ali za one koji ne mogu da ga nađu mogu da koriste istopljeni puter ili med sa iseckanim voćem (banana, jagode, borovnice, itd), ili razređene džemove od jagode, višnje ili maline.

Sastojci:

2 kašika svežeg limunovog soka

475ml toplog mleka

260g brašna

2 kašike šećera

2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

1/2 kašičice soli

1 jaje

45g putera, otopljenog

1-2 kašike ulja

Sirup od javora ili zamena (vidi gore tekst)

Iseckano razno voće

Priprema:

Najpre sipajte limunov sok u vruće mleko i promešajte. Sačekajte malo da mleko počne da se siri.

Za to vreme u jednu posudu stavite brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, šećer i so, i sve zajedo promešajte.

Umutite jaje, i zajedno sa istopljenim puterom umešajte u mleko. Zatim sve to sipajte u posudu sa brašnom. Mešajte testo, ali ne previše, par grudvica od brašna je ok.

Zagrejte tiganj na srednje jakoj vatri, oko 3-5 minuta. Premažite ga uljem i pecite palačinke. 1/4 šolje testa je dovoljna za jednu palačinku. Proverite da li ih pečete na dovoljno jakoj vatri – 1 minut je dovoljan da palačinka dobije zlatno braon boju na strani gde je pečena.

Najbolje je da ih odmah služite, ali ukoliko hoćete da ih sve napravite a onda služite, stavite ih u zagrejanu rernu (95C/200F).

Napomena:

Pošto su se palačinke ponovo jele u mojoj kući, i ja sam ih lično pravila, ipak sam dodala malo više brašna. P Moj savet vam je da stavite brašna toliko da se dobije dovoljno gusta smesa, recimo nešto gušća nego za naše palačinke.

Ukoliko želite da idete korak dalje možete da napravite palačinke sa borovnicama, jagodama, ili bananama, tako što ćete ih staviti na palačinke dok se peku. Super su i bademi isečeni na listiće.

Takođe, možete da umesto mleka i limuna, tj. buttermik-a, koristite naš razređeni jogurt. Čini mi se da su sa našim jogurtom najukusnije.