Američka kuhinja, Kejl, Prilog, Salate, Zdravo

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom, i razgovor u kolima

October 19, 2014 7 Comments

Razgovoramo muž i ja u kolima, negde u okolini Baltimora:

Znaš, čitala sam pre neki dan na sajtu B92 neki od onih članaka koliko su Srpkinje privlačne i tako to, i onda pročitam komentare i potpuno ostanem bez teksta.

Pa šta to čitaš?

Ma ranije su ti komentari umeli da budu vrlo duhoviti. Znam ja da ih uglavnom pišu neki zgubidani, isfrustirani likovi, ali ispade da su Srpkinje najgore. Doduše bilo je i par onih koji tvrde da su najbolje na svetu. Mislim, zar je moguće da su sad Srpkinje te koje su zatucane, uobražene, neopuštene, samo gledaju lovu i taj rad, i sada su sve lepše od njih, Kolumbijke, Brazilke, Venecuelanke, ma sve su one bolje… mislim, koliko njih je imalo priliku u životu da ih vidi, osim na televiziji? Ma nije bitno, nego zašto naši muškarci imaju tako negativno mišljenje o našim ženama? Kakvo je tvoje mišljenje o njima?

Ne znam… što me mučiš?

Ozbiljno te pitam.

Teško mi je o tome da govorim sa ove prostorne distance.

Pa sigurno imaš neko mišljenje o tome… pobogu, oženio si jednu.

Ne znam, kad sam živeo u Srbiji malo sam ih precenjivao. Mislim da i drugde ima lepih i kvalitetnih žena.

Čini mi se da mogu da budu oubražene i neopuštene.

Kako da ne budu obražene, znaš kakvih sve manijaka ima, moraš da imaš neki gard. Osim toga kad si opuštena onda si suviše laka. Ponašanje žena je čista reakcija na ponašanje muškaraca. Tamo muškarci vole nedostupne ženske.

Baš sam brojala pre neki dan koliko ima naših devojaka udatih za Amerikance, samo iz naše okoline. Osam. To ipak nešto govori, mislim, sigurno nismo neke bezveze. Nego, šta misliš za lepotu?

Hm, ima svugde lepih i manje lepih žena, teško je reći za neku naciju da je generalno veoma privlačna ili neprivlačna… možda za neke.

Ali ima varajati, crnke, plave, brinete… dobro, ne kao ovde.

Istina.

Imaju malo oštrije crte lica, zar ne, kao i ja uostalom, ali su generalno visoke i vitke.

Jednom sam čitala neki blog Amerikanke koja živi u Beogradu o tome da li je mit da su Srpkinje lepše od Amerikanki. Ona kaže da nisu lepše samo imaju u proseku 8kg manje od Amerikanki i više obraćaju pažnju na svoj izgled, dosta se doteruju. Mršavije su zato što su na espreso-cigarete dijeti. Šta misliš o tome?

Definitivno su vitkije, ali se žene u Srbiji baš puno šminkaju, ne izgledaju prirodno.

Dobro, to je tako sad, ali ranije se nisu toliko šminkale.

Nije, čini ti se.

Ma sigurna sam da ranije nije bilo tako. Sećam se kako su meni nekada izgledale Ruskinje i žene iz Istočne Evrope. Ne, nisu tako izgledale.

Moš’ misliti Kolumbijke najlepše žene… samo kad pomislim kakve su im voditeljke na televiziji, nafrakane i plastične, izgledaju kao trandže.

Valjda zato što su toliko daleko, egzotične su, ljudi vole drugačije stvari. Mada i dalje tvrdim da je generalno lepota precenjena. Sigurna sam da ti treba mnogo više od lepote da bi bio uspešan.

Nego, znaš šta?

Šta?

Ti bar nisi loše prošao.

Misliš?

Mislim.

Deca su i dalje mirno spavala na zadnjem sedištu.

Ne bih da banalizujem stvari ali mene je nekako ova priča o Srpkinjama podsetila na priču o pšenici danas. Jeste, postala je dosadna, oduvek je bila tu, svaki dan je konzumiramo kroz brašno, svi sad nešto eksperimentišu sa heljdom, ovsenim i lanenim brašnom, pa tu je i kinoa i amaranth, čak su i stare zaboravljene vrste pšenice ponovo u modi kao spelt i farro (emmer). Kako možeš da budeš cool ako se i dalje pališ na jednu običnu pšenicu, alo, jesi li ti čula za gluten-free dijetu?

E pa meni se i dalje sviđa pšenica, srećom nisam netolerantna na gluten, i vala ima načina da se konzumira na zdraviji način. Sve nešto razmišljam, generacije i generacije ljudi su se hranile njome, hiljadama godina, i nemoguće da je baš tako loša. Lepo je isporbavati drugačije stvari, zapravo vrlo poželjno, ali mislim da treba da postoji respekt za dobru staru pšenicu.

Probajte recimo da je koristite na drugačiji način da razbijete monotoniju. Ja vam predlažem celo zrno. Ne znam, ja sam oduvek volela da jedem Žito, pa možda zbog toga volim i slane stvari sa njom. Ima nešto u teksturi skuvanog pšeničnog zrna što mnogo volim, zato pazite da ga ne raskuvate. Pored ove salate skuvano pšenično zrno sa malo preliva možete da koristite umesto pirinča i sličnih priloga.

Kad sam videla recept koji sledi za salatu sa pšenicom u jednom od brojeva magazina Bon Appetit odmah sam je napravila. Samo da znate pravila sam je i sa heljdinim zrnom ali to nije to, pšenica je mnogo bolja. Ukoliko nemate kejl, ili kako ga još sad zovu kod nas lisnati kelj, koristite blitvu ili spanać. Da, i dinstani luk je super, ne znam zašto ga više ne koristim.

Salata od pšenice sa dinstanim lukom i kejlom

Sastojci:

1 1/2 šolja pšenice

2 veća crna luka, isecite glavice na 4 dela i razdvojte listove, jednu polovinu luka sačuvajte

5 grančica majačine dušice

1 kašika krupne soli

8 kašika maslinovog ulja

1 veza kejla, iseckanog

So i biber

2 kašike limunovog soka

Priprema:

Skuvajte pšenicu. Možete da je ostavite da prenoći u toploj vodi, ili je kuvajte dok ne omekša ali nikako da se raskuva. U vodu u kojoj se kuva stavite polovinu jednog luka, so i majčinu dušicu. Kada je pšenica skuvana ocedite je od vode i odstranite majčinu dušicu i luk.

U tučanom tiganju zagrejte 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj temperaturi. Stavite luk da se prži, oko 5 minuta, uz stalno mešanje, dok ne počne da tamni. Posolite ga i pobiberite. Izručite ga u posudu sa pšenicom. Tiganj vratite na vatru i dodajte mu 1 kašiku maslinovog ulja. Uzmite trećinu kejla i propržite ga, oko 1 minut. Dodajte mu so i biber. Izručite ga u posudu sa pšenicom i lukom. Ponovite to i sa preostalim kejlom, dodajući maslinovo ulje.

Pšenicu, dinstani luk i kejl promešajte dodajući limunov sok i preostalo maslinovo ulje. Takođe, dodajte so i biber ako je potrebno.

Meni se dopada kada je ovo salata topla, ali po originalnom receptu se služi hladna.

Američka kuhinja, gambori, Jelo za 30 minuta, Morski plodovi, Putovanja i hrana

Gambori i gric u kreolskom sosu, i letovanje u Severnoj Karolini

October 5, 2014 10 Comments

Trebalo je letos da dođem u Srbiju, ali zbog nekog glupog razloga nije bilo ništa od toga. Sve sam lepo isplanirala, i turu bez dece po Evropi, ali viša sila. Došlo leto i muž pita, pa gde ćemo da letujemo, a ja mu kažem, nigde, pošto ne mogu u Srbiju tj. Evropu, dosadilo mi je američko more. Posle je muž došao sa sledećim planom letovanja, ićićemo na više mesta, kaže, i to daleko na Jug. Setila sam se nekog muzičkog spota Dariusa Rucker-a, to je onaj nekadašnji pevač grupe Hottie & the Blowfish, malo je ostario ali i dalje ima seksi glas, koji promoviše neki grad na obali Karoline i učinilo mi se zanimljiv, bio je baš onako u južnjačko-gotskom stilu. Rekoh, važi, idemo tamo. .

Možda najintresantniji detalj iz Ričmonda.

Prvo smo bili u nekoj predivnoj botaničkoj bašti pored Ričmonda, glavnog grada Virdžinije. Sam grad i nije nešto, ali ručali smo u nekom veoma dobrom meksičkom restoranu, blizu Pipewalk-a. Onda smo krenuli dalje, ka Vilijamsburgu. To je jedan od najstarijih britanskih tj. američkih naseobina. Rekonstruisan gradić iz 18. veka, niko tu ne živi samo ga turisti obilaze. Kad sam otišla u hotel detaljno sam proučila sve na internetu o tom mestu. Sutradan sam ponovo išla tamo, i desilo se čudo, ponovo mi se na isti način dopalo, a to se retko dešava. Planirala sam da napišem članak na blogu samo o tom mestu, eto toliko mi se svidelo. U blizini su i dva ogromna tematska parka, u jednom, akvaparku, smo uspeli da izgubimo ćerku, ali srećom, na kratko.

Vilijamsburg

Prelazak preko reke James.

Onda smo trajatkom prešli preko reke James i nastavili manjim putem ka krajnjoj destinaciji. Ne volim da putujem autoputevima, tako su jednolični, na sporednim putevima možete bolje da upoznate mesta. Primetila sam da ima puno borovih šuma, obradiva polja su drugačija nego na severu, ima duvana i pamuka, ako sam uspela da dobro identifikujem kulture.

Kako smo stigli na obalu ukapirali smo da je mesto dosta drugačije od onog odakle mi dolazimo. Voda apsolutno dominira. Tako je moćna da se osećate tako majušno i nemoćno okruženi njome. Pritisnuli sa nas tamni oblaci, zatim česte kiše sa grmljavinom, neverovatna vlaga, ovde se peškiri nikad ne osuše preko noći, i more… sve se uliva i preliva, reke i okean, ne zna se gde je njihov kraj a gde početak. Kad prelazimo most pruža se divan pogled na vodu sa minijaturnim zelenim ostrvima, nisam uspela to da zabeležim. Plaže se nalaze na grebenu koji se proteže stotinama kilometara u pravcu sever-jug, ali one su okrenute ka okeanu, ne ka kopnu, na moje zaprepašćenje, voda u zalivu je močvarna. Više se ne sećam nekih stvari iz geografije ali mislim da se tu nalazi ogromni estauar. Na tom mestu je davno stradalo stotine brodova, izgleda neko ukleto mesto. Taj greben zovu Emerald Isle, zato što je tu okean zelene boje. I naslućuje se ta zelena boja, ali zbog jakih talasa voda blizu kopna je pre svega mutna.

Ipak more je toplije nego u Merilendu ili Delaveru, i pesak je finiji, i ima puno školjki. I mogu se primetiti pelikani, osim galebova. Ima i dosta kraba. Najlepše je Medveđe ostrvo (Bear Island), onako potpuno prirodno, nenaseljeno, tu su i manji talasi, ima peščanih dina, a put kroz ostrvo malo podseća na Mediteran. Inače, zrikavci su ovde veoma bučni, uopšte u celoj Americi.

Medveđe ostrvo.

Hrana koja se ovde sprema je južnjačka, a to znači jaka i začinjena. I očekivano ima dosta morskih plodova. Ono što je veoma interesantno, pored puta možete da zapazite male tezge gde se prodaju sveže ulovljeni gambori i skalopi.

Ravioli od jastoga.

Po restoranima smo jeli uglavnom dobru hranu, tipičnu za to podneblje, osim jednom kad smo otišli u neko popularno mesto. Nije uopšte bilo blizu, što bi neki rekli in the middle of nowhere, plašili smo se da ne čekamo dugo, jer ne primaju rezervacije. Uđemo u restoran sa ne baš impozantnim eksterijerom kao i enterijerom, u stvari nema baš nikakve dekoracije, samo stolovi i stolice. Mislim se u sebi, nema veze, važna je klopa, mora da je dobra čim ima ovoliko ljudi, čak i majice prodaju sa logom restorana.

Džambalaja sa plodovima mora.

I dok sedimo i čekamo da nam hrana dođe, posmatramo konobarice koje nose velike poslužavnike na kojima potpuno dominirana samo jedna boja, sve sama pohovana jela. Takav je i nama stigao. Sve je bilo pohovano osim neke tugaljive boranije i kupus salate. Ajde nema veze, može i pržena hrana da bude dobra, ali izgled nešto ne obećava. Znate kad jedete nešto što se pržilo u ulju koje se koristi bezbroj puta, od toga počne da vam se luči neka gorčina u ustima, i ne možete ništa od te hrane da osetite. Čak i pohovana bamija je bila neukusna. Taman što smo načeli hranu tu smo i stali. Pita konobarica, šta je, ne sviđa vam se, ma ne, nego mi tako malo jedemo, hoćete da vam spakujem hranu u kutije da odnesete kući, o ne, imamo minijaturan frižider. Platismo račun i pobegosmo, a na krovu restorana, iz dimnjaka, se vijorio dim od prženog ulja.

Kao što rekoh bilo je i dobrih restorana koji su služili dobru morsku hranu. U jednom sam probala odlično jelo Gambori i gric, veoma popularno jelo američkog Juga, i htedoh da ga rekonstruišem u svojoj kuhinji. I to je to, pogodila sam recept, on uskoro sledi.

Gambori i gric u kreolskom sosu.

Inače, bili smo čak i u jednom grčkom restoranu… e, pa nije Zorba, već Santorini. Kako da vam kažem, grčki restorani u Americi su u najboljom slučaju prosečni, osim nekih baš fensi i skupih. Nije to slučaj samo sa grčkim, već i sa italijanskim restoranima.

I da, jela sam američke palačinke pržene na svinjskoj masti.

A taj muzički spot, sa početka teksta, je bio snimljen u Čarlstonu, koji je inače u Južnoj Karolini, a mi smo bili u Severnoj, i trenutno je jedno od najpopularnijih turističkih destinacija u Americi. Tražili smo ga na mapi i zaključili da je mnogo daleko, nema šanse da ga ovaj put posetimo. Možda neki drugi put.

Gambori i gric u kreolskom sosu

(Shrimp&Grits)

Sastojci za 3-4 osobe:

Za gric:

1 šolja grica (grits) ili palente

2 šolje vode

3/4 šolje mleka

2 kašike putera

1/2 kašičice soli

1 šaka izdrendanog parmezana

1/2kg očišćenih gambora (crevce na leđima uklonjeno)

2 kašike maslinovog ulja

So i biber

Za kajunski začin:

2 1/2 kašičice slatke mlevene paprike

1 kašičica ljute mlevene paprike (Cayenne pepper)

2 kašičice belog luka u prahu

1 kašičica sušenog origana

2 kašičice sušene majčine dušice ili timijana

1/4 kašičice mlevenog crnog bibera

1 kašičica soli

Za sos:

2 kašike putera

3 ljutike, šelot luka, sitno iseckana, može i običan crni luk

2 kašičice kajunskog začina

2-3 čena belog luka, sitno iseckana

1 šolja pileće supe

1/2 šolje slatke pavlake

1 kašika paradajz koncetrata

1 kašika Vorčester sosa

1 kašičica ljutog sosa, kao što je Tabasko, opciono

Malo peršuna ili vlašca za posipanje.

Priprema:

Najpre napravite gric. U manjoj šerpi zagrejte vodu i mleko, i so, do ključanja. Dodajte gric ili palentu, i na tihoj vatri ga mešajte dok ne dobijete gustu smesu. Sklonite sa vatre gric i u njega umešajte puter i parmezan. Rasporedite ga u tanjire za služenje.

U većem i dubljem tiganju ispržite gambore na maslinovom ulju, na srednje jakoj temperaturi. Par minuta je dovoljno da se oni ispeku, kad počnu da se crvene. Ne zaboravite da ih posolite i poberite tokom kuvanja. Sklonite ih iz tiganja.

U istom tiganju napravite sos. Zagrejte 2 kašike putera, dodajte mu običan iseckan luk, ili još bolje ljutiku, i kajunski začin. Pržite sve oko par minuta i zatim dodajte iseckan beli luk. Mirisaće baš na našu zapršku. Sipajte u to pileću supu, slatku pavlaku, paradajz, vorčester sos i tabasko sos. Mešajte sos dok ga kuvate na tihoj vatri dok se malo ne zgusne. Dodajte so i biber prema ukusu.

Kad je sos spreman u njega izručite gotove gambore i zagrejte ih. Sos sa gamborima sipajte preko pripremljenog grica i odmah jelo služite. Pospite ga iseckanim peršunom ili vlašcem.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Torte

Čokoladna torta Gusarski brod i početak škole

September 2, 2014 22 Comments

Kod nas je ovih dana sve u znaku velikog početka. Svako od nas u porodici ima neki svoj početak. Ćerka je krenula u školicu, sin je krenuo u školu, a ja konačo krećem u nove projekte i poslove zahvaljujući ponovo osvojenoj slobodi.

Ipak, danas ću da pišem o polasku u školu moga sina, i naravno o torti sa početne fotografije koju smo pravili za njegov peti rođendan, u junu. Elem, puno vas je pitalo za recept za tortu, pa konačno da ga stavim na blog.

Moj sin je dugo čekao na svoj peti rođendan, gotovo sva deca u njegovoj školici su napunila pet godina, samo ne i on. U tom nestrpljenju danima je crtao torte koje je želeo da mu napravim, i to čak do svog desetog rođendana, uglavnom sve su imale za temu gusare. Mi smo tu njegovu želju shvatili ozbiljno pa smo se oboje, muž i ja, potrudili da dobije baš posebnu tortu.

Peti rođendan je u Americi vrlo važan jer sa pet godina deca kreću zvanično u školu. To se zove kindergarten, i podseća na naše predškolsko, jedino što se ovde deca uče čitanju i osnovama matematike. Deca ostaju dugo u školi, od 8 do 15h, svaki dan, to je drugačije nego kod nas.

Moram da vam kažem još ovo… pre par dana pre nego što su krenuli u školu, a to je ovde bilo prošle nedelje, samo po pola dana, sutra kreće prava škola, meni se uvrtela u glavu pesma Sutra, sine, polaziš u školu, i danima me nije napuštala. Nađem ja tu pesmu na internetu i podelim je na Facebooku, više kao šalu, zajedno sa slikama moje dece koja kreću u školu. I zaboravih da prospem vodu za njima tog jutra:) Uglavnom, to veče, na večeri sa mojim američkim prijateljicama, razmenjujemo utiske vezane za početak škole, i one sve slušale tu pesmu na jutjubu i kažu mnogo im se sviđa. Ja im kažem da se kod nas ta pesma naručuje na radiju kad mali prvačići krenu u školu, na kantrisajdu, da je stara i da je nastala kada je pevačica imala samo 23 godine, što je pomalo bizarno. Pitale su me za reči, nisam baš mogla da ih se setim. Posle sam pažljivo odslušala pesmu i shvatila da je pesma skroz cool. Potpuno je pogodila trenutak.

Pošto nikada do tada nismo pravili torte sa ambicioznim oblicima malo smo se zabrinuli kako će to da ispadne, ali smo ipak imali sreće jer je mogao sin da nam traži da mu napravimo tortu sa temom ljudskog tela, bacila i rentgenskih snimaka, što su mu bile dugotrajne opsesije pre nego što se prebacio na gusare.

Moj muž, kako je sav precizan i sistematičan, počeo je rano da premerava i crta projekat gornje konstrukcije torte, kao i izvodljivost oblika. Crteži koji slede su njegovo delo. Ja sam bila zadužena za kore i fil, svu ostalu dekoraciju je muž preuzeo na sebe. Naručio je bio čak jestivi rice paper, tanak papir od pirinča, za jedra i crni ajsing za crtanje po njemu. Samo da vam kažem da je to nepotrebno jer za jedra i zastavice može da se koriste običan papir, kao i crni flomaster za crtanje, ionako to neće niko jesti. Ono što je dobro je to što znatno unapred možete da napravite konstrukciju i da je nakačite ne neki stiropor.

Samo da znate možete sa ovim korama i filom da napravite klasičnu okruglu tortu (prečnika 23cm), samo prepolovite mere. Ja inače stavljam manje šećera u slatkiše koje pravim, pa ako mislite da vam nije dovoljno slatko a vi dodajte još šećera. Perece su bile hit, jer one stvarno dobro idu uz čokoladu. O čokoladnim dukatima da ne govorim. Deca su zaista bila oduševljena tortom, uključujući moga sina, tako da je sav trud vredeo.

Torta Gusarski brod

Za dekoraciju vam treba:

4 drvena ili plastična štapa koja će da nose jarbole

2 komada malo debljeg papira trapezoidnog oblika

Male trouglaste zastavice od papira, po jedna za svako slovo, lepak

Konopac od jute za vezivanje jedra i zastavice

Crni flomaster za crtanje i pisanje

Perece, veća kesa, one za ogradu muž je dole zasecao skalpelom

Čokoladni zlatnici

Sastojci za duplu koru:

440g brašna
130g kakao praha
1 kašika praška za pecivo
1 kašika soda bikarbone
2 kašičice soli
4 jaja
500g šećera
475ml mleka
230ml ulja
1 kašika ekstrakta vanile
475ml vrele vode

Pravougaoni pleh za pečenje dimenzija 30x20cm, obložen papirom za pečenje

Priprema i pečenje kore:

Zagrejte rernu na 175C (350F). U velikoj vangli stavite prosejano brašno i kakao, zatim prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so, i sve dobro promešajte.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer, dodajte tome ekstrakt vanile, mleko i ulje, pa miks sa brašnom. Na kraju stavite vrelu vodu. Dobićete retko testo. Oko 2/3 od toga stavite u pripremljeni pleh da se peče, tako ćete dobiti deblju koru, a 1/3 sačuvajte za tanju koru.

Pecite koru na srednjoj pregradi oko 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se ubode u testo. Ispečenu koru ostavite par minuta u plehu, a zatim je prebacite na rešetku da se hladi.

Zatim stavite drugu koru da se peče, znatno kraće od prve, oko 20 minuta. Zatim kad je pečena stavite je da se hladi.

Sastojci za fil (preuzet iz recepta za tortu Kraljica od Sabe):

300g tamne čokolade (60% kakaa)
320g putera
3 – 4 kašike ruma (kakva je to gusarska torta bez ruma!)

Priprema fila:

Čokoladu otopite na pari zajedno sa rumom. Dodajte joj iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.

Oblikovanje i filovanje torte

Kad se kore dobro ohlade deblju isecite kao na slici, da dobije špic broda, a zatim je isecite na dva dela horizontalno.

Drugu, tanju koru, isecite uzdužno na tri jednaka dela kao na slici ispod.

Najpre filujte deblju koru a zatim dodavajte na nju delove druge, tanje kore, kao na slici ispod. Koristite fil da “zalepite” sve delove. Ostaće vam i malo viška, što nije loše da popravite neke oštećene delove, ukoliko ih ima.

Zatim fil stavite preko cele površine broda.

Kada ste završili sa filovanjem poređajte perece kao delove ograde ili prozore na brodu. Pokrijte tortu velikom aluminijumskom folijom uz pomoć čačkalica, da se ne ošteti fil, i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan pre služenja samo nataknite gornju konstrukciju sa jarbolima i zastavicama na tortu. Mi smo postavili svećice na bočni deo broda, da simuliraju topove.

Pošto znam da su ljudi uvek u potrazi za jeftinom i efektnom animacijom i dekoracijom na dečijim rođendanima evo par ideja koje mogu da vam se nađu.

Girlande sa zastavicama, uvek super izgledaju, napolju ili unutra, a lako se prave.

Mašina za pravljenje balončića, obavezno mora da stoji na nečemu visokom ili se gubi efekat.

Prskalica, povezana sa crevom za vodu, je izgleda veoma popularna kod dece.

Figurice dinosaurusa ili morskih stvorenja zarobljenih u ledu koje deca oslobađaju drvenim čekićima i prskalicama.

I pinjata, klasika, ali uvek popularna među decom.

Za još ideja za rođendanske torte kliknite ovde.

Američka kuhinja, Party food, Salate, Zdravo

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom, i crtica iz mog detinjstva

August 11, 2014 2 Comments

Volim lubenice. Doduše samo one zrele, sočne i slatke. Upravo sam pojela jednu takvu. Komentarišimo muž i ja kako je nekako bezveze kad su sve lubenice seedless, bez semenki, i pokušavamo da objasnimo deci kako izgledaju one sa semenkama, i kako smo mi kada smo bili mali morali da ih sklanjamo dok se ne bi umorili i onda ih jeli sve zajedno. I da, nije bilo sečenje lubenice na manje komade, nego bismo uzeli cele kriške. Ah, to su bili dani! Rekla sam sebi, toliko puta, da neću upoređivati moje i detinjstvo moje dece, i uvek favorizovati ono prvo. To su i moji roditelji radili, i verovatno njihovi roditelji… i uvek je u prošlosti bilo bolje nego danas.

Moram da priznam da često razmišljam o mom detinjstvu, i prosto se čudim kako je toliko drugačije nego ono koje žive moja deca. Doduše nije prošlo malo godina od tada, a i živim u drugoj zemlji.

Uvek kada pomislim na lubenicu odmah vidim sledeći prizor: niz sokak se spušta braon Reno 4, u njemu tata i mama, vraćaju se sa posla. Leto je, negde u drugoj polovini 80-tih prošlog veka. I dalje je veoma toplo pošto su mama i tata kod kuće pre 16h, prednosti socijalističkog radnog vremena. Vade se kese sa stvarima iz prodavnice, i u zadnjem delu kola čuči velika lubenica, obično duguljasta.

Svi krećemo ka kući da ručamo, a lubenica završava u frižideru. Posle ručka, umorni roditelji imaju dremku, tata leži na trosedu, mama na dvosedu, i spavaju uz obavezno upaljen televizor. Taj aranžman mi ni dan danas nije jasan, ostao je ovekovečen na jednom od mojih crteža. Pravilo je da se roditelji nikad ne uznemiravaju tokom spavanja, pa mi deca odlazimo u dvorište da se igramo.

Brat i ja pokušavamo da ubijemo dosadno letnje popodne. Postoje dve stvari koje obično igramo – fudbal ili tenis. Iako sam starija od njega uvek me pobeđuje u fudbalu. Više se ne sećam kakva sam bila u tenisu. Znam da smo ga sa posebnim žarom igrali svaki put posle nastupa Monike Seleš, i dalje imam nesmanjenu strast prema tom sportu.

Utom bi tata izneo lubenicu napolje i svi bi seli za sto da je jedemo. Sečenje lubenice je za mene uvek imalo posebnu magiju, i moram da priznam da to nikad nisam dobro savladala. Uzeli bi kriške lubenice, skidali nožem semenke, i sladili bi se njome dok nam je sok cureo niz bradu. Kako je uopšte moguće jesti lubenicu u kući? Tata je uvek ostavljao srce, središnji, najslađi deo, za nas decu. Druga kriška lubenice bi bila najviše što sam mogla da pojedem. Kore lubenica bi završile u travi i ja sam obično bila ta osoba koja je morala da ih skuplja.

Kao što rekoh, to su bili dani!

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom

Divna, osvežavajuća letnja, salata. Iako lubenicu najviše volim da jedem samu, nekada nije loše malo se poigrati sa sastojcima i dekoracijom. Kad probate ovu salatu konačno ćete shvatiti da lubenica jeste povrće, kako su nas uvek učili.

Na slici ispod možete videti koji sam kalup koristila sa isecanje lubenice, a vi ste slobodni da koristite neki drugi, po vašoj volji.

Sastojci:

Polovina srednje veličine ohlađene lubenice
Šaka listova sveže nane, iseckanih

½ šolje Feta sir (pravi grčki ili bugarski ovčiji sir, a ne ono što mi zovemo Feta), izmrvljen

Za preliv:

4 kašike devičanskog maslinovog ulja

2 kašike soka od limete (može i limuna)

Priprema:

Lubenicu isecite na polovinu, a nju na kriške jednake debljine. Izvadite pažljivo semenke, ako ih ima. Kalupom isecajte lubenicu. Iseckane komade lubenice prelijte prelivom, pospite Feta sirom i nanom.

Američka kuhinja, Dezerti, Slatke pite, Trešnje, Višnje

Američka pita od višanja i trešanja (Cherry pie)

July 19, 2014 7 Comments

Tek što sam probala ovu pitu već sledećeg trenutka sam bila potpuno sigurna da je to jedna od najukusnijih stvari koje sam u životu probala. Prhkavo, valjda se tako kaže, testo sa izraženim ukusom putera, a fil nestvarno ukusan, smenjuju se sitnije i vrlo kisele višnje sa slatkim i mesnatim trešnjama. Ludilo!

Sama činjenica da je pita napravljena od višanja, voće koje je neverovatno teško naći u Americi, je bila dovoljna da se sa posebnim entuzijazmom bacim na pravljenje iste, i znala sam da će od nje biti nešto vrlo, vrlo, posebno.

Recept nije puno komplikovan, to je još jedna verzija osnovnog recepta za američke pite o kojem sam pisala ranije, čak sam se potrudila da vam napravim i slikokaz, i sadrži kratku listu sastojaka. Jedino što vam treba je vreme koje inače svaka američka pita traži. Vreme da se umesi kora, zatim da se ohladi u frižideru, pa da se razvije testo i ujedini sa filom, onda pečenje, zatim pita mora da miruje oko 2 sata da bi se fil lepo zgusnuo, i onda konačno možete da je služite. Da ne pominjem vađenje koštica iz višanja i trešanja. Ipak vredi.

Sastojci za fil:

1 1/3kg svežih višanja i trešanja, pola – pola, mogu i zamrznute. Koštice izvađene.
200g šećera + za posipanje kore
1 kašika ekstrakta vanile
3-4 kašike gustina
Prstohvat soli

2 kašike putera, iseckanog na komadiće

Sastojci za duplu koru:

300g brašna + za posipanje radne površine (ja sam ovog puta dodala 50g brašna od badema, ali se slabo osećao, tako da ga nema svrhe dodavati)
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

1 belance umućeno, za premaz kore

Sud za pečenje prečnika 25cm.

Priprema:

Napravite testo za koru u multipraktiku ili u mikseru za testo. Najpre promešajte samo brašno, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 10 -15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za oko 20 sekundi, 30 najduže, testo je spremno. Testo treba da bude sipkavo, ne glatko.

Prenesite teso na radnu površinu koju ste posuli brašnom, napravite loptu i podelite je na dva jednaka dela, koje zatim oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider da se ohlade, bar sat vremena.

U međuvremenu napravite fil ili punjenje tako što ćete pomešati voće, šećer, so, gustin i vanilin ekstrakt. Zagrejte rernu na 205C (400F).

Izvadite jedan komad testa u obliku diska i razvlačite ga oklagijom na radnoj površini koju ste posuli brašnom. Krug od testa treba da bude 2-3 centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud.

Testo lepo rasporedite po sudu. Dodajte fil od voća.

Stavite na površinu voća par komadića putera kao na slici. Razvijte novu, gornju, koru, malo veću od suda za pečenje.

Napravite rupice na gornjoj kori uz pomoć metalnog kalupa. Urolujte testo oklagijom i nacentrirajte na pitu.

Spojte gornju i donju koru uz pomoć prstiju ili viljuške. Premažite pitu umućenim belancetom i pospite na kraju šećerom. Stavite pitu da se peče.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C (345F) i pecite još oko 40 minuta. Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Pitu možete služiti uz sladoled od vanile.

Američka kuhinja, Kokteli, Limeta, Meksička kuhinja, Pića

Letnje opuštanje – Koktel Margarita

June 30, 2014 12 Comments

Zamislite letnje popodne, onako lenjo, i vi gledate prenos fudbala ili tenisa, i osećate da vam fali nešto, da uobliči to divno letnje opuštanje… pa da, jedan hladan koktel! Ovog puta izbor je pao na koktel Margarita.

To je sigurno najpopularniji koktel od tekile. Nastao je u Meksiku, krajem prve polovine dvadesetog veka. Ukus ovog koktela je oštar i moćan, i može lako da vas “zaljulja”. Meni se sviđa zato što sadrži sok od limete, mada možete da koristite i sok od limuna, i zato što nije puno sladak, slatkoću možete dobiti ukoliko dodate pire od nekih voćki, recimo breskvi, jagoda, malina ili manga.

Neki ljudi vole da dodaju i belance nebili dobili penušavu Margaritu, ja bih to izbegla.

Postoji posebna visoka čaša koja ima široki obod u kojoj se služi ovaj koktel, ali nije kraj sveta ukoliko je nemate, Margaritu možete služiti u bilo kojoj čaši sa stopom.

Sastojci za jednu čašu:

1 kašika krupne soli
1 kašika isceđenog soka od limete (ako vam smetaju vlakna od limete, sok procedite kroz cediljku)
3 kašike tekile
2 kašike likera od pomorandže (Triple Sec, Cointreau ili Grand Marnier)
2 šake kocki leda

za dekoraciju: kolut limete

Priprema:

Pripremite sve sastojke pre nego što počnete da pravite koktel. U mali tanjirić sipajte so, ravnomerno, navlažite ivicu čaše u kojoj ćete služiti koktel i zatim je natapkajte solju. Ja sam koristila so sa sušenim hibiskusom koju sam dobila sa Jamajke čisto radi fore. Zašto baš so, valjda zbog toga što ona uvek ide uz tekilu.

U šejker stavite isceđeni sok od limete, nikako kupovni, tekilu, liker od pomorandže i led, zatvorite ga i promešajte nekoliko puta. Sipajte koktel u čašu i dodajte kolut od limete kao dekoraciju. Koktel možete da služite sa ili bez leda. Ukoliko vam je koktel previše jak preporučujem vam da ga pijete sa ledom.

Uvek nekako zaboravim da živim na moru tj. okeanu, zapravo zalivu, valjda zbog nedostatka plaža. Juče dok sam se šetala uz obalu nekako sam se osećala drugačiji, baš kao na moru. Možda i zbog toga što smo bili na drugoj strani malog zaliva u kome se nalazi centar Baltimora. Uživajte u slikama.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Belgijski vafli za Dan majki

May 10, 2014 15 Comments

Rekla sam mojoj porodici ‘oću belgijske vafle za doručak u krevetu za Dan majki, našla sam super recept za sjajne vafle samo treba da ih naprave. Ok, ja ću da umesim testo dan pre, ali oni će da ih peku, muž i deca. Znam da će u kuhinji da bude haos, ali ja ću strpljivo da čekam moj doručak gore u spavaćoj sobi, zavaljena u perjane jastuke.

Hoću da se taj dan osećam posebno. Bog me je napravio ne baš previše sentimentalnu, ali priznajem ima nešto posebno u tom prazniku, i dalje nekad ne mogu sebe da zamislim kao majku dvoje dece. Poseban je dan i zbog toga što mogu da se izležavam i dobijem bogat doručk u krevetu, i imaću slobodno vreme da ga posvetim samoj sebi. Umesto da idem u restoran, ili na manikir & pedikir, što je najčešća opcija, ja sam odlučila da okačim kameru i prošetam se ulicama Baltimora i da slikam i uživam u tišini. Možda vama ova moja želja izgleda tako obična i neuzbudljiva, ali, verujte mi, sa dvoje male i užasno nemirne dece takav jedan beg u mir je pravi luksuz.

Skoro smo nabavili aparat za vafle, to je onaj što se okreće. Prvi recept koji sam koristila se pokazao kao ogroman uspeh. Date količine su za doručak za četvoročlanu porodicu, sa malo slabijim apetitom, ali ja vam savetujem da napravite duplu meru, za svaki slučaj, a ono što vam preostane stavite u zamrzivač. Oni su super kad se odmrznu i zagreju u tosteru, možete ih jesti neko drugo jutro.

Pogledajte moj video kako da napravite Belgijske vafle sa četiri vrste brašna.

Sastojci:

260g brašna
3/4 kašičice soli
2 kašičice suvog kvasca
350ml mleka
80g putera, otopljenog
2 krupna jajeta, umućena
2-3 kašike javorovog sirupa

Za nadev:

Mi najviše volimo javorov sirup, onaj 100% čist je najbolji. Ima jedan dobar u Trader’s Joe, ukoliko živite u Americi.
I iseckano razno voće.

Priprema:

Pripremite testo dan pre nego što ćete ga peći.

Stavite brašno, so i kvasac u multipraktik. Promešajte par puta. Sipajte mleko dok vam multipraktik radi, dodajte otopljen puter, pa umućena jaja, i na kraju javorov sirup. Dobićete testo slično onom za palačinke, ali gušće.

Prebacite testo u neku plastičnu ili staklenu posudu, pokrijte je plastičnom folijom, i stavite u frižider.

Sutradan, izvadite testo iz frižidera i ostavite ga 30 minuta da se zagreje. To vreme iskoristite da pripremite voće i aparat za vafle.

Pratite upustva za vaš aparat tokom pripreme vafla. Ne ređajte ih jedne na druge kad su ispečeni inače će da postanu opušteni i vlažni.

Služite ih tople, pospite ih voćem i javorovim sirupom.

Uživajte u vaflima a i ja ću u nedelju ujutru.

Ovo smo se malo igrali moj sin i ja… on je fotografisao svojom kamerom hranu zajedno sa mnom. Srećna sam što znam da nije ravnodušan prema lepim stvarima, voli da ih kamerom zabeleži baš kao i mama:)

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Kapkejksi

Jafa kapkejksi – klasik u novom ruhu

April 14, 2014 7 Comments

Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari – da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao – smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.

Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj “nekuvarskoj” karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat… on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.

Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.

Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera, jer što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.

Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača – hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.

Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite – jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje

200ml vode – ja bih smanjila količinu na 150ml.

150g šećera – originalno 300g, ali meni je to previše

5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali

Izmrvljen ostatak od biskvita

Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi

200g šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

250g brašna

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1/4 kašičice soli

300ml mleka

200ml ulja

Sastojci za čokoladnu glazuru:

150g poluslatke čokolade

60g putera

4 kašike mleka

Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko 22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte na hladnom mestu, najbolji su kad prenoće.

Američka kuhinja, Glavna jela, Kinoa, Mediteranska, Pečurke, Predjelo, Salate, Vegeterijanska, Zdravo

Šta sve možete da napravite od kinoe (Ćuftete, Mediteranska salata i Punjeni šampinjoni)

March 28, 2014 17 Comments

Moj muž često voli da kaže “Vidim, pravila se nešto zdravo”, i samo napravi neku tužnu facu. Istina, neka zdrava hrana i nije baš nešto ukusna. Ukus može često da se prepiše navici, ali nekad ma koliko nešto bilo zdravo ne mogu da jedem ako ne uživam u njegovom ukusu.

Kinoa upšte nije loša iako nosi naziv super hrana. Iskreno, mi i nismo baš navikli na tu namirnicu, ljudima često fali ideja šta da rade sa njom, i zbog toga je nastao ovaj članak. U njemu su tri jela koja najčešće pravim. Salate sa kinoom su ok, ali ja posebno volim punjene pečurke sa kinoom i ćuftete.

Samo da kažem crvena kinoa ima isti ukus kao ona bela, nema nikakve razlike, ali meni se više sviđa njena boja zato nju u poslednje vreme isključivo koristim. Osim toga moja ćerka je rado jede, onako samo skuvanu, čak je ubeđena da je to kus-kus, mada nema baš sličnosti, pogotovo zbog boje, i zato je često pravim.

Više o kinoi i njenim vrstama saznajte ovde.

Kako da skuvate kinou

Pre nego što pređem na recepte da objasnim kako se kinoa kuva. To je osnovni korak pre nego što se odlučite da bilo šta pravite od nje. Par stvari koje morate da znate je to da pre nego što počnete da kuvate kinou morate da je properete zato što ima neki gorkasti spoljašnji sloj, najbolje je da za tu svrhu koristite veliki cediljku. Od jedne šolje nekuvane dobićete oko 3 šolje skuvane. Kinoa dosta upija vodu.

Sastojci:

1 šolja kinoe

2 šolje vode

malo soli

Priprema:

Zagrejte vodu sa kinoom do ključanja, a zatim smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte još oko 15-20 minuta dok ne počnu da se formiraju beli diskovi oko zrna kinoe. Ukoliko kinoa upije svu vodu a nije još skuvana dospite još. Skuvanu kinou možete da čuvate u frižideru.

Mediteranska salata sa kinoom

Ovo je super jednostavna salata, mnogo je volim. Recept za jednu egzotičniju salatu od kinoe pronađite ovde.

Sastojci:

2 šolje skuvane kinoe, recept dat gore

2 mlada luka, iseckana

1 veća mesnata paprika, iseckana

2-3 srednja paradajza, iseckana

1 srednji krastavac, iseckan

Šaka maslina, iseckane ili cele

Sok od pola limuna

3 kašike maslinovog ulja

So i biber

Svež peršun, iseckan

Šaka izmrveljenog Feta sira

Priprema:

U činiju stavite iseckano povrće, kinou i to pomešajte sa prelivom od limunovog soka, maslinovog ulja i začina. Na kraju dodajte Feta sir i iseckan peršun.

Ćuftete od kinoe

Sastojci za 12 ćufteta:

450g skuvane kinoe, recept dat gore

4 jaja

5 komada mladog luka, iseckanog

50g izrendanog parmezana

100g i više hlebnih mrvica

1 kašičica soli

Svež biber

½ kašičica kumina u prahu, opciono

1 kašika maslinovog ulja

Priprema:

U većoj posudi umutite jaja, dodajte iseckan mladi luk, kinou, prezle, izrendan Parmezan, začine i maslinovo ulje. Rukama sve mešajte, ukoliko vam se smesa učini dosta retkom dodajte još prezli.

Stavite smesu u frižider da se malo zgusne, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 205C.

Pravite rukama ćuftete i gledajte da im ivice lepo zaoblite. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili papir za pečenje. Pecite ih oko 20 minuta.

Služite ih uz neki sos, može i obična pavlaka ili majonez sa maslinovi uljem, i sa svežom zelenom salatom i rotkvicama.

Šampinjoni punjeni kinoom

Ovo mi je omiljeno jelo sa kinoom.

Sastojci:

12 većih šampinjona, očišćenih, izvadite stabla i iseckajte ih

1 1/2 šolja skuvane kinoe, recept dat gore

2 kašike maslinovog ulja

1 srednji luk, sitno iseckan

So i biber

Svež peršun, sitno iseckan

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C. Pečurke rasporedite po plehu.

Zagrejte ulje i na njemu propržite luk. Zatim dodajte iseckana stabla pečurke, so i biber. Posle par minuta dodajte kinou. Nakon par minuta sklonite sa vatre šerpu i smesi dodajte peršun.

Smesom punite pečurke na plehu. Kada je rerna zagrejana stavite pečurke da se peku, oko 20 minuta. Služite ih tople.

Američka kuhinja, Hleb i peciva

Kako da napravite hleb od prirodnog kvasca (Sourdough Bread)

March 16, 2014 68 Comments

Ovo nije običan hleb, njegov ukus je drugačiji kao i tekstura, i ni kvasac vam ne treba za njegovo pravljenje. Opet ne može se reći za njega da je bezkvasan, jer kao što možete da vidite na slikama, unutar njega je puno rupica, a to jeste zbog kvasaca, ali onog prirodnog, kojeg sami pravite.

Iako svaki članak pišem sa velikim entuzijazmom, neke teme su mi posebno drage, kao što je recimo ova – kako napraviti hleb od kvasca u sopstvenoj proizvodnji. Odmah da vam kažem to nije tako jednostavan posao, traži dosta vremena i strpljenja, ipak osećaj na kraju je poseban, kad odlomite još topao hleb i počnete da ga žvaćete, a on traži dugo žvakanje… to je jedan od onih projekata.

Nazvala bih ovaj hleb – hleb sa stavom, zbog svega navedenog u tekstu. On ima vrlo dugu i interesantnu istoriju. Tako su nekada pravili hleb, naše prababe recimo, pre nego što se pojavio kvasac u upotrebi. U Istočnoj i Severnoj Evropi ovaj hleb ima i dalje poseban status, tamo je popularan raženi hleb, a običan kvasac ne deluje na ražano brašno.

U Americi je užasno popularan na Zapadnoj obali, San Francisko je posebno ponosan na hleb koji se tamo proizvodi. Povezuju ga sa Zlatnom groznicom, jer su ga navodno u tom periodu francuski pekari doneli na Zapadnu obalu. Postao je neverovatno popularan, starter za ovaj hleb ljudi su prenosili čak i do Aljaske, u potrazi za zlatom, i pošto su se plašili da će da se bakterije i gljivice u njemu smrznuti zbog hladnoće koja tamo vlada, nosili su ga uz svoje telo da bi ga držali zagrejanim.

San Francisko

Neke pekare u San Francisku tvrde da održavaju svoju produkciju startera još od 1849. godine, od istog onog testa koje je te godine doneto tamo. Jedna od takvih je pekara Boudin Bakery, moj muž je bio tamo i probao njihov čuveni hleb pa otuda ova slika ispod.

Pekara Boudin

Međutim, ovaj hleb koji ja pravim, po receptu iz knjige The Bread Baker’s Apprentice, autora Pitera Rajnharta (više o ovoj knjizi koja je imala presudnu ulogu u tome da zavolim domaći hleb pogledajte ovde), je mnogo ukusniji nego onaj u prodavnicama iako je tekstura ista. Ja iskreno ne volim kad je puno kiseo a kupovni je često takav. Samo da znate starter može i da se kupi tj. naruči poštom, ali najbolje da ga sami napravite. Mnogi ljudi pokušavaju da rade razne kombinacije nebili dobili savršen hleb, recepti drže kao strogu tajnu. Meni je uvek jako zanimljivo kada se ljudi trude da od hrane naprave umetnost.

Pronašla sam jedan domaći sajt koji se bavi tehnologijom mlinarstva i pekarstva, možete da ga nađete ovde, koji detaljno obrađuje hemijske procese prilikom pravljenja hleba i ako želite da nešto više o tome saznate obavezno ga posetite.

Pravljenje prirodnog kvasca

Za to su vam potrebne tri stvari:
– Tamno ražano brašno
– Voda, kupljena, ne česmovača, jer hlor u njoj nije dobar
– Brašno za hleb, kod mene je to bread flour, možda se negde drugačije zove, ali fora je u tome što ovo brašno ima više glutena nego obično.

Napomena: originalno u receptu piše da se u prva dva dana koristi sok od ananasa, bez šećera, umesto vode, ali to nije neophodno. Čuvajte posudu sa starterom na nekom mestu gde nema promaje, nije loše da se ta soba greje ukoliko je zimski period. Tokom procesa deo startera ćete odbacivati a to je idealna prilika da ga podelite sa svojim prijateljima.Važno je da budete strpljivi i da sačekate da se testo dovoljno podigne bez obzira koliko mu vremena za to treba. Morata da znate i to da bez obzira koliko se pridržavali recepta ishodi su često različiti jer u igri je puno faktor koji utiču na to, nekad čak i nadmorska visina mesta u kome živite.

Dobijanje kulture (Seed Culture)

1. dan –
120g ražanog brašna
120ml vode na sobnoj temperaturi

Pomešajte brašno i vodu dok ne dobijetu gustu smesu. Stavite je u staklenu posudu, na primer veću teglu, pokrijte je plastičnom folijom, markerom označite visinu testa, to ćete svaki put da radite da vidite koliko je testo nadošlo. Ostavite testo 24 časa u tegli.

2. dan –
64g brašna za hleb
60ml vode na sobnoj temperaturi

Sutradan testo će možda malčice narasti ali je veća verovatnoća da neće uopšte. Promešajte to testo sa brašnom i vodom i dobićete nešto vlažniju smesu. Poklopite teglu folijom i ostavite da miruje sledećih 24 časa. Ne briniti se ako testo malo “šmeka”.

3. dan –
120g brašna za hleb
120ml vode na sobnoj temperaturi

Testo je malo nadošlo, najviše za 50%. Pola testa bacite, ili dajte nekome, a drugu polovinu pomešajte sa brašnom i vodom. Vratite u teglu, pokrijte i čekajte sledećih 24 sata.

4. dan –
120g ražanog hleba
120ml vode na sobnoj temperaturi

Ukoliko se testo nije udvostručilo, onda mu dajte još vremena. Možete ubrzati porces ako testo stavite na neko toplo mesto, ali pazite da ne ubijete u testu bakterije i gljivice.
Podiglo testo ponovo podelite, jednu polovinu bacite a drugoj dodajte sastojke za četvrti dan.

Dobijanje startera (Barm)

5. dan –
454g brašna za hleb
473ml vode na sobnoj temperaturi
200g prethodno napravljene kulture (Seed Culture)

Pomešajte sva sastojke za peti dan. Stavite je u veću posudu, pokrijte i čekajte oko 6 sati dok se ne pojave mehurići na površini. Plastična folija kojom ste pokrili posudu će se naduti od gasova. Otškrinite je, zatim ponovo zatvorite njome posudu i stavite starter u frižider da prenoći. Sada je inače testo gustine kao ono za palačinke. Ovu smesu čuvajte nadalje u frižideru. Ono tu može da stoji dosta dugo, oko 2 meseca, ili čak možete da ga zamrznete, najviše na 6 meseci.

Pravljenje hleba od startera

6. dan –
113g startera
120g brašna za hleb
30-60ml vode

Izvadite starter iz frižidera i ostavite oko 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi. Zatim ga pomešajte sa brašnom i vodom. Smesu po površini malko nauljite, stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga 4 sata dok se ne udvostruči. Zatim ga stavite u frižider da prenoći.

7. dan –
575g brašna za hleb
2 kašičice soli
355-415ml tople vode

Poslednjeg dana ove epopeje ćete uspeti da vidite tj. probate plodove ovog poduhvata.
Izvadite starter iz frižidera, iseckajte ga na 10 delova, pokrijte folijom i ostavite 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi.

Mikserom za testo, u multipraktiku, ili rukama pomešajte starter sa vodom, brašnom i soli. Zatim testo prebacite, na pobrašnjenu radnu površinu i tu ga mesite 12 do 15 minuta. Podesite količinu vode i brašna tako da dobijete ni previše čvrsto a ni meko testo. Nauljite testo, stavite ga u vanglu, pokrijte, i čekajte 3-4 sata da naraste duplo.

Kada je testo nadošlo podelite ga na dva dela. Ja sam jedan punila sa buđavim sirom i orasima, i verujte mi na reč to je fantastična kombinacija.

Oblikujte hleb i stavite ga na pleh u kojem će se peći, ili na pizza peel ukoliko ga pečete direktno na kamenu za pečenje. Pokrijte krpom hleb i čekajte još 2 sata.

U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F), i prebacite pica pilerom hleb na kamen postavljen na srednju pregradu. Sipajte vrelu šolju vode u pleh, prethodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temperature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Naravno budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. Zatim smanjite temperaturu na 230C (450F) i pecite hleb 10 minuta. U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepen, a zatim nastavite sa pečenjem još oko 15-20 minuta.

Ovde možete videti detaljnji opis ovog načina pečenja.

Kad je hleb gotov ostavite ga još 45 minuta da se ohladi a onda ga služite. Iskreno, najbolji je topao.