Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Kronats, nešto između krofni i kroasana

February 20, 2014 9 Comments

Pecivo nastalo na Menhetnu, kreirano od strane francuskog kuvara, za kojim su svi poludeli. To je hibrid, nešto između kroasona i donata tj. krofne. Testo za krofne tretirano kao lisnato testo, maže se puterom i preklapa na isti način. Komplikovano je za pravljenje, ali kad ga probate shvatićete zašto ga svi vole

Ovo je onako baš kalorična poslastica, ma bomba jedna, ali je užasno ukusna. Trebalo je da vidite izraz lica mog komšije koji je hvalio ove krofne, reče on uzbuđeno, kako god da se zove molim te pozovi me kad ga ponovo budeš pravila, ne sećam se da sam nešto ukusnije jeo u životu.

Pre nego što pređem na recept, koji je inače objavljen u magazinu Mezze, par stvari o uljima za prženje koje mogu da vam budu od koristi.

O uljima za prženje

Iskreno do skoro se uopšte nisam preterano bavila uljima za prženje, jer retko pržim hranu u većoj količina ulja, a nije da ne volim prženice, uštipke i krofne, nego kad pomislim da će miris prženja ostati danima u kući, odmah odustajem od tog poduhvata.

Skoro su mi čitateljke sugerisale neka dobra ulja za prženje i rekoh da se malo edukujem o tome. Sad ću da vam izložim par stvari ali vi to nemojte da usvojite kao potpunu istinu jer se nešto ne razumem preterano u hemiju, doduše koristila sam proverene izvore, ali znate kako, jednog dana nađete vest, kao recimo za kafu, kako je super zdrava, drugi dan kako je veoma štetna. Moja ideja je da vas malo motivišem da istražujete o njima i da pronađete idealno ulje za vaše potrebe, da ne bude skupo ali da bude zdravo za vas i vašu porodicu. Mislim da je glavna ideja da imate balans, bez preterivanja, kako u kuvanju tako i u svemu.

Kad kuvam jela skoro uvek koristim ekstra devičansko maslinovo ulje koje je valjda najbolje, sem za neka domaća jela kada koristim Canola ulje ili obično ulje. E skoro sam prestala toliko da ga koristim iz dva razloga: saznala sam da ekstradevičansko ulje ima nisku tačku paljenja, tako da se na visokoj temperaturi lako unište korisni sastojci, a i sva nerafinisana ulja su hemijski vrlo nestabilna prilikom prženja. Ima smisla ovo tvrđenje, ali opet ima puno onih koji kažu da to nema veze.

Ako već volite da koristite maslinovo ulje kao ja umesto da koristite ekstradevičansko za prženje, vi možete da kupite ono maslinovo ulje koje nije proizvedeno prvom presom, već naknadno i u njega je dodato rafinisano ulje, kao i ono ekstradevičansko zbog ukusa i boje. Obično ima nalepnicu na sebi sa nazivom light ili samo maslinovo ulje. Najlakše ćete prepoznati to ulje po ceni, značajno je jeftinije od ekstradevičanskog.

Korisno je da znate tačke dimljenja ili paljenja ulja, tako ćete saznati koja su najbolja ulja za prženje:

Maslinovo ulje ekstra devičansko – 191°C

Maslinovo ulje – 220°C

Laneno ulje (nerafinisano) – 107°C

Ulje od koštica grožđa – 216°C

Suncokretovo ulje, rafinisano (nerafinisano/rafinisano) – 107°C/227°C

Ulje od kikirikija – (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/232°C

Kokosovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Susamovo ulje (nerafinisano/rafinisano) – 177°C/232°C

Kukuruzno ulje (nerafinisano/rafinisano) – 178°C/232°C

Canola ulje (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/232°C

Palmino ulje – 235°C

Sojino ulje (nerafinisano/rafinisano) – 160°C/238°C

Ulje od avokada (nerafinisano/rafinisano) – 204°C/271°C

Svinjska mast – 190°C

Maslac – 150C°C

Naravno tu je i priča o kvalitetu istih, ali to je za neku drugu priliku.

Kronats

Sastojci za 12 komada krofni, plus restlovi:

480g brašna

½ kašičice instant ili 1 kašičica običnog suvog kvasca

Prstohvat soli

2 kašike šećera

2 jajeta

240ml mleka

225g putera, na sobnoj temperaturi

Ulje za prženje

Za belu glazuru:

60g šećera u prahu

½ kašičice ekstrakta vanile

1-2 kašike slatke pavlake

Za umakanje restlova od testa:

50g šećera

½ kašičice cimeta

Priprema:

Prosejte brašno. Dodajte mu so i kvasac i promešajte. U drugoj posudi pomešajte jaja, mleko i šećer. Postepeno umešajte brašno u smesu sa mlekom. Rukama ili u multipraktiku, kako ja radim, dobro umesite testo. Pošto je dosta lepljivo namažite ruke uljem kao i unutrašnjost posude u koju ćete staviti testo. Pokrijte posudu plastičnom folijom i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Za to vreme mikserom istucite puter dok ne postane veoma mekan.

Izvadite testo iz frižidera pa ga na radnoj površini oklagijom razvucite u pravougaoni oblik, oko 30x45cm. Za razvlačenje testa će vam biti potrebno dodatno brašno, ali nemojte da testo previše posipate. Premažite testo puterom, najbolje spatulom, ali imajte na umu da ćete to raditi još tri puta tako da koristite ¼ ukupne količine.

Onda preklopite kraće strane tako da dobijete oblik koverte, prvobitni pravougaonik je presavijen na tri dela.

Prilikom preklapanja, dobro očistite testo od brašna, najbolje kuhinjskom četkicom. Uvijte testo u plastičnu foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.

Izvadite testo ponovo iz frižidera, sklonite plastičnu foliju sa njega i ponovo ga razvucite uz pomoć oklagije ali tako što ćete razvlačiti duže stranice.

Kad dobijete pravougaonik, premažite ga puterom i ponovo presavijte, poklopite plastičnom folijom i stavite u frižider. Isti postupak ćete ponoviti još dva puta. Ostavite na kraju testo da preleži celu noć u frižideru.

Sutradan izvadite testo i čekajte da se na sobnoj temperaturi zagreje, oko 1 sat.

Pripremite šerpu sa uljem za prženje. U omanjoj posudi pomešajte šećer sa cimetom, u to ćete uvaljati restlove od krofni.

Razvucite testo oklagijom tako da dobijete 12 komada krofni. Ja koristim dva okrugla kalupa, veći i manji, za isecanje krofni.

One okrugle delove koji ostanu zajedno sa drugim restlovima takođe iskoristite, nemojte da ponovo mesite i razvlačite testo.

Kad ste isekli testo stavite ga na masnu hartiju za pečenje.

Zagrejte ulje, 2-3 prsta u šerpi, na srednje jakoj temperaturi. Ubacite prvo restlove da vidite kako se prže, ako je sve u redu, pržite krofne. Testo treba da bude tamne braon boje, i treba da se lista kao kod regularnog lisnatog testa. Prženo testo vadite na papirnati ubrus da se ocedi od ulja.

Restlove odmah uvaljajte u šećer sa cimetom.

Pošto ste ispržili krofne, napravite glazuru tako što ćete pomešati šećer u prahu, ekstrakt od vanile i slatku pavlaku. Glazuru pospite po krofnama i eto dobili ste kronats, čudo od testa za kojim su svi poludeli.

Američka kuhinja, Doručak, Hleb i peciva

Američke krofne (Doughnuts)

February 12, 2014 20 Comments

Američke krofne dosta podsećaju na naše krofne. Ipak, Amerikanci su uspeli da naprave toliko varijanti ovog prženog testa da je teško reći koliko ih ima. Ovog puta bavimo se onim klasičnim krofnama. Raznolikost uglavnom dolazi od glazure, ili od toga da li je korišćen kvasac ili prašak za pecivo. Ima i onih koje se peku, a tu su i doughnuts cakes, koje imaju gusto testo i često se prave sa čokoladom.

Kad pomislim na američke krofne prva asocijacija su mi policajci u krimi-serijama koji strpljivo u kolima čekaju zločinca, u sred mraka, grickajući krofne i ispijajući kafu. Ovo jeste hrana za raju ali ja sam sigurna da im niko ne može odoleti, a i u poslednje vreme se prave razne fensi varijante.

U Americi postoje dva najpoznatija lanca prodavnica krofni- Dunkin’ Donuts i Krispy Kreme. Ovaj prvi se nalazi svuda, poslednji čini mi se iščezava, nikad nisam uspela da naiđem na njihovu radnju. Iima nešto što me veoma intrigira a to je znak za Krispy Kreme ispred radnje koji uvek zasvetli kada su u radnji sveže krofne. Iskreno, i nisu nešto, glazura je vrlo teška, a testo nekako bez supstance, domaće su mnogo bolje. Jednom sam napravila ove krofne, čiji recept sledi, za neki piknik, i svi su bili oduševljeni njima, većina su bili Amerikanci, i upravo su me oni pitali da li su to srpske krofne, ja sam rekla ne, to su američke samo što su domaće, a oni to izgleda nikad nisu jeli.

Pre izvesnog vremena naišla sam na jedan divan članak u časopisu Saveur o američkim krofnama pa vam prenosim par interesantnih detalja.

Američke krofne nose ime doughnuts, zato što su u početku, a pojavile su se negde početkom 19. veka, bile malecke, veličine oraha. Pošto su bile tako male mogle su da se nose u džepovima.

Onda su porasle i dobile rupu u sredini, i to iz praktičnih razloga jer taj deo u sredini često ostane živ posle prženja.

U početku su se krofne pržile u svinjskoj masti.

Prvi automat za pravljenje krofni je nastao 1920. godine i tada počinje masovna prozvodnja istih.

Krispy Kreme je nastao 1937. godine u Severnoj Karolini, Dunkin’ Donuts 1948, u Masačusetsu, a 1964. godine je Tim Horton, velika hokejaška zvezda, otvorio svoj prvu radnju krofni koja će izrasti u najpopularniji lanac u Kanadi.

1972. Dunkin’ Donuts uvodi male krofnice punjene džemom ili kremom, uvaljane u šećer i cimet ili sa glazurom, koje dobijaju naziv Munchkins, a zašto vam ja ovo pominjem, zato što su bile moj apsolutni favorit u prvim godinama boravka u Americi, i mnogo sam volela kad bi neko doneo ceo paket pun ovih krofnica zajedno sa kafom na posao da časti kolege.

Inače kad se prave američke krofne uvek ostanu ti isečci iz sredine koji se takođe prže, i meni su oni omiljeni. Mislim da se to kod nas prodavalo kao američke krofnice u onom čuvenom kiosku na Knez Mihajlovoj, iz koga se širio nedoljiv miris cimeta, vanile i ko zna još čega.

Kad sam prvi put pravila američke krofne recept sam našla ovde, svaki sledeći put kad sam ih mesila sastojke kao i pripremu sam menjala i došla do ovog recepta koji sledi.

Sastojci za oko 20 velikih i 20 malih krofnica:

560-580g brašna
1/2 kašičice soli
2 1/4 kašičice instant ili običnog suvog kvasca
115g putera, otopljenog
260ml toplog mleka
2 kašike šećera
2 jaja, umućena

Za ganaš glazuru:

120g čokolade (ja volim gorku)
150ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera

Za valjanje krofni:

Beli šećer
Cimet
Muskatni oraščić ili allspice

Ulje za prženje: preporučujem neko koje gori na veoma visokim temperaturama (recimo ulje od avokada ili od koštica grožđa)

Priprema:

Ovaj recept nije komplikovan jedino traži vreme. Zapravo, testo traži dosta vremena, što duže nadolazi to bolje.

Ja mesim testo uglavnom u multipraktiku, nažalost nemam mikser za testo. Ukoliko to radite ručno, postupak je vrlo sličan.

Prosejte brašno ili ga pulsirajte u multipraktiku zajedno sa pola kašičice soli. Polovinu brašna ostavite tu gde jeste, a drugi ostavite sa strane.

Umutite jaja, otopite puter.

Zagrejte mleko, ali ne previše, i u njega umešajte kvasac i šećer. Sačekajte da kvasac nabubri. Ukoliko koristite instant suvi kvasac, nema potrebe da ga mešate sa mlekom, već ga odmah stavite u brašno. U ovu smesu stavite otopljen puter i promešajte.

Brašnu u maltipraktiku postepeno dodajte smesu sa mlekom, zatim umućena jaja i na kraju dodajte preostalu polovinu brašna. Očekujte ređe testo ali ne previše. Kada ono počne da se odvaja od zida multipraktika testo je spremno.

Premestite ga u nauljanu posudu, pokrijte plastičnom folijom i stavite pravo u frižider da prenoći.

Sutradan izvadite testo iz frižidera i ostavite ga oko 2 sata da se zagreje.

Zatim ga podelite na dva dela i svaki deo razvucite oklagijom, na površini koju ste posuli sa malo brašna. Negde sam našla da višak brašna sakuplja višak ulja tokom prženja tako da vodite računa o tome. Kad ste razvukli testo sa dva kružna kalupa, velikim i malim, mogu i čaše da odrade posao, isecajte testo. Posle isecanja sakupite preostalo testo ponovo ga razvucite i ponovite postupak. Isto uradite sa drugom polovinom testa. Isečeno testo poređajte po papirnatom ubrusu ili papiru za pečenje. Pokrijte sve krpom i čekajte oko 45 do 60 minuta da testo nadođe.

Napravite smesu od šećera, cimeta i orašića u koju ćete uvaljati krofne.

Pripremite papiranti ubrus gde ćete cediti od ulja ispržene krofne. I hvataljke.

Zagrejte ulje u šerpi. Ulje nek bude 3 prsta dubine, valjda se tako kaže. Temperatura nek bude na podeoku 6 od mogućih 10.

Pržite najpre male krofnice da vidite kako se testo prži. Pržite krofne oko 1 minut sa obe strane, zapravo dok ne dobiju braon boju kao na slici. Hvataljkama ih vadite iz ulja i stavljajte na papirnati ubrus. Posle par sekundi ih okrenite na drugu stranu da se i ona ocedi od ulja. A zatim uvaljajte krofne u smesu od šećera i začina dok su još tople.

Ukoliko želite da dodate krofnama glazuru od ganaša, onda ga napravite tako što ćete na pari otopiti čokoladu zatim joj dodati slatku pavlaku i šećer. Mada možete i da zagrejete slatku pavlaku sa šećerom do vrenja, skloniti je sa vatre dodajte joj čokoladu i poklopiti posudu. Posle par minuta izmešajte sve dobro.

Kad se ganaš malo ohladi umačite krofne ali samo gornju površinu u ganaš i ređajte ih na žicu. Dodajte malo dekoracije ukoliko vam deca na tome insistiraju kao što to moja rade.

I uživajte u krofnama, uz kafu naravno.

Italijanska kuhinja, Pasta, Razno

Kako da dobro skuvate pastu (slikokaz)

February 4, 2014 50 Comments

Verovali ili ne, ali ja sam pogrešan recept za spremanje paste koristila godinama, možda čak i celu deceniju, i onda sam jednog dana okrenula list, i počela da ih kuvam na sasvim drugačiji način. Ranije je bilo, kuvam pastu u malo posoljenoj vodi, plus maslinovo ulje, a onda je ispiram u đevđiru mlazom vode da se ne bi zalepila. Sasvim pogrešno! U slikokazu koji sledi videćete kako sada pravim pastu, špagete, makarone, bilo koju testeninu, i to je verovatno jedini dobar način da se ona naprave. Možete svašta da mi kažete, ali da pravim lošu pastu nikako, to mi je specijalnost.

Isti recept možete da primenite za integralnu pastu, koja se nešto duže kuva. Kao i za svežu čija priprema traje kraće.

Zagrejte pun lonac vode. Što veća količina vode to bolje. Moj muž tvrdi da je grejanje vode u ketleru energetski efikasnije pa ja slušam njega. Jačina vatre je na najačem.

Negde oko pola šake soli je prava mera za 4 litre vode. Na taj način pasta neće biti neslana.

Ovo mu dođe kao reklama za Barilla špagete, ali iskreno ja ih najčešće koristim. Ima i drugih brendova koji su dobri, a ima i veoma loših. Celo pakovanje ima oko pola kilograma.

Kada je voda ključala, nikako ranije, stavite pastu u nju.

Varjačom ugurajte sve špagete u ključalu vodu. I promešajte ih da se ne bi zalepile.

Na pakovanju paste vam uvek piše koliko je potrebno da se kuvaju. Kad ja kuvam, maksimalan broj minuta kuvanja je potreban da bih dobila al dente pastu. Podesite tajmer na šporetu. Najbolje je da stavite broj minuta dovoljan za al dente, kako piše na pakovanju, a onda probajte pastu i utvrdite da li treba još da se kuva ili je taman.

Dok se pasta kuva povremeno je promešajte.

Uzmite malo vode u kojoj se pasta kuva jer će vam to trebati za kasnije.

Pasta se i dalje kuva.

Kad se vreme kuvanja bliži kraju izvucite koju špagetu da vidite da li je dobro kuvana. Neko voli kad je ona al dente, a neko da je malo kuvanija. Pasta ne sme da bude nedovoljno kuvana, da krcka pod zubima, ili da bude prekuvana.

Pažljivo skinite lonac sa šporeta.

Sipajte pastu u đevđir koji se nalazi u čistoj sudoperi. Ponavljam ne ispirati pastu vodom. Posle par sekundi ceđenja, nema veza što se sva voda nije iscedila, vratite špagete u prazni lonac.

Malo dospite vode u kojoj se pasta kuvala.

Takođe i kvalitetno maslinovo ulje. Varjačom sve dobro promešajte da se pasta ne bi zalepila. Sad je trenutak da već pripremljeni sos dodate skuvanoj pasti, sve dobro promešajte i odmah služite.

Ako želite super brzu, jednostavnu i ukusnu varijantu, onda koristite ulje koje je aromatizovano, sa tartufima, belim lukom, ljutom paprikom, ruzmarinom, itd. Pa i običan puter, pasta je odlična sa njim.

Dodajte sveže samleveni crni biber i izrendani sir (Pekorino ili Parmezan) i dobili ste najosnovniju pastu sa crnim biberom (Cacio e Pepe).

Pasta sa parmezanom i crnim biberom

špagete sa pestom — Špagete sa pestom od bosiljaka i graškom

Par ideja za pripremu paste:

Pasta Primavera

Pasta sa Alfredo sosem

Gambori u marinara sosu

Pasta sa školjkama

Pasta sa Rikota sirom i rukolom

Pasta sa pestom od bosiljka

Penne alla vodka

Američka kuhinja, Dezerti, Priče iz Amerike

Kolač od šargarepe i o ranom odrastanju u Americi

January 28, 2014 25 Comments

Namerno nisam pomenula paštrnak uz šargarepu u nazivu kolača jer bi to ljude odbilo. Morate dati šansu paštrnaku jer on dobija tako divan ukus kada se ispeče, ni nalik onom kad je skuvan. Ako ipak ne želiti da pravite kolač sa paštrnakom a vi samo stavite šargarepu umesto njega. I šargarepa kao i paštrnak daju sočnost kolaču i jedva ćete osetiti njihov ukus. Slično je i sa slatkim hlebom sa zukini tikvicama.

Ovo je jedan od retkih kolača koji se mojoj deci svideo. To mi se sve vraća, jer sam i ja kao mala bila veoma probirljiva.

Sastojci:

150g vrlo sitno izrendane šargarepe

150g vrlo sitno izrendanog paštrnaka

280g brašna

2 kašičice praška za pecivo

½ kašičice sode bikarbone

2 kašičice cimeta

¼ kašičice oraščića

½ kašičice soli

80g suvih kajsija, sitno iseckanih

80g oraha, krupno iseckanih

4 jajeta

200g šećera

2 kašičice ekstrakta vanile

230ml ulja

Malo šećera u prahu za posipanje kolača

Pleh dimenzija 38x25cm, obložen papirom za pečenje

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C. Prosejte brašno i u njega umešajte prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet, oraščić i so. U drugoj posudi umutite jaja, dodajte im šećer, vanilin ekstrakt, ulje i izrendani paštrnak i šargarepu. Tu smesu polako sipajte u brašno mešajući. Na kraju umešajte iseckane orahe i suvu kajsiju.

Sipajte smesu u pleh i pecite oko 25 minuta. Ostavite kolač da malo odleži u plehu koji ste izvadili iz rerne, oko 1-2 sata. Zatim ga isecite i pospite šećerom u prahu.

Rano odrastanje u Americi

Ovu priču sam imala dosta dugo u glavi, nastala je kao rezultat mojih razgovora sa prijateljicama o sličnostima i razlikama odrastanja dece u Americi i u Srbiji. Sve navedeno je iskustvo iz prve ruke. Da ne bi bilo zabune, sve nabrojano se, ipak, odnosi na određeni deo američke populacije. U pitanju su porodice koje žive u većim gradovima, na Istočnoj obali, i koje pripadaju srednjoj klasi. Amerika je ogromna zemlja sa mnogo kontrasta. Nije retko da u getoima devojčice od 16 godina imaju već po dvoje dece, dok u već pomenutoj populaciji majke dobijaju decu u kasnim dvadesetim, tridesetim ili čak četrdesetim godinama. Jedna moja poznanica je imala 49 godina kada je rodila ćerku.

Ko god se rodi u Americi, pa bilo to i dete ilegalnog imigranta, automatski dobija američko državljanstvo. Ako niste rođeni u Americi ne možete postati njen predsednik.

Uobičajeno je da otac, a vrlo često i drugi članovi porodice (baba, deda), prisustvuju porođaju i to se ne naplaćuje posebno. Bebi pupčanu vrpcu obično preseca otac.

Mali Amerikanci obično imaju samo sestru ili brata, dvoje dece po porodici postaje standard, mada ima i onih sa više ali i manje dece. Njihovi roditelji su imali mnogo više braće i sestara.

U Americi patronažne sestre ne dolaze u kućne posete po rođenju deteta i potpuno ste prepušteni sudbini novopečenih roditelja.

Ovde bebe, hvala Bogu, ne nose široki povez, već ako se utvrdi da sa kukovima nešto nije kako treba onda nose posebne proteze, ali to je veoma retko.

Obično mame rade do samog porođaja jer ovde ne postoji trudničko bolovanje. Po porođaju, mnoge majke prave pauzu na neodređeno vreme u svojoj karijeri, ili rade skraćeno radno vreme. Za one koje žele da se odmah vrate na posao, porodiljsko odsustvo traje svega šest nedelja, ili malo duže, ali se onda ne plaća. U tom slučaju se i bebe, još ovako male, daju u jaslice, a ponekad ih čuvaju i dadilje.

Jaslice i vrtići su dosta skupi u Americi. Obično se dodatno naplaćuje ako deca još uvek koriste pelene.

Javne biblioteke u Americi su odlične i veoma posećene. Sve imaju dečije odeljenje, a uz knjige za razne uzraste tu je obavezno i prostor za igru. Tu se, obično jednom nedeljno, održava i program pod imenom “Mother Goose on the Loose”, na koji dolaze deca najmlađeg uzrasta sa roditeljima. Program vodi animator, obično neko od osoblja biblioteke ko je tome vičan, koji peva popularne dečje pesme a prate ga, pesmom i pokretima roditelji i deca. Ovo je idealno mesto za druženje dece i upoznavanje i podelu iskustva sa drugim roditeljima. Slična okupljanja postoje i u crkvama, a neretko i grupe mama samoinicijativno organizuju zajedničke aktivnosti.

Mnogi svoju malu decu hrane isključivo organskom hranom, a slatkiši se smatraju najvećom opasnošću po zdravlje. U obdaništu moga sina zabranjeno je stavljanje slatkiša u paket za užinu. Srećom te ima rođendanskih žurki na kojima ove zabrane ne važe! Ipak, može da vam se desi i da vas sačeka rođendanska torta napravljena od povrća:)

Ono što deca u stvari vole su ribice-krekeri, razne slatke cerealije, bars – nešto slično našoj bonžiti, zatim pire od voća ili povrća koji se cedi iz tube.

Lepi i zdravi zubi su fetiš u Americi, još sa godinu, dve, deca idu kod zubara na redovne preglede.

Jedna od no-no aktivnosti je i gledanje televizuje i kompjutera. Smatra se da ukoliko dete izlažete dugom gledanju televizuje ono postaje agresivno. Na državnoj televiziji (PBS) postoji sjajan program za decu, gde puštaju odlične, veoma edukativne, crtaće. Postoji i istoimeni vebsajt gde deca mogu da se igraju (pbskids.org).

Neobično je na Fejsbuku videti kako su vrlo mala deca na plaži ovde obučena u kupaće kostime kao i njihovi roditelji, dok su deca na plaži ljudi iz Evrope takoreći gologuza. Puritanizam u Americi i dalje ima jakog uticaja, i na golišavost male dece se ne gleda kao na nešto normalno.

Za razliku od Srbije ovdašnja deca su veoma otporna na hladnoću. Moja deca čak i zimi sa vrata skidaju cipele i čarape i tako bosa vršljaju po kući na opšte zaprepašćenje mojih roditelja. I onda će jednog dana kad porastu ići na posao sa mokrom kosom u sred zime.

Roditelji će decu najpre naučiti sledećim rečima: thank you (hvala), please (molim te) i share (deli sa drugom decom). Ove reči su apsolutno krucijalne u vaspitavanju dece, i ako se nađete u dečijem parku uglavnom ćete njih i čuti.

Smatra se da je doba između druge i treće godine starosti deteta najizazovniji za roditelje i zato taj period zovu “terrible two”.

Otkako živim u Americi nikad nisam videla da roditelji javno fizički kažnjavaju decu. Batine su apsolutno neprihvatljive, kao i vika na decu. Jedna od najčešćih vaspitnih mera, kada su deca neposlušna, je odlazak na “time out”, slično kao odlazak u ćošak kod nas.

Članstvo u Science Museum (Muzej nauke) je obavezno. Time se pokazuje kako ste dobar roditelj jer još od samog početka radite na tome da vam se dete jednog dana bavi naukom, nečim velikim i bitnim… običan odlazak u prirodu i posmatranje buba i trčkaranje okolo se ne važe. Sve mora da bude dobro organizovano i struktuirano. Ipak, dobro je odrastati u urbanoj Americi jer vas roditelji svugde vucaraju i teško da može da vam bude dosadno. Ima bezbroj besplatnih aktivnosti, kao i onih koji se plaćaju.

Čim malo poodrastu, ponekad već sa par meseci, počinje vodanje dece po raznim sportovima, devojčice često idu na fudbal, balet, ples, za muškarce tu su plivanje i drugi sportovi… nekad mi se čini da jedva čekaju da potroše novac na to, umesto da odvedu decu u prirodu ili na bazen i da sami vežbaju sa njima. I umesto da istraju u jednom sportu ili aktivnosti, oni ih samo menjaju.

Obdaništa su, kao što sam pomenula, veoma skupa. Ima ih raznih, privatnih, pri crkvama, državnih, ali izgleda da su roditelji posebno ponosni ako upišu svoje dete u Montesori školicu, koja nudi fleksibilniji program nastave, nekada samo na španskom ili kineskom jeziku. Često imaju neradne dane kada padne malo jači sneg, ili iz nekih drugih razloga, i to je za roditelje velika muka jer treba hitno da nađu bejbisitere (bake i deke po pravilu žive daleko). Takođe, pored toga što se privatne škole plaćaju, morate da volontirate za njih izvestan broj sati. U nekim obdaništima već sa tri godine deca počinju da uče slova i brojeve i dobijaju domaće zadatke. Neke školice imaju vrlo visoke kriterijume za upis. Recimo, moja drugarica je želela da upiše trogodišnjeg sina u kinesku školu, pošto su i ona i njen muž azijskog porekla, i iz uprave su joj tražili pisma preporuke za njeno dete (!), i da ceo dan provede u njihovoj školi da vide kako se uklapa. Na kraju su joj rekli da njen sin nije za tu školu.

U Americi deca sa pet godina kreću u školu, i to je veliki stres za roditelje, ne toliko zbog novog početka, koliko zbog onog što tome predhodi a to je potraga za najboljom školom za njihovo dete. Naime, u američkim velikim gradovima državne škole su po pravilu vrlo loše, i često su najbolja opcija privatne škole a one nisu jeftine. Zato roditelji najčešće odlučuju da se presele iz grada u predgrađe gde su državne škole uglavnom dobre.

Amerikanci su u nekim stvarima daleko opušteniji od Evropljana, ali kad je u pitanju obrazovanje njihove dece tu gube hladnu glavu. Moji prijatelji kažu da nije bilo tako ranije. Jednom je jedna moja prijateljica pomenula da je glavni razlog te histerije – velika konkurencija. Ne stigoh da je pitam da li je to zbog velike konkurencije kojom će naša deca biti izložena kad porastu, ili je u pitanju konkurencija među roditeljima, ko će više da plati, ko će više da se žrtvuje za budućnost svoje dece, koji roditelj će se pokazati boljim i uspešnijim.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Meso, Patka

Pečena patka

January 18, 2014 23 Comments

Od čega da počnem… od zamrzivača u kojem je moja draga patkica boravila danima, dok sam se konačno usudila da je pravim, ili od brojnih recepata koje sam pregledala dok nisam našla onaj pravi. Ovo je moja prva ispečena patka, ali je zahvaljujući odličnom receptu, kojeg sam našla ovde, ispala tako dobro kao da sam je pravila ne znam koliko puta.

Morate priznati nije lako naći dobar recept, neko predznanje morate da imate. Eto, ja sam znala da je patka dosta masna, i da je teško napraviti hrskavu koricu na njoj. Jednom je moja prijateljica donela celu pečenu patku, ali meso je više ličilo na svinjsko nego na meso peradi, upravo zbog toga što se nije dobro ispekla.

Proučavajući načine na koje se ona sprema, shvatila sam da postoje dva najčešća: najpre se patka prži o onda se peče u rerni na visokoj temperaturi, i drugi način na koji se patka peče na nižoj temperaturi ali dosta duže. Pošto sam ja veliki ljubitelj Pačijeg konfita (Duck confit), popularnog francuskog jela, koji se pravi tako što se pačiji bataci peku dosta dugo u masti, i to na tihoj vatri, ja sam se odlučila za ovaj drugi. Bilo mi je veoma logično da će na taj način da izađe suvišna mast, a i da će zbog dugog pečenja meso biti mekano i puterasto.

Moja ćerka je toliko obigravala oko pečene patke dok sam je fotografisala da je umalo nije oborila na zemlju. Jedva smo dočekale da počnemo da je jedemo. I bila je odlična.

Evo jedne fotografije sa patkama, skoro sam je našla u nekom od starih foldera. Slikala sam neko vojvođansko dvorište.

Kad budete pravili patku sačuvajte mast koja se bude cedila sa nje. Sa njom možete svašta da radite, vrlo je ukusna… možda je najpoznatiji pomfrit pržen u pačijoj masti.

Što se tiče serviranja patke, ona može da se prelije sa nekim sosem. Ja sam pravila onaj od mandarina i nije dobro ispao, sledeći put ću probati klasičan sa pomorandžama, mada nije loš ni azijski sos iliti glazura koji se nalazi u originalnom receptu. Takođe, možete da napravite sos od moče. Ovde možete da vidite kako se to pravi, doduše od pečene piletine, ali tehnika je ista. Iskreno i bez sosa pečena patka je bila super, servirana samo uz pire krompir.

Još jedna stvar jako bitna. Moj muž kad pravi ćurku, on je odmrzava 3 dana u frižideru, otkrivenu, tako se takođe dobija hrskava korica. Ja sam to isto učinila sa patkom, htela sam da budem 100% sigurna da ću dobiti ono što sam htela. Verujte mi, ima razlike.

Jednom davno sam pravila pečenu celu gusku. Neka žena mi je uvalila na pijaci na Đermu, i meni neiskusnoj to je bila teška trauma. Ma koliko da je patka masna guska je deset puta masnija, kad se otopi sva mast tokom pečenja jedva da ostane nešto mesa na njoj. Najstrašnija je bila moja reakcija kada sam ukapirala da su unutar guske stavljeni šija i ostali delovi. Nisam ni gledala šta je sve bilo samo sam sve bacila u kantu. Kasnije sam saznala da je guščija džigerica poseban delikates, pa i probala, i zaista je veoma ukusna.

Pečena patka

Sastojci:

Patka očišćena, oko 2-3kg teška, zamrznuta ili sveža (već sam napomenula u tekstu da patka treba da stoji u frižideru 3 dana otkrivena)

Patka se obično prodaje sa šijom, džigericom i bubcem, koji se stave unutar nje. Od šije možete napraviti supu, a preostale delove ispržite. Ako ima komade sala možete da ih ostranite.

Operite patku i papirnatim ubrusom je dobro obrišite.

Pre pečenja ćete uraditi sledeću stvar. Oštrim nožem ćete grudi zaseći dijagonalno, i na jednu i na drugu stranu, vidite kako to izgleda na slikama, ali ćete samo masni deo zaseći, ne i meso. Takođe, nožem ćete bockati meso, naročito tamo gde je ono najdeblje, oko bataka.

Zavežite pačije noge kanapom, a krilca položite na leđa, nažalost nisam napravila fotografiju da vidite kako to izgleda.

Krupna so, ne mogu da vam kažem tačnu količinu jer ja to uvek odokativno radim, a i ukusi su različiti. Važno je da dobro utrljate meso, pogotovo ono deblje delove.

Pleh sa rešetkom, zahvaljujući njemu mast će se zadržati pri dnu pleha.

Priprema:

Stavite pregradu na sredinu rerne. Zagrejte rernu na 150C (300F).

Patku ćete peći 4 sata na 150C (300F), i na kraju 10 minuta na 205C (400F).

Stavite pripremljenu patku u pleh (već je u uvodnom delu objašnjeno kako), sa grudima na gore, i stavite je u rernu. Pecite 1 sat.

Posle jednog sata, izvadite patku, okrenite na drugu stranu, grudi ka dole, izbockajte gornje delove nožem, videćete kako će mast poteći. I vratite patku da se peče još 1 sat.

Ponovo izvadite patku, okrenite grudi na gore, izbockajte je ponovo, i vratite u rernu da se peče 1 sat.

Još jednom pecite patku okrenutu grudima na dole 1 sat.

Do tada patka je već lepo ispečena, još samo završni tač, pojačajte rernu na 205C (400F), ponovo okrenite patku i pecite je još 10 minuta.

Što se tiče dužine pečenja ona zavisi od jačine rerne i veličine patke. Najbolje ćete odrediti da li patka pečena po boji ali i ako prilikom uboda štapića do kraja bataka poteče bezbojna tečnost.

Kad je patka ispečena odmah je stavite u foliju i dobro pokrijte. Tako će se u tečnost u mesu lepo distribuirati. Ostavite je tako oko 15 minuta.

Za to vreme procedite mast koja se zadržala na dnu pleha, stavite u neku teglicu i čuvajte u frižideru.

Patka se seče tako što se najpre iseku bataci, sve sa karabaticama. Zatim krilca, a onda se iseku grudi… bolje pogledajte ovaj video nego da vam ja to objašnjavam.

Najbolje je da služite pečenu patku uz krompir pire koji možete uporedo da pravite.

Američka kuhinja, Kokteli, Paradajz, Pića

Bladi Meri koktel (Bloody Mary Cocktail)

January 13, 2014 19 Comments

Postoji verovanje da je ovo piće lek za mamurluk, što sumnjam da jeste, jer kako objasniti da se alkohol alkoholom leči. Sigurna sam da je rasol bolji izbor.

Nisam ga slučajno izabrala da se nađe na mom blogu baš u ovo vreme, u nedostatku rasola, uzmimo da je ovo pravo piće da se očistimo od višednevnog mamurluka i krkanja koje je pratilio praznike.

Iskreno, meni Bladi Meri i nije baš tipičan koktel, samim tim što nije sladak. Takođe, meni ovo piće dođe nekako zdravo i hranljivo – zamislite sok od paradajza, i limuna, i sveži celer. Pored ova tri sastojka tu je nezaobilazna votka kao i so i crni biber, ostale sastojke možete dodavati po volji, a oni mogu da budu Vorčester sos, Tabasko ljuti sos, ren, itd. U receptu koji sledi date su mere koje meni odgovaraju, vi ste slobodni da ih menjate prema vašem ukusu.

Služi se u dugim čašama sa ledom, i prepoznatljivim stablom celera koji viri iz pića.

Da, zaboravih da kažem zašto je ovaj koktel dobio ovo neobično ime… ima puno teorija, jedna je da je ime dobio po engleskoj kraljici, “Krvavoj Meri”, polusestri Elizabete I, koja je pokušala da vrati katolicizam u Englesku, pa je u tom poduhvatu stradalo dosta protestanata.

Sastojci za jednu čašu:

30ml votke
90ml soka od paradajza
1 kašika limunovog soka
1 kašičica Vorčester sosa
1/4 kašičice Tabasko ljutog sosa, opciono
1 kašičica rena, opciono (meni je inače ren omiljena stvar, i mislim da je odličan sastojak za ovakvo piće)

Kockice leda

Prstohvat sveže samlevenog bibera
Prstohvat krupne soli

1-2 stabla celera za dekoraciju

Priprema:

U šejkeru ili u nekoj dubljoj čaši promešajte votku, sok od paradajza i limuna, Vorčester i Tabasko sos, i ren.

Sipajte ga u čašu napunjenu kockicama leda. Stavite stablo celera i stavite malo soli i crnog bibera.

Obično se služi pre podne, pogađajte zašto, i njime se često započinje branč.

Francuska kuhinja, Glavna jela, Meso, Piletina

Pečeno punjeno mlado pile i šta ste najviše voleli na mom blogu

January 6, 2014 5 Comments

Kada je počeo da se širi miris iz rerne znala sam da će ovo jelo biti nešto najlepše što sam skoro jela. Zapravo znala sam to već kad sam ugledala recept na sajtu Marte Stjuart. Ima tu par izmena u mojoj verziji. Ne znam kako u par reči da opišem ovo jelo, možda bih mogla ovako – ako želite da obradujete svoja čula jelom koje kao da je naručeno u nekom vrhunskom restoranu, uz to ste ga lično pravili i to na veoma jednostavan način, onda je ova piletina pravi izbor za vas.

Sigurno sam već pominjala negde da nisam neki poseban ljubitelj piletine, uglavnom zato što je bland, što bi ovde rekli. A i nešto sam istripovana da se nekad baš bezveze oseća a i izgleda, zato trošim pare na organsku. Ipak, zato što je tako bez naročitog ukusa super je da se kombinuje sa začinima. Drugo, ovi pileći nisu obični, oni su baš mladi, oko mesec dana stari, svako teži oko 1/2 kilograma. Zovu ga Poussin, a u Americi mu je naziv Cornish Game Han. Dugo sam mislila da je u pitanju minijaturna vrsta kokoški, zbog tog han. Meni su ukusniji od običnih, a to govori i njihova cena.

Ipak, vi možete da koristite starije pile, samo što ćete da ga duže pečete. Kad smo već kod toga evo kako ćete utvrditi da li je meso dovoljno pečeno – ako nemate termometar, onda nekim zašiljenim štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, kad izvadite štapić ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.

Inače ovo je idealno jelo za neka manja okupljanja. Videćete, vaši gosti će biti oduševljeni. Ako služite ove mlade pileće, računajte jedno je dovoljno za dve osobe. Ovi pilići su punjeni suvim šljivama, to mi je trenutno omiljeni sastojak u kuhinji, lukom i timijanom. Servirani su preko bulgara, mada može da koristite i kuskus, i preliveni sjajnim sosem od moče, iliti grejvijem.

Ispod recepta možete pogledati galeriju mojih recepata koji su nastali prošle godine i koje ste najviše voleli. Videla sam tu vrstu rekapitulacija na drugim blogovima, pa rekoh da vidim kako stvari stoje na mom blogu. Iskreno, za neke recepte sam se baš iznenadila, jer nisam očekivala da će tako dobro da prođu.

Pečeni punjeni mladi pilići

Sastojci za 4 osobe:

2 mlada pileta (svako teško oko 1/2kg, mogu i teža uz duže pečenje)
So i biber
14 komada suvih šljiva
5 manjih komada crnog luka, isecite ga na četvrtine
3 stabla celera, iseckana
Šaka svežeg timijana (možete koristiti majčinu dušicu koja ima manje intezivnu aromu, zato i pravim razliku između njih, iako su dosta slični)
2 kašike putera

Za grejvi, sos od moče:

1 kašika putera
235ml pileće supe
1 kašika slatkog vina kao što je Marsala ili Porto

Za prilog:

1 šolja bulgara
1 1/2 šolja vode
So
1 kašika maslinovog ulja

Priprema:

Zagrejte rernu na 220C (425F).

Piliće dobro natapkajte papirnatom salvetom da bi ih dobro osušili. Uzmite radije krupnu so i njome trljajte pile spolja i unutra. Takođe ga pobiberite.

Unutar jednog pileta stavite po tri četvrtine luka i tri suve šljive i polovinu timijana. Kuhinjskim konopcem zavežite pileće nogice.

U pleh u kome će se pileći peći, ja sam koristila dutch oven, stavite preostale suve šljive, četvrtine luka, i iseckani celer. Premažite piliće sa 2 kašike putera. I položite ih u pleh. Stavite u zagrejanu rernu i pecite oko 55 minuta. Kao što sam već ranije rekla ako želite da utvrdite da li je pile dovoljno pečeno zašiljenmi štapićem probodite pile do kraja, negde kod karabataka, ukoliko poteče bezbojna tečnost to znači da je meso dovoljno pečeno.

Dok se pilići peku napravite bulgar. Ja sam imala neki sitan pa sam mogla brzo da ga spremim.

Zagrejte vodu do vrenja, sklonite je sa vatre, dodajte malo soli i maslinovog ulja. I u to sipajte šolju bulgara. Poklopite šerpu i čekajte oko 10 minuta. Kada je bulgar gotov samo ga malo viljuškom promešajte.

Kada je piletina gotova, prebacite je u neki sud, zajedno sa komadima luka i šljiva. Poklopite sve alumijumskom folijom.

Prebacite pleh na ringlu, na srednje jaku vatru. Sipajte pileću supu i drvenom varjačom probajte da sastružete meso koje se zalepilo za pleh. Dodajte Marsala vino. Posolite i pobiberite ukoliko za to ima potrebe. Posle oko 5-10 minuta kuvanja sklonite moču sa vatre. Pažljivo procedite moču kroz cediljku. U nju stavite preostali puter. Dobro promešajte i dobili ste apsolutno božanstven sos.

Servirajte piliće na bulgaru, poređajte po njima preostale šljive i luk. I prelijte sve grejvijem.

Neka sva čula počnu da uživaju!

A sada sledi galerija recepta nastalih prošle godine koje ste vi najviše voleli. Slike nisu poređane po nekom posebnom redu.

Klasična Cezar salata

Đenovska torta sa malinama i čokoladom

Torta Kraljica od Sabe

Kako da napravite picu kao profesionalac

Makarons

Kapkejksi od borovnica i kupina

O komoraču

Sve o rukoli

O Patinom Velikom narodnom kuvaru

Majmunski hleb

Njujorški čizkejk

Saveti i ideje za dobar roštilj

Uncategorized

Poslednji post u 2013.

December 31, 2013 26 Comments

Kao po običaju sve u poslednjem minute, iliti satu. Oh, a imam još toliko stvari da uradim pre odlasku na novogodišnju žurku. Ne znam kako vi, ali ja uvek pravim spisak stvari koje planiram da uradim u sledećoj godini, nekada su to bile želje, ali sa godinama dođe zrelost i realnost. I šta mi se bitno izdešavalo u godini koja odlazi. Tako otprilike vidim gde sam i kuda želim da idem.

Naravno, još uvek nisam smislila šta ću da obučem večeras. Imam nekoliko kombinacija u glavi, videćemo. Nisam ni napravila kolač, i to me čeka. Hoću i da odgovorim na neka pisma. Bolje da požurim sa ovim postom.

Dakle, ovo nije post o meni i novogodišnjim pripremama ovo je post o Zoki i njenim đakonijama sa bloga My Pans and Pots. Moram još jednom da pohvalim igricu FBI rukavice, zahvaljujući kojoj stvarno možemo da dobro upoznamo blogove i njihove autore. Iako se trudim da čitam druge blogove sve manje imam vremena za to. Ranije bih sela, otvorila blogroll kod Jelene ili Lane, i uživala čitajući razne blogove. Sada je drugačije, puno obaveza imam. Ja kad čitam blogove, čitam od početka do kraja, nikad ne prelazim preko njih.

Eto ja sam saznala da Zoka i ja delimo sličnu ljubav prema određenim jelima, imamo par istih recepata na blogovima. Zaista sam postala fan njenih fotografija. Sviđa mi se i njena strast. Volim što voli da uči i istražuje. Baš se palim na njen blog.

Evo mog izbora…

Ovsene pločice sa ruzmarinom i crnim maslinama

Ovo su super krekeri. Sledeći put stavljam više maslina, i soli, i pravim duplu meru. Jedva sam par sačuvala za slikanje. Uz svašta idu, a možda najbolje uz naš jogurt. Više ne kupujem ovakve stvari, obično su skupe, nego ih sama pravim, što i vama preporučujem.

Topla čokolada

Verovali ili ne, ali ovo mi je prva topla čokolada koju sam napravila u životu. I po Zokinom receptu je super ispala. Eto zašto treba istraživati druge blogove.

Banana hleb sa kakaom

Napravila sam puno ovakvih slatkih hlebova, ali nikada mi nije palo na pamet da stavim kakao. To bitno menja stvari na bolje. Nisam stavila urme kao što je dato u originalnom receptu već sam stavila sos od jabuke. Hleb je bio dovoljno sladak ali i dosta sočan, što se meni posebno dopalo. I pikane sam stavila umesto oraha, ali to ne menja puno stvari. Sjajan hleb.

I na kraju da se zahvalim vernim blogerima i čitaocima, koji ipak imaju vremena da čitaju moj blog, i da vam svima poželim divnu Novu godinu! Samo vedro i veselo!

Vaša Ivana

Američka kuhinja, Dezerti, Kokteli, Party food, Pića, Predjelo, Riba

Predlozi za doček Nove godine (Cosmopolitan, Kanapei od dimljenog lososa, Pepermint puslice)

December 28, 2013 8 Comments

Kosmopoliten koktel, kanapei sa dimljenim lososom, puslice

Teško je poverovati ali već je kraj godine. Moram da priznam doček Nove godine za mene i dalje ima neko posebno značenje, iako sve manje kako godine prolaze. Kako da objasnim mojoj deci sa koliko radosti smo mi, deca komunizma, dočekivali Novu godinu, koliko smo željno iščekivali novogodišnji program, zajedno sa paketićima… kako da im kažem da kada smo mi bili deca jednostavno nije bilo Božića. Ovde je ta dugačka noć vezana za izlaske i vesele žurke, to nije porodičan događaj. Kao takvog treba ga i proslaviti, uz ukusne zalogajčiće hrane, maštovite poslastice i svečano piće. Samo opušteno. Slede tri moja predloga, a vi izaberite šta se vama najviše dopada.

Ps. Samo da znate imam ja recepte i za Rusku i Mimoza salatu🙂

Cosmopolitan koktel

Propustila sam vreme kad je ovaj koktel bio užasno popularan, a to beše negde krajem prošlog veka. Ipak, ovaj koktel je za mene i dalje neprevaziđen iz mnogo razloga: mnogo volim limetu, sok od brusnice i volim to što nije toliko sladak.

Ja pravim Cosmo po ovom receptu a vi ste slobodni da eksperimentišete sa količinama sastojaka.

Sastojci za 1 čašu:

60ml votke
15ml (1 velika kašika) triple sec, ili neki drugi liker od pomorandže
22ml (1 velika kašika + 1.5 kašičica) soka od brusnice
7-15ml (1.5 -3 kašičice) sveže isceđenog soka od limete
Korica pomorandže
Led

Za dekoraciju: obojeni šećer

Priprema:

Čaše za koktel navlažite vodom po obodu a onda stavite u obojeni šećer. Sačekajte da se šećer malo osuši. Ovo je samo ideja za svečaniji izgled koktela iako on originalno nema ovakvu dekoraciju.

Pripremite i izmerite sve sastojke. Šejker napunite ledom. U njega sipajte votku, liker od pomorandže, sok od brusnice, sok od limete i mućkajte oko 30 sekundi. Sipajte koktel u odgovarajuće čaše. Služite koktel uz koricu od pomorandže.

Kanapei od dimljenog lososa

Kad god sam pravila ove zalogajčiće sa dimljenim lososom uvek bi prvi planuli.

Ima par sastojaka koji uvek idu dobro uz dimljeni losos a to su: krem sir, krastavac, paradajz, luk, kapar i mirođija. Te stvari uvek možete da kombinujete sa njim.

Sastojci za kanapee sa slike, od donjeg ka gornjem sloju:

– Hleb, tanke kriške isecajte kružnim kalupom da bi dobili okrugle parčiće

– Krem sir, nanesite na hleb

– Krastavac, fino isecakan na tanke kolutove

– Zelena salata

– Komad dimljenog lososa

– Crevni luk, iseckan na rebra

– Par komada kapra

– Listić mirođije

– So i biber

Pepermint puslice

Kad sam videla ove puslice na naslovnoj strani magazina Bon Appetit znala sam da ću ih kad tad praviti. Doček Nove godine je idealna prilika za eksperimentisanje i meni su one idealne za tu priliku. Možete da stavljate i druge boje, ali meni je crvena najbolja. Isto i sa dodacima ukusa. Amerikanci su zimi ludi za ukusom peperminta, iskreno nemam ideju zašto, pa ništa nisam menjala dato u originalnom receptu.

Sastojci za oko 35-40 puslica:

3 velika belanca, ostavljena na sobnoj temperature nekoliko sati

Prstohvat soli

66g šećera u kristalu

60g šećera u prahu

1/8 kašičice pepermint ekstrakta

12 kapljica crvene boje za hranu

Priprema:

Zagrejte rernu na 95C (200F). Obložite dva pleha sa masnim papirom na kojima ćete puslice peći.

Mikserom mutite belanca zajedno sa prstohvatom soli na srednjoj brzini. Kad se stvori pena pojačajte brzinu i dodavajte šećer u kristalu, u tri navrata. Mutite smesu dok ne dobijete baš gust sneg. Spatulom umešajte šećer u prahu. Ne mešajte previše jer će sneg da se razredi.

Zatim ravnomerno rasporedite kapljice crvene boje po snegu od belanaca, ne mešajte ništa, nego smesu direktno stavite u dresir vrećicu sa oblim ili zvezdastim krajem. Istiskajte smesu po plehu.

Pecite puslice oko 2 i 1/2 sata, dok se ne osuše dobro. Čuvajte ih na suvom mestu.

I na kraju uživajte u šampanjcu.

Srećna Nova godina!

Ćuretina, Domaća kuhinja, Glavna jela, Meso

Podvarak sa dimljenim ćurećim batacima i suvim šljivama

December 26, 2013 16 Comments

I dalje tvrdim da je podvarak sa dimljenim svinjskim crevima najbolja moguća kombinacija, ali kad nema crevaca onda su i dimljeni ćureći bataci dobri.

Ovo je sad idealno vreme za ovakvo jelo. Napolju ciča zima, a u kući se širi miris podvarka. Ja često pravim ribanac ali sa kobasicama, pa ga još zapečam sa pastom… da, da, pasta i ribanac se super slažu (pogledajte recept ovde). I suve šljive su sjajne gde god da ih stavite.

Što se tiče ćurećih bataka to mi je jedno od omiljenijih komada mesa, jedino što ih ovde ne spremaju tako dobro kao kod nas, i uopšte tako je sa bilo kojim mesom. Priznajem ove zime me više interesuju pačiji bataci i dok in ne nabavim i ne napravim čuveni Pačiji konfit neću se smiriti.

I da, obavezno stavite lovorov list i crni biber u zrnu, bez toga nema dobrog podvarka.

Sastojci:

4 dimljena ćureća bataka

60g slanine, iseckane
1 crni luk, iseckan
2kg kiselog kupusa ribanca
2-3 lista lovorovog lista
1 kašičica crnog bibera u zrnu
1 šaka suvih šljiva

Priprema:

Ćureće batake oprati i staviti u šerpu sa hladnom vodom. Kuvati ih oko 30 minuta, zavisi koliko su bataci slani.

U šerpi ispržite iseckanu slaninu. Kad postane hrskava, dodajte joj luk. Posle 2 minuta prženja dodajte ribanac koji ste malo ocedili. Tečnost je neophodna da ne bi kupus zagoreo tokom prženja. Dodajte kupusu crni biber u zrnu i lovorov list i poklopite šerpu. Povremeno mešajte kupus da ne bi zagoreo, dodajte mu vodu ako je neophodno. Kuvajte kupus oko 30 minuta na srednje jakoj temperaturi.

U međuvremenu zagrejte rernu na 205C (400F).

Kad su meso i kupus skuvani, stavite ih u neki zemljani sud, dutch oven ili sličnu posudu i pecite oko 50 minuta, najpre poklopljeno poklopcem ili folijom, a onda otvorite da se lepo zapeče.

Služite jelo uz crno vino ili pivo i prepečen hleb. Uživajte!

« Previous 1 … 50 51 52 53 54 … 67 Next »