Pekara u Americi ima jako malo. I ne samo to, one uopšte ne liče na one naše. Kod njih je Bakery više radnja u kojoj se prodaju slatka peciva, kolači i torte, nego što je mesto gde možete da kupite hleb i slana peciva, kao kod nas. Generalno, oni ne umeju da cene dobar hleb, jer su odrasli na nečemu, što ja ipak ne bih nazvala hlebom, a što se prodaje u kesi, isečeno je na kriške, na mali pritisak se sasvim deformiše, jer je užasno mekano, i ima bezvezan miris, jer je puno hemije koja ga drži svežim i to nedeljama. A to je sve počelo sa Wonder Bread-om, proizvodom koji je izmenio način konzumacije hleba cele američke nacije. Kad je nastao ljudi su bili srećni da mogu da jedu nešto u čijem pravljenju su samo mašine učestvovale, ljudska ruka koja mesi hleb se u to vreme doživljavala kao nešto vrlo zaostalo i prljavo. Ah, kako je to bilo pogrešno razmišljenje!
Ne mogu da kažem da danas nema pekara u kojima možete da kupite hleb, ima ih, ali to je ekskluziva, i ona košta. Čini mi se da nema emigranata iz Evrope, koji ga prave i kupuju, Artisan bread, obratite pažnju na naziv, čini mi se da bi potpuno nestao sa ovih prostora. Ok, ima na Zapadnoj obali, tačnije u San Francisku, dosta onih koji se lože na njihov čuveni hleb od kiselog testa, ali to je više izuzetak. Ima i pojedinaca kojima je pravljenje domaćeg hleba hobi, ali to je i dalje daleko od neke masovnije pojave.
Moja prva pekara u Americi, u koju sam često zalazila, je bila jevrejska. To uopšte ne čudi jer smo živeli u jevrejskom naselju, a i poznato je da oni drže dosta pekara. Moram da istaknem da Jevereji veoma predano čuvaju svoje istočnoevropsko nasleđe, koje je i nama veoma blisko, i otuda ne čudi što volim da se muvam po njihovim radnjama. U toj pekari sam prvi put naišla na hleb Hala, Challah. Onako u obliku pletenice, pa još glatke i sjajne kore obećavao je veliku radost. Posle sam otkrila da je super i za pravljenje frenč tosta. Podseća na brioš, jedino što nije tako bogat, po pravilu se ne pravi sa puterom, ali u ovom receptu ga ima. Ovaj hleb kod Jevreja ima religiozno značenje, jede se za velike verske praznike i na Sabat. Pletenica se pravi od tri nekad od šest, a nekad i od više krakova. Hala je prilično popularan i kod ostale populacije, neretko ga možete naći u supermarketu.
Sa Babkom sam manje upoznata, ona isto dolazi u Ameriku sa Jevrejima koji su živeli u Istočnoj Evropi. Babka se filuje najčešće čokoladom, cimetom, ili makom. Ja sam probala sve te varijante, i ne bih znala za koju da se odlučim. Testo se zarola, i stavi u uski izduženi pleh, i kad se ispeče dobijate veknu koja unutra ima lepu spiralu od nadeva.
Kad sam videla recept koji sledi u magazinu Bon Appetit, a koji predstavlja hibrid ova dva hleba, Babke i Hala, oni su ga nazvali Babkallah, bila sam oduševljena idejom, i morala sam da ga pravim. Zapravo, pravila sam ga dva puta, jednom sam ga filovala sa mlevenim makom i komadićima čokolade, što je zaličilo na našu štrudlu sa makom, a drugi put sa čokoladom i cimetom.
Babka-Hala hleb sa čokoladom i cimetom
Sastojci za testo:
Priprema:
Najpre u toplo mleko umešajte kvasac i kašičicu šećera i ostavite oko 19 minuta da kvasac nabubri. Ja testo po pravilu mešam u multipraktiku, ali vi to možete ručno ili u mikseru za testo. Pomešajte jaja, otopljeni puter, ali ne vreo, ekstrakt vanile, so i šećer sa smesom od mleka i kvasca. Tu smesu umešajte u brašno. Kad testo počne da se odvaja od zidova multipraktika, stavite ga na radnu površinu, mesite rukama par minuta, stavite u vanglu, pokrijte je i čekajte 1 1/2 – 2 1/2 sata da naraste duplo.
Fil ćete napraviti tako što ćete otopiti čokoladu i u nju umešati šećer i cimet.
Testo razvlačite, filuje i oblikujte na sledeći način.
Podelite nadošlo testo na tri jednaka dela. Svaki deo razvucite oklagijom u oblik prvougaonika, dimenzija 15x30cm. Četkicom ga premažite otopljenim puterom a zatim trećinom fila od čokolade. Zarolajte ga i prstima zatvorite spojeve da fil ne iscuri. Ponovite isto sa ostalim testom.
Od sve tri rolne napravite pletenicu, krajeve spojite zajedno i podvijte. Hleb stavite na tanki pleh na koji ste stavili papir za pečenje. Pokrijte ga čistom krpom i čekajte oko 1 -2 sata da se nadigne.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Pre nego što stavite hleb da se peče premažite ga žumencetom u koji ste stavili malo vode. Pecite hleb oko 40-45 minuta, na srednjoj pregradi. Ukoliko je potrebno prekrijte hleb aluminijumskom folijom tokom pečenja da ne izgori kora.
Kad je hleb pečen najbolje je da sečekate neko vreme da se ohladi, ukoliko je to uopšte moguće.
11 Comments
Bab(k)a je vrlo, vrlo popularna u Poljskoj. Zivela sam tri godine u Varsavi, mislim da u svakoj pekari imaju par vrsti babi, poncke (krofne) i barem 3-4 vrste sernika (cheese cake). Nesto vrlo slicno poljskoj babi se pravi i u Makedoniji. Zaboravila sam kako se zove, moracu da se raspitam. Hawka (ne znam kako da fonetski napisem poljsko l s crticom) je takodje vrlo popularna, jedna prijateljica Poljakinja mi je rekla da je bejgel u sustini preteca hawke. Kad bolje pomislim, i jeste tako. Eto, sad me uhvatila nostalgija. Moracu da napravim ovu simpaticnu kombinaciju, koje se ne secam iz tih vremena.
hello. I'm from Poland, here is a cake called CHAŁKA. Yours is beautiful!
Have a nice day!
Primijetila sam taj nedostatak pekara kada sam bila u New yorku. Ovo savršeno izgleda. Spremam recept!
Lepa priča o hlebu za nas koji smo sa ove strane.
To je novotarija, neko se igrao i kombinovao ova dva tradicionalna hleba. Mi imamo poljsku radnju u blizini u kojoj se prodaju razna slatka testa i kolači, pa sam probala nešto od toga… ipak najradije kupujem štrudlu sa makom:)
Hi, Aga! I just googled chalka, and I found a bunch of pics. I guess challah came from Poland to the U.S. My version is a upgraded challah, hybrid of challah and babka. Btw, welcome to my blog! Ivana
NYC je još super, kako je u ostalom delu Amerike.
Majo, sad ćeš da više ceniš naš hleb.
Ovo je super sto si ti napravila. Za nas pocetnike sa testima treba malo vezbe. Inace nemci su i ovo prisvojili pa se kod njih ovo zove gefülter Zopf ili punjena pletenica. Nije valjda bas tako crno u Americi sto se tice hleba? Ovde u Nemackoj hleb je kult i iz najgorih pekara mozes izaci sa sasvim dobrim hlebom.
Uopšte ne preterujem. Ti ipak živiš u Evropi a tu su hleb i pecivo zakon. Još nam se skoro zatvorio neki francuski kafe gde smo kupovali dobar hleb, tako da nam se suzio izbor. Najveća fora što u našem komšiluku postoji ogromna fabrika hleba, i to kad nekad uveče izađeš napolje osetiš miris iz nje, ali to nije miris pečenog hleba, to je nešto grozno, miris američkog hleba. Ali, ima i jedna dobra stvar u vezi toga, zbog toga sam počela da mesim hleb, a kasnije sam prešla na kuvanje:)
🙂