Bliskoistočne pitice punjene sirom, ajvarom i maslinama (Fatayer bil jibneh)

Zamislite samo ovo pecivo koje vas čeka ujutru za doručak! Napravili ste ga još prethodno veče, kad se zagreju u tosteru, kao da su tek izašli iz rerne. To je razlog da brzom brzinom ustanete iz kreveta, i da se poradujete danu koji je pred vama.

Baš sve u vezi ovih pitica sa sirom je savršeno, osim oblika koji dosta varira, iako sam merila testo. Ali nemojte da vas to obeshrabri, kad ih poređate sve zajedno, izgledaju kao neki veliki raskošan cvet.

Jedna mnogo dobra stvar kada živite u Americi je to da imate priliku da sretnete ljude iz različitih delova sveta, iako niste nikada posetili njihove zemlje, družeći se sa njima imate osećaj kao da ste bili tamo. Poslednjih dana sam upoznala nekoliko novih ljudi iz vrlo različitih zemalja, i dobila sam dosta materijala za razmišljanje. U svom istraživanju morala sam da se dotaknem i kuhinje, tako sam završila praveći ove pitice. Otišla sam u obližnju bliskoistočnu radnju, pronašla sirijski sir, koji je sličan kiparskom siru halumi, pa i meksičkom queso siru, nešto kao tvrda mocarela. Taj sir se koristi za punjenje ovog peciva, koje može da bude i u drugačijem, zatvorenom obliku. Meni se ovaj oblik veoma sviđa jer podseća na gruzijski kačapuri hleb. Onda sam poželela da napravim i neke druge kombinacije, Feta sir i ajvar, i Feta sir i masline. Ovu poslednju kombinaciju sam prvi put probala ovog leta, verovali ili ne, na beogradskom aerodromu, i užasno mi se dopala, tako da od tada u svaku pitu sa sirom obavezno dodam masline. Na kraju, sa različitim punjenjima ovo pecivo izgleda veoma interesantno i dekorativno.

Tu su i najdžela crne semenke koje se veoma često koriste sa posipanje testa u bliskoistočnoj kuhinji. Dugo mi je trebalo da ih nabavim, dopadaju mi se mnogo. Iako su poreklom sa Mediterana, najviše se koriste u jugoistočnoj Aziji.

Jedno od pomenutih skorašnjih poznanstva je majka devojčice koja ide u odeljenje moga sina. Došla je u Ameriku pre godinu dana iz Katara, zbog lečenja sina koji ima leukemiju. Ovde to nije retkost, dosta ljudi iz zalivskih zemalja se leče u Džons Hopkins bolnici, pošto ima odličnu reputaciju. Pričajući sa njom saznala sam da u tim zemljama, bogatim naftom, svoje stanovnike šalju na lečenje u najboljim svetskim bolnicama o trošku države. I ne samo da su im plaćene usluge lečenja, koje su ovde preskupe, nego i smeštaj, i svašta još. Isto važi i za školovanje. Katar u tome prednjači. Ona je sa decom bila smeštena u najskupljem hotelu u gradu, pa je tražila ipak stan sa kuhinjom da bi mogla da kuva.

Pozvala sam je da svrati kod mene jedan dan, htela sam da nešto učinim za nju, da se malo opusti, pošto sigurno nema previše društva ovde. Došla je sa spremljenim kolačima, u pitanju je popularan dezert Basbousa koga sam već spremala, to me je podsetilo na naše običaje. Njen engleski je odličan, na kraju to je studirala. Vrlo je elegantna i lepa. Nosi samo zabrađenu maramu, sve ostalo na njoj je zapadnjački stil. Čak joj se i ćerka zove Marija. Slabo srećem ljude iz tog dela sveta, ispitivala sam je kako je tamo odakle je došla, onda mi je ona ispričala svoju životnu priču. To bio bio materijal dostojan neke špansko/turske serije, prepune tragičnih događaja, obrta, ljubavi i mržnje, komplikovanih odnosa, čak i politike. Ona je zapravo iz jedne od onih zemalja koji su nekada pripadale Sovjetskom Savezu čija imena se završavaju sa – stan. Iako zemlje bogate prirodnim resursima, po pravilu imaju nekog čudaka za predsednika, njen je zabranio u jedom trenutku korišćenje stranih valuta, tako da je ona završila bez posla u stranoj kompaniji. Inače, saznala sam da je to zemlja u kojoj se proizvodi puno pamuka, kad dođe sezona branja, sve staje, svi koji rade bilo za državu ili privatne firme, odrasli i deca, idu u daleka sela, na polja, da beru pamuk, to je naredba. Posle kad se taj pamuk izveze, niko ne zna šta se dešava sa prihodom od njega, u zdravstvo i školstvo se sigurno ne ulaže. Srećom njena deca su katarski državljani. Verovatno da bi izbegla maltretiranje u svojoj zemlji, seli se u Dubai, gde upoznaje svoga muža, pa onda sa njim odlazi da živi u Siriju gde on ima svoj biznis. Muž je u srodstvu sa katarskom kraljevskom porodicom. Kad je poželo da dovede još jednu ženu, ona se razvodi od njega. Tada kreće drama, i tu je svašta bilo, u priču je bila upletena jedna novinarka, zatim princeza, pa i lično premijer zemlje. Uglavnom, na kraju je dobila državljanstvo i pasoše svoje dece, pa i vilu u kojoj je bila smeštena da živi.

Teško mi je bilo da poverujem da su ljudi tamo toliko bagati, i to sve zahvaljujući nafti, svi stanovnici dobijaju deo od zarade, koji naravno ume da varira u zavisnosti kojoj klasi pripadate. Novac se uglavnom troše na luksuzne stvari, nekretnine po Evropi, a žene ih rado troše na skupu garderobu i  plastične operacije.

Na kraju mi je rekla, ako sve bude u redu sa lečenjem njenog sina, mogli bi da svratimo kod njih u Katar, biće svetsko fudbalsko prvenstvo sledeće godine, moj sin koji trenira fudbal će sigurno biti zainterosavan. Videćemo.

Sinoć nam je ponovo bila, ovog puta sa decom, bila je Noć veštica, išli smo na trick or treat po komšiluku, bila je oduševljena. Posle smo ćaskali uz topli sajder o našem odrastanju, našli smo toliko zajedničkih stvari, odrastanje u Sovjetskom Savezu se nije puno razlikovalo od onoga u Jugoslaviji. Malo smo sažaljevili današnju decu koja imaju manje slobode i zabave od one koju smo mi imali, iako dosta siromašniji. Čak smo učili iste neuobičajne predmete u školi, domaćinstvo i odbranu i zaštitu. Smejali smo se kako nam je highlight ovog poslednjeg predmeta bilo pucanje iz kalašnjikova.

Bliskoistočne pitice punjene sirom

---

Za 18 pitica

Sastojci za testo:

450g brašna

2 kašičice suvog kvasca

3/4 kašičice soli

1 kašičica šećera

250ml mlake vode

50ml maslinovog ulja

Sastojci za punjenje

tradicionalno sa sirijskim sirom:

250g sirijskog sira (halumi ili queso sir),  izmrvljen najbolje u multipraktiku

2 kašike mladog luka ili vlašca, iseckanog

3 kašike svežeg peršuna, iseckanog

1 kašika sveže nane, iseckane

1 kašičica najdžela semenki

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

sa ajvarom:

250g Feta ili domaćeg sira, izmrvljenog viljuškom

3 kašike ajvara

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

sa maslinama:

250g Feta ili dodamćeg sira, izmrvljenog viljuškom

3 kašike iseckanih crnih maslina (najbolje Kalamata)

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

Za premaz: preostala umućena jaja

Za posip: najdžela semenke ili susam

Priprema:

Najpre zamesite testo. Pomešajte kvasac sa mlakom vodom i šećerom. Kada je kvasac nabubrio sipajte maslinovo ulje i sve dodajte brašnu kome ste dodali so. Mesite testo ručno, u multipraktiku, ili u mikseru za testo. Na kraju ga oblikujte u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i čekajte oko 1 1/2 sat da nadođe.

Testo zatim podelite u 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 40g, i onda svaki oblikujte u loptice povlačeći testo na dole više puta. Jufke stavite na površinu koju ste posuli sa malo brašna, a gore ih pokrijte platičnom flijom. Neka odmaraju još oko 45 minuta.

U međuvremenu napravite punjenja. U posebnoj činiji pomešajte sastojke koji idu u svako punjenje. Imajte na umu da se sirijski sir ne može najbolje izmrviti rukama tj. viljuškom zato što je elastičan, pa je najbolje da koristite multiprektik. Smese ne bi trebalo da budu previše retke.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.

Svaku jufku razvucite oklagijom u elipsoidni oblik dužine 12-15 cm. U središnji deo testa stavite oko 2 kašike punjenja, razvucite ga ali ne do same ivice. Preklopite jednu, pa drugu stranu, mesto gde se preklapa testo ovlažite vodom, i zatim krajeve testa zarotirajte. Položite testo na pleh. Pre nego što stavite testo u rernu, kuhinjskom četkom ga premažite preostalim umućenim jajima, i pospite najdžela semenkama ili susamom.

Pecite pitice oko 25 minuta, na srednjoj rešetki, dok korica ne dobije zlatnu boju.

---