Tek što sam se vratila iz Španije, odmah sam u svojoj kuhinji pokušala da rekreiram sve lepote koja sam uspela tamo da probam. Imam nekoliko favorita u koje sam se zaljubila na pravi zalogaj, o njima uskoro, ali ovoga puta ću se fokusirati na jelo koje nije baš tako dobro ispalo kada smo ga prvi put probali u jednom restoranu, dobili smo ga kao tapas uz piće, pa sam poželela da ga kod kuće napravim, jer mi se učinilo da ima puno potencijala. I zaista je odlično ispalo, koristila sam ovaj recept sa bitnim izmenama.
Na španskom ovo jelo se zove Berenjenas con Miel, poreklom je iz Andaluzije, tačnije Kordobe. Veoma se često koristi kao tapas, a o ovom popularnom španskom serviranju jela spremam se da napravim čitav članak, jer me je potpuno oduševilo. To je najbolji i verovatno najjeftiniji način da se hranite u Španiji.
Kao što vidite na stolu su i druge đakonije, to je bio intiman tapas za mene i muža u našem dvorištu, ali o njima u sledećem postu.
Na prvi pogled neobična kombinacija plavog paradajza i meda mi je delovala interesantno, i kad sam je probala oduševila sam se. Ja sam još išla dalje pa medu dodala balzamiko sirće, to smo probali u nekom drugom restoranu, što je još ukusnije.
Boravak u mleku plavog paradajza ima ulogu da smanji upijanje ulja tokom prženja, ne znam koliko je to istina, ali zaista pomaže da se dobiju hrskavi i preukusni komadi.
Hrskavi pohovani plavi patlidžan sa prelivom od meda i balzamika
Sastojci:
500g (oko 3 manjih komada) plavog patlidžana
500ml mleka
200g brašna
1 kašičica soli
za preliv:
4 kašika meda
1 kašika balzamik sirćeta
ulje za prženje
Priprema:
Operite i isecite krajeve patlidžana. Zatim ih tanko isecite na tanke kriške debljine 3-5mm. Poređajte kriške u dubljem sudu, zatim ih prelijte mlekom. Preko njih stavite obrnuto okrenut tanjir, a zatim preko tanjira nešto teško, recimo veće konzerve, da pritegnu plavi patlidžan. Tako ih držite tačno jedan sat.
U međuvremenu napravite preliv tako što ćete pomešati med i balzamiko sirće.
Brašno stavite u manju činiju i pomešajte ga sa solju.
Posle sat vremena plavi patlidžan stavite u đevđir, i ponovo pritisnite nečim teškim da se mleko ocedi.
U šerpi zagrejte 3-4 prsta ulja na srednje jakoj temperaturi. Svaku krišku uvaljajte u brašno, zatim je otresite i stavite u zagrejano ulje. Stavite toliko kriški taman da stanu u šerpu, zato ćete morati da ih pržite iz nekoliko puta.
Pržite svaku stranu dok blago ne porumeni. Kad je plavi patlidžan pržen, izgledaće hrskavo, stavite ga u posudu koja je obložena papirnatim ubrusom, da se ulje ocedi. Jelo služite odmah tako što ćete patlidžan posuti prelivom od meda i balzamika. Pospite ga i krupnom solju ukoliko je to potrebno.
Aruba je sve ono što prosečan čovek zamišlja kao idealani odmor na tropskom ostrvu. Ima odličnu klimu, toplo tirkizno more, peščane plaže sa palmama, egzotične životinje, barove sa koktelima, itd. Što bi ljudi rekli – raj na zemlji.
Nekadašnja kolonija a sada konstitutivna članica holandskog kraljevstva, Aruba je minijaturna država smeštena na malenom ostrvu, koje predstavlja najjužniju tačku Kariba. Veoma je popularna turistička destinacija, kako zbog svoje lepote tako i uređenosti, što nije čest slučaj u ovom delu sveta, pa otuda ne čudi da je jedno od skupljih karipskih ostrva.
Arubu još zovu – ostrvo sreće. Postoji puno razloga za tu tvrdnju. Za razliku od većine karipskih ostrva bezbedna je, možete se bez problema šetati po ostrvu, stanovnici deluju krotko i gostoprimljivo. Pored toga što ima lepu klimu, toplu sa blagim povetarcem, najviše sunčanih dana od svih karipskih ostrva, mirno more koje je zaštićeno koralnim grebenima, Aruba je bezbedna od uragana i drugih nepogoda. Nekada je ostrvom dominirala industrija prerade nafte, a sada je to turizam. Ovo ostrvo ima najviši životni standard među karipskim državama.
Aruba je neobičan spoj raznih kultura i uticaja. Populaciju čine različite nacije i rase, domoroci, Holanđani, sefardski Jevreji, Indijci, Filipinci, Kolumbijci, Afrikanci, itd. Iako je zvanični jezik holandski, na ostrvu se koristi i lokalni jezik, papijamento, koji je mešavina portugalskog, španskog, holandskog i zapadnoafričkog. Pored različitih fizionomija lokalnog stanovništva, primetićite da se svuda kreću u grupama, obično uža familija, da su neprestano u razgovoru, bilo u direktnoj komunikaciji ili preko mobilnog telefona. Moram da napomenem da njihova kultura nije baš previše bliska nekome ko dolazi iz Evrope.
Vrhunac turističke sezone je tokom Uskrsa, kada je prolećni raspust u Americi, odakle dolazi najviše gostiju, više od polovine ukupnog broja turista. U to vreme smo i mi bili tamo, imali smo sreću da postoji direktan let iz našeg grada do Arube. U špicu sezone avioni doleću na ovo ostrvo na svakih par minuta.
Na sam dan Uskrsa, moj sin je imao neki zdravstveni problem, pa smo morali da pozovemo doktora u hotelsku sobu, da ga pregleda. Doktor, stariji čovek evropskog porekla, brzo je utvrdio da je sa sinom sve u redu, i kad smo očekivali da se pozdravi sa nama i ode kući na uskršnji ručak, koji ga je sigurno čekao, on je značajno upitao našeg sina, je li, mali, da li ti znaš ko je Novak Đoković? I tako je počelo, vrlo ubrzo smo saznali da doktor ima strast ka proučavanju istorije, i tako smo mu mi, Srbi, zapali za oko. Kad je krenuo, više se nije zaustavljao, videlo se da je čovek ozbiljno u materiji, nikako nije želeo da propusti priliku da priča sa pravim Srbima, pa makar oni živeli u Americi. Pominjao je Dražu Mihajlovića, Tita, Miloševića, Vukovar, četnike i ustaše, i tim redom. Na kraju nas je zabrinuto upitao šta mislimo šta je uzrok Novakovog pada, slegnuli smo ramenima, on je ubeđen da je razlog njegova porodica.
Mi smo bili smešteni u hotelu Renesansa, koji ima dva dela, jedan za porodice, a drugi samo za odrasle. Nalazi se u glavnom gradu Arube, Oranjestadu. Pored male plaže, hotel poseduje prelepo privatno ostrvo, do kojeg se dolazi čamcem. Na njemu se nalaze dve plaže, opet jedna za porodice sa decom, a druga za odrasle. Na ovoj drugoj živi mala kolonija ružičastih flamingosa, i većina slika i videa sa Arube kojekakvih influensera napravljena upravo na ovoj plaži, sa flamingosima. Pored njih na Arubi živi veliki broj iguana, koje se uprkos svom strašnom izgledu ponašaju kao domaće životinje. Na Arubi, kao i na obližnjem ostrvu Kurasao, se nalazi endemska vrsta drveta pod nazivom divi – divi, koja podseća na ogromni nakrivljeni bonsai. Na ovom ostrvu dobro uspeva aloja vera, otuda ne čudi da je Aruba najveći svetski izvoznik ove kulture.
Glavni grad je minijaturan, i oživi tek kada u njega uplove kruzeri. Tada se otvore brojne tezge i prodavnice luksuznih proizvoda. Orenjestad ima arhitekturu koja je čudni spoj holandske i kolonijalne, pored vrlo lepih zgrada zapazićete neugledne udžerice. Tu se nalaze i zanimljive trgovi, kao i ostaci vojne arhitekture iz kolonijalnog doba.
Aruba se nalazi tek dvadesetak kilometara udaljena od južnoameričkog kontinenta, tačnije Venecuele. Na to će vas podsetiti venecuelanske naftne platforme koje se vide na horizontu. Šetajući gradom primetila sam Južnoamerikance koji nisu bili lokalci, drugačija im je fizionomija, i pričaju španski, bili su najčešći posetioci radnji sa luksuznom proizvodima, kojih ovde ima puno. Onda sam saznala da su to Venecuelanci, ali onaj privilegovan sloj, oni što su se “snašli”, dok većina njihovih sunarodnika jedva preživljava. Zvuči poznato.
Pošto smo rešili da mirujemo, nema eskurzija po ostrvu, samo ležanje i opuštanje na plaži je dolazilo u obzir. Ipak, meni đavo nije dao mira, iako sam fizički bila na Arubi ja sam mislima bila u obližnjoj Venecueli. Zahvaljujući internetu na plaži kao i utičnicama koji su se nalazile sakrivene u podnožju palmi, mogla sam da se upustim istraživanju Venecuele na mobilnom telefonu. Bilo je tih dana već vesti o nemirima i stradalima, prilično uobičajno stanje u toj zemlji poslednjih godina. Najviše me je intrigiralo to kako tek par desetina kilometara deli zemlju sreće od one sa manjkom iste. Ako obe zemlje imaju sličnu lepu prirodu, divnu klimu, i prirodna bogatstva kao što je nafta, onda mora da razliku čini društveni sistem koji radikalno menja stvari na gore, kao što je komunizam. Potpuno je neverovatno da, iako nema srećne zemlje sa komunizmom, ljudi i dalje veruju u tu utopističku ideju, valjda zato što svaki put postoji nova šansa da zavladaju “prave” marksističke ideje.
Tu su me razmišljanja odvela i u moju zemlju, i ja sam bila dete komunizma, i živela sam sa posledicama tog sistema, kao i moji bivši sugrađani. Osetila sam se kao pomenuti doktor sa Arube, samo što su njega interesovali Srbi, verovatno sa sličnim motivom. U mislima me je prenuo čovek na plaži koji mi se obratio na srpskom, čuo me je kako pričam sa ćerkom na našem jeziku. Došao je na ostrvo kruzerom na kojem radi već godinama. Na istom kruzeru je radila moja drugarica iz srednje škole, iako smo u stalnom kontaktu, sreli smo se na Arubi posle petnaest godina. Slučajni susret sa bliskom osobom na ovom egzotičnom i dalekom ostrvu izgledao je tako emotivno i nadrealno.
Divi – divi drveće
Zbog pomenute izmešane populacije hrana na Arubi je mnogo interesantnija od one koja se nudi na drugim karipskim ostrvima. Na ostrvu postoji mnogo restorana koje služe veoma raznovrsna jela, od holandskih palačinki, bečkih šnicli i jela iz svuda prisutne italijanske kuhinje, preko popularnih karipskih jela sa pirinčom i plantana bananama, do lokalnih specijaliteta kao što su paprikaši sa kozijim mesom ili ribom. Kod njih je za doručak veoma popularno pecivo koje oni zovu pastechi, veoma slično empanadi, kao i interesantne malecke holandske palačinke, poffertjes. Posebno smo uživali u morskim specijalitetima u restoranu nedaleko od hotela, tu se služio odličan prženi crveni sneper, kao i file lampuga ribe sa ljutom salsom od manga. Iste te ribe možete da pecate na organizovanim turama.
Aruba je poznata i po koktelima, gde god da se denete svuda će vas čekati bar koji ih služi. Tu je i poznato lokalno pivo – Balashi.
Kao i mi, većina ljudi u Južnoj i Centralnoj Americi obožava prase na roštilju, tako da veća okupljanja ne mogu da prođu bez tog specijaliteta.
Holandske palačinke (Dutch Baby Pancake)PastechiPoffertjesPrženi crveni sneperFile lampuge (mahi-mahi) sa salsom od manga
Aruba nije samo za medeni mesec i slična romantična putovanja, kako je često reklamiraju, ovo ostrvo je idealno za porodična putovanja, jer je bezbedno, ima mirno i toplo more, plaže na kojima pesak nikada nije vreo, zanimljiv životinjski i biljni svet, raznovrsnu kuhinju za svačiji ukus i veliki broj organizovanih aktivnosti. Ukoliko ste pak avanturista i volite ekstremne stvari, možda je ovo ostrvo suviše krotko za vas.
ukrasite svoj dom mojim fotografijama
Pogledajte galeriju mojih fotografija sa temom Putovanja i Na plažii saznajte ovde kako možete da ih naručite.
Ovo jelo potpuno opravdava svoje ime, skače u usta, to je bukvalni prevod italijanske reči Saltimbocca. Kako drugačije da se zove, jer samo pri pomisli na tanke teleće šnicle umotane u pršutu sa žalfijom, pa prelivene bogatim sosom od belog vina i putera, vama momentalno kreće voda na usta. Fali još neko kvalitetetno vino, recimo Sovinjon blank, ili čak Kjanti, i doživljaj je potpun.
Idealan izbor za letnji ručak, pola sata vam je sasvim dovoljno da ga pripremite.
Inače, Saltimbocca je poreklom iz Rima, i recept koji sledi trebalo bi da odgovara originalu. Ovo jelo se sprema i sa piletinom, ipak teletina je bolji izbor. Ako ste ljubitelj teletine samo da znate da na blogu postoji još odličnih italijanski jela sa ovim mesom: Teletina Piccata i Osso Bucco.
Možete šnicle da služite sa nekim drugim prilogom, ipak, mladi spanać dinstan na maslinovom ulju i puteru sa belim lukom savršeno se dopunjuje.
Prilog: mladi spanać dinstan na puteru i maslinovom ulju sa belim lukom
Za služenje: kriška limuna
Priprema:
Pripremite veći tučani tiganj u kome ćete pržiti meso kao i brašno u koje ćete ga uvaljati pre prženja.
Najpre čekićem istucite teleće šnicle. Natapkajte ih papirnim ubrusom da uklonite vodu. Nema potrebe da ih solite jer je pršuta već dovoljno slana.
Na komad šnicle stavite list sveže žalfije, a zatim presavijte meso na pola.
Teleću šniclu obavijte pršutom.
Zatim istucite meso čekićem sa stranom sa zupcima, tako ćete ga dobro pričvrstiti.
Meso zatim uvaljajte u brašno, pa otresite višak, i stavite ga da se prži u tiganju, u kome ste zagrejali maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, oko 3 minuta po strani. Kada ste ispržili meso izvadite ga i obavijte ga aluminijumskom folijom.
U tiganj dodajte puter, i kad se otopi, na umerenoj vatri dodajte biber, suvo belo vino kao i par listova sveže žalfije. Gledajte da sa varjačom sa ravnim vrhom sastružete meso koje se zalepilo za tiganj. Kuvajte sos još par minuta i kad se zgusne sklonite ga sa vatre. Njime prelijte šnicle koje ste servirali na tanjiru.
Dok pržite meso na maslinovom ulju, puteru i belom luku dinstajte mladi spanać, nije potrebno da ga prethodno obarite, dodajte soli i bibera.
Šnicle služite uz spanać zajendo sa kriškom limuna.
Nije lako voleti artičoke, pre svega zbog njihovog čišćenja, ali kad se zaljubite u njih, to vam neće padati teško, samo da osetite taj neverovatan ukus. Srećom, sa praksom lako ćete savladati deo sa čišćenjem. Možda je najbolje da najpre počnete sa pripremom bejbi artičoka, jer se one dosta lakše čiste. Iako tako izgledaju, bejbi artičoke nisu mladi plodovi, to su pupoljci koji se formiraju sa strane glavnog krupnog cveta na biljci. Ukus im se ne razlikuje od krupnih artičoki.
Tokom istorije artičoke su bile posebno cenjena hrana, i dostupna samo eliti, danas pak svi imamo mogućnosti da je spremamo, i zato treba da to iskoristimo. Artičoke su veoma neobično povrće, počevši od biljke, koja izgleda kao ogroman čičak, zatim plodova koji su zapravo ogromni pupoljci cveta, pa sve do načina konzumacije. Artičoke se najviše gaje i koriste na Mediteranu, zato što im pogoduje ta klima, posebno u Italiji i Francuskoj, čak ih ima i u Hrvatskoj, tu je najpoznatije jelo artičoke punjene mladim bobom.
Kod artičoka se jedu samo mekani delovi, pre svega srce, koje se nalazi pri stablu pupoljka, oljušteno stablo, i unutrašnji mlade latice. Tvrde spoljašnje latice zajedno sa oštrim vrhovima, kora stabla, kao i sama unutrašnjost cveta se odstranjuju. Artičoke mogu da se pripremaju na pari, kao u ovom receptu, zatim da se dinstaju, prže, peku u rerni, ili na grilu. Nekada se koristi samo srce od artičoki, kao u ovom popularnom dipu, ili se pune kao ove. Sastojci, kao što su maslinovo ulje, beli luk, limun, timijan, estragon, pinjoli, peršun, se savršeno slažu sa artičokama. Ja bih još dodala da su najbolje kad se služe uz ajoli.
Pogledajte ovaj video, u njemu je lepo opisana priprema artičoki.
Trenutno je njihova sezona, i otuda ne čude razne manifestacije u čast artičoki u ovo doba godine. Kad smo kod toga nedavno je izbio veliki skandal u Italiji zato što je glavni jevrejski rabin proglasio čuveno jevrejsko jelo sa artičokama, poreklom iz Rima, da nije košer. Naime, to jelo podrazumeva prženje artičoki u dubokom ulju, ali pošto se ne čiste prilikom pripreme, onda se dešava da u njoj ostanu crvići i razni insekti, pa zbog toga ne može da bude košer tj. nije u sladu za jevrejskim zakonima o ishrani.
Kao i svaka delikatna hrana i ova traži umešnost i kultivisan ukus da biste uopšte mogli da uživate u njoj. Baš kao i sama umetnost, koja u mnogo čemu podseća na kuvanje, traži edukaciju, praksu i izloženost kvalitetnim stvarima. Otuda moj mali esej na temu zašto je lepota bitna pri kraju posta, zajedno sa fotografijama dela klasične umetnosti iz “večnoga grada”, Rima. Da, artičoke su veoma popularne u Rimu.
Bejbi artičoke sa testeninom
Sastojci:
1kg bejbi artičoka
1 limun
1/2 kg integralne testenine (razni makaroni)
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckanog
3 grančice timijana
1/2 kašičice soli
1/4 bibera
1/2 šolje suvog belog vina
1 kašika limunovog soka
1 šaka izrendanog parmezana
Iseckani sveži peršun
Priprema:
Čišćenje bejbi artičoki je prilično jednostavan poduhvat. Najpre pripremite činiji su 1l vode u koju ste ocedili ceo limun. Odsecite dršku artičoki na na nekih 2cm dužine i ljuštolicom skinite koru sa nje. Zatim skidajte latice sa artičoki dok ne dođete do onih nežnih i svetlo zelene boje. Isecite vrh artičoke reckavim nožem, oko 1/4 pupoljka. Makazama isecite oštre vrhove latica ukoliko ih ima. Presecite oljuštenu artičoku uzdužno na četiri dela, i na svakom uklonite mali deo koji predstavlja središte cveta, ukoliko je formiran. Ubacite očišćeni deo artičoke u vodu sa limunovim sokom. Morate sve brzo da radite jer meso artičoke brzo menja boju kad je izloženo vazduhu, zato se i stavlja u vodu sa limunom.
Zagrejte vodu da bi skuvali testeninu. Dok se voda greje stavite preko šerpe posudu za kuvanje na pari. U njoj ćete kuvati na pari artičoke oko 10 minuta. Posolite ih malo, i poklopite poklopcem.
Dok se artičoke kuvaju u tučanom tiganju zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj vatri, dodajte mu iseckani beli luk, grančice timijana, i posle 1 minuta dodajte limunov sok, so i biber i belo vino. Posle par minuta umešajte izrendan parmezan, i na kraju dodajte skuvane artičoke.
Kuvajte testenine prema upustvu sa pakovanja, i kad su skuvane pomešajte ih sa artičokama i sosom, dodajte pola šolje vode u kojoj se testenina kuvala. Dodajte soli i bibera ako je potrebno, i izrendanog parmezana. Jelo služite odmah.
Za mene je Italija sinonim za lepotu. Čini mi se da se nigde lepota nije toliko primila kao na ovom parčetu zemaljine kugle. U pitanju je klasična lepota, koja odiše veštinom, harmonijom oblika i boja.
Pre par meseci sam gledala ovaj izuzetan dokumentarni film, Why Beauty Matters, napravljen od strane britanskog filozofa i pisca Rogera Scrutona, i bila sam pod velikim utiskom. Svako ko voli umetnost treba da ga pogleda. Nekako baš u to vreme su se pojavili portreti bivšeg nam predsednika i njegove žene. Ko imalo poznaje umetnost i ima ukusa, svestan je koliko su portreti nemušto i banalno napravljeni. Ipak, mnogi su bili oduševljeni, Nacionalna galerija u Vaštingtonu nikada nije bila toliko posećena, svi su došli da vide pomenute portrete. Nisam mogla da verujem, pitala sam se da li je to do nedostatka ukusa ili je u pitanju kult ličnosti i stoga potpuno odsustvo objektivnosti. Naravno da sam se setila priče Carevo novo odelo. U tom mom neverovanju shvatila sam da su stvari otišle predaleko, da je već dosta dugo društvo okruženo ružnim i banalnim stvarima, bez ikakve autentičnosti, pa sam rešila da se ozbiljno pozabavim podučavanju svoje dece o umetnosti. Bio me je strah da će i oni jednog dana postati kao već pomenuti posetioci muzeja.
Vikendom sam svoju decu vodila u obližnji muzej, koji pored toga što ima veoma zanimljiv dečiji program, koji smo često posećivali, ima odlične kolekcije dela koje pokrivaju skoro sve istorijske periode. Išli smo od sobe do sobe, krenuli smo od starog Egipta. Pošto su videli egipatske mumije, krenuli smo u deo sa starogrčkim umetničkim delima, najviše im se svideo nakit iz tog perioda. Onda smo krenuli dalje, starorimska umetnost, pa ranohrišćanska, vizantijska, to im je važno jer znaju da je taj period mami bio inspiracija za njihova imena. Zatim od zapadne srednjevokovne umetnosti i renesanse, preko baroka, završili smo u modernoj umetnosti.
Meni lično jedan od najlepših i najuzbudljivijih stvari kod roditeljstva jesu neograničene mogućnosti da svojoj deci otkrivam lepe i važne stvari, bilo da je u pitanju muzika, književnost, likovna umetnost, istorija, čak i matematika. Ipak, to nije tako jednostavno, jer moja deca gube interesovanje čim vide da mi je do nečega mnogo stalo. Zbog toga smišljam suptilne načine kako da ih zaintrigiram, priznajem nekada gubim strpljenje i postajem previše dramatična, sigurna sam da će me se sećati kao ekscentrične mame. Nekad ih čak podmićujem, jer podučavanje dece važnim stvarima nema cenu.
Da, umetnost jeste važna, i ukus mora da se razvija i neguje, a to je moguće jedino ako smo izloženi umetnički vrednim delima. Kao i kod književnosti, ako niste čitali klasike i vredna dela, onda sigurno ne možete da date pravi sud o nekoj knjizi.
Lepota je istina. Tu nema kalkulisanja, želje da se dopadne, to je užasna potreba da se podeli sa drugima veoma važna poruka, nešto što će ljudi prepoznati. To stvara osećaj uznemirenosti i katarze, pauzu od banale svakodnevnice – eto, to je umetnost.
Ima joše jedna stvar koja mi je važna da prenesem deci a to je da cene i poštuju prethodne generacije koje su gradile sve ovo što imamo danas. Nismo mi ništa bolji od njih, i to što imamo tako razvijenu tehnologiju, slobodu izbora, itd, to je samo proizvod znanja i kreativnosti koje se gomilalo tokom vekova.
Bilo je i ranije trećerazrednih umetnika koji su bili dosta uspešni, sada zaboravljeni, ništa to nije novo, ipak, mislim da će naše vreme ostati upamćeno kao izuzetno ružno i neautentično. Ako iko ikad napravi vremensku mašinu, sigurna sam da će retko ko poželeti da poseti našu epohu. Pogledajte samo današnje medije na šta liče. Odsustvo lepote je uznemiravajuće.
A sad se opustite i uživajte u pravoj lepoti.
Il Gesù, barokna crkvaIl GesùZanos svete Tereze, Bernini, Il GesùBazilika Santa MađoreBazilika Santa Mađore, dekorisana ranohrišćanskim mozaicimaTavanica bazilike Santa MađorePanteonVatikanski muzejLeonardo da Vinči, Vatikanski muzej
Pre neki dan sam bila na partiju moje prijateljice Megan napravljenog u čast kraljevskog venčanja, i za tu priliku sam napravila ovaj trajfl. Procenila sam da je sasvim u skladu sa događajem, to je tako tipična britanska poslastica. Recept koji sledi ne morate striktno da pratite, jer ovaj kolač može da se pravi sa raznim sastojcima, i u različitoj količini, u tome je njegova lepota. Da ne pominjem da se veoma jednostavno pravi, i impresivno izgleda. Poslastičarski krem i šlag su obavezni, kao i voće koje ne mora nužno da bude jagode, a umesto piškota možete da koristite manje komade patišpanja, ili Pound cake, ili bilo koji mekši biskvit. Ovaj kolač se sprema u dubokoj staklenoj činiji nebili se videli lepi slojevi kremova, biskvita i voća. Samo da znate ovaj slatkiš odlično ide uz penušavo vino.
Inače parti je počeo veoma rano, u šest sati ujutru, zbog vremenske razlike. Ja sam došla nešto kasnije, taman kada su prenosili ceremoniju venčanja u crkvi. Jutro je bilo kišno i mračno, pravo britansko, a u kući moje prijateljice je bilo toplo, sto prepun raznih britanskih đakonija. Ustala je tog jutra u tri ujutru da sa mužem sprema hranu, zaista poštujem njen entuzijazam. Čajni sendviči sa krastavcem, engleski skonsi sa clotted cream-om i džemom od kupina (recept pogledajte ovde), klasični skonsi (slični ovima), kiševi, razni čajni keksi, Pound cake, kapkejkovi sa limunom i zovom (navodno od tih sastojka je bila napravljena torta za venčanje), nezabilazan čaj u starinskim šoljicama, šampanjac, i tim redom.
Gosti su bili elengantno obučeni, dame su nosile ekscentrične šešire, i došle su u visokim štiklama, bez obzira na rano kišovito jutro. Jedino sam ja štrčala svojom svakodnevnomgarderobom. Videlo se da sam stranac, nemam tu specijalnu vezu sa Njenim Visočanstvom. Kad bolje razmislim, još od malih nogu smo učeni da imamo zazor od monarhije i ostale aristokratije. Ne čudi da su svi ostali na partiju bili Amerikanci anglo-saksonskog porekla.
Na kraju, svi smo se složili da je mlada lepo izgledala, ali ipak ni prineti Kejt.
Nešto slično ovom trajflu već ste mogli ranije da vidite na mom blogu:
1 kašičica ekstrakta vanile ili 1 kašika Grand Marniera, likera od pomorandže
za šlag:
500ml slatke pavlake
4 pune kašike šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta vanile
300g piškota (najbolje da su sveže), prelomljene
500g jagoda, opranih, očišćenih i iseckanih
za dekoraciju: listovi sveže nane
Priprema:
Najpre napravite poslastičarski krem. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli. U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz stalno mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte ekstrat vanile ili Grand Marnier.
Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da par sati. Ili, ubrzano ga ohladite tako što ćete staviti šerpu u veću posudu punu leda. U tom slučaju krem će se potpuno ohladiti za manje od sat vremena.
Pre nego što ćete početi da ređate sastojke u činiji napravite šlag. U većoj posudi, koju ste prethodno ohladili u zamrzivaču, mikserom mutite slatku pavlaku. Tokom mućenja dodajte šećer u prahu i ekstrat vanile. Gledajte da ne premutite šlag.
U većoj staklenoj činiji ređajte sastojke ovim redom –
poslastičarski krem
piškote
šlag
iseckane jagode
poslastičarski krem
piškote
iseckane jagode
lišće sveže nane
Pažljivo trajfl pokrijte aluminijumskom folijom i ostavite ga par sati u frižideru, da piškote omekšaju. Najbolje da trajfl prenoći u frižideru.
Ovu su prve salate koje sam ovog proleća napravila od biljka iz moje bašte. Za mene je to bio poseban trenutak, jer proleće je bilo baš hladno ove godine, izgledalo je kao da nikada neće doći toplo vreme. Iako već godinama imam baštu, nekako je osećaj i dalje poseban kada koristim hranu koju sam sama gajila.
Ja inače mnogo volim da pravim salate, obožavam da im dodajem razne sastojke, i ništa mi ne pada teško, pa ni seckanje, zapravo to me prilično opušta. Već sam ranije pisala o tome kako da napravite ukusne i zdrave salate, a sad evo još par ideja za neodoljive prolećne salate.
Preselili smo se u kuću sa baštom kad sam krenula u prvi razred. Uradili smo to neplaniralo i nerado, rezultat akcije imaš kuću, vrati stan, to je inače trebalo da nam bude vikendica. Do toda sam imala najlepše moguće detinjstvo, sjajan komšiluk, uvek okružena mnogobrojnom decom sa kojom sam se neprekidno igrala, komšijama koji su me puno voleli, čuvali su me i vodili svuda sa sobom, uvek je tu bilo interesantnih događaja i likova.
Preseljenje je značilo pronalaženje novih prijatelja, ali u mnogo manjem broju, dosadna popodneva kada sam morala da se igram sa mlađim bratom, uglavnom fudbal, ili da čitam knjige. Međutim, bila je i jedna super stvar u vezi preseljenja – bašta. Imala sam tu sreću da su mi roditelji bili veoma zainteresovani da gaje voće i povrće, i puno cveća. Iako plac nije bio veliki, posle smo ga proširili kopovinom susednog, moji roditelji su umeli maksimalno da ga iskoriste. Imali smo puno voća, tokom leta svakog jutra bih otišla u baštu i napunila veliku činiju trešnjama, jagodama, malinama, jabukama, kruškama, šljivama, breskvama, kajsijama, višnjama i grožđem. Imali smo čak i dunje, orahe, lešnike i mušmule. Mama je često kuvala jela od povrća iz bašte, a uspevala je da spremi sokove i džemove i raznu drugu zimnicu koristeći plodove iz naše bašte. Da ne pominjem to da je moj otac pravio razne rakije i vino. Mi smo u to vreme bili, kako bi to ovde rekli, very sustainable, neka vrsta današnjeg ideala. Pored toga što su moji roditelji puno radili na poslu, vreme u bašti im nije teško padalo, zapravo uživali su radeći u njoj. Moj brat i ja smo bili veoma zdrava deca, prvu jaču prehladu sam dobila na fakultetu, moji roditelji su uvek to pripisivali našoj bašti. Da, nismo često išli na pijacu, i uvek smo imali svežeg cveća u kući. Moj otac je bio veoma ponosan na svojih pedesetak ruža u vrtu.
Vremenom sam i ja zavolela baštovanstvo, i danas potpuno razumem svoje roditelje. Nema lepšeg i opuštajućeg mesta od svog vrta. Naravno da mora da se u nju uloži dosta rada i vremena, ali šta ima pogrešno u tome.
Život u beogradskom predgrađu ume da bude naporan i neuzbudljiv, i ko traži mir i izolovanost neće ga tamo naći. Ipak bašta, lepo uređena okućnica i višak prostora ima posebnu vrednost. Suprotno našim, američka predgrađa su sasvim drugačija, idilična, ušuškana, bezbedna, mirna, ali i bez života. Retko ćete videti ljude ispred kuća ili kako šetaju, i najkraći odlazak od kuće je praćen vožnjom kola. Ja i dalje odbijam da odem tamo da živim. Imam sreću da u gradu imam kuću, baštu, ma kako mala bila, i to mi je zasada dovoljno.
Vinaigrette, preliv za salate
Ovo je najpopularniji, najosnovniji i najjednostavniji preliv za salate. Vinaigrette, naziv preliva na francuskom jeziku, su preuzele i druge kuhinje. Ne znam da li kod nas uopšte postoji naziv za ovakav preliv. U ruskoj kuhinji ono što oni nazivaju vinegret je zapravo posebna salata.
Ovaj preliv se pravi od ulja, sirćeta, soli i bibera. U to možete da dodate razne dodatke kao što su luk, senf, med, razne začine i začinsko bilje. Odnos ulja i sirćeta je obično 3:1. Od ulja se najčešće koristi ekstra devičansko maslinovo ulje, umesto sirćeta možete da koristiti sok od limuna, jabukovo ili balzamik sirće.
Ono što je važno napomenuti jeste to da ovaj preliv mora dobro da se promeša dok se ne dobije emulzija, a zatim time odmah prelije salata. Za to je najbolje da koristite teglicu, koju ćete dobro zatvoriti, a zatim energično mešati. Možete da napravite veću količinu preliva i da ga čuvate u frižideru. Pre korišćenja zagrejte ga na sobnoj temperaturi, a zatim dobro promućkajte.
Ovaj preliv možete da koristite i kao marinadu za meso, ili kao sos uz obareno povrće (špargle, rapini, brokoli, boranija, artičoke).
Recepte za nešto bogatije prelive za salatu pogledajte ovde. Njih takođe možete da koristite za spremanje ovih salata.
Sastojci:
240ml maslinovog ulja
80ml sirćeta
1/2 kašičice soli
1/4 kašičice bibera
Priprema:
Sve sastojke dobro promešajte u zatvorenoj teglici.
Salata od rukole sa kozijim sirom i bademima
Na blogu već ima par salata sa rukolom, kao i ceo članak posvećen njoj. Koziji sir se odlično slaže sa njom. Takođe, ovoj salati možete dodati sveže voće kao što su kruške, jagode i borovnice.
Sastojci:
Mlada rukola
Koziji sir, isečen na kriške (ovaj na slici je sa borovnicama i fenomenalan je)
Prepečeni bademi, iseckan na kriške
Za preliv: vinaigrette, vidi recept gore
Šarena salata od mladog lisnatog kelja
Ova salata predivnih boja može da bude čitav obrok, pored leblebija u nju možete dodati i grčki feta ili naš sir. Tanko iseckane rotkvice, crveni kupus, šargarepa i sumak (crveni začin kiselkastog ukusa popularan na Bliskom Istoku) doprinose lepoti ove salate.
Savet: kad imate vremna, recimo vikendom, iseckajte rendalicom veću količinu kupusa, rotkvica i šargarepu, dobro pokrijte i čuvajte u frižideru nekoliko dana. Tako svakog trenutka možete da napravite salatu tokom radne nedelje. Osim toga mnogo je jeftinije nego da kupujete tako pripremljenu salatu u prodavnici.
Kad sadim zelenu salatu uvek sadim mešavinu raznih salata, tako izgleda dekorativnije. Najlepša je kad je mlada. Najbolje da se zasadi u kasnu zimu ili rano proleće, jer od visokih temperatura zelena salata dobija opor ukus i više nije jestiva.
Probajte da salatu ukrasite jestivim cvećem koje ste sami uzgajali.
Sastojci:
Mlada mešana zelena salata
Špargle, tanko iseckane
Jestivo cveće (dan i noć, cveće vlašca, dragoljub)
Ovo je jedno od onih neodoljivih peciva koji se jedu u jednom dahu. Nestaje brzinom svetlosti. Kad ga stavite u usta oblije vas takva sreća i zadovoljstvo, da u trenutku ne znate šta vas je snašlo. Uopšte ne preterujem, ćurosi vas dovode do ekstaze!
Testo za pripremu ćurosa je potpuno isto onom za princeskrofne i eklere, u pitanju je – pâte à choux. Takođe, ćurosi su veoma slični našim tulumbama, na koje sam neviđeno slaba, jedino se ne natapaju sirupom, već se umaču u čokoladni sos.
Nisu svi ćurosi napravljeni isto, ovi su obogaćeni jajima i puterom, obično se prave sa manje sastojaka. Ipak meni su ovakvi ćurosi daleko najukusniji. Recept sam našla ovde, čak i video sa instrukcijama.
Ćurosi su poreklom sa Iberijskog poluostrva. Sa osvajanjem Amerike, njihova se popularnost širi u ovaj deo sveta. Pored flana ovo je jedno od najpopularnijih poslastica u Srednjoj i Južnoj Americi. Ima raznih varijacija, što se tiče sastojaka, oblika, začina, sosa, sve zavisi gde ih jedete. Meni se najviše sviđaju kad su baš izduženi. I, najviše mi se sviđa sos napravljen od gorke čokolade, jer ona daje fin balans slatkom pecivu. Možete joj dodati i mlevenu ljutu papriku ili vanilu.
Ovo pecivo se obično jede za doručak, mada ga često služe i kao dezert. Pre neki dan je bio veliki meksički praznik Cinco de Mayo, i ovde je obeležen uz veliki vašar, na kome su se jeli i ovi ćurosi.
Ćurosi
Sastojci:
150g šećera
11/2 kašičica cimeta
120ml vode
120ml mleka
90g putera
1 kašika šećera
130g brašna
3 jaja
1 kašičica ekstrakta vanile
100g crne čokolade
100ml slatke pavlake
Prstohvat soli
Priprema:
U jednoj ravnoj i široj posudi pomešajte šećer i cimet, u to ćete valjati prženo testo.
U šerpi zagrejte vodu i mleko zajedno sa puterom, dodajte šećer i so. Kad tečnost počne da vri na srednje jakoj vatri dodajte postepeno brašno dok sve vreme mešate smesu sa varjačom. Kada smesa počne da se lepi za dno šerpe, posle jednog minuta, sklonite šerpu sa vatre. Ostavite smesu da se malo ohladi, oko 5 minuta, i počnite da joj dodajete jaja, komad po komad, sve vreme mešajući da se jaja integrišu u testo. Na kraju dodajte kašičicu ekstrakta vanile. To može da potraje, i traži jake ručne mišiće.
Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u dresir vrećicu sa zvezdastim pipkom.
U šerpi srednje veličine zagrejte ulje dubine 3-4 prsta na srednje jakoj vatri (6/10).
Kad je ulje zagrejano jednom rukom istiskujte smesu u dresir vrećici, oko desetak centimetara, a drugom secite kraj testa reckavim nožem. Ono će narasti tokom prženja, tako da je najbolje da pržite 3-4 komada u isto vreme. Testo pecite sa obe strane, kad dobije tamnu smeđu boju, to znači da je gotovo. Hvataljkama prenesite testo na papirnati ubrus da se ulje ocedi. Zatim isprženo testo uvaljajte u smesu sa šećerom i cimetom dok je još toplo.
Dok pržite ćurose, otopite čokoladu u zagrejanoj pavlaci. Dodajte so i ostale začine po želji. A zatim služite ćurose uz čokoladu dok je još topla.
Skoro sam pravila ovaj klasik domaće kuhinje, posle dugo vremena, i sad mogu sa potpunim uverenjem da kažem – komisbrot je jedan od najlepših kolača koji idu uz čaju ili kafu. Njegov ukus i tekstura su u savršenoj harmoniji, bogata aroma sušenog voća, hrskavi komadići orašastih plodova, meki biskvit od belanaca, sve je baš kako treba da bude.
Setite se komisbrota kad pravite tiramisu, poslastičarski krem, zabajone, ili slične kremove sa žumancima, ovo je najbolji način da utrošite preostala belanca.
Ovog puta sam eksperimentisala sa suvim višnjama u rakiji (suvo voće natopljeno u rakiji je moje najprijatnije otkriće tokom prošle zime, vidi Toplu čokoladu i Čokoladnu tortu sa suvim šljivama i rakijom) i to je kolaču dalo dodatnu sočnost i aromatičnost. Naravno da možete da se igrate i sa drugim suvim voćem i orašastim plodovima.
Pada mi na pamet i ideja, koju ću prvom prilikom da probam, da kad pravite neko fensi predjelo sa raznim sirevima, služite uz to kriške komisbrota, u tom slučaju koristite manje šećera za njegoj pripremi.
Juče sam morala da idem kod doktora, pojavio mi se bolan osip na licu, što se ispostavilo da je bila reakcija na nešto što ovde zovu shingles, ima veze sa virusom malih boginja. Ništa strašno. Neka nova osoba me je primila umesto moje doktorke. Vidim preziva se Radowic. Pošto sam koristila neku srpsku kremu, koju smo nabavili kada su nas ono jednom izujedali komarci u Srbiji, pokazujem joj je, da ipak zna. Ona gleda kremu i srpska slova, clueless. Kaže da joj je deda došao iz nekadašnje Jugoslavije, ne zna nijednu reč na srpskom, ali baba, Poljakinja, ju je naučila dve reči na poljskom. How cool is that, mislim se u sebi.
Priznajem, malo sam osetljiva na tu temu, kad vidim koliko je teško održati srpski jezik među drugom, a kamoli trećom generacijom. Engleski jezik i američka kultura su nemilosrdni u svojoj dominaciji.
Skoro sam prevodila, i tumačila, jedno pismo, sa srskog na engleski jezik. To što je bilo napisano rukom, već je bio kuriozitet sam po sebi. Naime, naši prijatelji Amerikanci srpskog porekla su našli first cousin (brata od strica) u nekom selu u Hrvatskoj, mislim da je u pitanju Krajina, i sad se dopisuju. Njihov otac je iz tog sela pre više od sto godina došao u Ameriku da radi u pensilvanijskim kopovima nedaleko od Pitsburga, tu se oženio ženom srpskog porekla i dobio četrnaestoro dece. Deca su porasla, iškolovala se, postali uspešni ljudi, izrodili decu, dobili unuke, i pre desetak godina na porodičnom okupljanju, koje organizuju svake godine u julu, bilo ih je sto trideset i nešto potomaka, sad je taj broj sigurno veći.
Iako ne znaju srpski jezik, sem ono par arhaičnih reči, iako su se poudavali i poženili sa lokalnim stanovništvom, oni su veoma vezani za svoje poreklo, slave sve najveće srpske religiozne praznike zajedno, uz srpsku hranu. Mi smo bili na par njihovih okupljanja, i veoma smo srdačno dočekani, kao par “autentičnih” Srba. Svih četrnaesto dece nose jedno američko i jedno srpsko ime. Tako Darlin, gospođa sa kojom smo najbliži, jer živi blizu nas, ima srpsko ime – Darinka. Nju šaljemo u školu deci za Grandparentsday (veoma čest običaj u američkim školama), pošto su im baba i dede daleko.
Pre par godina su se organizovali i otputovali su u zemlju svojih predaka. To je bilo njihovo hodočašće kojem su se toliko radovali. Čak su i u Politici pisali o tom njihovom epskom putu. U Hrvatskoj i Srbiji su upoznali svoje rođake koje nikada nisu videli. Jedan od njih je gospodin sa kojim se dopisuju, uz pomoć prevodioca. Stalo im je do toga šta mislim o tom njihovom rođaku, ja im kažem, I got emotional about his letter, žao mi je što je u teškoj životnoj situciji, mislim da je pošten, ponosan i dobronameran čovek, i mislim da je iskreno srećan zato što je u kontaktu sa svojim rođacima, bez obzira da li su iz Amerike ili ne, i da je sasvim ok što ga oni pomažu. Šalju mi njegovu sliku, i puno emailova, uzbuđeni su i žele da pričaju o njemu sa mnom. Na kraju pisma brat od strica pozdravlja i prevodioca. Baš pažljivo.
Komisbrot
Sastojci:
6 belanaca, na sobnoj temperaturi
130g brašna
1 kašičica praška za pecivo
150g šećera
60ml ulja
Sok od jedne pomorandže
50g pikana ili oraha, tostiranih i krupno iseckanih
100g suvih višanja ili trešanja natopljenih u rakiji
1/2 šolje rakije šljivovice
50g suvih kajsija, iseckanih
Priprema:
Najpre u maloj šerpici kuvajte sušene višnje ili trešnje u pola šolje rakije. Kad rakija skoro ispari, sklonite šerpicu sa vatre, i čekajte da se voće prohladi. Ohlađeno voće ocedite od viška tečnosti.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pripremite izduženi pleh za hleb, pokrijte ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte 3 kašike brašna sa iseckanim pikanima (orasima), oceđenim višnjama i suvim kajsijama. To će pomoći da ti sastojci ne padnu na dno kolača tokom pečenja. Preostalo brašno prosejte.
Najpre mikserom dobro umutite belanca dok ne dobijte vrlo gust sneg, postepeno dodavajući šećer. Zatim dodajte polovinu brašna, mešajući varjačom. Onda dodajte sok od pomorandže i ulje, pa drugu polovinu brašna. Na kraju umešajte voće i pikane odnosno orahe. Stavite smesu u pleh, pa u rernu da se peče na srednjoj pregradi. Pecite kolač 50-55 minuta. Kad je ispečen, ohladite ga. Čuvajte ga uvijenog u plastičnu foliju.
Moja deca mnogo vole da idu u P.F. Chang, lanac restorana sa jelima iz delekoistočne kuhinje. Kad porodično odemo tamo, pored edamema i prolećnih rolnica, ovo jelo uvek naručujemo kao predjelo, kao i mnogi drugi posetioci. Naime, lettuce wrap je njihovo najpopularnije jelo, takoreći signature dish. Teško je odoleti ovom jelu, ajsberg zelena salata je potpuni hit zbog njene hrskavosti, i nekako je zabavno praviti paketiće od listova salate, iako sadržaj hoće da curi na sve strane.
Na netu ćete naći hiljade recepata za ovo jelo, koji su kao originalni, navodno preuzeti od kuvara koji su radili u P.F. Chang-u. Ja sam naišla na jedan, koji dosta podseća na originalno jelo, pa da ga podelim sa vama. Malo sam ga izmenila, i nažalost, izostavljeni su hrskavi rezanci od pirinča, ukoliko ih imate, obavezno ih dodajte.
Ne morate nužno da koristite ajsberg salatu, ali ona je meni lično najbolji izbor za jedno ovakvo jelo. Možda je pametno da je presečete na pola, dosta se teško skidaju listovi sa nje. Osim piletine možete da koristite drugo meso, kao recimo mlevenu junetinu, svinjetinu ili ćuretinu.
U poslednje vreme dosta ljudi mi je tražilo da stavim na blog nešto od dalekoistočnih jela, jer ih ima malo na blogu, i evo, jedno interesantno i egzotično jelo, koje ne traži da imate puno sastojaka koji se teško nabavljaju. Kada sam pravila ovo jelo, dok sam preturala po policama u potrazi sa sastojcima, naišla sam na hoisin sos kome je istekao rok pre mnogo godina. Zato i ne pravim često azijska jela, zato što traže puno egzotičnih soseva, koje i kad kupim stoje mi godinama na polici, radije ih zbog toga jedem u restoranima.
Kineska piletina uvijena u zelenu salatu
Sastojci:
1 glavica ajsberg zelene salate, može i puterica, listovi razdvojeni
Sastojci za sos:
3 kašike šećera
120ml vode
2 kašike soja sosa
2 kašike sirćeta od pirinča
2 kašike kečapa
1 kašika limunovog soka
2 kašičice senfa
Ljute papričice ili ljutog sosa prema ukusu, opciono
1/4 kašičice tamnog ulja od susama
Sastojci za prilog:
3 kašike ulja
1/2kg pilećih prsa, iseckanih na manje komade
1 kašičica soli
1/4 kašičica bibera
1 kašika sitno iseckanog svežeg đumbira
1 luk srednje veličine, sitno iseckan
2 čena belog luka, sitno iseckana
120g pečuraka (beli ili tamni šampinjoni, ili šitaki pečurke), sitno iseckane
150g vodenog kestena, sitno iseckanog
2 kašike soja sosa
2 kašike smeđeg šećera
1/2 kašičica sirćeta od pirinča
Mladi luk, iseckan dijagonalno
Priprema:
Najpre pripremite sos tako što ćete pomešati sve sastojke, najbolje žicom za mućenje. Sos pokrijte i stavite u frižider.
U voku, ili u tučanom tiganju, u kome ste zagrejali 2 kašike ulja, na visokoj temperaturi ispržite krupnije iseckanu piletinu, koju ste natapkali papirnatim ubrusom pa natrljali solju i biberom. Pržite piletinu oko 5 minuta sa obe strane. Izvadite meso pa ga sitno iseckajte.
U tiganj, ili vok, dodajte još jednu kašiku ulja, pa na visokoj temperaturi najpre propržite iseckan đumbir, tome dodajte iseckan luk, pa na kraju beli luk. Posle pola minuta dodajte sitno iseckane pečurke, pa vodeni kesten i na kraju iseckanu piletinu. Pržite sve još par minuta uz stalno mešanje. Na kraju dodajte pomešan soja sos, smeđi šećer i sirće od pirinča. Kad je jelo gotovo pospite ga iseckanim mladim lukom.
Piletinu služite odmah u listovima zelene salate i prelivenu sosom koji ste prethodno spremili.
Pijem kafu bez šećera. Ali, uvek sa mlekom. Zapravo najviše volim da joj dodam nešto što se ovde zove half-and-half, pola mleko-pola slatka pavlaka. Volim punoću i “kremoću” ukusa u mojoj kafi. Bez toga kafa mi nije nimalo privlačna.
E sad, problem je u tome što ja nikako ne štedim na tom dadatku, a toliko masti nije baš zdravo. Imam nekoliko opcija, da smanjim unos kafe, da se vratim na mleko, ili da probam sa alternativnim napicima koji podsećaju na mleko. Ako baš moram da odaberem tu poslednju opciju onda neka to bude mleko od moje omiljene namirnice – badema.
To mleko nije gusto kao od krave ali je nekako fino kremasto i ukusno. Postupak dobijanja ovog mleka je vrlo jednostavan, a ostatak samlevenog badema, kad ga osušite, možete da koristiti za pravljenje recimo ovog kolača, što sam ja upravo učinila.
Ako sam dobro razumela, problem sa domaćim mlekom od badema je u trajanju, zato se kupovni obogaćuje sa puno dodataka što ga čini ne previše zdravim. Ukoliko su vam gaza, teglice i ostali alati veoma čisti, zapravo sterilisani, mleko može duže od tri dana da vam traje u frižideru. Obično posle trećeg dana počinje da kiseli.
Domaće mleko od badema
Sastojci:
1 šolja (oko 140g) sirovih badema
4 šolje (950ml) flaširane vode
Ekstrakt vanile, med, javorov sirup (opciono)
Gaza, veća cediljka
Priprema:
Stavite u čistu teglu sirove bademe i prelijte ih vodom. Vodite računa o tome da će bademi vremenom da upiju dosta vode. Pokrijte teglu, i ostavite je oko 24 sata, da bademi nabubre.
Odstranite vodu od badema, a njih stavite u multipraktik. Najpre dodajte dve čaše flaširane vode, i pulsirajte dok se badem ne samelje, a onda preostale dve čaše vode.
Posle još par obrtaja izručite sadržaj preko velike cediljke na koju ste stavili duplu gazu, cediljku stavite na dublju posudu.
Pošto ste dobro ocedili mleko, pomešajte ga sa dodacima kao što su vanila ili med (opciono), i sipajte ga u sterilisane teglice, zatvorite i stavite u frižider. Koristite ga narednih nekoliko dana. Pre upotrebe promućkajte mleko.
Preostale samlevene bademe osušite pre upotrebe.
Pored kafe mleko od badema možete da koristite i za pravljenje ovog pudinga od čia semenki. Recept uskoro možete naći na blogu.
Puding od čia semenki sa džemom od sušenog manga i kajsija
