Ivana Lalicki

kineska kuhinja, Priče iz Amerike, Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Bok čoj sa đumbirom i soja sosom, i o američkom feminizmu

January 23, 2017 14 Comments

Ovih dana objavljujem samo recepte za zdrave priloge koji se jednostavno prave. Za ovaj bok čoj koji se kratko prži sa đumbirom, belim lukom i soja sosom neće vam trebati više od 15 minuta, a dobićete izvrstan prilog uz razna jela. Da ne pominjem da su đumbir i beli luk oružje u borbi protiv virusa koji ovih dana vrebaju sa svih strana. Recept pogledajte na kraju posta.

Američki feminizam

1. Na večeri

Nedavno su nam bili prijatelji na večeri. Kada su deca otišla da se igraju, ostali smo samo mi roditelji za stolom, i dok smo se sladili kolačem i kafom ćaskali smo o našoj čestoj temi kako preživetu decu. Komentarišemo njihove prijatelje, bračni par sa malom decom koji imaju full time i uz to veoma stresne poslove, i kaže moja prijateljica, Zamisli, žena ustaje u 5 sati ujutru da bi skuvala deci šta će da jedu tog dana, a onda ide na posao, ja da sam na njenom mestu, moja deca bi jela samo picu. Ja joj kažem da je to uobičajno u Srbiji. Za razliku od Amerikanki, žene u Srbiji su uglavnom zaposlene, i to puno radno vreme, tako je bilo i u generaciji moje mame, retko ko ostaje kod kuće, obično ako ne može da nađe posao. I nije to stvar izbora, već moraju da rade da bi porodica finansijski opstala, nije kao u Americi gde jedna plata može da bude dovoljna. Stvarno?, čudi se ona.

U Americi sve više žena radi, čak i neke teške fizičke poslove, ali i dalje ima mnogo onih koje rade kraće radno vreme ili ostaju kod kuće da podižu decu. Za razliku od Srbije, u Americi ne postoji trudničko bolovanje, a porodiljsko traje veoma kratko, obično 6 nedelja, koje poslodavac pokriva, ili nešto duže uz neke posebne aranžmane. Takođe, ovde je retkost baka-deka servis, što zbog daljine, što zbog toga što ovde roditelje ne osećaju obavezu da na taj način pomažu deci i unucima, takoreći imaju svoj život. Prećutkujem svojoj prijateljici misao da znam da je žena koja kuva u 5 sati ujutro Poljakinja, i da kao većina evropskih žena, koje dođu da žive ovde, postaju opsednute kuvanom hranom, jer vidi posledice loše i brze hrane po ovdašnje stanovništvo. Kuvaju zato što misle da to doprinosi dobrom zdravlju njihove porodice, i nikakav feminizam ne može da ih ubedi da je to “porobljavanje” žena. Takođe joj prećutkujem da su žene u Evropi doživele osamostaljenje mnogo ranije nego žene u Americi, pogotovo u kumunističkim zemljama.

Nastavljam sa pričom o našim ženama u Srbiji, pored toga što su full time zaposlene, tamo nemaju servis koji im redovno čisti kuću, i muževi im veoma retko pomažu u tome. Uglavnom se ne hrane po restoranima, niti naručuju hranu, same kuvaju, i to from scratch. Kad bi samo američke žene videle u kakvim se majušnim kuhinjima ta hrana pravi… oduvek sam mislila da je to kosmička nepravda, ovde u Americi žene imaju velike i moderne kuhinje a tako retko kuvaju. Naše žene često ne koriste kola koja inače dosta pomažu da se brzo završe razni poslovi, jer je benzin veoma skup kao i auto, već se guraju u public transportation. Kad dođu umorne kući sa posla, i to sa punim kesama, dočekuje ih spremanje večere i rad sa decom, pisanje i kontrola domaćih zadataka, i opet redovni poslovi u kući. Za vikend mali predah i tim redom. Neko ima sreće pa ima pomoć roditelja, ali neko nema, čak mora i o njima da brine.

Pa ipak nekako stignu da povedu računa o svom izgledu. Ne idu toliko često u teretanu, ali su stalno na nekim dijetama, i bitno im je da se lepo obuku i doteraju. U Americi se više neguje prirodan i opušten izgled, generalno tako je svuda gde su žene finansijski nezavisne, ipak nekad preteruju u svom opuštenom izgledu.

2. Na Skajpu

Skoro pričam sa mojom prijateljicom iz Srbije preko Skajpa, pita me šta ima, kako su mi američke prijateljice. Ja joj kažem da se spremaju za marš. Kakav marš? Marš žena u Vašingtonu, kažem. Šta im fali tamo? Kažu da im fali jednakost po zaradi sa muškarcima, i neće da im neko poništi prava koja su stekle, bore se za imigrante, za različitost, za minimalnu dnevnicu, za čist vazduh i vodu, i ima još tu puno ciljeva borbe… Jel’ znaju sa čime se mi ovde u Srbiji borimo?

3. U teretani

Kad bi samo znale koliko ste imale sreće što ste rođene u Americi, kažem prisutnim damama posle časa joge u teretani. Povela se priča o Maršu žena, instruktorka nudi pomoć u organizaciji prevoza za taj događaj. Zamislite koliko ima žena u svetu koje nemaju ni najelementarnija prava?, pitam. Znamo, ali hoćemo još, hoćemo zdravstveno osiguranje za sve i hoćemo da mi odlučujemo o našem telu, i tu se nastavlja spisak.

Ja sam čula da u Evropi ljudi plaćaju isti porez kao mi ovde u Americi, a zauzvrat socijalna zaštita i obrazovanje su besplatni, kaže jedna od njih. Neko te je dobro slagao, kažem joj, da li je isto kad ti ovde u prodavnici platiš 6% PDV-a, ili 18% pa i više kao što je u Evropi. Da li je isto kad na svakih 100 dolara moraš da daš državi 70 dolara za penziono, zdravstveno, porez na platu i ostalo. Eto tako je u mojoj zemlji. Iako je sve besplatno, dobijaš vrlo malo od toga, moraš da podmićuješ doktore ili da ideš kod privatnika. Plus što žene idu na trudničko i porodiljsko od godinu dana i to pokriva država a ne poslodavac. Na to će ona: Super, tako bi trebalo i kod nas! Zvuči sjajno u teoriji, ali u praksi je drugačije – teško je naći i zadržati posao kad si u fertilnom dobu svog života, poslodavci neće da rizikuju sa nekim ko će da tako dugo odsustvuje sa posla, čak te otvoreno pitaju da li uskoro planiraš decu (doživela!), i da ironija bude veća, populacija u mojoj zemlji se veoma brzo smanjuje uglavnom zbog loše ekonomije, sve je više mladih ljudi koji nemaju decu ili odlaze iz zemlje da bih ih imali. To je tako u Istočnoj Evropi, u drugim delovima Evrope je drugačije, kaže moja prijateljica. Nije Istočna, nego Jugositočna Evropa, odgovaram, drugo, pitanje je koliko će još dugo koncept socijalne države da opstane tamo.

Tako je, javlja se jedini prisutni muškarac. Koprca se, inače već vidno uznemiran women’s power atmosferom.

Istina je da su nejednake zarade, ali mora da se kaže da ovde mnogo žena po svom izboru radi državne ili NGO poslove koji generalno nisu mnogo plaćeni. Opet ima i onih žena koje rade vrlo odgovorne poslove, dobro su plaćene za to, ali nešto moraju da žrtvuju. Ako imaju sreće, mogu da imaju decu o kojima će da brinu očevi. Da, stay-at-home tate ovde nisu retkost. U našoj okolini znam nekoliko njih, u odeljenju mog sina idu devojčice čiji očevi se staraju o deci. Jedan čak brine o četvoro dece. Do skoro smo imali komšiju koji je brinuo o troje vrlo male dece. Mogli ste svugde da ga vidite kako nosi bebu u kerijeru, i gura kolica sa njih dvoje, na licu uvek zen, nijednom da povisi ton na svoju decu. Jednom prilikom bila nam je jedna od ćerki takvih tata na večeri, i kaže ona, super je sve što si spremila, ali moj tata najbolje kuva na svetu, kad on spremi Čili to je prste da poližeš. Svo troje pomenutih tata su oženjeni doktorkama: pedijatrom u prvoj pomoći, ginekolom i onkologom. Kladim se da nijedna od njih nije osetila da su joj ugrožena prava.

4. U restoranu

U restoranu sam sa drugaricama, znam da će celo veče da protekne u priči o Maršu žena. Zapanjene su pošto su saznale da ne znam da je sutradan inauguracija predsednika, zaista se trudim da što manje pratim vesti. Razmenjuju se plakati za subotu, gledamo listu učesnika, malo je bezveze što će biti samo govora, raja voli pesmu. Tu je priča o logistici, kažem im da obavezno ponesu dosta vode i hrane, to ja iz iskustva, i da se dobro paze.

Pala mi je na pamet misao kako život može da bude vrlo ironičan – pre dosta godina ja sam išla na demostracije protiv vlasti koja je krala na izborima, a onda sam došla u Ameriku, i dočekala da se organizuju protesti protiv čoveka koji je legalno došao na vlast. Da se ne lažemo, to je nezvanično Marš protiv Trampa.

Razgovor se ponovo vrti oko Trampa, to je inače glavna tema naših poslednjih sastanaka. Kaže moja prijateljica, Pre neki dan sam videla čoveka koji nosi majcu sa slikom Donalda Trampa, i zapanjila sam se, jer do tada nikada nisam uživo videla nekog ko je otvoreno za njega. Pomislila sam, nastavlja one, Bože, mora da živim u nekakvom mehuru, ja uopšte ne poznajem njegove glasače. Pitam ih da li na njihovim porodičnim okupljanjima dolazi do otvorenog sukoba između protivnika i pristalica Trampa, da li su izbrisale na Facebooku prijatelje koji podržavaju Trampa, da li imaju razumevanje za one koji su glasali za njega zato što nisu mogli da glasaju za Hilari… Ko je glasao za Trampa ne može nikako da bude moj prijatelj, izričita je njegova najveća protivnica za stolom. Želim im da pate zbog njihovog izbora.

Zamišljam Marš žena na Srbiji u kome učesnice traže ne jednake plate sa muškarcima, već osnovno pravo, da ih država brani od nasilnika i ubica. Moguće da se sada o tome više piše nego ranije, ali čini mi se da nikad više nije bilo porodičnog nasilja kod nas u Srbiji, kad god otvorim naše vesti pročitam o ubistvu neke žene od strane njenog partnera.

Tu se negde povela i priča o ukidanju bužeta za razne federalne ustanove i programe (manje dražavnih poslova) u kojima veliki broj ovdašnjih ljudi radi, između ostalog i moje prijateljice.

5. Kod frizerke

Ulazim u frizerski salon i dobacujem mojoj frizerki, Šta je, nisi na maršu u Vašingtonu! Ona prevrće očima. Moja frizerka je imigrantkinja, religiozna je osoba, i zaista veoma vredno radi da bi njen frizerski salon opstao. Teško joj pada što liberals (anti-konzervativci, glasači demokratske stranke) propagiraju stvari koje nisu u skladu sa njenim hrišćanskim vrednostima. Za njih kaže da su hipokriti, jer se stalno pozivaju na toleranciju, ali potpuno su netelorantni prema svima onima koji ne misle kao oni. Znam da neki neće da dođu u moj salon zato što su videli na mom Facebooku da ne podržavam liberals, ali ja sam došla u Ameriku, slobodnu zemlju, da bih mogla da kažem ono što mislim.

Kad se Marš završi ostaće slike na Facebooku i Instagramu kao podsetnik na dobro zezanje, smešne anegdote, prepričavaće se sjajna atmosfera na događaju gde su se žene osetile slobodno, ujedinjeno i snažno, i kako definitivno menjaju svet na bolje. Na drugom kraju sveta žene će da se “rešavaju” svoje ženske dece, neke će devojčice dobiti stare i ružne muževe ugovorenim brakom, druge neće moći uopšte da idu u školu, neke će moliti Boga da njihovo selo ne napadne neprijateljsko pleme i ne otme ih, neke žene će trpeti uznemiravanje i maltretiranje svojih šefova i gazda ali bar imaju posao, a neke će pak biti sretne što provode subotu u miru sa svojom porodicom.

Bok čoj sa đumbirom, belim lukom i soja sosom

Bok čoj je vrsta kineskog kupusa. Ja gotovo uvek kupujem baby bok čoj, ali vi možete da koristite i onaj krupniji. Umesto soja sosa možete mu dodati susamovo ulje, ali manju količinu. Nemojte da ga prekuvate, svetli deo treba da ostane hrskav.

Između listova ume da se zadrži zemlja i pesak, pa morate pažljivo da ga operete. Najbolje da ga isečete uzdužno na četvrtine i zatim potopite u vodu. Posle ga prosušite papirnatim ubrusom, ili u spineru.

Ovako spremljen bok čoj servirajte kao prilog uz svinjetinu, tuna stejk ili uz soba testeninu.

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

2 čena belog luka, sitno iseckana

1 komad đumbira (2cm), sitno iseckan

2 veze baby bok čoja, isečen uzdužno na četvrtine ili 1 krpni bok čoj iseckan na manje komade

2 kašike soja sosa

1 kašičica crnog susama

Priprema:

Najpre zagrejte maslinovo ulje u voku ili šerpi na srednje jakoj temperaturi. Dodajte prvo iseckan đumbir, zatim iseckani beli luk i pržite ih oko 1 minut. Zatim dodajte iseckan bok čoj i pržite sve uz mešanje. Kada zeleni deo omekša kao na slici, posle par minuta, dodajte soja sos, promešajte sve, i sklonite sa vatre. Stavite bok čoj u posudu za serviranje i pospite ga crnim susamom. Posolite bok čoj ukoliko vam i sa soja sosom nije dovoljno slan. Služite odmah.

Prilog, Vegeterijanska, Zdravo

Prilog od slatke repe

January 17, 2017 No Comments

Pre nekog vremena dobila sam poruku od jedne moje čitateljke u kojoj me je zamolila da stavim na blog recept za jelo od slatke repe. To me je nateralo da probam ovo povrće, koje mi je bilo do tada strano, iako sam ga redovno viđala na rafovima prodavnice u koju često odlazim. Ne računam dajkon repu koja se služi uz suši i koju relativno često jedem. Nekako se namestilo da sam je prvi put pravila uz krmenadle, što se pokazalo kao odlična kombinacija. Zaista je bila prijatno iznenađenje. Nisam uspela da ubedim preostali deo moje porodice da je proba, ali strpljiva sam ja.

Pošto je iz porodice kupusa, znala sam da je neću kuvati, ne oduševljava me taj miris, već ću je malo propržiti, pa pirjaniti uz malo vode, onda ću sačekati da se se stvori korica po komadima repe, kad voda ispari, i tada ću umešati puter da jelo poprimi lep miris. I tako sam dobila glaziranu repu koja podseća na jedan raniji recept sa bloga za glaziranu šargarepu sa medom i balzamikom.

O slatkoj repi

Repa je jeftina i prilično zaboravljena namirnica. Slatka repa je prisutna u ishrani čoveka od pamtiveka, u Skandinaviji je bila posebno popularna dok je nije zamenio krompir. Krupnija repa se koristi za ishranu stoke, a manja sa kuvanje. Koriste se čak i listovi ove biljke, ali ja ih još nisam probala.

Repa je veoma zdrava biljka, puna je vitamina C, beta karotena, kalcijuma, vlakana, čak i folne kiseline.

Pored toga što se kuva, ona se često i kiseli. Od nje se prave čorbe, peče se u rerni, od repe se pravi pire, a koristi se i sveža u salatama.

Glazirana slatka repa

Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja

700g slatke male ili srednje repe, iseckane na manje komade

So i biber prema ukusu

1/2 kašika meda

30g putera

Priprema:

Zagrejte ulje u širokoj šerpi, dodajte mu iseckanu repu i pržite je oko 5 minuta na srednje jakoj vatri, uz povremeno mešanje. Dodajte oko 100ml vode, da pokrije pola iseckane repe, so, biber i med, poklopite šerpu i kuvajte sve oko 10 minuta.

Skinite poklopac sa šerpe, i nastavite sa kuvanjem dok voda ne ispari, oko 8 minuta. Promešajte repu i dodajte joj puter pri kraju. Repa mora da bude mekana, tj. skuvana pre nego što je sklonite sa vatre.

Najbolje de je servirate uz svinjetinu, krmenadle su odličan izbor.

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti

Kolač sa borovnicama i limunom (Blueberry-Lemon Coffee Cake)

January 14, 2017 12 Comments

Dok mi imamo čajne kolačiće, Amerikanci imaju Coffee cakes, kolače koji se služe uz kafu. Naravno da ima bezbroj kolača koji se jedu uz kafu, ipak oni koji nose naziv Coffee cakes su specifični, jer ima nekoliko stvari koje su tipične za ovu vrstu kolača.

Skoro da imaju obavezan hrskav posip (streusel), koji se sastoji od brašna, šećera i putera, često im se dodaje cimet, zatim orasi, pikani ili bademi. Ne mora nužno da bude voća u kolaču, često se filuju sa cimetom, šećerom i orasima, ali pošto su malo suvlji nije loše da se nađu. U testo se stavlja i mleko, ali sa kiselom pavlakom ili jogurtom je najbolji. Obično se prave kružnog oblika ili sa rupom u središtu. Često se serviraju uz šlag, i mogu da traju dugo, zato su između ostalog popularni u kafeima. Pored toga što se ovaj kolač služi kao dezert, jede se za doručak ili za užinu.

Ono što je najvažnije da se pomene u vezi ovog kolača je to da se veoma jednostavno pravi i da je veoma ukusan. Možda se ovaj kolač ne bi ni našao na mom blogu da nedavno moji gosti nisu bili toliko oduševljeni kada su ga probali, Ivana, this is so good! A na pravljenje tog kolača sam potrošila najviše 20 minuta.

Tvrdim da su borovnice i limun fatalna kombinacija u kolačima. Svaki put kad pravim nešto sa borovnicama tu je i limunova korica, nema šta da razmišljam. Jednom sam napravila sjajnu tortu od borovnica i limuna, iako sam je sama smislila nisam baš sigurna da sam dobro zapamtila mere, dok je ne budem ponovo pravila, nažalost ne mogu da je stavim na blog. Ipak, na blogu je još vrlo sličnih stvari sa borovnicama kao što su ovi Mafini sa borovnicama i Skonsi sa borovnicama i limunom.

Borovnice su najbolje kada su sveže, one zamrznute su manje aromatične. Divlje borovnice imaju najbolji ukus, ali ih je teško naći. Retko se nalaze one slatke, zato često pomislim da je trebalo da ih uvaljam u šećer u prahu pre nego što sam ih dodala testu. Prilično sam sigurna da alternativa borovnicama mogu da budu višnje, ali pošto nemam one zamrznute moram da čekam rano leto da bih to potvrdila. Možete i vi da probate sa zamrznutim višnjama pa mi javite rezultat.

Kolač sa borovnicama i limunom

Sastojci za posip:

60g šećera

60g brašna

Prstohvat soli

1/2 kašike naredane limunove korice

60g putera, iseckanog na manje kockice

za testo:

260g brašna

Prstohvat soli

2 kašičice praška za pecivo

150-180g šećera

60g putera, na sobnoj temperaturi

2 jajeta

1 kašičica ekstrakta vanile

1 kašika naredane limunove korice

2 kašike limunovog soka

6 pune kašike kisele pavlake ili 120ml jogurta

300g svežih ili odleđenih borovnica + 1 šaka borovnica za gornji sloj kolača

Za služenje: ulupana slatka pavlaka iliti šlag

Priprema:

Najpre izrendajte koru limuna, oko 2 komada, koje ste dobro oprali u vodi, najbolje je da nabavite organske.

Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite kružni pleh tako što ćete ga podmazati i posuti brašnom.

Napravite posip tako što ćete prstima umešati kockice putera sa mešavinom brašna, šećera, soli i izrendanom koricom limuna.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, tome dodajte jedno po jedno jaje, na kraju umešajte varjačom pavlaku, brašno, postepeno, ekstrakt vanile, sok i koricu od limuna. Kad ste dobili ujednačenu smesu tome dodajte borovnice, pažljivo ih mešajući.

Tu smesu stavite u pleh za pečenje, ravnomerno je rasporedite, a zatim pospite posipom, pa šakom borovnica (uvek je lepo da se vidi sa čime je kolač pravljen). Pecite kolač na srednjoj rešetki 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi služite ga, najbolje uz šlag.

Ovde pogledajte i video kako da napravite ovaj kolač sa borovnicama i limunom.

Badem, Čokolada, Napici

Šejk od urmi i čokolade

January 9, 2017 6 Comments

Ovaj šejk je iz prošlogodišnje faze kada sam svašta nešto pravila sa suvim urmama i tamnom čokoladom. Između ostalog i ovaj kuglof odakle je potekla ideja da napravim šejk od urmi i čokolade. Nisam viđala ništa slično ovom šejku, međutim ukus mu je odličan, i definitivno veoma prija kada je napolju debeli minus. Urme se obično prodaju zaslađene, tako da vam za ovaj napitak ne treba šećer. I umesto običnog mleka možete da koristite mleko od badema.

Šejk od urmi i čokolade

Sastojci za 2 šolje:

400ml mleka

50-80g sušenih urmi, koštice ukloljene

50g tamne čokolade (60% kakaa)

2 kašike mlevenog badema

Prstohvat krupne soli

Priprema:

U šerpici zagrejete mleko, dodajte mu urme, smanjite temperaturu i kuvajte oko 10 minuta dok urme ne omekšaju. Na kraju dodajte čokoladu, i kada se ona otopi sklonite šerpicu sa vatre. Ručnim ili klasičnim blenderom izblendajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu smesu, zatim stavite u to prstohat soli i mlevene bademe, i sve promašajte. Služite napitak odmah, dok je još topao.

Američka kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja, Torte

Čizkejk od kestena

January 3, 2017 18 Comments

Ne znam kako vi ali ja sam mnogo srećna kad mi ispadne dobro dezert o kome sam dugo promišljala i dugo se pripremala da ga pravim. Male svakodnevne radosti. Ne, ova torta nije uopšte komplikovana za pravljenje, ipak traži dosta koraka, i nisam bila sigurna da će ispasti kako sam je zamišljala.

Sve je počelo sa pripremama za doček Nove godine. Trebalo je da odnesem nešto na žurku, složili smo se domaćica i ja da Ruska salata, koju obično odnosim, nije nešto super prihvaćena među Amerikancima, hajde da probamo nešto novo, neka ovaj put bude torta. Pošto sam posedovala četiri kesice oljuštenog i skuvanog kestena, moje malo blago, reših da napravim američki dezert, čizkejk, sa tvistom, da mu dodam dobro poznatu domaću stvar – kesten pire. Nadala sam se da će tako biti prihvaćen od pripadnika i američke i evropske populacije na žurci. Nadala sam se i da će nešto da ostane za doručak sutradan, ali to veče torta je otišla cela. Evropljani su vrlo lako prepoznali dobro poznat ukus kestena, Amerikanci nisu baš bili sigurni šta to daje drugačiji ukus i boju čizkejku, ali im se svideo.

Inače obožavam kestenje, i u slanoj i slatkoj varijanti. Ovde ih je teško nabaviti, skupi su i često dosta truli. Jednom sam samo probala da spremam pire od kestena, from scratch, i to je bilo neverovatno traumatično iskustvo, prsti su me danima boleli, od tada samo kupujem one predhodno skuvane sa uklonjenom ljuskom. Jesu skupi, ali pošto u svežim ima toliko neupotrebljivih, plus naporan rad, dođe mu na isto cena. Možete da koristite kupovani, ipak domaći pire od kestena nema konkurenciju.

Krenula sam od ovog recepta i došla do veoma drugačijeg čizkejka. Najpre moja kora je tamna jer ima kakao, imala sam ideju da se čokolada i kesten odlično slažu… zatim, šlag je bio skroz obavezan deo dekoracije, po uzoru na kesten sa šlagom. I na kraju, malo sam se igrala sa dekoracijom, dodala par čokoladnih drvceta, njihovu izradu možete videti ovde, (čini mi se da je bolje da sam koristila zadnju stranu, vidi sliku skroz dole), i par kestena kao “kamenje”, čisto da se vidi od čega je čizkejk napravljen.

Ako ste ljubitelj čizkejkova imate još jedan, veoma raskošan, na blogu – New York Cheese cake.

Inače nismo dočekali sarmu za doček, kupus koji je moja drugarica stavila u burence da se kiseli, nije se ukiselio dovoljno, moramo još da čekamo. Nismo dočekali ni ove Nove godine ponoć na žurci, nego smo se dovukli do kuće, “bacili” pospanu decu u krevet i gledali kraj novogodišnjeg programa sa našom mačkom uz šampanjac. Iznervirala nas Maraja Keri na kraju, pošto nas diva nije udostojila pevanja sa bine Tajms Skvera, našli smo njenu muziku na internetu, i pustili je dok smo gledali ponoćni vatromet u gradu. Nekako nam je Baltimor predivno izgledao te noći.

Čizkejk od kestena

Sastojci za pire od kestena:

500g skuvanog i očišćenog kestena

1/2 l mleka

4-6 kašika šećera

1 kašika ruma

2 kašike putera

Sastojci za koru:

210g mlevenih Grem krekera ili Plazme

30g kakaa, najbolje tamnog holandskog

Prstohvat soli

2 kašike meda

60g putera, na sobnoj temperaturi

1 puna kašika pirea od kestena

Sastojci za fil:

450g krem sira, najbolje Filadelfija, na sobnoj temperaturi

200g šećera (zavisi koliko vam je sladak pire od kestena)

3 krupna jajeta

3 žumanceta

3/4 šolje (za belu kafu) kisele pavlake

1 1/4 šolje (za belu kafu) kesten pirea

1 kašika tamnog ruma

1 kašičica ekstrakta vanile

Sastojci za dekoraciju:

Umućena slatka pavlaka (šlag)

Tamna čokolada

Par komada oljuštenog skuvanog kestena

Kružni pleh kome se pomeraju ivice, prečnika oko 23cm.

Priprema:

Najpre napravite pire od kestena, ukoliko nemate kupovni. Istopite šećer u mleku koje se kuva, tome dodajte tamni rum i već skuvano i oljušteno kestenje, i na tihoj vati kuvajte sve oko 30 – 45 minuta uz povremeno mešanje. Na kraju umešajte puter. Pire od kestena možete da napravite dan ranije.

Napravite koru tako što ćete u multipraktiku da izmešate mlevene Grem krekere ili Plazmu, kakao, puter, so, med i kesten pire. Kada ste dobili ujednačenu sipkavu smesu rasporedite je prstima ravnomerno po plehu. Pokrijte smesom dno i malo ivice, ali nemojte previše da gnječite koru, jer će biti tvrda. Pleh stavite u frižider.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Postavite pregradu na sredinu. Pripremite veliki pleh u kome će biti pleh sa čizkejkom. U njega ćete staviti vrelu vodu pošto sve stavite da se peče u rerni. Pleh sa korom pažljivo obavijte aluminijumskom folijom, za to vam treba široka folija, jer voda ne sme da uđe u čizkejk.

Zatim napravite fil tako što ćete u multipraktiku najpre da pomešate omekšao krem sir sa šećerom, zatim mu dodate jaja i žumnca, komad po komad. Dodajte kiselu pavlaku, ekstrakt vanile, rum i na kraju kesten pire. Tu smesu stavite u pleh sa korom, položite ga u široki pleh u rerni i u njega stavite vrelu vodu oko 2.5cm visine. Pecite čizkejk 70-80 minuta, sve dok fil ne očvrsne i malčice potamni, sredina treba da bude malo mekša tj. da se njiše kad pleh promrdate.

Izvadite oba pleha iz rerne, izvadite pleh sa čizkejkom iz vode, uklonite foliju, sačekajte da se čizkejk ohladi a onda ga stavite u frižider, pokriven, da prenoći.

Sutradan pažljivo sklonite ivicu pleha, najpre pređite nožem duž ivice, i šlagom prekrijte čizkejk sa strane. Dodajte još šlaga na gornju ivicu, čokoladno drveće i kestenje, ukoliko želite zimsku dekoraciju na torti.

Neka torta odstoji napolju 20-30 minuta pre služenja.

Američka kuhinja, Pića

Hot Toddy

December 24, 2016 7 Comments

Veče je najhladnijeg dana ove godine, ulazim u bar, i pozdravljam moje drugarice iz kluba knjige. Obično imamo sastanke u nekom od restorana, ali odskoro smo uveli praksu ispijanja pića u baru, pa onda idemo u dogovoreni restoran. Meni je to previše, pa retko tamo odlazim pre restorana, ali pomisao na malo opuštenog ćaskanja me raduje pa sam zato odlučila da svratim.

U baru je prilično pusto zbog velike zime, ali je toplo i sve deluje nekako ušuškano. Svi iz kluba knjige su tu, osim Melise koja je dobrano trudna i svaki čas treba da se porodi, očekuje svoje četvrto dete. Dolazi konobar da me pita šta želim da popijem, vidim sve piju neko toplo piće servirano u bakarnim lončićima iz kojeg viri grančica ruzmarina, pitam ih šta je to – Hot Toddy. Donesi mi isto, kažem konobaru.

Dobih piće. Nikada ranije nisam čula za njega, nemam ideju kakvog je ukusa. Malo ga omirisah, ne miriše loše. Počnem da ga pijem, i moje čulo ukusa doživi momentalni deja vu. Čekaj, pa ovo je kao naša kuvana rakija.

Dođem kući, i pogledam na internetu kako se pravi Hot Toddy, i shvatim da je to to. Uvek doživim malo razočaranje kada ukapiram da i druge nacije prave slične stvari za koje sam verovala da su svojstvene samo našoj tradiciji. Znam da je osećaj potpuno iracionalan, i da nije nemoguće da ljudi u udaljenim delovima sveta prave i vole slične stvari kao i mi.

Ipak za razliku od kuvane rakije, ovaj napitak se ne kuva, samo se vrela voda dospe u alkohol i med. Tu je i sok od limuna, i po želji začin ili začinsko bilje. Pored burbona (američki viski) koristi se i viski i brendi, dakle i rakija. Inače, za ovaj napitak se veruje da leči prehladu, i preporučuje se da se popije pre odlaska na spavanje. Nije loše da ga ponesete sa sobom u termos boci, ako zimi duže vreme provodite napolju, recimo idete u park sa decom:)

Hot Toddy

Moj muž i ja mislimo da je ovaj napitak odličan i da treba da ga probate. Količinu sastojaka kombinujte prema svom ukusu, pošto probate ovaj po mom receptu.

Inače burbon je jedno stvarno odlično piće, pored toga što se koristi za spravljanje raznih koktela dobar je i u voćnim kolačima, ja ga često kombinujem sa borovnicama. Kada je kvalitetan ima divan miris i ukus.

Sastojci za jednu šolju:

1-2 kašičice limunovog soka

1 kašika meda

2 kašike burbona, viskija ili rakije

3/4 šolje kipuće vode

1 štapić cimeta

1 zvezda anisa, opciono

Za služenje: pola kriške limuna

Priprema:

Zagrejte vodu do ključanja. Jedan deo sipajte u šolju da se dobro zagreje. Izbacite toplu vodu i u šolju stavite limunovog sok, med i burbon, sve to mešajte dok se med ne istopi. Na kraju sipajte kipuću vodu, dodajte štapić cimeta i zvezdu anisa, i na kraju stavite krišku limuna na šolju. Promešajte sve dobro i služite odmah.

Austrijska kuhinja, Dezerti, Domaća kuhinja

Praznični kuglof sa kvascem

December 20, 2016 2 Comments

Volim da sretnem ljude koji uživaju u dobroj hrani, obično sa njima mogu da pričam puno toga o istoj, o poreklu i istoriji nekog jela, o tome kako se pravi. Često čujem od njih gde mogu da nabavim neke retke namirnice, ili saznam za neka skoro tajna mesta, neugledne prodavnice internacionalne hrane. Takođe, dobijem preporuku za dobar restoran, ne za onaj koji lepo izgleda, već za onaj u kome se dobro jede.

Ima ljudi koji su veliki gurmani ali slabo kuvaju, ali to je velika retkost, obično ljudi koji uživaju u hrani znaju dobro da je spreme, a i teorijski su dobro potkovani. To vam je kao kad pričate sa nekim ko je zaljubljenik u knjige ili filmove i serije na koje se vi opasno ložite, tu odmah krene strasna diskusija, pa i ako jedva poznajete tu osobu, vi osećate veliku bliskost.

Kao što rekoh, volim ljude koje uživaju u hrani, i ne boje je se, koji na njoj ne vežbaju svoj asketizam ili ekstremizam, a sa druge strane se ne prežderavaju i ne traže utehu u njoj. Drago mi je da sretnem ljude koji imaju zdrav odnos prema hrani tj. izbalansiran, što često praktikuju i na druge stvari u svom životu, i koji se ne foliraju, koji jednostavno umeju da uživaju u životu.

Ako postoji dezert koji se savršeno uklapa u ovo doba godine onda je to kuglof. Ovaj kolač je popularan širom Evrope, a posebno na teritoriji Centralne i Istočne Evrope (Austrija, Nemačka, Švajcarska, Alsaz, Češka, Mađarska, Rumunija i u zemljama bivše Jugoslavije) i to baš u vreme oko Božića. U Austriji ga zovu Gugelhupf, u Americi je Bundt Cake. Ono što ga čini posebnim je okrugao, obično izdužen oblik sa rupom iznutra, zbog kalupa u kome se peče.

Kuglof se pravi sa praškom za pecivo ili sa kvascem, meni je ovaj drugi način bio interesantniji, najpre zato što se tako dugo pravio pre pojave praška za pecivo, i zato što je kolač rastresitiji, sočniji i ima kompleksniji ukus. Takođe, ako umesite testo i ostavite ga da prenoći, biće manje posla sutradan.

Ovaj kolač je idealan da se kombinuje sa raznim začinima (cimet, oraščić, vanila), suvim i koštunjavim voćem, kao i sa drugim sastojcima (rum, ekstrakt badema ili lešnika, korica limuna ili pomorandže, žele bombone, itd).

Krenula sam od ovog recepta i napravila svoju verziju kuglofa. Kad smo već kod testa za kolače od kvasca padaju mi na pamet odlični Belgijski vafli, kojima kvasac zaista daje puno na ukusu.

Praznični kuglof sa kvascem

Sastojci:

390g brašna

300g šećera

1 kašičica soli

2 kašičice instant suvog kvasca (2 1/2 običnog suvog kvasca)

250g putera, otopljenog + za mazanje kalupa

4 jaja, umućena

330ml mleka

1 kašika ekstrakta vanile

150-200g raznog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, i slično), iseckanog

Izrendana korica jedne pomorandže

1 kašika džema

1 šaka badema iseckanog na listiće

Šećera u prahu

Šlag

Kružni pleh sa otvorom u sredini prečnika oko 25cm.

Priprema:

Ukoliko koristite običan suvi kvasac najpre u toplom mleku promešajte kvasac sa kašikom šećera i sačekajte da kvasac počne da “radi”. Ako koristite instant suvi kvasac u multipraktiku umešajte ga u brašno i so. Toj smesi postepeno dodavajte smesu sa mlekom, otopljenim puterom, umućenim jajima i vanilom. Sve to mešajte u multipraktiku dok ne dobijete ujednačenu smesu, prilično retku. Prebacite testo u veću posedu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite na hladno mesto da nadolazi 12 sati.

Sutradan smesu lagano pomešajte sa iseckanim suvim voćem i izrendanom koricom pomorandže, sipajte je u kalup u kojem će se peći, koji ste predhodno dobro namazali puterom i posuli brašnom.

Posle 60 minuta ponovnog nadolaženja stavite testo da se peče u rerni koju ste predhodno zagrejali na 175 stepeni(350F), na srednjoj rešetki. Ovaj kugluf se dugo peče, 60-70 minuta. Ako korica počne da gori, pokrijte je aluminijumskom folijom. Proverite ubodom dugog štapića da li je testo dobro pečeno. Kada je kolač gotov ostavite ga 15 minuta u kalupu, a zatim ga prevrnite na tanjir na kome ćete ga služiti. Ja uvek stavljam mokru krpu preko kalupa da bi se testo odvojilo sa njega, u mom slučaju to uvek odradi posao.

Ostavite kolač da se skroz ohladi, zatim ga premažite džemom da bi na njega mogli da zalepite listiće od badema. Pre služenja ga pospite šećerom u prahu. Služite kolač uz šlag i kafu.

Čuvajte ga obavijenim plastičnom folijom oko 4 dana.

Persijska (iranska) kuhinja, Pirinač, Prilog

Pirinač na persijski način (Persian Jeweled Rice)

December 15, 2016 6 Comments

Fenomenalno jelo, mogu slobodno da kažem da mi je vratilo veru u pirinač, koga baš slabo koristim, osim kad pravim rižoto. Ne mogu rečima da opišem koliko je ukusno, svi sastojci su u savršenoj harmoniji, kao i tekstura, a tek miris pomešanih začina.

Ovo jelo se na engleskom zove Jeweled Rice zato što vizuelno zaista podseća na drago kamenje. Ja u njega ne stavljam badem i pistaće zato što je dovoljno hrskav. Najbolje je da ga služite uz pileće ražnjiće. Recept je preuzet odavde.

Samo da znate postoji na blogu i slatka varijanta, indijski sutlijaš sa začinima, suvim i koštunjavim voćem.

Safran — Šafran začin rastvoren u toploj vodi

Pirinač na persijski način

Sastojci:

370g priniča, najbolje Basmati (više o ovoj vrsti pirinča saznajte ovde)

2 kašike krupne soli

90g putera

1 veći luk, sitno iseckan

1/4 kašičice šafrana rastvorenog u 60ml tople vode

1/4 kašičice cimeta u prahu

1/4 kašičice istucanog kardamona

1/4 kašičice izrendanog oraščića

1/4 kašičice istucanog kumina

1/4 kašičice mlevenog bibera

150-200g iseckanog suvog voća (kajsije, višnje, ribizle, mogu i brusnice i suvo grožđe)

60g pistaća i badema, krupno iseckanih, opciono

Priprema:

Zagrejte 3 litara vode, u koju ste stavili 2 kašike krupne soli, do ključanja. Za to vreme operite pirinač u nekoliko voda, dok voda u kojoj je pirinač prestane da bude mutna, u tu svrhu koristite veliku cediljku. Kuvajte oceđeni pirinač u kipućoj vodi 5 minuta, zatim ga ponovo ocedite.

U maloj šerpici zagrejte 1 kašiku putera na srednje jakoj vatri, zatim dodajte iseckan luk i dinstajte ga oko 5 minuta. Dodajte 1/4 kašičice soli, sve začine, 1 kašiku vode u kojoj se rastvorio šafran, i iseckano suvo voće. Sklonite šerpicu sa vatre.

U šerpi sa nelepljivim dnom, ja sam koristila bakarnu, zato što se dobro distribuira toplota, zagrejte 60g putera na srednje jakoj vatri. Kad se puter otopi rasporedite po dnu šerpe polovinu pirinča, zatim preko toga ravnomerno stavite sadržaj sa lukom, začinima i suvim voćem, i na kraju preostalu polovinu piriniča. I čekajte 5-8 minuta, bez mešanja, dok pirinač ne pobraoni na dnu, pazite da ne počne da gori. Na kraju dodajte šafran sa vodom preko pirinča, smanjite vatru na veoma tihu, i kuvajte pirinač 30 minuta. Kad je pirinač skuvan sklonite ga sa vatre i ostavite u šerpi 10 minuta, a zatim ga viljuškom “razbijte” dok ne dobijete prinač kao na slici.

U međuvremenu u maloj šerpici zagrejte preostali puter i u tome pržite iseckan badem i pistaće oko 1 minut, i onda time prelijte pirinač. Služite odmah.

Američka kuhinja, Cvekla, Rukola, Salate, Uncategorized, Vegeterijanska, Zdravo

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

December 12, 2016 2 Comments

Prošla nedelja je prošla u novinama. Počela sam da koristim novi kompjuter, tehničko čudo miljama naprednije od moje stare mašine, koja nikako nije htela da “crkne”, da je zamenim novom. Ovaj novi kompjuter je lepši, monitor je mnogo veći i boje su tako lepe na njemu, wireless je, ima i touch screen, i ko zna još koliko neotkrivenih novih funkcija, ali ja se još nisam rastala od mog starog, eno ga u drugoj sobi, i dalje radim na njemu.

U međuvremenu i WordPress je uveo novu verziju, i evo me, kuckam na njoj, i nerviram se zato što je sve promenjeno. Osećaj je isti kao kad menadžer prodavnice, u koju često idete, odluči da nešto promeni da bi poboljšao prodaju ili šta već, pa reši da promeni raspored, pa se ti snalazi, sigurno izgubiš bar 15 minuta po kupovini. Stvarno nije u redu. I ne samo to, danas kad promeniš jednu stvar, ispadne globalni sajber kuršlus – moj vebsajt ne radi dobro u pretraživaču Chrome, pa sad ti piši pisma svima redom… provalila sam u čemu je problem, do plugina, ali ne želim da se rastanem od njega.

Zaista nisam neko ko ne voli novine, ali te tehničke me uništiše. Sad znate da me nikada nećete videti u nekim od onih dugih redova u kojima ljudi čekaju ispred radnje da kupe neku od tehničkih novotarija.

Ipak, ovog vikenda sam doživela nešto što me je silno obradovalo, a nije novo, već veoma staro prijateljstvo. Na kratko sam uspela da se vidim sa starim drugom koji je u Baltimoru bio u prolazu. Išli smo zajedno u gimnaziju, čak i na fakultet, i nevezano za školu puno smo se družili. Sedimo u restoranu sa raskošnom božićnom dekoracijom, božićna muzika ne prestaje, veoma daleko od mesta u kome smo rasli, čak su i moja deca sa nama, i pričamo, i nekako i dalje imam taj stari osećaj kad sam sa njim… kao da sam juče išla da ga sa posetim u njegovoj učionici za vreme velikog odmora. Toliko je vremena prošlo i toliko toga se izdešavalo, ali još uvek sa velikim uzbuđenjem pričamo o stvarima koje nas oduševljavaju, nije ni čudo da se trenutno ložimo na istu seriju, koja nije baš previše popularna, delimo isto razmišljanje u vezi umetnosti, društva, života, i smejemo se, puno se smejemo, kao i uvek, i mnogo smo bučni.

Da li zbog stresa oko novina koje su me skoro zadesile, ili zato što nas ovde retko ko posećuje iz Srbije, ali meni je toliko prijao susret sa mojim starim drugom… to trajanje, iako smo se puno promenili, i dalje smo isti.

Salatu od cvekle i rukole sam toliko puto pravila da je pravo čudo da se nije našla na blogu, ipak ovog puta je sa jednom novinom – žutom ili zlatnom cveklom. Definitivno se razlikuje od crvene, manje je aromatična, i ima manje tog “zemljanog ukusa”, od koga moj muž zazire. Često se služi u salatama sveža, iseckana na tanke listiće. Meni se svidelo kako salata sa njom izgleda, nikad lepše.

Ako ste ljubitelj cvekle pogledajte još jednu salatu sa cveklom i potaž čorbu od cvekle.

Salata od crvene i žute cvekle sa rukolom

Sastojci za 4 osobe:

4 srednje cvekle

4-6 šaka baby rukole

1/2 šake Feta ili kozijeg sira

Za salatni preliv:

100ml ekstra devičanskog maslinovog ulja

100ml balzamik sirćeta

2 kašičice dižonskog senfa

So i biber prema ukusu

Priprema:

Zagrejte rernu na 200C (400F). Cveklama odstranite drške sa listovima, i dobro ih operite, koristite grubu stranu sunđera. Svaki komad cvekle uvijte u aluminijumsku foliju, poređajte u neki plitki sud za pečenje, i pecite u rerni oko 50 minuta, dok ne postanu meke, najbolje je da to proverite ubodom viljuške u meso cvekle. Kad se cvekla ispekla, ostavite je da se ohladi, ali ne potpuno. Uklonite koru sa nje nožem, i isecite je na kriške.

Dok se cvekla peče napravite salatni preliv. U teglicu stavite sve navedene sastojke, poklopite je dobro poklopcem, i onda energično mešajte sadržaj dok ne dobijete ujednačenu emulziju.

Na kraju pomešajte rukolu, cveklu i salatni preliv prema ukusu (ostatak zadržite za druge salate), i na kraju pospite salatu sirom. Služite cveklu dok je još topla.

Avokado, Piletina, Salate

Kremasta pileća salata sa avokadom

December 5, 2016 11 Comments

Ko poznaje moju decu zna kako se sudbina poigrala sa mnom. Dakle, ja koja uživam u hrani, obožavam da kuvam i svašta da spremam, sam doživela to da imam najprobirljiviju decu na svetu, koja jedva da vole nešto da jedu. Mislila sam da će to da ih prođe kad malo porastu, ali moja deca ne odustaju. Nekad mislim da je to više do njihovog stava i otpora da im se bilo šta nameće, pa i hrana.

Da budem iskrena, i moj muž i ja smo bili u sličnom fazonu kad smo bili mali, ali moja deca sad imaju toliko više opcija od onih koje sam ja imala. Dok deca naših prijatelja pravo sa vrata idu u moju kuhinju, i proveravaju da li sam nešto zanimljivo pravila, ili me otvoreno pitaju da li ima neki snek ili slično, dok mi njihovi roditelji šalju fotografije olizanih tanjira, da, druga deca toliko vole stvari koje im šaljem, mojoj deci ne pada na pamet da se slično ponašaju.

Opet moja deca dosta znaju o hrani, što ne čudi jer su dosta izložena istom – često spremaju hranu sa mnom, ja im to dozvoljavam za razliku od moje mame, što ume da bude veoma naporno, ipak iako učestvuju u njihovom pravljenju odbijaju da jedu neka jela i poslastice; dosta znaju o uzgajanju biljaka, zbog naše baštice; vole da postavljaju sto i da dekorišu hranu, pa čak i da je fotografišu (vrlo neobično); često ih vodimo u restorane, tako da moj sin već ima listu svojih omiljenih restorana kao i internacionalnih kuhinja.

Poražena, ja im onda kažem, Zapamtite, deco, kad jednog dana odete od kuće, na koledž, plakaćete za maminom kuhinjom! Njih to nešto ne potresa. Ipak, skoro sam ih uhvatila kako razgovaraju, Znaš, kad budemo otišli na koledž, mi ćemo praktično da budemo siročići, sami bez roditelja… baš kao Oliver Tvist🙂

salata sa avokadom — Ovako izgleda avokado spreman za konzumaciju.

Ishrana moje dece je vrlo monotona, uglavnom puna proteina i ugljenih hidrata, meso nikada ne odbijaju, kao ni morske plodove… puter od kikirikija, mleko, pica, hleb i peciva, čili, pasta bolonjeze i naravno domaća supa. Moja ćerka može supu da jede za doručak, ručak i večeru, sve sa šargarepom i mesom, i naravno, domaća supa se kod nas uvek kuva. I zbog supe uvek nam preostane puno kuvanog mesa, više piletine nego junetine. I pravo da vam kažem ja ne volim da bacam hranu, pogotovo što uvek kupujem organsku piletinu koja nije jeftina, čak ni mačka neće da je jede, i onda po pravilu spremam kremastu pileću salatu, ili ređe Enčiladu.

Pileća salata je super stvar, lako se pravi, i ima toliko zdravih sastojaka koje možete da stavite u nju, ipak kad je toliko često jedete pomalo dosadi. Onda jednog dana sam se setila da u nju stavim avokado, i baš mi se svidela. Zapravo sve je počelo od ovog preliva sa avokadom za salatu.

I da, u ovu salatu možete da stavite i kisele krastavčiće, kapar, suvo i koštunjavo voće, razno začinsko bilje i začine, mladi luk, rendani sir, skuvane leblebije, grašak, itd. Ja najviše volim da je jedem na prepečenom hlebu i sa malo zelene salate.

Kremasta pileća salata sa avokadom

Sastojci:

1 avokado, dovoljno zreo

4-5 kašika kisele pavlake ili grčkog jogurta

1/2 kašike soka od limuna

So i biber prema ukusu

2 kašičice dižonskog senfa

2 kašike svežeg lišća korijandera

1 stablo celera, sitno iseckano

1 mali čen belog luka, sitno iseckan

Pileće grudi, skuvane u supi, i iseckane

Za služenje: susam

Priprema:

Najpre pomešajte meso avokado i pavlaku dok ne dobijte glatku smesu, tome dodajte sok od limuna, so i biber, senf, iseckano lišće korijandera, beli luk, zatim iseckano stablo celera i piletinu. Sve dobro pomešajte, dodajte još začina ako je potrebno, pospite susamom i služite uz prepečen hleb.

« Previous 1 … 35 36 37 38 39 … 67 Next »