Kod mene često ima viška piletine, bilo da su to komadi koji se kuvaju u supi, ili ostaci od pečenog pileta. Svašta pravim od njih, jer ne volim da bacam hranu. Rado spremam takose sa piletinom, pileću salatu, enčiladu, arepas sendviče, kao i ovaj čili. Iako je “reciklirana hrana”, ništa joj ne manjka kada je ukus u pitanju. Bićete impresionirani!
Ovaj čili se prilično razlikuje od onog sa junećim mesom (recept je u mom Američkom kuvaru str. 70 ), ali veoma prija, začini su slični, i što je najvažnije, mnogo se brže sprema. Naravno, možete uvek da ispržite piletinu, ako nemate ostatke od prethodnog jela.
Ako želite da vam čorba bude gušća slobodno polovinu pasulja ispasirajte pa je stavite u čorbu.
Brza čili čorba sa piletinom
sastojci:
1/2 kg piletine, skuvane, ispečene ili ispržene, iscepkane na froncle
1 1/2 kašika maslinovog ulja
1 srednji luk, iseckan
1 crvena babura paprika, iseckana
1 kašičica origana, sitnog iseckanog, ili osušenog
1/2 kašičice korijandera u prahu
1 kašičica kumina u prahu
1 1/2 kašičice slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike
3 čena belog luka, sitno iseckana
1/2 l vode ili pileće supe
250 ml samlevenog paradajza
1 (430g ) konzerva pasulja, crnog ili crvenog
So i biber prema ukusu
za služenje:
izrendani sir, meksička mešavina
lišće korijandera
sok od limete
iseckani mladi luk
avokado
kisela pavlaka
kukuruzne tortilje ili tortilja čips
priprema:
Najpre iscepkajte piletinu, bilo da su u pitanju komadi iz supe ili ostaci od pečenog pileta. Možete da i ispržite meso, i da ga malo dinstante u supi dok ne omekaša.
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri. U njemu dinstajte iseckan luk oko 3 minuta pa mu dodajte iseckanu papriku. Posle 4 minuta dinstanja dodajte origano, korijander i kumin u prahu, mlevenu slatku i ljutu papriku, i iseckani belik luk. Kuvajte sve uz mešanje oko pola minuta pa dodajte vodu ili supu i samleven paradajz. U to stavite i piletinu, kao i pasulj iz konzerve kojeg ste proprali. Možete pola da ispasirate pa da ga stavite u čorbu da vam bude gušća. Kad počne čorba da ključa, smanjite vatru. Dodajte soli i bibera prema ukusu. Kuvajte sve, uz povremeno mešanje, 25 -30 minuta.
Služite jelo odmah, najbolje uz rendani sir, lišće korijandera, sok od limete, avokado i pavlaku. Ako imate, dodajte i isckane halapinjo papričice. Čorbu možete da jedete uz zagrejane tortilje ili tortilja čips.
Moja ćerka obožava burito iz popularnog lanca restorana “Čipotle”, tako da je insistirala da ga napravim kod kuće i da recept objavim na blogu. Reče, neka uživaju u ovom sjajnom buritu i ljudi koji ne žive u Americi. Iako je u pitanju restoran brze hrane, sve je unapred pripremljeno, samo radnicima govorite šta bi od mesa i priloga, mislim da je to jedna od kvalitetnijih ponuda na američkom tržištu. Njihov burito sadrži i proteine, i žitarice, i razno povrće, i ja mislim da je to vrlo hranjiv i zasitan obrok. Da budem iskrena, mi naručujemo burito u činijama, to se zove burrito bowl, bez tortilje, iako se pravi burito jede sa njom. Još jedino moj sin jede takav burito. Možete da probate obe verzije, pa vidite šta vam se više dopada.
Inače burito na španskom znači – magarence. Nastao je na severu Meksika, vremenom je njegova popularnost prešla granicu, i danas ćete ga u Americi naći svuda. Postoje i razni drugi restorani koji nude burito. Ja sam ga recimo probala prvi put u lancu restorana Qdoba, i dugo sam ga tamo kupovala.
Burito podseća na takose, još jedan veoma popularan proizvod Tex-Mex kuhinje.
Naučila sam da pravim burito kada sam jednom prilikom morala da ih fotografišem. Namučila sam se ne oko motanja, već pošto bih burito isekla na pola, i krenula da nameštam na tanjiru, sastojci unutar tortilje bi počeli da ispadaju, i lep presek bi bio totalno uništen.
Nije loše znati:
Čipotle nisu ništa drugo do halapinjo paprike kada pocrvene. Više o njima možete da saznate ovde. One nisu previše ljute, i ja ih rado gajim u bašti.
Ovaj sos je glavni sastojak marinade za pileće meso.
Adobo je popularni meksički sos koji se pravi od mlevene ljute paprike, belog luka, sirćeta, origana, itd, i na kraju se u njega stave sušene čipotle paprike. Ukoliko ne možete da nabavite ovaj sos zamenite ga ljutim papričicama iz turšije, i dodajte im mlevenu ljutu papriku.
Ja sam sekla piletinu na manje komade pre prženja, da bi lepše izgledala, ali u restoranu peku veće komade mesa i onda ih seku nožem na sitne delove, kao što možete da vidite u donjoj galeriji slika.
Za burito se koristi velika pšenična tortilja.
Burito možete da punite i sa:
kajganom i kobasicama (za doručak)
mlevenim junećim mesom
cepkanom prasetinom
grilovanim povrćem
stejkom
Burito Čipotle
sastojci:
4 velike pšenične tortilje
1/2 kg pilećeg mesa, sa grudi ili karabataci
1 kašika ulja
za marinadu:
2 čipotle papričice iz adobo sosa + 1 kašičica sosa, ili
2 ljute papričice iz zimnice i 1 kašičica ljute mlevene paprike
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice mlevenog bibera
1 kašika suvog origana, izmrvljenog
1/2 kašičice kumina, mlevenog
1 kašika sirćeta
1 kašika ulja
PRILOZI
kuvani pirinač:
200g pirinča, basmati
1/2 kašičica soli
1/2 šake korijandera, iseckanog
Sok od 1/2 limete
crni ili braon pasulj iz konzerve
za kukuruz salsu:
kukuruz kuvan ili iz konzerve
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1 šaka lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
za paradajz salsu:
2 krupnija paradajza, sitno iseckana
1 1/2 kašika crvenog luka, iseckanog
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
salsa verde, opciono
rendani sir
za gvakamole:
1 avokado
1/2 šake lišća korijandera, iseckanog
1/4 kašičice soli
1/4 kašičice kumina, mlevenog
1/2 čena belog luka, iseckanog
Sok od pola limete
kisela pavlaka, opciono
zelena salata, iseckana
priprema:
Najpre napravite marinadu za piletinu – u blenderu pomešajte ljute paprike iz sosa, ili paprike iz turšije i mlevenu ljutu papriku, origano, sirće, kumin, beli luk, so i biber, i maslinovo ulje. Piletinu natapkajte papirnatim ubrusom, stavite u Ziploc kesu, dodajte marinadu, zatvorite kesu, i rukama gledajte da dobro utrljate marinadu u meso. Ostavite tako meso pola sata.
Za to vreme skuvajte pirinač. Kako to da učinite pogledajte ovde. Pošto je pirinač skuvan, dodajte mu iseckano lišće korijandera i sok od limete i sve to pomešajte.
Spremite i salsu od kukuruza, sa paradajzom, salasu verde (recept), gvakamole (recept), izvadite pasulj iz konzerve, isecite zelenu salatu.
U tučanom ili običnom tiganju sa debljim dnom, zagrejte ulje na srednje jakoj vatri i pecite piletinu sa obe strane dok ne pobraoni. Kad je piletina ispečena, isecite je nožem na manje kocke, vratite u tiganj, stavite preostalu marinadu i pržite sve 2-3 minuta na blagoj vatri dok sve mešate.
Pre zavijanja burita, stavite sve priloge na jednom mestu. Zagrejte tortilju u mikrotalasnoj na 15 sekundi ili rerni, samo da se opusti, a onda ređajte sastojke – pirinač, pasulj, piletina, salsa od paradajza, kukuruza, salsa verde, rendani sir, gvakamole i zelena salata.
Savijte ivice sa obe strane, oko 5 cm, pa počnite da rolate tortilju sa filom, kao kad pravite pitu, ali da bude dobro zategnuta. Svaki put će da ide sve lakše.
Tortilju stavite na tanjir za služenje, pa je dijagonalno isecite na pola, sa onim reckavim nožem za hleb.
Kad sam probala arepas prvi put u ovdašnjem venecuelanskom restoranu, momentalno sam se zaljubila u njih. Kukuruzne lepinjice su bile punjene raznim prilozima, moj omiljeni je bio cepkana svinjetina (recept možete da pronađete u mom Američkom kuvaru). Arepasi su bili tako divno servirani, na nekoj drvenoj ploči sa po kojim sosom i ukusnom turšijom. Verovatno je utisku doprinela i divna atmosfera restorana – moderan enterijer pun svetlosti i zelenila, sa elegantnim nameštajem, najlepši deo je bio zid na kome su bile okačene konzerve od paradajz pelata sa raznobrojnim biljkama. Pre par godina su se preselili u neki kraj koji nije blizu, ponekad svratim, i dalje lepo izgleda, ali ne tako kao ranije. Bračni par koji vodi restoran su Nemci koji su neko vreme života proveli u Venecueli. Možda nije slučajno da su dva najbolja restorana u Baltimoru iz Južne Amerike, o onom peruanskom sam već ranije pričala.
Kukuruzne lepinjice se vrlo jednostavno prave, kao što ćete videti, slično kao engleski mafini. Za njihovo pravljenje se koristi samo par sastojaka: kukuruzno brašno, so, voda i ulje.
Arepas su veoma popularni u severnom delu Južne Amerike: Venecueli, Kolumbiji, Boliviji i Panami.
Pošto imam puno latino radnji u komšiluku, u mogućnosti sam da nabavim razne proizvode od kukuruza, i moram da vam kažem da me neki od njih mnogo podsećaju na našu kuhinju. Recimo kad probam tamales, jelo sa belim kukuruznim brašnom kuvano u kukuruznoj šaši, odmah osetim ukus domaćeg kačamaka od belog brašna.
Poslednjih meseci sam bila baš inspirisana kukuruznim brašnom, tako da sa pravila svašta – seljački kukuruzni hleb kakav je pravila moja baba, kačamak od kukuruznog brašna (stajala pored šoreta mešajući ga skoro sat vremena), i ove kukuruzne lepinje od kojih se prave arepas sendviči. Jeste, pravljenje palente je mnogo brže i jednostavnije, i ja je vrlo često koristim kao prilog jelima, ali nije loše da se nešto novo proba. Da ne zaboravim da pomenem omiljene mi tortilje od kukuruznog brašna. I Amerikanci imaju nešto vrlo slično našem kačamaku a to je grits (ovo je čuveno jelo koje se sprema sa njim).
Ima jedan mali problem – za spremanje ovih kukuruznih lepinjica koristi se instant (pre-cooked) kukuruzno brašno, znači kao palenta jedino je bele boje i dosta finije samleveno. Moguće da može i od običnog kukuruznog brašna da se napravi, ali mora da se prethodno dobro skuva, što može da potraje. Takođe, videla sam da se prave i od žutog kukuruznog brašna.
Što se tiče punjenja lepinjica, tu možete da budete kreativni, i da stavite ono što imate, baš kao za takose. To mogu da budu razni sirevi, pržena jaja, avokado, razne salse i sosevi, i naravno meso – pored cepkane svinjetine, možete da brzo spremite cepkanu piletinu u sosu. Ispržite piletinu i onda je razvucite viljuškom, to može da bude i preostalo meso od pečenog pileta, pa pomešajte da sosom od paradajza i luka, baš kao kad pravite enčiladu.
za fil: piletina u paradajz sosu, sir, salsa od paprika i paradajza, avokado, paradajz, lišće korijandera, pasulj, pržena jaja
priprema:
Pomešajte so i kukuruzno brašno. U većem sudu rukom mesite testo postepeno dodavajući brašnu toplu vodu. Kad dobijete ujednačenu gustu smesu, pokrijte testo i sačekajte oko 5 minuta da se odmori.
Zatim pravite lopte od testa veličine jedne šake, i onda ih ispljeskajte rukama dok ne dobijete oblik kao na slikama. Gledajte da ivice lepinja bude glatke.
Zagrejte tučani tiganj na srednje jakoj vatri, dodajte 1 kašičicu ulja, i pecite lepinje sa obe strane dok ne porumene, to može da traje oko 6 i više minuta po strani.
Kad su lepinje ispečene ostavite ih da se malo ohlade. Pre služenja ih zasecite na pola i onda stavljajte razne priloge unutra.
Mnogo volim ove puterste i prhke kolačiće, pogotovo kada se kombinuju sa interesantnim sastojcima i začinima. Recimo ove kolačiće od limuna i maka, pa kolačiće sa limetom i bosiljkom, ili ove sa grejpfrutom, i sad su na red došli kolačići sa lavandom i limunom. Veoma se slično prave kao ovi sendvič keksi sa lavandom, ali ipak drugačije izgledaju. Nisam izdržala da im ne dodam belu čokoladu, i to obojenu u ljubičasto, da podsećaju na lavandu, ali vi to ne morate, i bez nje kolačići su neodoljivi.
Meni se veoma sviđa miris lavande, svugde je imam po kući, ali u kolačima morate da budete pažljivi sa njenom količinom, ako preterate, neće biti dobro. Dodala sam joj malo limunove korice, pa i vanilu, tako da kad zagrizete kolačiće, počnu da vam se smenjuju ukusi, i veoma prijaju jer ne zna se koji je lepši.
Imala sam skoro neko damsko okupljanje pa sam ih u tu svrhu pravila, i još svašta nešto:
Oduvek sam želela da budem član kluba knjige, još od kada sam čula da tako nešto postoji. Želja mi se ostvarila kada sam došla u Ameriku, jer je to ovde vrlo česta praksa. Član sam kluba knjige više od 13 godina. Prva polovina rada našeg kluba je lepo funkcionisala, i sad funkcioniše, ali izbor knjiga poslednjih godina je baš loš. Uopšte današnja popularna literatura je u dubokom kanalu, jedino mi nije jasno kako se i ukus članova kluba toliko promenio na gore. Istina, broj i članovi kluba su se manjali tokom godina, ali nas nekoliko su tu od samog početka.
Ja jesam generalno tolerantna osoba, ali loš ukus teško podnosim. Opet kad otkrijem nekog sjajnog autora, ili knjigu, mome oduševljenju nema kraja, ja jednostavno moram da to podelim sa drugima, i to se dešavalo na početku rada kluba. Da, razmišljala sam da odem iz kluba, i iskreno ne znam zašto to nisam učinila, možda zato što i dalje volim da budem član kluba knjige, što sam rob rutine, i što cenim privrženost klubu ostalih članova, većina ljudi vidi u tome obavezu i vrlo brzo odustane. Probala sam razne šeme da nekako popravim prosek kluba, učlanjivala ljude kojima sam jasno predočila da želim bolji izbor knjiga, ali bez rezultata.
Opet, čim vidim da je bezveze knjiga, koje skoro uvek nabavljam i slušam preko aplikacije Audible, ja otkažem knjigu pa ne moram da je plaćam, to mi je velika uteha. Ranije bih čitala knjigu do kraja, čisto da vidim do kakvog besmisla može da ode, ali sad više ne gubim vreme.
A i idemo svakog meseca u neki novi restoran, gde imamo sastanke kluba knjige, što može da bude prijatno iskustvo. I ostale članice kluba tolerišu moju bezrezervnu kritiku knjiga, možda zato što sam strankinja.
Ne mislim da svaka knjiga treba da ima umetnički kvalitet, može da bude i zabavna, ali moram da ima neki kvalitet. Današnja popularna literatura je toliko loša da za koju godinu se niko neće sećati tih knjiga, iako imaju neverovatne rejtinge i bezbroj prikaza na Amazonu i Goodreads. Literarne nagrade takođe više ništa ne znače. Čitam trenutno priče od Hemingveja, i ne mogu da se načudim da se ukus američke populacije toliko promenio. Danas njegove knjige niko ne bi objavio. I ranije su se pisale loše knjige, ali ne kao danas, ipak one kvalitetne su nadživele sve. Za vreme korone sam čitala hard core klasike, recimo Don Kihota, i potpuno sam bila zatečena kvalitetom pisanja, humorom, humanošću, relevantnošću, iako je taj roman star pola milenijuma.
Čini mi se da se knjige danas objavljuju isključivo za klubove knjiga – vrlo banalne i sentimentalne priče, vrlo predvidljive, sa nekim političkim temama koje su trenutno in. Tu su jednodimenzionalni karakteri koji izgledaju skoro kao karikature. Svi ti romani su toliko isti da imam osećaj da poslednjih šest godina čitam jednu te istu knjigu. I na kraju, iz nekog razloga često se romani pišu iz uglova različitih protagonista, ali daleko je to od romana Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela. I da pisane su isključivo da se dopadnu ženama, jer su one najčešći konzumenti belestristike. Zato se većinom objavljuju ženski autori, jer oni kao najbolje razumeju žene, opet moji najomljeniji pisci su većinom muškarci, i uopšte ne znam zašto ima bilo kakve veze kakvog je pola autor. Ne, roman ne mora da ima baš ništa zajedničko sa mojim životnim iskustvom da bih uživala u njemu, što je u potpunosti suprotno današnjem doživljaju literature. U tome je čar umetnosti što može da nas izmesti, ne moramo stalno da budemo zaglavljeni u sopstvenim mislima i iskustvu, i što ume da nas iznenadi, jer proizvodi emocije koje nikad nismo iskusili, pošto smo se toliko uživeli u likove iz romana. Taj beg od sebe može da bude vrlo terapeutski, uzgred dobra literatura zaista pomaže da se razume ljudska priroda i da se predvidi ponašanje drugih.
Poslednja knjiga koju smo čitali u klubu knjige je – Tomorrow, Tomorrow, Tomorrow. Ta knjiga je trenutno hit, nisam stigla još ni do trećine knjige kad sam prestala da je čitam. Da je nisam slušala, i da sam imala fizičku knjigu u rukama, samo bih je zafrljačila. To je tipična današnja popularna luteratura. I ono što najviše uznemirava je to što ogroman broj ljudi voli takve knjige.
Ono što važi za hranu to važi i za književnost. Dobar ukus može da se razvije samo konzumacijom kvalitetne hrane tj. čitanjem klasika. Ako mene pitate, bolje ne čitati ništa, nego nekvalitetnu literaturu. Nećete sigurno od toga postati pametniji, i niti će vam to obogatiti život. Bolje da se umesto toga bavite nekim korisnim hobijem.
Ako vas do sada nisam obeshrabrila i želeli bi da budete član novog online kluba knjige, kojeg vodim sa Aleksandrom, zemljakinjom iz Vašingtona, onda mi se javite. U novom klubu knjige:
gledaćemo da odaberemo kvalitetne knjiga za čitanje, i trudićemo se da to budu puno knjiga domaćih autora, to je dobar način da se one popularišu. Vrlo je važno da knjiga može da se lako nabavi i da je prevedena na engleski.
sastanci kluba knjige će biti online što nam daje mogućnost da klub postane internacionalan, iako ćemo za sada da se fokusiramo na Severnu Ameriku
sastanak je jednom u dva meseca, to je sasvim dovoljno vremena da se knjiga pronađe i pročita.
svako ko se pojavi na tri sastanka postaje punopravan član kluba, što podrazumeva da učestvuje u izboru knjiga.
članovi kluba će moći da izglasaju sledeću knjigu za čitanje od više ponuđenih naslova.
sva komunikacija će se obavljati preko Facebook grupe kluba knjige.
online sastanak će ići preko Zoom-a ili FB messengera, najbolje vikendom.
sledeća knjiga za čitanje, za avgust mesec, je Baba Jaga je snijela jaje (Baba Yaga Laid an Egg) Dubravke Ugrešić.
ako ste zainteresovani, pošaljite mi poruku preko mog FB, IG ili u komentaru. Tu ćete dobiti i ostale detalje.
Aleksandra i ja smo već imale prvi sastanak kluba knjige, izabrana knjige je bila – Gvozdena zavesa (Iron Curtain) Vesne Goldsvorti. Meni se dopao roman, i preporučujem vam da ga pročitate.
Inače mnogo volim da pratim YouTube kanale vezane za knjige i pisce, u moru njih tek par zaista volim da poslušam, i tu često dobijem ideju šta da čitam. Ovi su mi omiljeni:
Better Than Food – baš gotivim ovog lika, odlično radi svoj posao, često mi da ideju šta da čitam od savremenih autora.
Fiction Beast – ovaj kanal je fokusiran na klasike, i nisu samo prikazi knjiga teme, već je mnogo kompleksniji. I produkcijski je odlično napravjen.
Art of Darkness – ovaj opskurni kanal se bavi životima pisaca, i uopšte umetnika. Posle slušanja ove epozode o Hemingveju, poželela sam da ponovo pročitam sve njegove knjiga, ali ovog puta na engleskom.
Kolačići sa lavandom i limunom
sastojci:
280g brašna
Prstohvat soli
170g šećera u prahu
istrugana korica jednog manjeg limuna
225g putera, na sobnoj temperaturi
1 žumance
1 kašičica vanilinog ekstrakta
1 kašičica sušenih lavandinih pupoljaka, istucanih u avanu
Za ganaš sa belom čokoladom:
1-2 kašika slatke pavlake
1/2 kašičice sušenih lavandinih pupoljaka
60g bele čokolade, izlomljene
ljubičasta boja za kolače
Kalup u obliku kruga ili cveta prečnika oko 5 cm
Veliki plitki pleh
Priprema:
Prosejte brašno i dodajte mu soli. U drugoj posudi mikserom mešajte šećer, izrendanu koricu limuna, lavandu i omekšao puter na srednjoj brzini. Posle par minuta mešanja, kada dobijete kremastu smesu, dodajte jedno žumance i vanilin ekstrakt. Nastavite sa mešanje a zatim postepeno dodavajte brašno dok ne dobijete gustu smesu. Na kraju umešajte samlevene lavandine pupoljke. Podelite testo na dva dela, oblikujte ih u diskove, pokrijte plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoje 1 sat, da se stvrdnu.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pospite radnu površinu sa malo brašna, izvadite jedan disk testa i razvucite ga oklagijom na debljinu od 3-4 mm, zatim kalupima izvlačite okrugle oblike i ređajte ih na pleh za kolače koji je pokriven papirom za pečenje. Stavite pleh sa testom u zamrzivač na 5 minuta (tako će kolačići da sačuvaju oblik), pa ga prebacite u rernu i pecite oko 10 minuta, pre nego što ivice na kolačićima ne počnu da dobijaju svetlo braon boju. Kad su kolačići gotovi ostavite ih par minuta u plehu a zatim ih prenesite na rešetku za hlađenje. To isto ponovite sa novom turom kolačića.
Napravite ganaš tako što ćete zagrejati do ključanja kašiku dve slatke pavlake i njoj dodati izmrvljenu belu čokoladu. Mešajte ganaš dok se čokolada ne istopi dodajući malo ljubičaste boje za hranu. Stavite ganaš u dresir kesicu i istiskujte ga na kolačiće. Kad se ganaš stvrdne služite kolačiće.
Napomena: Jačina arome lavandinih pupoljaka varira, odredite je prema intenzitetu mirisa. Nemojte da preterujete sa njenom količinom.
Vrlo interesantan kolač sa sastojcima koji se često ne koriste za pripremu poslastica. Počevši od jagoda – vrlo retko pečem kolače zajedno sa jagodama, osim kad spremam američku pitu, i to u kombinaciji sa rabarbarom. Uglavnom ih koristim sveže u kolačima, bilo da pravim tart sa jagodama, ili popularni trajfl. Jednostavno mnogo su ukusnije i lepše sveže. Ipak, kad se tanko iseku, pa se poređaju po kolaču, kao u ovom slučaju, izgledaju neodoljivo.
Tu je i džem od jagoda koji takođe utiče na lep ukus kolača. Zatim, brašno od kukuruza daje lepu teksturu, već sam ranije pravila kolač sa palentom pa znam da može da se koristi za slatke stvari. I na kraju, upotreba maslinovog ulja – svakako da možete da koristite obično ulje, ali maslinovo je zdravije i jedva da se oseća, uopšte ne kvari ukus, čak naprotiv.
Iz nekog razloga ovaj kolač je posebno ukusan kad je malo topao, tako da je poželjno da ga takvog služite.
Recept je preuzet i malo izmenjen iz nekog starog broja časopisa Bon Appetit (Strawberry Snacking Cake).
Kolač sa jagodama
sastojci:
150g svežih jagoda, iseckanih na tanke komade
180g pšeničnog brašna
60g kukuruznog brašna
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1/4 kašičice soli
4 jaja, na sobnoj temperaturi
150-200g šećera
Izrendana kora 1 limuna
3 kašike limunovog soka
1 1/2 kašika ekstrakta vanile
4 pune kašike kisele pavlake
150ml blagog maslinovog ulja, ekstra devičanskog (ili običnog ulja)
4 pune kašike džema od jagoda, na sobnoj temperaturi
1 kašika šećera za posip
priprema:
Pripremite pravougaoni pleh dimenzija 32 x 23cm.
Obložite ga papirom za pečenje.
Iseckajte jagode na tanke komade, kao na gornjoj slici. Ako nisu dovoljno slatke pospite ih sa malo šećera.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi pomešajte pšenično i kukuruzno brašno, prašak za pecivo, soda bikarbonu i so.
U drugo, većoj posudi, umutite jaja sa šećerom, zatim dodajte ekstrakt vanile, sok i izrendanu koricu limuna, kiselu pavlaku i maslinovo ulje.
Tome dodajte smesu sa brašnom i sve dobro pomešajte. Smesu stavite u pripremljeni pleh.
Preko smese rasporedite džem i onda čačkalicom napravite spirale po testu.
Na kraju rasporedite iseckane jagode po testu. Pospite sve sa malo šećera
Pecite kolač oko 45 minuta, dok se ivice ne zarumene.
Sližite kolač dok je još topao, takav je najukusniji.
Zeleno, volim te zeleno! Kako odoleti aprilskom proleću kad je sve oko mene u najlepšim nijansama zelene boje. I, ima li bolji recept za ovaj period godine kao što je salatni preliv koji se zove ni manje ni više nego – zelena boginja (Green Goddess). Ja ga zapravo koristim kao dip, umačem u njega razno sirovo povrće, kao što su krastavci, šargarepe, celerove stabljike, čeri paradajz, paprike i ostalo. Za mene je to idealno predjelo koje volim da iznesem gostima.
“Zelena boginja” preliv je nastao dvadesetih godina prošlog veka u San Francisku. Dosta je popularan u Americi. Često ga pravim, i da budem iskrena nemam neki precizan recept, uglavnom stavljam sastojke po osećaju. Gledajte da stavite inćune u preliv, ma kako vam to zvučalo neobično, njih svakako treba uvek da imate kod kuće, jer oni uvek daju zanimljiv ukus. Od zeleniša se po pravilu stavlja peršun, ali možete da stavite i spanać ili lišće korijandera.
Preliv je inače vrlo osvežavajuć pored toga što je ukusan.
Ispod možete da vidite kako izgleda kada ovaj sos služim gostima. Dobila sam ovu vrlo korisnu posudu koja je stvorena za služenje Crudités.
Ukoliko ste ljubitelj salatnih preliva, i to domaćih, pogledajte recepte za pet popularnih preliva za salate na mom blogu. A ako bi voleli da nešto više saznate o začinskom bilju pogledajte ovaj post.
Salatni preliv “Zelena boginja”
sastojci:
3 šake raznog zeleniša koji vam je dostupan (spanać, potočarka, rukola, peršun, lišće korijandera)
Ovaj kolač, koji mi je obeležio rano proleće, je za mene bio veoma prijatno otkrovenje. Pravila sam ga dva puta, prvi put nije imao dobru teksturu, bio je mrvičast, pa sam morala da smislim kako da ga unapredim. Nećkala sam se čak da mu dodam i kruške, ali sam rešila da mu ipak ništa ne fali, jer je jednostavno savršen.
Tahini sam ranije koristila samo u slanim jelima, kao što su humus, baba ganuš, ili za spremanje dipova, ali skoro sam ga probala u nekom vrlo fensi kolaču, i baš sam se oduševila. Tako sam dobila ideju da spremim ovaj kolač. Tahini je ništa drugo do pasta/krem koji se dobija mlevenje belog susama. Ako ne možete da nabavite tahini, onda probajte da ga sami napravite.
To što je gluten free, sa brašnom od badema, je zbog toga što sam morala da budem na nekoj dijeti, ali na kraju se odlično pokazalo. Kolač je vrlo sočan, i tamni susam veoma podseća i ukusom i izgledom na mak. Ukus mu je takođe vrlo interesantan.
220g brašna od badema, ovde pogledajte kako sami da ga napravite
1/2 kašičice soli
2 kašičice praška za pecivo
2 1/2 kašike crnog susama, samlevenog ili istucanog u avanu
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh papirom za pečenje.
Najpre sameljite crni susam u avanu ili u multipraktiku.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno od badema, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte ekstrakt vanile, ulje, tahini, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i smesu sa brašnom od badema. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju izdvojite četvrtinu smese i nju pomešajte sa mlevenim crnim susamom.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 3-4 kašike bele smese stavite na dno pleha, pa preko toka stavite 1-2 kašike tamne smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Uzmite štapić i njime prođite kroz testo praveći kružne pokrete. Pecite kolač oko 45 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Kolonijalni Vilijamsburg u rano proleće
Već sam vam pričala o ovom čudesnom mestu koje je nakada bio ubičajan gradić naseljen ljudima, ali sada je to samo rekonstrusana varošica, u kome ljudi ne žive, više je kao neka scenografija. Inače i dalje ima u njemu mnogo ljudi koji ga obilaze kao turisti, kao i onih koji ga održavaju. Sve te bašte, vrtovi, kuće i životinje nemaju prave vlasnike već daju ljudima iluziju da se šetkaju Vilijamsburgom koji je zamrznut u 18. veku. Ovaj gradić sam posetila tri puta, u leto, jesen i ovoga puta u rano proleće. I bilo je fantastično iskustvo, uživala sam dok sam se provlačila kroz dvorišta i vrtove i fotografisala bajkovite prizore. Pogledajte i sami tu lepotu.
Bila sam skoro na nekoj “radnoj akciji”, pravila se hranu za uskršnji post, pa sam pripremala razne stvari, između ostalog krompir salatu. Sekla sam kuvani krompir, sve sa korom, rečeno mi je da to doprinosi lepšem ukusu salate. Iako nisam neki posebno veliki ljubitelj krompira, gledajući ispred sebe ogromnu količinu skuvanog i zgnječenog krompira postala sam odjednom veoma inspirisana njime. Kad sam došla kući, prvo što sam uradila bila je priprema vrlo slične krompir salate, i mogu vam reći baš sam uživala u njoj.
Krompir salata je izuzetno popularna u Americi, sprema se za razne događaje – roštilje, prazniče ručkove, piknike, itd. Ona je znatno bogatija od naše krompir salate, koje se obično sprema za posne gozbe, i više podseća na našu rusku salatu. Krompir salata je inače došla u Ameriku zahvaljujući nemačkim imigrantima. Ona se pravi od majoneza, kuvanih jaja i često hrskave slaninice. Već postoji recept za tu salatu u mom Američkom kuvaru, pa sam ovog puta rešila da napravim laganiju verziju, nešto između američke i domaće krompir salate.
Klasična američka krompir salata, recept je u Američkom kuvaru, str. 60.
Naša krompir salata je lepa sama po sebi, iako je vrlo jednostavna, zaista savršeno ide uz prebranac, posnu sarmu i ribu, pogotovo kada je lepo začinjena i kad prenoći u frižideru. Ako poželite malo promene, onda probajte ovaj moj recept koji sledi. Bogatija je od naše, ali i zdrava. Ukoliko ovoj salati dodate recimo tunjevinu, možete da je jedete kao ceo obrok.
Ta radna akcija koju sam pomenula bila je u školi moje dece. Oni svake godine prave Lenten food, tako to zovu, uglavnom za parohijane crkve, pri kojoj radi naša škola. Za razliku od posta koji nalaže naša pravoslavna crkva, katolička je dosta manje restriktivna, oni jedu hranu bez mesa, ali samo petkom. Kupci koji su prethodno naručili hranu, dođu da preuzmu hranu koja se sastoji od coddies and crab cakes, ne znam kako bih ih drugačije prevela nego ćufte od bakalara i kraba, i uz njih salatu od krompira, zatim kupusa (coleslaw) i makarona. Pomenute ćufte su veoma popularne u Merilendu, saveznoj državi u kojoj živim, recimo da imaju sličan status ćevapa i pljeskavica kod nas. Inače, sve je sjajno organizovano, školska kafeterija je odlično opremljena. Tokom radne nedelje sastojci se seckaju, kuvaju, prže, pa na kraju pakuju. Ko hoće može da donese i nešto slatko da prodaje, uglavnom sitne kolače, ali ja sam viđala i prilično impresivne izvrnute kolače sa ananasom.
Crab cake se po pravilu služe uz krekere i senf/majonez
To je akcija koja najviše prikuplja novca za školu, i u njoj su uglavnom angažovani roditelji đaka, kao i babe i dede. Svaka porodica mora tokom godine da ima 25 sati volonterskog rada, doduše umesto toga može da se uplati izvesna svota novca. Ima nekoliko sličnih akcija koje pomažu da se skupi novac za školu, i time smanji cena školarine. Isto važi i za srednju školu, gde i đaci moraju da ispune volonterske sate. Pisaću vam uskoro kako upis izgleda jer smo to nedavno obavili za sina.
Pišem vam to zbog toga što se tako lepo osećam svaki put kad učestvujem u tom poslu. To me sve podseća na neko ranije vreme kada su naše babe i dede, roditelji i njihove komšije obavljali zajedno poslove vezene za pripremu hrane. Bilo da su se pekle paprike za ajvar, obrađivalo meso raznih životinja, pravili kolači za slavu, itd. Ima nešto tako iskonsko i magično u tome kad se ljudi udruže oko pripremanja hrane. I nije samo važno da se obavi posao, već su takvi događaji bitni i zbog druženja. Uvek nekog novog upoznam tamo, sa zanimljivom životnom pričom, i u društvu sam ljudi koje inače ne srećem, mislim na stariju populaciju. Večernja smena je uvek najzanimljivija, jednom sam videla kako kuvaju za večeru pun kazan slatkog kupusa, podsetio me je na naš, što i ne čudi jer su ga pravili roditelji poreklom iz Grčke. Ti trenuci provedeni tamo mi vraćaju veru u ljude.
Pre nego što pređemo na recept, samo par važnih detalja za pravljenje dobre krompir salate:
Vrsta krompira
mladi krompir
crveni krompir
Najbolje vrste krompira za krompir salatu su one koje najbolje zadržavaju svoj oblik, za razliku od krompira koji se koristi za pire krompir. Meni lično se najviše dopada mladi krompir, zbog teksture i zato što mu kora ima dobar ukus. Uvek se pitam zašto sam ranije skidala koru sa njih, što ume da bude veoma naporan posao, da ne pominjem ruke posle toga. Crveni krompir je takođe dobar izbor.
Čak i ako želite da uklonite svu koru sa krompire, morate sa njom da ga kuvate.
Što se tiče sečenja krompira on zavisi od njegove veličine, ako je veliki secite ga na kolutove, ako je mladi, onda na četvrtine.
Vrsta luka
mladi luk
crveni luk, ljutika
običan crni luk
Luk je pored krompira najvažniji sastojak ove salate, bez njega je teško zamisliti krompir salatu. Umesto običnog crnog luka, probajte crveni/ljutiku, koji je odličan za salate, kao i mladi luk, ako želite malo blaži ukus. Ako baš ne možete dobro da tolerišete luk, onda koristite vlašac.
Povrće
celerove stabljike
rotkvice
Celerove stabljike su moj favorit kad pravim bilo koju kremastu salatu, što zbog svog ukus što zbog divne hrskve teksture.
Proteini
kuvana jaja
tunjevina
hrskava slaninica
Možete da zaobiđete proteine, ali sa njima uvek sve bude lepše. Kuvana jaja su po običaju stavljaju u kremastu krompir salatu, i često se kombinuju sa tunjevinom. Hrskavi komadići slanine uvek daju dobar ukus svakoj salati.
Začini i začinsko bilje
peršun, vlašac
mirođija
kiseli krstavci, kapar
so i biber
celerove semenke
Kad su u pitanju kremaste salate dodatak kiselih sastojaka je obavezan, bilo da su u pitanju kiseli krastavci ili čak kapar. Peršun i mirođija su veoma česti dodaci.
Preliv
preliv sa uljem i sirćetom / sokom od limuna
majonez, senf
gusti jogurt, kisela pavlaka
Klasična kremasta salata se pravi sa majonezom, ali ako hoćete da ga izbegnete, možete da koristite običan preliv od ulja i sirćeta / limunovog soka. Postoji i opcija sa gustim jogurtom i kiselom pavlakom.
Crab cakes / ćufte od kraba, odličan recept imate u mom Američkom kuvaru, str. 100.
Krompir salata
sastojci:
1/2 kg mladih krompirića, isecite ih na četvrtine ili polovine ako su baš mali
3 jajeta, skuvana
2 stabljike celera, iseckane na rebra
3 mlada luka, iseckana na tanje kolutove
1 kašičica kapra, sitno iseckanog
za preliv:
100ml maslinovog ili običnog ulja
20ml sirćeta, običnog ili od belog vina
1 kašika soka od limuna
2 kašičice senfa, najbolje dižonskog
So i biber prema ukusu
za posip: vlašac ili sveži peršun, iseckan
priprema:
Najpre skuvajte iseckan krompir sa korom. Stavite krompir u hladnu vodu koju ste posolili, pošto voda počne da vri, smanjite temperaturu i kuvajte krompir dok ne omekša. Na kraju ga ocedite i sačekajte da se ohladi.
U isto vreme skuvajte jaja i kad se ohlade oljuštite ih i isecite.
Napravite preliv tako što ćete u teglici pomešati maslinovo ulje, sirće, sok od limuna, senf i so i biber prema ukusu.
U jednu činiju stavite skuvani krompir, jaja, iseckan luk, celer i kapar. Tome dodajte izmućkani preliv i sve promešajte. Dodajte još soli ili bibera ako je potrebno. Salata je najbolja ako odstoji u firžideru par sati. Možete joj dodati i tunjevinu ako želite ceo obrok.
Nemojte da vas zavara izgled ovog kolača, u pitanju je vrlo jednostavna poslastica. To je jedan od onih kolača koji veoma prijaju uz kafu ili čaj, često ćete ih naći u kafeima, ali ovog puta sa ljubičastim šarama, i neodoljivim ukusom limuna. Mramorni kolač, tako ga zovu. Uvek je zanimljivo videti kakve će šare ispasti pošto se kolač ispeče.
Inače, imala sam dosta dehidriranih borovnica pa sam htela da ih iskoristim, one se obično koriste za dobijanje prirodne ljubičaste boje i ukusa borovnica. To nije klasično suvo voće, zapamtite, kad se samelje bude kao prah. Ranije sam dehidrirano voće dosta koristila za pravljenje raznih kremova, makaronsa, posipa, itd. Ako volite da spremate kolače i torte, obavezno ga probajte, neke od ideja možete da pronađete na ovom blogu:
Ima još jedna stvar koju bih vam preporučila osim ovog kolača, a to je knjiga Klara i Sunce (Klara and the Sun) britanskog pisca Kazua Išigura. Vrlo retko se desi da me savremena literatura oduševi, ali pošto sam veliki ljubitelj ovog pisca, ne mogu da kažem da je to bilo neočekivano. Roman se bavi vrlo aktuelnom temom koja dosta uznemirava ljude, mada mislim da se generalno preteruju sa strahom da će roboti i veštačka inteligencija zameniti ljudska bića. Velika promena se već desila sa pojavom interneta i pametnih telefona, ChatGPT i slični servisi su više kao neko pomagalo da dobijemo “sažvakanu” informaciju na jednostavan i brz način. Ipak, mislim da nije daleko dan kada ćemo imati robote kao prijatelje i emotivnu podršku, zbog sve veće usamljenosti i poslednjih godina vrlo primetnog nedostatka tolerancije prema drugima.
Klara je ipak specijalan robot, skoro kao čovek, njena požrtvovanost i ljubav prema svojoj vlasnici je veoma dirljiva. Iako je robot, ne možeto da ne saosećate sa njom i da volite Klarinu naivnost i neiskvarenost. Roman ima puno zanimljivih tema kojima ćete se često vraćati. Ja bih izdvojila – nesebičnost i požrtvovanost. Možda je danas teško zamisliti da ima ljudi kojima je to smisao života, zato što smo svakodnevno bombardovani samoživim i narcisoidnim ponašanjem, ali zaista postoje ljudi kojima je smisao života da se žrtvuju za ljude koje vole, i ne traže ništa zauzvrat, to ih čini srećnim. Ko je čitao prethodna dela ovog pisca kao što su fantastični romani Ne daj mi nikad da odem (Never Let Me Go) i Ostaci dana (The Remains of the Day), zna da su motivi nesebičnost i lojalnost veoma česti u njegovim delima.
Stil pisanja je veoma jednostavan, ali vrlo napet, stalno iščekujete da će nešto vrlo važno da se desi. Kazuo ume da pravi atmosferu svojim pisanjem, skoro da se osećate kao učesnik njegovih romana. Čak i kad završite sa čitanjem njegovih knjiga, one još dugo ostaju u vama.
Mramorni kolač sa borovnicama i limunom
sastojci:
5 jajeta, na sobnoj temperaturi
150-180g šećera
100ml ulja
200g grčkog jogurta ili kisele pavlake
1 kašika izrendane kore limuna
1 kašika ekstrakta vanile
300g brašna
1/2 kašičice soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
30g dehidriranih borvnica
par kapljica farbe za hranu, plava i crvena
priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Obložite dublji pravougaoni pleh, dimenzija 23 x 11 x 6 cm, papirom za pečenje.
Najpre sameljite dehidrirane borovnice.
Zatim u jednoj posudi pomešajte brašno, so i prašak za pecivo. U drugoj većoj posudi mikserom mutite jaja i postepeno im dodavajte šećer. Mutite sve dok ne dobijete 2-3 puta naraslu smesu. Tome dodajte 1 kašiku izrendane korice limuna, ekstrakt vanile, ulje, pola smese sa brašnom, pa kiselu pavlaku/ grčki jogurt, i preostalu smesu sa brašnom. Sve mešajte spatulom a ne mikserom. Na kraju podelite smesu u dve činije. U jednu činiju stavite samlevene dehidrirane borovnice i pomešajte sa testom. Možete dodati i hranu za boje, par kapljica plave i crvene, ako želite primetnu ljubičastu boju.
Obe smese rasporediti po plehu na sledeći način – 2-3 kašike bele smese stavite na dno pleha, u sredini, pa preko toka stavite 2-3 kašike ljubičaste smese, i tim redom dok sve ne potrošite. Postepeno će smesa ispuniti ceo pleh, na kraju par puta udarite pleh o radnu površinu da bi se sve ravnomerno rasporedilo. Pecite kolač oko 50 minuta.
Pošto se kolač ispekao, ohladite ga, isecite na kriške i služite.
Već sam nekoliko puta pravila ovo jelo, i ne mogu da se načudim kako je ukusno, a opet tako jednostavno za pravljenje, i kako ga se samo ranije nisam setila. Inače, volim dobre kobasice, ali dimljene, dok priprema i konzumacija svežih mi nije padala na pamet, kao što znate nisam neki ljubitelj mlevenog svinjskog mesa. Ipak, jednog dana sam krenula da kupujem u Whole Foodsu nešto što ovde zovu breakfast sausage, sveža svinjska kobasica koja nije u crevu, i tako sam počela da je koristim.
Naravno, sve zavisi od kvaliteta kobasice, nekad budu baš dobre, pa još kad stave lepe začine kao što je seme komorača ili žalfiju. Već sam pisala na blogu kako u mojoj ulici, jedan blok ispod mene, ima radionica kobasica, čak imaju i sušaru, u kojoj nabavljam sveže i sušene kobasice.Najbolje je ako možete da sami napravite kobasice od mesa proverenog kvaliteta.
Paprika i luk su bili očekivani dodaci svežoj kobasici, njih koristim kada spremam čizstejk ili fajitas, a palente je izvrstan prilog za jela sa mesom. Tako da u neku ruku mogu da kažem da sam osmislia ovo jelo. Sada mogu da ga dodam mojoj kolekciji ukusnih, brzih i jednostavnih jela.
Sveže kobasice sa paprikama i palentom
sastojci za 4 osobe:
1 kašika maslinovog ulja
1/2kg svežih kobasica
1 veći luk, iseckan na rebra, ili sitnije
2 babure, crvene, žute ili narandžaste, iseckane tanko uzdužno
2 čena belog luka, sitno iseckanog
2 manja papradajza, iseckana
So i biber prema ukusu
za palentu:
4 šolje vode
1/2 kašičice soli
1 puna šolja instant palente
2 kašike putera
1 šaka izrendanog parmezana
za služenje: svež peršun, burata, mocarela, domaći beli sir
priprema:
U tučanom tiganju zagrejte kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte iseckani luk, pa posle par minuta iseckanu papriku. Kuvajte sve još oko 5-7 minuta. Dodajte iseckani beli luk i posle jednog minuta dodajte sveže kobasice koje ste izvadili iz creva. Varjačom gledajte da razbijete veće grudve dok se meso kuva. Dodajte i iseckani paradajz. Kada više meso nije crveno dodajte so i biber prema ukusu i sklonite tiganj sa vatre.
Dok spremate kobasice skuvajte palentu. Zagrejte vodu do ključanja, dodajte soli. Smanjite vatru i dodajte palentu dok sve vreme mešate. Kada je palenta skuvana, sklonite je sa vatre, dodajte puter i parmezan i sve dobro promešajte.
Stavite u dublji tanjir palentu pa preko toga sveže kobasice sa paprikom i na kraju dodajte sveži peršun. Nije loše da dodate buratu, ili mocarelu, ili domaći beli sir.
