Moram da kažem da je ova torta jedno od najprijatnijih iznenađenja ove jeseni. Čula sam za nju od ranije, ali tek sam je napravila pre neki dan i to za rođendan jedne devojčice. Nekako mi je ova torta idealna za dečije rođendane, čak bolja od torte od šargarepe, na koju podseća, bar po istom filu od krem sira.
Kolibri torta je nastala na Jamajci sa idejom da privuče američke turiste na ovo ostrvo. Kolibri je inače nacionalna ptica Jamajke. I gle, torta se zaista primila u Americi, pogotovo na jugu zemlje. Naišla sam na razne kombinacije sastojaka, ipak banana i ananas su obavezni. Možete joj dodati pikane ili orase, razno sušeno voće, a ovde pogledajte recept za koru sa slatkim krompirom. Tu možete da videti kako torta izgleda kada je pravljena kao klasična torta sa slojevima. Ja sam za promenu htela da torta im pravougaoni oblik. Možete da je napravite i bez fila, tada više podseća na kolač, ali je i takav veoma ukusan.
Kolibri torta sa bananama i ananasom (Hummingbird Cake)
Sastojci
Za koru:
260g brašna
170g šećera
100g kokosovog brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice sode bikarbone
1/2 kašičice soli
1/2 kašičice cimeta u prahu
50g sušenog iseckanog voća kao što su kivi, papaja, ananas (opciono)
50g oraha ili pikana, grubo iseckanih (opciono)
5 srednjih zrelih banana
230g (1 manja konzerva) ananasa, zajedno sa sokom, grubo iseckan
3 jaja, ulupana
200ml ulja
1 kašičica ekstrakta vanile
Za fil:
115g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi
60g putera, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičica ekstrakta vanile
1/2 kašičice soli
250g šećera u prahu
3 kašike slatke pavlake
Priprema:
Pripremite pravougaoni pleh, dimenzija 30x20cm, obložite ga papirom za pečenje.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U jednoj posudi pomešajte brašno, kokosovo brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, cimet u prahu, iseckano suvo voće i orahe.
U drugoj većoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje, anananas i izgnječene banane. Zatim tome dodajte smesu sa brašnom i mešajte kašikom dok se smesa ne ujednačini, ali ne predugo. Stavite smesu u pleh i pecite na srednjoj pregradi 45 minuta. Kad se kora ispekla ostavite je da se potpuno ohladi.
Napravite fil tako što ćete sve sastojke, krem sir, puter, vanilin ekstrakt, slatku pavlaku, so i šećer u prahu, mešati mikserom dok ne dobijete ujednačenu smesu.
Kori od torte odstranite ivice i pokrijte je filom.
Lisnati kelj, ili kejl, se kao deo svetskog trenda ušunjao u domaću kuhinju i napravio veliku konfuziju zbog svog imena. Pošto naziv toliko podseća na kelj, puno ljudi je čitajući recepte na engleskom po internetu pomislilo da se radi o istoj namirnici. E, pa nije ista, iako podseća, iz porodice kupusa je ali bez glavice, i obično je kovrdžav po ivici lista. Osim toga i miris i ukus se dosta razlikuju od kelja. Kelj se na engleskom zove Savoy Cabbage. Čak sam videla da puno ljudi greškom pravi čips od kelja umesto od ove biljke, i mogu samo da zamislim kakvog je ukusa kad se izvadi iz rerne. Koristiću nadalje izraz lisnati kelj jer se izgleda primio u našem narodu. Konfuziju sigurno unosi i izgled ove biljke jer se dosta razlikuje od vrste do vrste. Ipak, postoji par vrsta koje se najčešće koriste –
kovrdžasti,
toskanski ili Dinosaur kale,
i ruski crvenkasti lisnati kelj.
Mladi kovrdžasti lisnati kelj
Mladi ruski lisnati kelj
Toskanski lisnati kelj
Lisnati kelj pripada istoj grupi biljaka kao raštan, ali je ovaj posledji krupniji i debljih listova, ovde ga zovu Collard Greens.
Što se tiče uzgajanja ovo je jedna od najzahvalnijih biljaka, iz ličnog iskustva to kažem. Kod mene u bašti raste od maja do decembra, znači više od pola godine ga koristim. Retko je išta napada, osim gusenica, i to baš u ovo doba. Raste u raznim uslovima, jedino što morate da je redovno berete, da bi izašli novi nežniji listovi, pogotovo ako pravite od nje salate.
Jeste, mnogi je zovu superf food, obožavam ovaj izraz, jer je zaista veoma zdrava, ali da se ne lažemo, spanać je po ukusu i teksturi mnogo bolji, kad govorimo o zelenišu, zato mi nije jasno kako se svi lože na nju… valjda moda, šta li je. Dakle, veoma je zdrav jer sadrži neverovatnu količinu vitamina (A, B, C, K), minerala, posebno kalcijum, antioksidante, folnu kiselinu, itd. Svašta ćete naći na internetu o ovoj namirnici, te leči nekoliko vrsta rakova, te je dobra za mozak, i još svašta, ne treba preterivati i verovati u sve što pročitate o njoj, mislim, zdrava je kao i ostalo povrće koje unosimo u organizam.
Zapamtite da uvek pre upotrebe lisnatog kelja uklonite celu dršku lista, osim ako imate vrlo mladu biljku. Nemojte dugo da je držite u vodi, jer dobija ne baš prijatan miris. Ne traje dugo u fržideru, ali može da se zamrzne.
obarenu – posle malo proprženu na maslinovom ulju i belom lukom.
kao zamenu za blitvu ili spanać – čak i u štrudli u koju bi ste obično stavili spanać.
u ceđenim sokovima
za pravljenje smutija
za pravljenje pesta – isto se pravi kao pesto od bosiljka samo što se stave listovi kelja.
kao čips – nije loša ideja, ali nije ni neki gastronomski vrhunac, recept pogledajte ovde.
Čips od lisnatog kelja
Obareni lisnati kelj sa salatom od tune i leblebija
Štrudla sa lisnatim keljom i Feta sirom
Ideje za salate sa lisnatim keljom
Ima par stvari koje je važno da imate na umu kada pravite salatu sa lisnatim keljom. Jedna je da za salatu izaberete mlade listove biljke koje su nežnije teksture i manje opore od zrelijih. Ako pak ne možete da nađete mlade listove onda izmasirajte starije iseckane listove zajedno sa maslinovim uljem i sokom od limuna, to će ih omekšati.
Salate sa lisnatim keljom najbolje idu uz jače sastojke kao što su avokado, prepečena slanina, Feta sir, i razno semenje. Takođe, dobro ide uz citrusno voće. Kad smo već kod pravljenja salata nije loše da pogledate jedan od moji ranijih postova Kako da napravite zdravu i neodoljivu salatu. Kako se prave domaći prelivi za salatu pogledajte ovde, kada je u pitanju salata sa lisnatim keljom onda glasam za Preliv sa avokadom i Ranch dressing.
Salata od lisnatog kejla sa avokadom, prepečenom slaninom, Feta sirom i semenkama od bundeve
Salata od lisnatog kelja sa pomorandžom, cveklom i pistaćima
Salata od mladog lisnatog kelja, avokada, slanine i Feta sira
Sastojci za dvoje:
1 pakovanje mladog kelja
1 avokado, prepolovljen, očišćen i iseckan na kriške
2-4 režnja slanine, prepečene
3 kašike semenki od suncokreta ili bundeve, tostirane
3 kašike ovčijeg Feta sira, izmrvljenog
2 kašike vlašca, iseckanog
So i crni biber prema ukusu
Za preliv:
4 kašike maslinovog ulja
1 kašika limunovog soka
Krupna so i crni biber prema ukusu
Priprema:
Najpre pripremite sastojke, zatim ih stavite u veću posudu za služenje. Preliv pripremite tako što ćete izmućkati sve sastojke. Preliv umešajte u salatu i služite odmah.
Donosim vam ukuse i mirise američkog Juga. Pre nego što prođe sezona mog omiljenog voća, mora da se proba čuveni kobler od breskvi, ponos južnjačke kuhinje. Nisam odolela da u njega ne stavim po koju malinu i kupinu, mnogo su dali kobleru na boji i ukusu, vi možete samo sa beskvama da ga pravite.
Za razliku od krispa i krambla, ova američka pita se pravi sa biskvitom. Ako hoćete više o njima da saznate pogledajte ovde. Što se tiče biskvita on nam je omiljen i u slanoj varijanti, a kamoli u slatkoj. Dok sam pravila ovaj kobler sve vreme mi se motala ideja da u njega ubacim lavandu, da, baš nju, jer mi se učinilo da bi se ona odlično slagala sa voćem. Više sam bila za to da je stavim u biskvit, ili da napravim glazuru sa njom, uradiću to sledeći put.
Proletos sam bila na američkom Jugu, i u Džordžiji sam naišla na ovu simpatičnu prodavnicu, smeštenu na mestu nekadašnje benzinske pumpe. Mesto je vrlo interesantno, mogu da se kupe razni sokovi i džemovi, pite i suveniri. Najviše dominiraju proizvodi od breskve, jer je Džordžija najpoznatija po njima, i pamuku koji takođe može da se kupi, na grani kao dekoracija, sad se “jedem” što ga nisam kupila, verovatno može da se naruči online. Naravno da smo kupili sajder od breskve, probali razne uzorke i otišli zadovoljni jer smo uspeli da doživimo taj stari šarm Juga.
Kobler od breskvi, malina i kupina
Sastojci:
8 breskvi, iseckane na manje kocke
2 šake kupina i malina, može i zamrznutih
Sok od 1/2 limuna
3/4 kašike gustina
Prstohvat soli
175g šećera
25g putera
Za biskvit:
130g brašna
100g šećera
Prstohvat soli
1 1/2 kašičice praška za pecivo
90g putera
120ml mleka
Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Iseckane breskve pomešajte sa malinama i kupinama, dodajte sok od limuna, šećer, so i gustin. Sipajte smesu u posudu u kojoj ćete peći kobler. Dodajte preko voća male komadiće putera (25g).
Stavite u rernu da se peče 15 minuta.
U jednoj posudi pomešajte brašno, so, šećer i prašak za pecivo. Iseckane komadiće putera utrljajte u brašno, na kraju dodajte mleko, i na kratko promešajte sve kašikom. Sipajte testo preko voća koje ste izvadili na kratko iz rerne, kašiku po kašiku, i vratite sve da se peče još oko 20-25 minuta.
Kad je kobler gotov ostavite ga 1/2 sata da se malo ohladi i slegne, a onda ga još toplog služite uz sladoled od vanile.
Kobler možete da čuvate u frižideru, i da ga podgrejete u mikrotalasnoj pre služenja.
Ovde možete pogledati moj video kako da napravite kobler u tiganju sa borovnicama!
Još jedan recept za pripremu lososa na mom blogu. Sadrži jednostavne sastojke, priprema je laka i brza, a ukus fenomenalan. Istina je da je losos toliko ukusan da ne treba preterivati sa dodacima. Pogotovo divlji losos.
Divlji losos se ne gaji na farmi, mršaviji je, manje masan i meso mu je crvenije od onog sa farme. I skuplji je. Zato ga često ljudi doživaljavaju kao neku fensi hranu. Iako spolja izgleda neugledno, riba losos ima predivno meso iznutra, crveno, i sa naročitim ukusom, ne možete da ga zamenite sa drugom ribom. To je jedna od najzdravijih riba, sadrži značajnu količinu omega-3 masne kiseline, puna je vitamina, minerala i proteina. Otuda ne iznenađuje što je uvek na listi namirnica za zdraviji i duži život. Peče se na jakoj vatri, i to kratko, kad meso počne da se odvaja u slojevima znači da je gotovo. Može da se kombinuje sa raznim sastojcima, nekako uz sve lepo ide, ali mirođija i limun su ipak najčešći sastojci koji mu se dodaju. Ja sam poželela da sve na lososu bude zeleno od sastojaka i tako je i bilo, sveža mirođija iz bašte, kapar i pistaći.
Već sam ranije pominjala koliko volim koktele na bazi limete, sa belim rumom ili penušavim vinom. Tome bih dodala i ispasirano voće, posebno maline i breskve. Maline su mi hit ovog leta i u sve ih stavljam, pa i u mohito. Probala sam ranije neke druge kombinacije, najčešće sa sirupom od nara, ali maline su ipak posebane. Takođe volim da koristim matičnjak umesto nane, pogledajte ovde.
Nadam se da će se na blogu uskoro naći i meni omiljeni Belini, koktel sa penušavim vinom i ispasiranim breskvama. Znate koliki je problem uslikati piće koje morate da poslužite gostima istog trenutka pošto ste ga napravili.
Mohito je koktel koji se najčešće pravi u našoj kući kad nam dođu gosti, uglavnom leti, jer zaista lepo osvežava. Dole je dat recept za jednu čašu, ali istina je da za pripremu mohita koristim drugačiji metod, odokativni. Uvek ga pravim u velikom bokalu, i pripremim sve sastojke pre nego što dođu gosti, iscedim limetu i iseckam istu na režnjeve.
Što se tiče šećera, bolje je da stavite onaj u prahu, ipak moj vam je savet da koristite sladak sirup za koktele, jer se on najbolje rastvara. Od šećera u prahu hoće da se naprave grudvice.
Inače, ne znam da li ste primetili, ali u restoranima ili barovima uvek služe koktele sa puno šećera. Zapravo, kokteli umeju da budu neverovatno slatki. Dakle još jedan razlog da ih pravite kod kuće, a tek cenu od najmanje $10 po čaši da ne pominjem.
Mohito sa malinama
Sastojci za 1 čašu:
2 grančice sveže nane + 1 za dekoraciju
1 limeta, isečene na tanke kriške
1 kašika šećera u prahu ili slatki sirup
1 mala čašica za rakiju svetlog ruma (oko 45ml)
Puno leda
Pola čaše kisele vode
1 kašika pirea od malina (blenderom izblendajte maline sa malo šećera, možete cediljkom da ih očistite od semenki ukoliko vam smetaju)
Par svežih malina za dekoraciju
Priprema:
U čaši drškom od varjače ili adekvatnom drvenom alatkom, istucite kriške limete zajedno sa nanom i šećerom tj. sirupom. Kada sastojci ispuste sok dodajte rum i led, a zatim sipajte kiselu vodu do skoro vrha čaše. Sipajte pire od malina i ubacite par svežih komada, i na kraju stavite grančicu nane.
Konačno sam uspela da ih uslikam, tri preostala. To je jedno od onih peciva koja brzo nestanu, koje čak ne stignete da preneseta sa pleha, u kojem su se pekli, na tanjir za služenje. Pogotovo ako ih spremate za doručak. Skonsi su zaista fantastični ako se dobro spreme, što, ruku na srce, i nije posebno teško.
Meni se iskreno najviše sviđaju skonsi sa borovnicama i koricom limuna, mada sam otvorena za razne druge kombinacije kao što su maline i bademi. U njih može da se stavi razno sveže ili suvo voće, zatim komadići čokolade, a super su i kad su slani.
Ovo pecivo je još jedna varijacija na temu quick bread, poteklog izBritanije. Ranije na blogu sam postavila recept za slane američke pogačice (biscuits), a skoro je bio i recept za engleske skonse, koji su tradicionalno okrugli i služe se sa džemom. Ovi skonsi sa borovnicama su popularna verzija ovde u Americi. Obično su trouglastog oblika i prave se sa svežim voćem. Skonsi po pravilu nisu previše slatki, i zato se služe sa šećerom u prahu ili sa nekim slatkim prelivom, ili se služe sa džemom.
Kao što predpostavljate ovi skonsi su super za doručak, mada možete da ih služite i kao dezert.
Skonsi sa borovnicama i limunom
Sastojci za 16 komada:
520g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
2 kašike strugane korice limuna
170g putera, iz frižidera, iseckanog na manje kockice + 20g otopljenog za premazivanje
4 jaja
100g šećera
120ml jogurta
2 kašičice ekstrakta vanile
200g borovnica, oprane i dobro osušene
Šećer u prahu za služenje
Priprema:
Zagrejte rernu na 190C (375F). Stavite papir za pečenje na veliki tanki pleh za pečenje.
Pomešajte brašno, prašak za pecivo, so i iseckanu limunovu koricu.
U drugoj posudi pomešajte umućena jaja, jogurt, ekstrakt vanile, šećer.
U posudu sa brašnom umešajte hladni puter iseckan na manje kockice, prstima ih provlačite zajedno sa brašnom dok ne dobijete sipkavu smesu, ne predugo, puter ne treba da se zagreje. U to sipajte tečne sastojke iz druge posude i sve mešajte velikom metalnom kašikom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu, na kraju umešajte borovnice, nemojte previše da mašate.
Testo prebacite na radnu površinu koju ste posuli brašnom, i formirajte krug od njega, debljine oko 2.5cm. Oštrim nožem isecite krug na 16 trouglastih delova i prebacite ih na pleh, neka bude malo prostora između njih jer će tokom pečenja nadoći. Premažite gornju površinu skonsa otopljenim puterom i pecite ih oko 20-22 minuta, kad počnu da dobijaju zlatnu koricu. Neka se malo ohlade i onda ih služite sa šećerom u prahu. Super su uz jogurt.
T-bone stejk je jedan od najcenjenijih komada goveđeg mesa. Ono što je specijalno za ovaj komad mesa je to što obuhvata kosku po sredini u obliku slova T, sa jedne strane koske se nalazi veći komad ramsteka, a sa druge manji komad bifteka (Fillet Mignon). Prilično je debeo odrezak, oko 4cm. Postoji sličan komad mesa koji sadrži veći komad bifteka i on se zove Porterhaus stejk (Porterhouse). U Italiji ovaj komad mesa zovu Firentinski biftek (Bistecca Fiorentina) i ovde možete da vidite kako on izgleda.
Kod nas, u Srbiji, u mesarama ne postoji ovakav komad mesa, ipak mi imamo sreću da kod nas postoji puno mesarnica i da možemo našeg mesara da zamolimo da nam iseče T-bone stejk. Kako se seče meso pogledajte ovde.
Odmah da kažem da se ja nažalost ne razumem previše u meso, možda zato što sam žensko, a možda i zbog toga što me sluđuju različiti nazivi a različito sečenje mesa kod nas i u Americi. Takođe kod nas se uzgaja i prodaje različita govedina od ove američke koja je krupnija i masnija, koda nas se mahom prodaje meso krave simentalke koja se uzgaje pre zbog mleka nego zbog mesa. I ruku na srce kod nas govedina nije toliko cenjena kao u Americi, kod nas se više ceni recimo teletina kao i krtije meso.
Kao i svaki dobar komad mesa za roštiljanje i ovaj je prožet masnoćom, i to ga čini sočnim i ukusnim. Kad imate kvalitetan komad mesa nema potrebe da ga stavljate u marinadu, so i biber potpuno određuju posao. Mislim pre svega na krupnu so i crni biber. Crni biber, ali krupno mleven, je apsolutno fenomenalan na stejku.
Moj muž po pravilu griluje mesa u našoj kući, ovo je njegov način, najpre se peče na jakoj, a onda nešto duže na slabijoj vatri. On tu ume da stavi komadiće drveta, predhodno natopljene u vodi, koji mesu daju posebnu aromu. Više o roštiljanju pogledajte ovde. Fora je da se tokom pečenja stvori fina karamelizovana korica po površini odrezka, a da unutra meso bude živo ili poluživo. Uz kosku meso je življe. Naravno možete meso i duže da pečete, ali gledajte da u tome ne preterate.
I da, ovo je po pravilu jedno od najskupljih komada mesa. Mogla bih još puno o stejkovima, vrstama i karakteristikama, ali ovde ću da se zaustavim.
T-bone stejk na grilu
Sastojci:
Komad T-bone stejka
Krupna so
Krpuno mleven crni biber
Za puter:
100g omekšalog putera
1 kašičice krupno mlevenog bibera
1/2 kašičica iseckane limunove kore
Priprema:
Izvadite meso iz frižidera i u njega utrljajte so sa svih strana. Ostavite meso oko 40 minuta na sobnoj temperaturi.
U međuvremenu zapalite roštilj sa ćumurom. Pre pečenja u njega utrljajte krupno mleven crni biber. Kada ste dobili visoku temperaturu vatre, kad počne da se formira pepeo oko ćumura, stavite meso da se peče, na delu rešetke gde je najjača vatra.
Pecite oko 3 minuta na jednoj strani, i isto toliko na drugoj strani, a zatim prebacite stejk na deo rešetke gde je vatra najslabija, gde jedva da ima ćumura i poklopite roštilj.
Pecite tako meso još 10 minuta tj. dok nije pečeno po vašoj želji, mi smo dobili medium rare, što znači da je iznutra bio dovoljno živ.
Izvadite meso i uvijte ga u aluminijumsku foliju, neka tako odstoji 10 minuta.
Zatim meso prebacite na dasku i tu ga isecite.
Služite ga uz aromatični puter, prepečen heb, kukuruz i salatu.
Služite meso uz kvalitetni Kaberne Sovinjon.
Ovde pronađite puno korisnih saveta i ideja za dobar roštilj.
Od kako sam počela da pravim Majmunski hleb stalno sam razmišljala o tome kako da napravim isti taj hleb ali u slanoj varijanti. Dugo mi je trebalo da smislim pravu kombinaciju, i sa ovim hlebom mislim da sam da to uspela. Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je jedan izuzetan gurmanski doživljaj. To može da vam potvrdi i moja prva komšinica kojoj često dajem da proba nešto novo što sam pravila, onako preko ograde. Ona je veliki gurman i ceni dobru hranu, zato volim da čujem njeno mišljenje. I njena mama, poreklom sa američkoj Juga, gde se inače puno i dobro kuva, a verujem da je tu i nastao originalni Majmunski hleb, je uživala u slanoj varijanti.
Ovaj recept je zanimljiv i zbog toga što sam koristila rukolu iz moje bašte za pravljenje pesta. Kad rukola ostari, a to je pred cvetanje, njeni listovi postanu ljuti i opori, i tada je najbolje da se od nje napravi pesto. Umesto pikana koristite orahe. Mislim da je suvo meso, koje čak i ovde možemo da nabavimo, bolja varijanta od slanine ili šunke.
Majmunski hleb sa pestom od rukole i suvim mesom je idealan za manja okupljanja. Zamislite reakciju gostiju kad ugledaju ovaj hleb, tek izvađen iz rerne, pa kad počnu da vade komade hleba. Da, ovaj hleb vapi za nekim dipom na bazi jogurta kao što je ovaj. I odlično ide uz neko jače crno vino. Mmmmmm.
Inače, kod nas ceo maj prolazi u kišnom i prohladnom vremenu. Zelena boja apsolutno dominira, čak i ovde u gradu. Moja bašta izgleda bujno, doduše ne znam da li je paradajz oduševljen. Osećam se baš kao u Engleskoj. Čak ovih dana isključivo gledam engleske klasike, Prozor sa pogledom i Krila golubice… obavezno pogledajte. Juče sam saznala da se i moja dobra drugarica uskoro seli za Englesku, potpuno neočekivano.
U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, vodu, prstohvat šećera i kvasac, sačekajte dok kvasac ne počne da bubri. U drugoj većoj posudi, ili u multipraktiku, pomešajte brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa kvascem u koju ste sipali otopljeni puter i mešajte sve dok ne dobijete ujednačeno testo. Multipraktik je za mešanje testa majka!
Izvadite testo, oblikujte ga u loptu, premažite uljem i stavite u vanglu da nadođe, oko 1 sat. Pokrijte vanglu plastičnom folijom.
Za to vreme napravite smesu za filovanje tako što ćete umutiti omekšao, skoro istopljen, puter, pesto, rendan parmezan, iseckan beli luk, i sos i biber, ukoliko je potrebno.
Kad se testo udvostručilo, izvadite ga iz vangle, stavite ga na radnu površinu, i isecite na 64 ili manje delova, ne treba da budu jednaki. Od svakog dela pravite loptice koje ćete umakati u smesu sa puterom, sirom i pestom. Ređajte loptice u dobro podmazan kalup. Povremeno pospite umočene kuglice iseckanim suvim mesom. Kada ste završili sa umakanjem kuglica, pokrijte pleh plastičnom folijom, i čekajte da testo ponovo nadođe, oko 1 sat.
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pecite hleb 35 minuta. Kad je pečen, odmah ga prevrnite na veći tanjir, i služite ga uz dip od jogurta.
Zdrave kuglice sa suvim kajsijama i puterom od kikirikija, čija priprema može da vam oduzme najviše 20 minuta, odlične su kao snek, ili kad „krizirate“ za slatkim. Možete da ih čuvate u zamrzivaču, da vam dugo traju, i povremeno ih grickate. Možete da koristite i druge sastojke, ali puter od kikirikija je najbolji kao baza. Meni su lično kajsije, pored suvih šljiva i višanja, omiljeno suvo voće, vi možete da stavite neko drugo. Ukoliko su vam nedovoljno slatke stavite med.
Inače, korišćenjem istih sastojaka možete da napravite i energetske pločice, ili kako ih već zovu, na engleskom su Bars. Ja ipak preferiram kuglice pošto se jednostavnije prave. I da, domaće se mnogo bolje i zdravije od kupovnih.
Kad smo već kod ovih energetskih kuglica i pločica moram da podelim sa vama moju reakciju nakon što sam skoro pročitala jedan članak u Vašington Postu. Naime u tom članku sam saznala da se u Americi smanjuje konzumacija cerealija za doručak, i znate šta je glavni razlog – mlađe generacije mrzi da operu činiju pošto su iz nje jeli cerealije sa mlekom, lakše im je da pojedu za doručak neku energetsku pločicu, kupovnu naravno. Pravili ljudi istraživanje o tome, tako da to nije izmišljena priča. Iskreno to zvuči neverovatno, pogotovo što su cerealije sa hladnim mlekom ubedljivo najpopularniji doručak među Amerikancima, i to samo zato što se brzo i jednostavno prave. Mi već duže vreme pokušavamo da decu “skinemo” sa cerealija, iskreno, kod mene bi to bio poslednji izbor za doručak, ali ona to mnogo vole.
Odmah sam se zabrinula za moju decu, već sam ih videla za koju godinu kako lenjo jedu gotove kupovne stvari umesto da sebi naprave nešto… lenjost, razmaženost i kilavost su moji najveći strahovi kao roditelja. U glavi sam već napravila strategiju kako da ih odvratim od takvog panašanja – od sada posle jela moraju sami da odnesu svoje tanjire ili činije do sudopere, ponekad da iste operu i stave u mašinu za pranje sudova. Svaka inicijativa da se postavi ili pospremi sto se posebno nagrađuje. Could I postavi the sto, mama, je rečenica koju sve češće čujem.
Jedno vreme smo se vodili idejom da ih pustimo da ujutro sami sebi naprave doručak. Ima jedna mnogo dobra stvar u vezi sa mojom decom a to je da idu baš rano na spavanje, oko 8 uveče, ali se zato mnogo rano bude, mi bar vikendom želimo da malo duže spavamo. Tako jedom otišli sami da naprave doručak, samo što kuću nisi zapalili, vafli se u tosteru ugljenisali… neka, to može da pričeka.
Planirali smo i da sina pošaljemo u prodavnicu na uglu, kad ono još uvek je mali da ide sam po ulici bez pratioca, zakon kaže mora da ima 8 godina. Ja sam sa 6 godina redovno išla u prodavnicu, čak sam tati kupovala pivo i cigare.
Onda sam ih skoro poterala na radnu akciju, da čiste okolni park, i to je prošlo neočekivano dobro. Kod kuće pospremanje sobe ide nekad sa većim nekad sa manjim uspehom, ali mi je stalo da shvate da i oni imaju obaveze, da se podrazumeva da učestvuju u održavanju domaćinstva, i da dobar uspeh u školi nije jedina stvar koju očekujem od njih… i na kraju, da mi, njihovi roditelji, nismo i njihove sluge.
Energetske kuglice sa puterom od kikirikija
Sastojci za 16 komada:
80g suvih kajsija
70g ovsenih pahuljica
50g gorke ili poluslatke čokolade
1 kašika susama
1 kašičica ekstrakta vanile
4 pune kašike putera od kikirikija (pogledajte ovde kao da ga sami napravite)
Priprema:
Najpre stavite u multipraktik cele suve kajsije i ovsene pahuljice da se samelju. Zatim dodajte izlomljenu čokoladu i susam. Posle par obrtaja dodajte puter od kikirikija i ekstrakt vanile. Pulsirajte dok ne dobijte ujednačenu smesu, ali sa grmuljicama.
Od dobijene smese oblikujte kuglice rukama. Čuvajte ih u frižideru ili ih stavite u kesice pa u zamrzivač, da duže traju.
Teško je rečima opisati osećaj kada u rano proleće krenete kolima hiljadu kilometara južno, i kada umesto zubatog sunca osetite toplotu i vlažnost, zelenilo i bogatstvo vegetacije Juga, kao da ste iznenada ušli u rano leto. Relativno je slično utisku koji sam imala kada smo par puta u zimskom periodu odlazili na tople Karibe, ali sada smo išli kolima, i postepena promena vegetacije, boja i temperature se odigravala doslovno pred mojim očima.
Čarlston i Savana su trenutno među najpoželjnijim turističkim destinacijama u Americi, ako ih posetite shvatićete da to nije preterivanje, oba mesta su vrlo posebna, toliko drugačija od svega šta sam mogla da vidim u ovoj zemlji.
Oba grada su vrlo stara za američke pojmove, Čarlston je nastao u 17, a Savana u 18. veku, i dosta arhitekture je sačuvano iz tog perioda. U početku su njima gospodarili Britanci, a naseljavali ih i razne druge etničke grupe: Hugenoti iz Francuske, Jevreji iz Španije i Portugala, Irci, Nemci, dosta afričkog stanovništva jer je ovde bilo glavno tržište robova koji su dovođeni iz Afrike. Robovi su bili traženi zbog rada na plantažama pamuka, a pamuk je taj koji je stanovništvu oba grada doneo veliko bogatstvo. U Čarlstonu su živeli vlasnici plantaža pamuka, a u Savani su bili trgovci pamukom. Pored toga, oba grada su bila, i još uvek su, značajne luke.
Posle perioda prosperiteta i bogatstva dolaze teški dana za oba grada, tokom 20. veka su stagnirali sve do pre par decenija kada su sposobni gradonačelnici kao i vredni pojedinci sa vizijom od njih napravili današnje turističke atrakcije.
Ako dolazite sa severa, najpre ćete stići u Čarlston, koji se nalazi u Južnoj Karolini. Grad ima dugu i značajnu istoriju, između ostalog baš ovde je počeo američki građanski rat bitkom snaga Unije i Konfederacije za lokalno utvrđenje koje je kontrolisalo ulaz u luku. Da je južnjački sentiment živ i dan danas može se videti i po konfederalnim zastavama koja se ponosno vijore uz I-95, autoput koji se pruža od krajnjeg severa do krajnjeg juga američke Istočne obale. Prijatelji sa Severa će vas sigurno upozoriti kako je američki Jug siromašan i zatucan, imaju i užasan akcenat, u fazonu što južnije, to tužnije, ali, eto, imaju dobru kuhinju.
Međutim, kad uđete u Čarlston bićete iznenađeni bogatstvom ovog grada, počevši od raznolike flore, preko privatnih kuća, koje su veoma stare ali sjajno održavane, sve do prekrasnih vrtova što uz njih idu. Tu je i bogatstvo hrane, restorana i pekara ima u izobilju, i oni nude tipično južnjačku hranu, tešku i začinjenu, ali veoma ukusnu. Evo par jela koje ćete naći u skoro svakom restoranu: Grits, slično našem kačamaku samo što se koristi krupno mleveno kukuruzno brašno, koje često spremaju sa sirom, sigurno najpoznatije jelo sa njim je Shrimp & Grits(Gambori i palenta), zatim, popularna Džambalaja (Američki kuvar, str. 98), jelo koje podseća na špansku paelju, Biskviti (američke pogačice), Pohovani zeleni paradajz (Američki kuvar, str. 82), a tu je i Iced Tea, sladak rashlađeni čaj, koji se služi u svakoj prilici. Za mene lično hrana nije bila preveliko iznenađenje, jer većinu ovih jela redovno pravim kod kuće, ali ono što mi je upalo u oči je da su restoranski obroci bili jeftiniji nego kod nas na Severu.
Shrimp&Grits
Moram da priznam da je jedan od razloga za dolazak u ovaj grad muzički video za Come BackSong Darijusa Rakera, nekadašnjeg pevača Hootie and the Blowfish, popularnog benda iz 90-tih. Ovaj muzičar je poreklom iz Čarlstona, pa je i spot snimljen u njemu, i na prvo gledanje grad mi se mnogo svideo, delovao je vrlo mistično i egzotično, idealno mesto za fotografisanje.
Arhitektura u Čarlstonu je priča za sebe, tu su ukršteni razni stilovi, ali izgleda da je najdominantniji karipski tip uske kuće sa bočnim tremom i vrtom. Ima dosta zgrada sa interesantnim fasadama pastelnih boja, tu su i čarobni pasaži, pa kaldrma, ima i puno crkava, a i starih grobalja sa zanimljivim spomenicima. Ceo grad odiše primorskom atmosferom, i sve je puno čarobne vegetacije i cveća. Svaka kuća i zgrada ima neko dekorativno drvo, leju sa predivnim cvećem, deluje kao da se tome pridaje neverovatna pažnja.
U Čarlstonu smo bili u vreme Uskrsa, pa je sve izgledalo dodatno svečano. Lepo obučeni ljudi su odlazili u crkve, posle su nastavljali da se druže na branču, izgledalo je kao u nekom starom filmu. Inače, Čarlston je zbog svog romantičnog izgleda omiljena destinacija za venčanja. Mi smo boravili u veoma starom i elegantnom hotelu, The Mills House, popularnom mestu za ovakve ceremonije, i imali smo priliku da vidimo nekoliko venčanja.
Ako od Čarlstona nastavite prema jugu, i nakon nekih 200 km uđete u državu Džordžija, naići ćete na grad Savanu, koji je dobio ime po istoimenoj reci koja protiče kroz njega. Iako je dosta drugačija od Čarlstona, Savana nije ništa manje atraktivna.
Za Savanu sam se zainteresovala prošle zime kada sam gledala film Midnight in the Garden of Good and Evil, snimljen 90-tih po popularnom romanu koji je baziran na istinitoj priči. Naime, poznati kolekcionar Džim Vilijams (u filmu ga glumi Kevin Spejsi i ako je suditi po akcentu, tu se već naziru obrisi lika Frenka Andervuda iz serije Kuća od karata), uspešni umetnički diler i kolekcionar, ubija svog mladog ljubavnika i posle četiri suđenja biva oslobođen. Nedugo zatim i sam umire od zdravstvenih komplikacija baš na istom mestu gde mu je i ljubavnik stradao. Njegova vila sa tamno crvenom fasadom je bila mesto zločina, pa se i dan danas tu okupljaju turisti da se fotografišu. U filmu je inače dosta pažnje posvećeno i vudu magiji, navodno veoma popularnoj na ovim prostorima, pa otuda ne čudi da su u turističkoj ponudi noćne ture do lokalnog groblja u kabriolet mrtvačkim kolima!
Ono što je možda najvažnije za Savanu je izuzetan urbanistički plan koji je osmislio njen osnivač, general Džejms Ogltorp. Grad je ispresecan brojnim trgovima koji izgledaju kao mali parkovi u kojima se nalaze spomenici i fontane i predivna vegetacija, između ostalog azaleje, kamelije, magnolije, rododendroni, itd. Tu su i veličanstveni hrastovi tipični za ovo područje, na kojima raste paprat a sa grana visi nešto što se zove španska mahovina. Oko parkova se nalaze vile izgrađene u raznim klasičnim stilovima.
U Savani nema toliko restorana kao u Čarlstonu, ali zato ovde živi Pola Din, gastronomska TV zvezda, koja kuva na taj južnjački način. Postoji šala da se na vas lepe kalorije od samog gledanja njenih emisija, a o pripremanju i konzumaciji hrane po njenim receptima da i ne govorim. Njena jela su obično kalorijske bombe, doduše veoma ukusne.
Pored Pole Din postoji još jedna Pola, Pola Valas, koja je veoma mnogo učinila za ovaj grad. Ona je zajedno sa svojim mužem negde krajem 70-tih godina prošlog veka osnovala poznati Univerzitet za umetnost i dizajn u Savani. Zahvaljujući njoj mnogo starih vila je obnovljeno a i sam univerzitet je postao vlasnik mnogih od njih. Inače, umetnička scena je u Savani veoma živa, u gradu ima puno galerija i muzeja, kao i raznoraznih hipsterskih mesta gde se okuplja omladina.
Kad prođete mnogobrojne trgove-parkove na kraju ćete se naći u velikom Forsajt parku, u kome se nalazi veličanstvena fontana, spomenik osnivaču ovog grada, kao i ogromna poljana na kojoj ćete videti decu i odrasle kako igraju razne sportove.
Preporuka je da posetu Čarlstonu i Savani organizujete baš u ovo vreme, u proleće, jer tokom leta su nesnosne vrućine i vlaga, a može i koji uragan da vas zadesi. Ipak, u bilo kom periodu godine uvek možete da računate na čuveno južnjačko gostoprimstvo. Kao što sam rekla, iako smo čuli od naših prijatelja sa Severa svakojake priče o američkom Jugu, mi smo se vratili kući sa veoma lepim utiscima, i svima bi preporučili putovanje u Čarlston i Savanu.
