Vino za početnike, I deo

September 22, 2014 20 Comments

Ovaj članak nije jedan od onih koji će vam pričati o slavi, istoriji, proizvodnji i ostalim stvarima koje ćete naći u više manje svim pisanijima o ovom piću, već mi je ideja da vas ohrabrim da se upustite u konzumaciju i istraživanje vina bez ikakvog straha i kompleksa.

Ogromna ponuda raznih vrsta i brendova vina može da bude veoma zbunjujuća. Takođe, priča o količini tanina, bukeu, geografskom poreklu, berbi toj i toj, i još puno drugih detalja čine da se običan laik ne snalazi lako u svemu tome. Ipak, imajte na umu da je najvažnije da uživate u vinu, i to treba da vam bude glavna ideja vodilja, čak i ako ne znate suvu teoriju o ovom piću.

Pre par godina profesor sa fakulteta mog muža pozove nas i ostatak klase na degustaciju vina. Događaj je bio izuzetno organizovan. Ne treba da pominjem de je profesor bio veliki poznavalac ovog pića i ponosni vlasnik impresivne kolekcije vina u podrumu. Pored jako mnogo sireva, voća i hlepčića, koji se obično serviraju uz degustaciju vina, na jednom stolu nas je čekalo šest vrsta vina, sve boce obavijene aluminijumskom folijom, da se ne vide etikete, i označene brojevima. Svi učesnici su dobili upitnike gde je trebalo da ocene maskirana vina i da ga ih povežu sa datim opisima arome i mirisa. Na kraju su javno objavljeni rezultati. Ja sam imala samo jedan tačan odgovor i nekako mi nije bilo svejedno. Za to krivim drugi krug degustacije gde mi se sve pomešalo, ali da ne preterujem i nisam bila neki poznavalac vina. Uglavnom, taj događaj je bio neka vrsta prekretnice u mom interesovanju za vina.

Na pomenutoj degustaciji krajnji rezultat je bio sledeći – studenti su ubedljivo izglasali kao najbolje vino ono koje je bilo najjeftinije. To može da znači dve stvari: cena ne mora da govori o kvalitetu, ali i isto tako moguće je da učesnici nisu imali dovoljno razvijen i instančan ukus da prepoznaju najkvalitetnije vino. I to je upravo poenta mog članka. Nemojte odmah da se obeshrabrite misleći da vam treba puno para i puno teorijske potkovanosti da bi našli odlično vino. Ono što vam treba je, slično uživanju u klasičnoj muzici i mnogim drugim dobrim stvarima, praksa i razvijanje osećaja da prepoznate lepo i kvalitetno vino.

Kako da uđete u svet vina

Moja savet je da počnete istraživanje tako što ćete kupovati vino u specijalizovanim prodavnicama. U običnim supermarketima teško da ćete naći dobro vino, jer su ona pravljena za masovno tržište, gde cena a ne kvalitet igra ključnu ulogu. U prodavnicama vina ćete često naći dobro obučene prodavce koji se veoma razumeju u vina i oni će vam pomoći da nađete odgovarajuću vrstu. Takođe, te prodavnice često imaju specijalnu ponudu vina koja nisu skupa ali su dobra.

Nabavite vodič ili enciklopediju o vinu iz koga možete da dobijete puno korisnih informacija. Ovo je moj izvor: The Sotheby’s Wine Encyclopedia, DK.

Restorani su takođe dobar izvor za otkrivanje dobrih vina. Kada mi se neko vino u restoranu posebno dopadne, a zaboravila sam mu ime, obično idem na vebsajt restorana da se podsetim. Tako sam pronašla neka od svojih omiljenih vina.

Na internetu ćete takođe naći mnoštvo foruma sa komentarima dobrih poznavalaca o kvalitetu pojedinih vina i njihovom uparivanju sa hranom.

U svom istraživanju vina možete da se fokusirate na regiju (dolina Napa i Sonoma u Kaliforniji i upšte vina sa Zapadne američke obale su oblast mog interesovanja), ili vrste vina (Merlo, Rizling, Roze, Malbek, itd). Za one koji se odluče za Pinot noir postoji jedan mnogo dobar igrani film posvećen toj vrsti vina – Stranputice (Sideways).

Dobar način da zapamtite i ocenite vina koje ste konzumirali jeste da čuvate pampure, na koje možete da dopišete podatke o vinu ili iscrtate onoliko zvezdica koliko mislite da to vino vredi (na primer, na skali od jedan do pet). Ipak, sva vina nemaju tu vrstu čepova tako da možete da koristite i tabele u ekselu (znam da suludo zvuči, ali ja sam ih imala) i da tu zabeležite utiske o vinu koje ste probali.

Crno ili belo vino

Neki ljudi se odlučuju prema dobu godine. Belo i roze leti, crno zimi. Inače, belo vino se služi hladno, crno na sobnoj temperaturi. Pri odabiru vina trebalo bi da se pre svega rukovodite jelom koje konzumirate. O uparivanju vina sa hranom saznajte više ovde.

Kvalitet vina može da varira od berbe do berbe. Sušna ili vlažna leta mogu puno da utiču na ukus vina, zato je godina proizvodnje tako važna. Uz to, mnogim vinima se kvalitet poboljšava sa godinama provedenim u pordrumu.

Vina uglavnom dobijaju ime po vrsti grožđa od koga se prave, mada ima i vina koja su mešavina više sorti. Najpopularnije vrste vina u Americi su: crna, Kaberne sovinjon, Merlo, Pinot noir, Širaz, Zinfandel i bela, Sovinjon blan, Šardone, Pino Griđio (Gri), Rizling, itd. O njima ima puno toga da se priča, pre svega o njihovom uparivanju sa hranom, ali to traži već neku drugu i dužu priču a ja bih da se zadržim na jednostavnim savetima kako da otkrijete dobra vina.

Još par korisnih saveta

Kad ste u restoranu nemojte da vas zbuni taj famozni ritual serviranja vina, sve je u stvari jako jednostavno. Onome ko naručuje konobar donosi flašu vina, najpre je pokaže gostima, zatim otvori. Onda sipa malo vina u čašu, i naručilac ga omiriše i proba tj. testira da li mu se dopada. Bez problema možete da odbijete vino ako vam se ne sviđa, nemojte da vam bude glupo, jer ionako vam restoran naplaćuje dosta za to zadovoljstvo.

Moj savet vam je takođe da nikad ne kupujete vino sa nekim provokativnim imenom. Proizvođači često lukavo pokušavaju da primame kupce nekim neobičnim nazivom ala Vesele žene i slično… suvišno je reći da su obično fokusirani na žensku populaciju. Jedino dobro vino koje sam probala sa takvim nazivom jeste bilo Menage a trois (Ljubavni trougao) i nijedno više.

Nekada je tek par zemalja bilo poznato po prozvodnji vina, ali sada izgleda kao da se skoro svuda prave. Francuska je i dalje na vodećem mestu, zatim Italija (mada ta vina nisu baš kontrolisana i sistematizovana kao ona francuska), SAD, Španija, Nemačka. Danas sve više vina dolazi iz Južne Amerike, ali i iz Australije i Novog Zelanda. Meni su omiljena vina iz Kalifornije, voćkasta i pune arome, ali volim da probam i razna druga.

Nažalost moje poznavanje domaćih srpskih vina je jako limitirano. Uglavnom sam probala ona za široku potrošnju, jer sam počela ozbiljnije da se interesujem za vino tek kada sam došla u Ameriku. Znam da postoji dosta novih malih vinarija, i živo me zanima kakva vina proizvode. Ukoliko imate neka omiljena domaća vina obavezno me obavestite, sa zadovoljstvom ću ih probati sledeći put kad dođem.

Ukoliko se upustite u ovo istraživanje, evo kako će se razvijati vaša sposobnost raspoznavanja i ocene vina: najpre ćete moći da utvrdite da li je vino slatko ili suvo. Zatim ćete početi da primećujete da su neka vina jača a neka slabija, i to zahvaljujući njihovoj aromi i mirisu. Posle ćete primećivati razlike u boji, viskozitetu i transparentnosti. Onda ćete moći da pogodite kojoj vrsti vino pripada. Zatim slede finese kao utvrđivanje mesta porekla, osećaj da je ukus posebno voćkast ili začinjen, da li se oseća na pečurke u šumi posle kiše… i znate već te neobične opise na etiketama. Ono najvažnije je – moći ćete da prepoznate i uživate u dobrom vinu.

Članak je objavljen u časopisu Mezze.

Bliskoistočna kuhinja, Hleb i peciva, Leblebije, Prilog, Tikvice, Vegeterijanska, Začini, Začinsko bilje

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za’atar-om

September 16, 2014 12 Comments

Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovog puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj apsolutni favorit je libanska M’saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus-kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je veoma komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za’atar.

I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane “tukle”, uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja… došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći “talas”. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.

M’saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama

Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M’saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana.

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.

Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja

2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca

3-4 čena belog luka, sitno iseckana

1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)

1 konzerva (450g) leblebija

1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)

1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza

So i biber

1/2 kašičice cimeta u prahu

Malo iseckanog peršuna

Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 – 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne.

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.

Za’atar

Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.

Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.

Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate.

Za’atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.

Libanski tanki hleb sa za’atar-om

Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.

Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom

2 kašičice soli

4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje

240ml vode

Za serviranje:

Za’atar sa maslinovim uljem

Iseckane masline

Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za’atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.

Bliskoistočna kuhinja, Dipovi, Glavna jela, Jagnjetina, Plavi patlidžan

Volim bliskoistočnu kuhinju (Pečeni jagnjeći kotleti, baba ganuš, dip od tahinija i sos od jogurta)

September 8, 2014 16 Comments

Kad pomislim na bliskoistočnu kuhinju u mislima su mi sledeće stvari: humus, labneh (vrsta sira), baba ganuš, jagnjetina, tahini (pasta od susama), kebabi, šavarma (giros), nar, plavi patlidžan, susam, pita hleb, bulgar, cimet, meze, sumak, zatar, tabuli salata, kibeh, turska kafa sa kardamonom, razne pitice sa korama, falafel, kus-kus, maslinovo ulje, dolma, leblebije, smokve, pistaći… leto i omiljeni libanski restoran Lebanese taverna u Baltimoru.

Svi znaju da je bliskoistočna kuhinja veoma zdrava, bogata je povrćem i začinima, i u njenom spravljanju se dosta koristi maslinovo ulje. Nastala je na Levantu, istočnom Mediteranu, i prožeta je raznim uticajima, kako i ne bi zbog duge i burne istorije. Na kraju, i naša kuhinja, posebno ona sa juga, ima elemente bliskoistočne kuhinje. Iskreno, ne znam da li se više obradujem kad ugledam prodavnicu bliskoistočne ili istočnoevropske hrane. I shvatam da je glavni razlog tome miks obe kuhinje u našoj kuhiji. Dok neki ljudi mere kvalitet nečije kuhinje po originalnosti, to je naše jelo, mi smo ga izmislili, ili kad krene ono, pravi recept je iz mog sela, od čega se u trenutku smorim, ja, baš suprotno, veoma cenim našu kuhinju zbog toliko različitih uticaja, u kojem pomenute dve dominiraju. Da ne budemo iskreni ta južnjačka hrana je miks i turskih, i grčkih i bliskoistočnih uticaja, a sve tri kuhinje se međusobno prožimaju.

Jagnjeći kebabi, ražnjići. Recept pogledajte ovde.

Prvi bliskoistočni restoran u kojem sam bila je čuveni libanski restoran Biblos na Vračaru, ne znam da li još uvek postoji. Bio je super u početku jer su služili bogato meze po veoma pristupačnoj ceni. Ukoliko sam dobro procenila, moj muž misli da nisam, libanski restorani su najpopularniji nosioci te bliskoistočne hrane, mada ima ih raznih, ali oni su najprepoznatljiviji, bar ovde u Americi.

I evo ga moj izbor iz bliskoistočne kuhinje, koji sam sastavila prema tome šta najviše volim da pravim.

Pečeni jagnjeći kotleti

Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljeno meso. Pored ražnjića jagnjetinu volim da pravim i na ovaj način. Način pečenja, koji je opisan u receptu, možete da koristite i za druga mesa. Meni je to najbolji metod za pravljenje jagnjećih kotleta kao i bifteka.

Sastojci za pečenu jagnjetinu za 2 osobe:

4 jagnjeća kotleta srednje veličine

2 kašičice krupne soli

½ kašičice krupno mlevenog crnog bibera

2 kašike maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

1 grančica svežeg ruzmarina, iseckanog

1 kašika timijana (aromatičnija vrsta majčine dušice)

Priprema:

Izvadite kotlete iz frižidera i papirnatim ubrusom ih prosušite. Zatim utrljajte u meso so i biber.

Napravite marinadu od maslinovog ulja, ruzmarina, timijana i belog luka. U veću Ziploc plastičnu kesu stavite marinadu i meso, zatvorite je, i promućkajte. Stavite kesu u frižider i tamo neka odstoji 1 sat.

Zagrejte rernu na 205C (400F). Izvadite kotlete iz frižidera na pola sata pred pečenje, da se malo zagreju. Zagrejte najbolje tučani tiganj na jakoj vatri. Zatim stavite kotlete na njih da se prže, na svakoj strani po 3-4 minuta, da pobraone. Onda ih prebacite u zagrejanu rernu da se peku 10-15 minuta, zavisi kakvo meso volite. Najbolje je da nekim oštrim i tankim predmetom ubodete meso i ako počne da izlazi crvena tečnost znači da još nije dobro pečeno. Kad je pečenje gotovo, pokrijte tiganj u kome se meso peklo alumijumskom folijom, i ostavite da se sokovi u njemu lepo rasporede, oko 6-7 minuta. Meso služite odmah uz predhodno napravljen baba ganuš, bulgur (ja ga zovem bulgar) ili kus kus.

Baba ganuš

Baba ganuš je veoma popularan bliskoistočni namaz i odlično ide uz jagnjetinu, ili sa pita hlebom. Iskreno, malo mi je čudno što se nikada nije našao na ovom blogu jer ga veoma često spremam.

Sastojci za baba ganuš za 4-6 osoba:

Sledi recept za neku osnovnu varijantu baba ganuša, ali ja stalno eksperimentišem sa njim, nekada stavim u njega ajvar ili pečenu slatku papriku, skoro sam počela da mu dodajem jogurt, ali prvom prilikom ću da mu dodam obično sirće jer uvek osećam da mu fali kiselina koju tahini pasta neutrališe.

1 veliki plavi patlidžan

1-2 manja čena belog luka, sitno iseckana

1-2 kašike tahinija, paste od susama

2 kašike limunovog soka

1-2 kašike sirćeta

So i biber po ukusu
1 kašika iseckane sveže nane
1 kašika sveže iseckanog peršuna
Malo maslinovog ulja

*Verzija persijskog baba ganuša (dodati):

3 kašike seckanih oraha
3-4 kašike grčkog jogurta

Malo svežeg francuskog ili običnog peršuna za dekoraciju

*To je moje tumačenje nečeg što sam probala u jednom iranskom restoranu.

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Izbockajze patlidža viljuškom i stavite ga na pleh, na gornju pregradu rerne, i pecite ga sve dok skroz ne omekša, oko 45 minuta. Izvadite ga iz rerne i ostavite da se malo ohladi.

Skinite koru sa ohlađenog patlidžana kao i seme, i onda ga iseckajte. Stavite ga u neku posudu, zajedno sa belim lukom, tahinijem, sokom od limuna, sirćetom i štapnim blederom ga ispasirajte. Dodajte so i biber prema ukusu, i ukoliko ima potrebe dodajte još soka od limuna. Umešajte malo maslinovog ulja i pospite iseckanim peršunom i nanom.

Ukoliko želite persijsku verziju ručno umešajte grčki jogurt i orahe i pospite baba ganuš iseckanim peršunom.

Sos od jogurta sa belim lukom i začinskim biljem

Ovo je moja verzija Tzatziki sosa. U jedan izrendan i oceđen krastavac dadajte grčkog ili običnog jogurta (u tom slučaju dodajte i malo pavlake), limunov sok, iseckan čen belog luka, iseckano začinsko bilje (to mogu biti vlašac, nana, matičnjak, origano, mirođija), so i biber. Sve dobro promešajte i služite uz falafel ili jagnjetinu.

Tahini dip sa belim lukom i paradajzom

Tahini pastu pomešajte sa sitno iseckanim belim lukom, možete da dodate i malo crnog luka, zatim mu dodajte dosta limunovog soka, i jogurt, dodajte mu so i biber. Odozgo stavite sitno iseckan paradajz i iseckan vlašac ili origano, svež ili suv.

Dip je najbolje da služite uz falafel, pita hleb ili sveže iseckano povrće.

I za kraj evo par slika iz mog omiljenog, već pomenutog restorana. Na prvoj je tanjir sa mezetom, to i najviše volim, a na drugoj su predivni hlebčići koje prave u restoranu.


Ovako izgleda tradicionalni tanjir mezetluka

U prvom redu s leva je Fatayer (pitice punjene mlevenom jagnjetinom, ili sirom i spanaćem), zatim tabuli (Tabullah), salata sa peršunom, paradajzom i bulgarom, i skroz desno je humus.

U srednjem redu su: falafel, dolma, sarmica od vinove loze, i baba ganuš.

U poslednjem redu je Kibbeh, pržene ćuftice od mlevene jagnjetine i pinjola, M’saka, sjajno varivo sa plavim patlidžanom, paradajzom i leblebijama, danas sam ga pravila, možda ga stavim na blog, i poslednji je moj omiljeni bliskoistočni sir Lebneh, nešto kao krem sir ali mnogo lakši i ukusniji.

Sa ovim se započinje ručak: hlebčići i maslinovo ulje sa mešavinom zatarom.

Kad donesu ove hlebčiće, naduvene i još vruće, ja se sva razgalim od lepote. Lepši su od klasičnog pita hleba, mislim da se prave od semolina brašna, tako su vazdušasti i divnog ukusa. Inače se obavezno služe uz meze.

Još recepata iz bliskoistočne kuhinje pogledajte ovde.

Američka kuhinja, Čokolada, Dezerti, Torte

Čokoladna torta Gusarski brod i početak škole

September 2, 2014 22 Comments

Kod nas je ovih dana sve u znaku velikog početka. Svako od nas u porodici ima neki svoj početak. Ćerka je krenula u školicu, sin je krenuo u školu, a ja konačo krećem u nove projekte i poslove zahvaljujući ponovo osvojenoj slobodi.

Ipak, danas ću da pišem o polasku u školu moga sina, i naravno o torti sa početne fotografije koju smo pravili za njegov peti rođendan, u junu. Elem, puno vas je pitalo za recept za tortu, pa konačno da ga stavim na blog.

Moj sin je dugo čekao na svoj peti rođendan, gotovo sva deca u njegovoj školici su napunila pet godina, samo ne i on. U tom nestrpljenju danima je crtao torte koje je želeo da mu napravim, i to čak do svog desetog rođendana, uglavnom sve su imale za temu gusare. Mi smo tu njegovu želju shvatili ozbiljno pa smo se oboje, muž i ja, potrudili da dobije baš posebnu tortu.

Peti rođendan je u Americi vrlo važan jer sa pet godina deca kreću zvanično u školu. To se zove kindergarten, i podseća na naše predškolsko, jedino što se ovde deca uče čitanju i osnovama matematike. Deca ostaju dugo u školi, od 8 do 15h, svaki dan, to je drugačije nego kod nas.

Moram da vam kažem još ovo… pre par dana pre nego što su krenuli u školu, a to je ovde bilo prošle nedelje, samo po pola dana, sutra kreće prava škola, meni se uvrtela u glavu pesma Sutra, sine, polaziš u školu, i danima me nije napuštala. Nađem ja tu pesmu na internetu i podelim je na Facebooku, više kao šalu, zajedno sa slikama moje dece koja kreću u školu. I zaboravih da prospem vodu za njima tog jutra:) Uglavnom, to veče, na večeri sa mojim američkim prijateljicama, razmenjujemo utiske vezane za početak škole, i one sve slušale tu pesmu na jutjubu i kažu mnogo im se sviđa. Ja im kažem da se kod nas ta pesma naručuje na radiju kad mali prvačići krenu u školu, na kantrisajdu, da je stara i da je nastala kada je pevačica imala samo 23 godine, što je pomalo bizarno. Pitale su me za reči, nisam baš mogla da ih se setim. Posle sam pažljivo odslušala pesmu i shvatila da je pesma skroz cool. Potpuno je pogodila trenutak.

Pošto nikada do tada nismo pravili torte sa ambicioznim oblicima malo smo se zabrinuli kako će to da ispadne, ali smo ipak imali sreće jer je mogao sin da nam traži da mu napravimo tortu sa temom ljudskog tela, bacila i rentgenskih snimaka, što su mu bile dugotrajne opsesije pre nego što se prebacio na gusare.

Moj muž, kako je sav precizan i sistematičan, počeo je rano da premerava i crta projekat gornje konstrukcije torte, kao i izvodljivost oblika. Crteži koji slede su njegovo delo. Ja sam bila zadužena za kore i fil, svu ostalu dekoraciju je muž preuzeo na sebe. Naručio je bio čak jestivi rice paper, tanak papir od pirinča, za jedra i crni ajsing za crtanje po njemu. Samo da vam kažem da je to nepotrebno jer za jedra i zastavice može da se koriste običan papir, kao i crni flomaster za crtanje, ionako to neće niko jesti. Ono što je dobro je to što znatno unapred možete da napravite konstrukciju i da je nakačite ne neki stiropor.

Samo da znate možete sa ovim korama i filom da napravite klasičnu okruglu tortu (prečnika 23cm), samo prepolovite mere. Ja inače stavljam manje šećera u slatkiše koje pravim, pa ako mislite da vam nije dovoljno slatko a vi dodajte još šećera. Perece su bile hit, jer one stvarno dobro idu uz čokoladu. O čokoladnim dukatima da ne govorim. Deca su zaista bila oduševljena tortom, uključujući moga sina, tako da je sav trud vredeo.

Torta Gusarski brod

Za dekoraciju vam treba:

4 drvena ili plastična štapa koja će da nose jarbole

2 komada malo debljeg papira trapezoidnog oblika

Male trouglaste zastavice od papira, po jedna za svako slovo, lepak

Konopac od jute za vezivanje jedra i zastavice

Crni flomaster za crtanje i pisanje

Perece, veća kesa, one za ogradu muž je dole zasecao skalpelom

Čokoladni zlatnici

Sastojci za duplu koru:

440g brašna
130g kakao praha
1 kašika praška za pecivo
1 kašika soda bikarbone
2 kašičice soli
4 jaja
500g šećera
475ml mleka
230ml ulja
1 kašika ekstrakta vanile
475ml vrele vode

Pravougaoni pleh za pečenje dimenzija 30x20cm, obložen papirom za pečenje

Priprema i pečenje kore:

Zagrejte rernu na 175C (350F). U velikoj vangli stavite prosejano brašno i kakao, zatim prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so, i sve dobro promešajte.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer, dodajte tome ekstrakt vanile, mleko i ulje, pa miks sa brašnom. Na kraju stavite vrelu vodu. Dobićete retko testo. Oko 2/3 od toga stavite u pripremljeni pleh da se peče, tako ćete dobiti deblju koru, a 1/3 sačuvajte za tanju koru.

Pecite koru na srednjoj pregradi oko 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se ubode u testo. Ispečenu koru ostavite par minuta u plehu, a zatim je prebacite na rešetku da se hladi.

Zatim stavite drugu koru da se peče, znatno kraće od prve, oko 20 minuta. Zatim kad je pečena stavite je da se hladi.

Sastojci za fil (preuzet iz recepta za tortu Kraljica od Sabe):

300g tamne čokolade (60% kakaa)
320g putera
3 – 4 kašike ruma (kakva je to gusarska torta bez ruma!)

Priprema fila:

Čokoladu otopite na pari zajedno sa rumom. Dodajte joj iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.

Oblikovanje i filovanje torte

Kad se kore dobro ohlade deblju isecite kao na slici, da dobije špic broda, a zatim je isecite na dva dela horizontalno.

Drugu, tanju koru, isecite uzdužno na tri jednaka dela kao na slici ispod.

Najpre filujte deblju koru a zatim dodavajte na nju delove druge, tanje kore, kao na slici ispod. Koristite fil da “zalepite” sve delove. Ostaće vam i malo viška, što nije loše da popravite neke oštećene delove, ukoliko ih ima.

Zatim fil stavite preko cele površine broda.

Kada ste završili sa filovanjem poređajte perece kao delove ograde ili prozore na brodu. Pokrijte tortu velikom aluminijumskom folijom uz pomoć čačkalica, da se ne ošteti fil, i stavite u frižider, najbolje da prenoći.

Sutradan pre služenja samo nataknite gornju konstrukciju sa jarbolima i zastavicama na tortu. Mi smo postavili svećice na bočni deo broda, da simuliraju topove.

Pošto znam da su ljudi uvek u potrazi za jeftinom i efektnom animacijom i dekoracijom na dečijim rođendanima evo par ideja koje mogu da vam se nađu.

Girlande sa zastavicama, uvek super izgledaju, napolju ili unutra, a lako se prave.

Mašina za pravljenje balončića, obavezno mora da stoji na nečemu visokom ili se gubi efekat.

Prskalica, povezana sa crevom za vodu, je izgleda veoma popularna kod dece.

Figurice dinosaurusa ili morskih stvorenja zarobljenih u ledu koje deca oslobađaju drvenim čekićima i prskalicama.

I pinjata, klasika, ali uvek popularna među decom.

Za još ideja za rođendanske torte kliknite ovde.

Branč, Glavna jela, Italijanska kuhinja, Jelo za 30 minuta, Rikota, Tikvice

Fritata, jelo od ostataka hrane iz frižidera i špajza

August 24, 2014 7 Comments

Znate ono kad nemate vremena, kada vam je frižider skoro prazan sa nešto malo ostataka hrane, isto važi i za špajz, a baš ste gladni kao i ukućani. Šta da pravim za ručak, zakukaćete u sebi, ili naglas. Fritatu, bejbe, fritatu!

Sigurna sam da svako ima neku brzu kombinaciju sa ostacima hrane, ali meni je ovo omiljena. I uvek uz veliku slast je jedem zato što sadrži svašta, obično je puna raznih boja, i uvek sebi na kraju čestitam kakav sam super ručak napravila ni od čega. Sa zadovoljstvom kostatujem da je moja porodica prehranjena i namirena za još jedan dan, uz minimalan napor u kuhinji. Ipak, da se ne lažemo, meni bilo kakva aktivnost u kuhinji, osim pranja sudova, ne predstavlja ama baš nikakav problem.

Fritata dosta podseća na klasičan omlet, jedino što se sastojci mešaju sa umućenim jajima pa onda peku, i na kraju se zapeku u rerni. Može da se služi u tiganju, ili se prevrne na veći tanjir.

Dole ću vam dati dva recepta, mada je teško biti striktan što se tiče mera i sastojaka za ovo jelo, u njega stavljate šta stignete, ostatke hrane iz frižidera i špajza kojima nije prošao rok trajanja. Evo par ideja koje namernice da koristite da bi dobili ukusnu i hranljivu fritatu:

– jaja (to je obavezan deo)

– povrće: blitva, spanać, mladi i crni luk, tikvice, paradajz, paprika, špargle, praziluk, krompir, brokoli

– sir: kačkavalj, parmezan, rikota, mocarela, Feta ili naš beli sir

– meso: slaninica, šunka, suvo meso, kobasice

– začini: vlašac, origano, majčina dušica, peršun

U fritatu se često stavljaju i ostaci od testenine, nama obično ona nikad ne preostane.

Fritata sa Rikota sirom i vlašcem

Sastojci za 4 osoba:

1 kašika ulja

8 krupnih jaja

1/2 šake iseckanog svežeg vlašca

So i biber

1 šolja Rikota sira (recept za domaći Rikota sir vidite ovde)

1/2 šake čeri paradajza, prepolovljenog

Za pravljenje fritate najbolje da koristite tučani tiganj, kao na slici. Nemojte da koristite sudove sa drškom neotporne na toplotu rerne!

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Umutite jaja dobro. Dodajte im iseckan svež vlašac, so i biber. Za to vreme zagrejte ulje u tučanom tiganju, na srednje jakoj vatri, a potom mu dodajte smesu sa jajima. Posle 1 minuta rasporedite Rikota sir po jajima, i pecite još 1-2 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja. Rasporedite čeri paradajz po jajima, i zatim tiganj prebacite u rernu. Pecite oko 12-15 minuta dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Fritatu služite u tiganju ili je prevrnite na tanjir.

Fritata sa lukom, slaninom i blitvom

Najčešće pravim ovakvu fritatu zato što uvek imam sveže blitve u bašti, a to ume da potraje mesecima. Jako sličan recept možete da nađete ovde, i da vidite kako dobro izgleda blitva iz moje bašte:)

Sastojci za 4-5 osoba:

2-3 režnja slaninice, sitno iseckane

1 veći crni luk, iseckan na rebarca

1 kašika maslinovog ulja

10 krupnih jaja

1 veza blitve, iseckane na deblje rezance

So i biber

3/4 šolje izrendanog Parmezana, Pekorina ili Mančego sira

Priprema:

Zagrejte rernu na 205C (400F).

Zagrejte tučani tiganj, na srednje jakoj vatri, dodajte mu ulje i na njemu propržite slaninicu, dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i pržite ga dok ne postane staklast. Za to vreme umutite dobro jaja. Dodajte im iseckanu blitvu, izrendan sir, so i biber. Sve dobro promešajte. Dodajte smesu sa jajima isprženoj slanini i luku. Pržite fritatu u tiganju 2-3 minuta, taman dok se stvori ivica od ispečenih jaja, a zatim pecite u rerni oko 20 minuta, dok središnji deo fritate ne bude dovoljno čvrst tj. pečen.

Kad je fritata pečena, prevrnite je na veći tanjir, isecite na četvrtine i služite. Blitva isečena na trake daće lep presek fritati, koji se nažalost ne vidi na slikama.

Domaća kuhinja, Glavna jela, Govedina, Paradajz, Plavi patlidžan, Tikvice

Đuveč iz Patinog kuvara

August 19, 2014 8 Comments

Spasenija Pata Marković za ovaj đuveč kaže: Kod nas je đuveč jedno od najboljih jela među letnjim jelima. I sa razlogom je jedno od najomiljenijih jela, u njemu je, tako reći, sve što u nas ima od namernica. A dobro načinjen, on predstavlja jednu savršenu celinu svega toga.

Pata je inače vrlo škrta na rečima u svojim receptima, retko im doda još nešto osim nabrajanja sastojaka i načine pripreme jela. Izgleda da ju je ovaj đuveč posebno inspirisao. I mene je ovaj recept naterao da se vratim mojim beleškama vezanim za njen kuvar i završim “triologiju” o njemu. Ako niste do sada čitali o Velikom narodnom kuvaru na mom blogu onda članak pronađite ovde.

Nešto nisam bila najbolje prošle nedelje, trebala mi je nekakva terapija, nešto što će da odagna tužne misli, nešto što će da me inspiriše, natera da se pokrenem. Kao što to ovek biva kuvanje se pokazalo kao vrlo delotvoren lek. Ali, nisam ja pravila bilo šta, nego đuveč, iz Patinog kuvara. Samo dok pokupujete potrebne namernice potreban vam je priličan angažman, recimo nije baš lako naći okru iliti bamije, a da rastumačite Patin recept i sastojke u njemu svedete na realnu i razumnu meru traži takođe dosta vremena. Istina, nije mi prvi put da koristim ovaj recept ali više se ne sećam kako je đuveč ranije ispadao, verovatno nisam imala sve sastojke.

Još nešto mi je bilo na umu. Ovo jelo kao što Pata sama kaže predstavlja leto na svom vrhuncu, slavljenje svega onog što nam pristiže u to doba godine. I zaista dok sam pravila ovo jelo uživala sam u bojama i mirisima povrća i začinskog bilja koje se nagomilalo na mom radnom stolu. Da, đuveč je pravo jelo koje slavi leto.

U Patinom kuvaru su date prilično velike količine sastojaka, i to za ručak za samo pet osoba. Jednostavno to je nemoguće. Pogledajte sastojke koje sam ja navela pa vi količinu odredite prema sebi tj. sudu u kome će se đuveč peći. Moj dutch oven je bio pun i sigurna sam da đuveč u njemu je mogao da nahrani bar osmoro ljudi. Jedino nisam uspela da nađem kelerabu, sve ostalo sam uspela da nabavim. I umesto svežeg paradajza sam koristila onaj iz konzerve, iseckanog u soku, bilo mi je tako lakše. Mislim da je jedna šolja pirinča na toliku količinu povrća mala, pa sam ja ipak stavila jednu i po. Kao što svi znate temperature za pečenje u rerni u Patinim receptima ne postoje, pa sam je ja odredila po osećaju. To nas dovodi do dužine pečenja… u receptu je navedeno da se đuveč peče 4-5 sati, što je nepotrebno. Ja sam pekla 3 sata i meso je super ispalo, ali zato je pirinač bio raskuvan što mi je prilično smetalo u ovom jelu. Osim pirinča sve ostalo je bilo veoma dobro i ukusno. I ono što je super ništa vam drugo ne treba uz ovo jelo osim čaše vina.

Sastojci:

2 (1.6kg) velike konzerve iseckanog paradajza u soku ili 2kg iseckanog svežeg paradajza

1 velika glavica crnog luka

2 manje tikvice, iseckane

1 srednji patlidžan, iseckan

1 velika paprika babura, iseckana

150g boranije, isecakane

200g kupusa, tanko iseckanog

350g bamija, bamlji ili okre, iseckane na kolutove (mogu sveže ili zamrznute)

1 šaka peršuna, iseckanog

1/2 šake majčine dušice, iseckane, opciono (nema je u originalnom receptu ali ja mislim da svakako treba da se nađe u njemu)

1 šolja maslinovog ulja

So i crni biber

1kg goveđeg mesa, iseckanog na manje komade (umesto njega možete da koristie jagnjeće, svinjsko ili pileće)

Ukoliko želite vegeterijansku varijantu umesto mesa stavite još jednu šolju pirinča.

1 1/2 šolja pirinča

1-2 šolje vode

Priprema:

Ovo je jednostavno jelo za pripremu. Najviše vremena će vam uzeti seckanje povrća. Najpre iseckajte paradajz i ostavite ga sa strane.

Ostalo povrće iseckajte na manje komade i zajedno sa iseckanim peršunom i majčinom dušicom pomešajte sa 2/3 šolje maslinovog ulja, i tome dodajte so i mleveni crni biber.

Meso iseckano na manje komade posolite i pobiberite takođe.

Stavite rernu da se greje na 205C (400F).

Posudu u kojoj pečete đuveč nauljite iznutra pa počnite da ređate sledeće slojeve:

– pri dnu stavite trećinu ukupne količine paradajza (posolite ga)

– poređajte trećinu miksa sa povrćem

– sloj sa mesom, ako nije masno pospite ga sa 2-3 kašike maslinovog ulja

– ponovo stavite trećina paradajza (posolite ga)

– sloj miksa sa povrćem

– 1 šolja pirinča

– sloj miksa sa povrćem

– 1/2 šolja pirinča (opciono)

– ostatak paradajza (posolite ga i pobiberite)

– sve to preliti sa jednom čašom vode

Poklopite sud poklopcem, ili debljom folijom. Stavite u zagrejanu rernu da se peče 30 minta na 205C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite najduže još 2 1/2 sata. Poslednjih 20 minuta sklonite poklopac, neka se đuveč odozgo zapeče.

Američka kuhinja, Party food, Salate, Zdravo

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom, i crtica iz mog detinjstva

August 11, 2014 2 Comments

Volim lubenice. Doduše samo one zrele, sočne i slatke. Upravo sam pojela jednu takvu. Komentarišimo muž i ja kako je nekako bezveze kad su sve lubenice seedless, bez semenki, i pokušavamo da objasnimo deci kako izgledaju one sa semenkama, i kako smo mi kada smo bili mali morali da ih sklanjamo dok se ne bi umorili i onda ih jeli sve zajedno. I da, nije bilo sečenje lubenice na manje komade, nego bismo uzeli cele kriške. Ah, to su bili dani! Rekla sam sebi, toliko puta, da neću upoređivati moje i detinjstvo moje dece, i uvek favorizovati ono prvo. To su i moji roditelji radili, i verovatno njihovi roditelji… i uvek je u prošlosti bilo bolje nego danas.

Moram da priznam da često razmišljam o mom detinjstvu, i prosto se čudim kako je toliko drugačije nego ono koje žive moja deca. Doduše nije prošlo malo godina od tada, a i živim u drugoj zemlji.

Uvek kada pomislim na lubenicu odmah vidim sledeći prizor: niz sokak se spušta braon Reno 4, u njemu tata i mama, vraćaju se sa posla. Leto je, negde u drugoj polovini 80-tih prošlog veka. I dalje je veoma toplo pošto su mama i tata kod kuće pre 16h, prednosti socijalističkog radnog vremena. Vade se kese sa stvarima iz prodavnice, i u zadnjem delu kola čuči velika lubenica, obično duguljasta.

Svi krećemo ka kući da ručamo, a lubenica završava u frižideru. Posle ručka, umorni roditelji imaju dremku, tata leži na trosedu, mama na dvosedu, i spavaju uz obavezno upaljen televizor. Taj aranžman mi ni dan danas nije jasan, ostao je ovekovečen na jednom od mojih crteža. Pravilo je da se roditelji nikad ne uznemiravaju tokom spavanja, pa mi deca odlazimo u dvorište da se igramo.

Brat i ja pokušavamo da ubijemo dosadno letnje popodne. Postoje dve stvari koje obično igramo – fudbal ili tenis. Iako sam starija od njega uvek me pobeđuje u fudbalu. Više se ne sećam kakva sam bila u tenisu. Znam da smo ga sa posebnim žarom igrali svaki put posle nastupa Monike Seleš, i dalje imam nesmanjenu strast prema tom sportu.

Utom bi tata izneo lubenicu napolje i svi bi seli za sto da je jedemo. Sečenje lubenice je za mene uvek imalo posebnu magiju, i moram da priznam da to nikad nisam dobro savladala. Uzeli bi kriške lubenice, skidali nožem semenke, i sladili bi se njome dok nam je sok cureo niz bradu. Kako je uopšte moguće jesti lubenicu u kući? Tata je uvek ostavljao srce, središnji, najslađi deo, za nas decu. Druga kriška lubenice bi bila najviše što sam mogla da pojedem. Kore lubenica bi završile u travi i ja sam obično bila ta osoba koja je morala da ih skuplja.

Kao što rekoh, to su bili dani!

Salata od lubenice sa Feta sirom i nanom

Divna, osvežavajuća letnja, salata. Iako lubenicu najviše volim da jedem samu, nekada nije loše malo se poigrati sa sastojcima i dekoracijom. Kad probate ovu salatu konačno ćete shvatiti da lubenica jeste povrće, kako su nas uvek učili.

Na slici ispod možete videti koji sam kalup koristila sa isecanje lubenice, a vi ste slobodni da koristite neki drugi, po vašoj volji.

Sastojci:

Polovina srednje veličine ohlađene lubenice
Šaka listova sveže nane, iseckanih

½ šolje Feta sir (pravi grčki ili bugarski ovčiji sir, a ne ono što mi zovemo Feta), izmrvljen

Za preliv:

4 kašike devičanskog maslinovog ulja

2 kašike soka od limete (može i limuna)

Priprema:

Lubenicu isecite na polovinu, a nju na kriške jednake debljine. Izvadite pažljivo semenke, ako ih ima. Kalupom isecajte lubenicu. Iseckane komade lubenice prelijte prelivom, pospite Feta sirom i nanom.

Glavna jela, Italijanska kuhinja, Pasta

Špagete Karbonara (Spaghetti Carbonara)

August 4, 2014 7 Comments

Post koji upravo čitate je dokaz da se upornost uvek isplati. Jedna moja čitateljka, Sanja, više puta mi je sugerisala da joj napišem recept za Špagete karbonara, i evo, ja to upravo činim.

To je baš jednostavno jelo, začas se napravi, a opet može da vas dosta zasiti. Pored Špageta bolonjeze sigurno najpopularnija pasta kod nas. Iako je, kao što rekoh, vrlo jednostavno za pravljenje ima tu par forica koje morate da savladate.

Najpre, morate dobro da skuvate pastu, zatim da napravite dobar tajming kuvanje paste i spremanja sosa. Sos mora da bude kremast i jaja moraju da se dobro termički obrade.

Imam jednu anegdotu vezanu za pravljenje ovog jela. Jednom tako dok sam ga pravila, tek sam bila stavila slaninicu da se prži, miris počeo da se širi kućom, utom začuh snažan udarac vrata na spratu. Moja ćerka se probudila iz popodnevne dremke i dere se sa stepeništa, I smell something… it smells SLA-NI-NI-CA!

Špageti Karbonara (Spaghetti Carbonara)

Sastojci:

1 paket špageta
2 kašike maslinovog ulja
125g sitno iseckane slanine, najbolje pančete
4 manja čena belog luka, sitno iseckan
2 jajeta, umućena
80g sveže izrendanog parmezana + 20g za serviranje (ovaj na slici je pravljen sa Mančego sirom, a čini mi se da sam ovo jelo pravila i sa Pekorino sirom i da je bilo dobro)
So i sveže samleven crni biber
Pola šake iseckanog svežeg peršuna

Priprema:

Pripremite sve sastojke unapred, kao što rekoh tajming je veoma važan za pripremu ovog jela. Iseckajte beli luk, slaninu i peršun. Izrendajte sir i pomešajte ga sa umućenim jajima.

Najpre zagrejte vodu do ključanja, u njoj ćete skuvati pastu. Instrukcije za dobro skuvanu pastu pogledajte ovde. Prilikom kuvanja paste, pre nego što je procedite zahvatite pola šolje tečnosti u kojoj se kuvala.

Pet minuta pošto ste pastu stavili u ključalu vodu, zagrejte maslinovo ulje u većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckanu slaninu i pržite je par minuta dok se skoro sva mast iz nje se ne istopi. Pri kraju prženja pasta bi trebalo da je gotova. Procedite je, ali ne zaboravite da zadržite nešto tečnosti. Zatim slanini dodajte iseckani beli luk i pržite ga najduže 1 minut. Oceđenu pastu stavite u šerpu i mešajte sa sosem, i isključite vatru. Posle 2 minuta mešanja u pastu umešajte jaja sa sirom. Mešajte energično sve vreme dok špagete ne upiju jaja i sir. Ne bi trebalo da bude grudvica, a u isto vreme jaja su termički obrađena.

Dodajte tečnost u kojoj ste kuvali pastu da biste dobili kremastu teksturu, ne morate svu, samo onoliko koliko vama odgovara. Dodajte soli, morate da imate na umu da su špagete već dovoljno slane zbog slanine i sira, i puno mlevenog bibera, mislim da je to jako važno za ovo jelo.

Jelo služite odmah. Pospite ga sa preostalim sirom i iseckanim prešunom. Što se tiče vina meni Pino griđio najbolje leži uz ovo jelo iako ga često služe uz nešto kiselija crna vina.

Pogledajte ovde video kako da napravite autentične Špagete karbonara.

Jelo za 30 minuta, Morski plodovi, Predjelo, Školjke, Španska, Svinjetina

Dagnje i čorizo kobasice u paradajz sosu sa belim vinom

August 1, 2014 4 Comments

Popularno špansko jelo koje ujedinjuje meso sa morskim plodovima, svinjske kobasice i školjke.

Moja deca su na moru provalila školjke, u restoranu bi mi ceo tanjir ispraznili. Inače su užasno izbirljiva i imamo velikih problema sa njihovom ishranom. Pomislila sam da ih je sunce i more izgladnelo, da ne znaju šta ustvari jedu. Možda su im se svidele i zbog toga što smo ih skupljali na plaži. Ili, zato što misle da su dagnje dobre za mišiće, obe reči se isto izgovaraju na engleskom.

Kad smo se vratili sa mora primetili su školjke u prodavnici, i naravno, morala sam da ih kupim. Pošto dagnje i uopšte školjke nije nešto od čega ćete se zasititi, obično se služe za predjelo, setila sam se ovog poznatog jela Dagnje sa čorizo kobasicama… malo kobasica, malo školjki, i puno hleba, to je dovoljno za jedan ručak.

Uglavnom, deca su se “ubila” od dagnji, kobasice su već bile malo ljute. Nikako mi nije jasno kako neko ko je gadljiv na razne stvari obožava da jede školjke koje ne izgledaju baš prijatno na oko. Ne, ja nisam gadljiva na njih, naprotiv, ali nisam sigurna da ih druga deca vole.

Ovo jelo se brzo pravi, važno je samo da nabavite sveže dagnje. Što se tiče čorizo kobasica ne znam koliko ih je lako naći kod nas, i šta bi to bilo adekvatna zamena za njih. U pitanju su španske pikantne dimljene svinjske kobasice. Ako možete da nađete nešto slično onda ga koristite za jelo. Te kobasice daju sosu posebnu aromu.

Ukoliko želite da probate nešto slično, ali samo sa dagnjama, onda pogledajte ovde, recept za Dagnje u sosu od belog vina.

Sastojci:

1 1/2 kg dagnji (mušlji)

2 kašike maslinovog ulja

2 kašike putera

350g čorizo kobasica, iceckane na kolutove

3 manja komada ljutike (shellot), sito iseckane

3-4 čena belog luka, sitno iseckana

5 grančica majčine dušice

1 kašika mlevene slatke paprike

1 šaka čeri paradajza, prepolovljenih

1 šolja kuvanog paradajza

1 šolja suvog belog vina

So i biber

4 kašike svežeg vlašca, iseckanog

Prepečen hleb za služenje

Priprema:

Najpre očistite dagnje. Stavite ih pod jak mlaz hladne vode i onda sastružite nožem bilo koji višak na njima, uključujući “brkove”.

U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, zagrejte maslinovo ulje i puter. Stavite luk da se malo proprži, zatim dodajte iseckane kobasice. Kad one počnu da rumene dodajte iseckan beli luk, zatim paradajz, slatku papriku i majčinu dušicu. Sipajte paradajz sok i belo vino. Dodajte soli i crnog bibera prema ukusu, i iseckan vlašac. Posle par minuta kuvanja, dodajte očišćene dagnje. Poklopite šerpu poklopcem i kuvajte sve oko 5 minuta, tada će se dagnje lepo otvoriti.

Jelo služiti odmah uz prepečen hleb.

Važno: Što se tiče kupovine i čišćenja dagnji treba da znate par stvari. Kad ih kupujete pomirišite ih, ako onako funky mirišu to znači da nisu sveže. Nikako ne kupujte one oštećene. Kada ih čistite odbacite one koje su otvorene, a koje neće da se zatvore ni kad ih kucnete – to znači da nisu žive. Najbolje je da koristite dagnje isti dan kad ste ih kupili.

Američka kuhinja, Dezerti, Slatke pite, Trešnje, Višnje

Američka pita od višanja i trešanja (Cherry pie)

July 19, 2014 7 Comments

Tek što sam probala ovu pitu već sledećeg trenutka sam bila potpuno sigurna da je to jedna od najukusnijih stvari koje sam u životu probala. Prhkavo, valjda se tako kaže, testo sa izraženim ukusom putera, a fil nestvarno ukusan, smenjuju se sitnije i vrlo kisele višnje sa slatkim i mesnatim trešnjama. Ludilo!

Sama činjenica da je pita napravljena od višanja, voće koje je neverovatno teško naći u Americi, je bila dovoljna da se sa posebnim entuzijazmom bacim na pravljenje iste, i znala sam da će od nje biti nešto vrlo, vrlo, posebno.

Recept nije puno komplikovan, to je još jedna verzija osnovnog recepta za američke pite o kojem sam pisala ranije, čak sam se potrudila da vam napravim i slikokaz, i sadrži kratku listu sastojaka. Jedino što vam treba je vreme koje inače svaka američka pita traži. Vreme da se umesi kora, zatim da se ohladi u frižideru, pa da se razvije testo i ujedini sa filom, onda pečenje, zatim pita mora da miruje oko 2 sata da bi se fil lepo zgusnuo, i onda konačno možete da je služite. Da ne pominjem vađenje koštica iz višanja i trešanja. Ipak vredi.

Sastojci za fil:

1 1/3kg svežih višanja i trešanja, pola – pola, mogu i zamrznute. Koštice izvađene.
200g šećera + za posipanje kore
1 kašika ekstrakta vanile
3-4 kašike gustina
Prstohvat soli

2 kašike putera, iseckanog na komadiće

Sastojci za duplu koru:

300g brašna + za posipanje radne površine (ja sam ovog puta dodala 50g brašna od badema, ali se slabo osećao, tako da ga nema svrhe dodavati)
225g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine
100ml ledeno hladne vode
1-2 kašike šećera
1 kašičica soli

1 belance umućeno, za premaz kore

Sud za pečenje prečnika 25cm.

Priprema:

Napravite testo za koru u multipraktiku ili u mikseru za testo. Najpre promešajte samo brašno, dodajte so i šećer, a zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 10 -15 sekundi. Voda se dodaje postepeno i za oko 20 sekundi, 30 najduže, testo je spremno. Testo treba da bude sipkavo, ne glatko.

Prenesite teso na radnu površinu koju ste posuli brašnom, napravite loptu i podelite je na dva jednaka dela, koje zatim oblikujte u diskove, obložite ih plastičnom folijom i stavite u frižider da se ohlade, bar sat vremena.

U međuvremenu napravite fil ili punjenje tako što ćete pomešati voće, šećer, so, gustin i vanilin ekstrakt. Zagrejte rernu na 205C (400F).

Izvadite jedan komad testa u obliku diska i razvlačite ga oklagijom na radnoj površini koju ste posuli brašnom. Krug od testa treba da bude 2-3 centimetara veći od suda u kome se peče. Oklagijom prenesite testo u sud.

Testo lepo rasporedite po sudu. Dodajte fil od voća.

Stavite na površinu voća par komadića putera kao na slici. Razvijte novu, gornju, koru, malo veću od suda za pečenje.

Napravite rupice na gornjoj kori uz pomoć metalnog kalupa. Urolujte testo oklagijom i nacentrirajte na pitu.

Spojte gornju i donju koru uz pomoć prstiju ili viljuške. Premažite pitu umućenim belancetom i pospite na kraju šećerom. Stavite pitu da se peče.

Uvek stavite veći pleh na donju pregradu rerne da bi zadržala sadržaj koji vrlo često curi iz pite tokom pečenje. Suprotno uništiće vam rernu.

Pecite pitu na 205C 20 minuta, a zatim smanjite temperaturu na 175C (345F) i pecite još oko 40 minuta. Ukoliko se desi da tokom pečenja gornja korica počne da gori, poklopite je aluminijumskom folijom.

Pošto ste ispekli pitu ostavite je još neko vreme, najbolje 2 sata, da se sve lepo integriše, sokovi zgusnu, a tek onda je služite.

Pitu možete služiti uz sladoled od vanile.