Pored naših i američkih palačinki, još jedne palačinke vredne paženje, ovog puta ruske – blini.
Nisam neki preveliki ljubitelj heljdinog brašna, mnogo je dominantnog ukusa, ali u ovim palačinkama je sasvim u redu. Ono što je najvažnije deca su rado prihvatila ove palačinke, ali ih jedu na američki način, sa javorovim sirupom, dakle, mogu da se jedu kao sladak doručak. Ipak sa dimljenim lososom, pavlakom, kaprima i mirođijom su najbolje. Takođe, može da se na losos doda i kavijar.
Inače sam skoro počela da dodajem heljdino brašno u Belgijske vafle, testo je dosta sličnom ovom, isto sa kvascem, i tamnije su i malo drugačijeg ukusa, ali deca ih vole. Moguće da postoji neka neka dobra reakcija između kvasca i heljde, pogotovo ako se tako dugo “druže” u frižideru.
Kad već pišem o ruskim palačinkama, moram da pomenem na blogu i par ruskih dela i umetnika koje me inspirišu poslednjih nedelja. Nekako se desilo da sam u poslednje vreme pročitala nekoliko ruskih knjiga koje su mi se dopale. Tu je i knjiga koju trenutno čitam The Noise of Time, Džulijana Barnsa, o životu čuvenog ruskog kompozitora Dimitrija Šostakoviča. Za mene je njegova muzika pravo malo otkrovenje, danima je slušam i upoznajem.
Za prošli klub knjige za čitanje sam izabrala delo Omon Ra, pisca Viktora Peljevina, verovatno trenutno najpopularnijeg ruskog autora. Prilično čudno delo, opet sa upečatljivom krajem i porukom, sasvim drugačije od njegove druge knjige koju sam čitala, Generacija P. Priča se dešava u doba Sovjeskog Saveza, mislila sam da će mojim američkim drugaricama biti zanimljiva zbog trenutno zategnutog američko-ruskog odnosa. Prilično su bile ravnodušne. Na moje pitanje, da li bar malo likuju što su SAD uspele da “slome” Sovjetski Savez tokom hladnog rata, odgovorile su mi, Ne, mi ipak pripadamo generacijama koje su rasle posle tog sukoba, pa i nemamo neko posebno mišljenje o tome.
Tu je i pozamašna Antologija ruske priče 20. veka, u tri toma, klasična ruska književnost u svom najboljem svetlu. Ja ne znam ruski, ali verovatno to nije ni važno, onaj ko je prevodio ove priče je odlično uradio posao, jer odavano nisam čitala ništa lepše na srpskom jeziku, mislim na stil i lepotu jezika.
Blini, ruske palačinke sa heljdom
Sastojci:
130g pšeničnog belog brašna
115g heljdinog brašna
1/2 kašičice soli
2 1/2 kašičice suvog kvasca
2 kašičice šećera
475ml toplog mleka
80g otopljenog putera
4 jaja, umućena
Puter ili ulje za pečenje palačinki
Za služenje: kisela pavlaka, dimljeni losos, kapar i mirođija
Priprema:
Uveče pripremite testo i ostavite ga u fižideru da odleži preko noći. Sutradan ujutro testo je spremno da od njega napravite palačinke.
U jednoj posudi pomešajte toplo mleko, šećer i kvasac i čekajte dok kvasac ne počne da bubri.
Najbolje da u mulitpraktiku pomešate oba braša i so. Dodajte tome postepeno otopljeni puter i umućena jaja i na kraju kvasac sa mlekom. Kad ste dobili ujednačenu smesu, ne previše gustu, prespite sadržaj u neki dublji sud, pokrijte ga folijom i stavite u frižider da prenoći.
Ujutru pecite palačinke na nelepljivom tiganju, jedna manja kutlača testa vam je dovoljna za jednu palačinku. Najpre nauljite ili podmažite puterom tiganj, pa kad je dobro zagrejan na srednje jakoj temperaturi, sipajte testo kutlačom, ali nemojte da ga okrećete, krug će se sam stvoriti. Pecite palačinke dok se ne formiraju na površini mehuri i ne potamni u donjem delu, oko 1-2 minuta, pa je okrenite na drugu stranu. Ređajte gotove palačinke na tanjir kojeg ćete pokriti aluminijumskom folijom, da se palačinke ne bi ohladile.
Služite ih sa pavlakom, dimljenim lososom, kaprima i mirođijom.
Based on 4 Review(s)
