Sloppy joe je sigurno jedan od najpopularnijih sendviča u Americi. Kao što mu samo ime kaže u pitanju je sendvič koji ne izgleda baš elegantno, zato se služi i jede u casual prilikama, mislim da je neuredni hamburger odgovarajući prevod na srpski jezik. Zaista podseća na hamburger, ali umesto definisane pljeskavice imate sos od mlevenog mesa. U američkoj verziji uvek se za hamburgere koristi junetina, vi možete da dodate i svinjsko meso.
Prednost ovakvog sendviča je u tome što se vrlo brzo sprema, ukoliko imate kupljene zemičke dovoljno je pola sata da imate gotov ručak. Mesu možete da dodate razne priloge, salatice, povrće, itd. U Americi deca obožavaju ovaj sendvič, ko zna možda će i vaša da ga zavole.
Inače, sloppy joe sendvič je zamalo ušao u moj Američki kuvar, nažalost imao je veliku konkurenciju, Amerika je poznata kao zemlja sendviča, samo da pomenem neke koji su se našli u kuvaru – pored klasičnog hamburgera tu je legendarni sendvič sa cepkanom svinjetinom (pulled pork sandwich), zatim sendvič sa sirom (Grilled cheese), Reuben, BLT (sendvič sa slaninom, zelenom salatom i paradajzom), bejgl sa dimljenim lososom (bagel and lox), PBJ (sendvič sa puterom od kikirikija i džemom), itd. Evo, baš se spremam da napišem post na blogu samo o tome kako spremiti dobar sendvič. Mislim da je to veoma važna i interesantna tema.
Evo jedna zanimljivost, Amerikanci obično jedu sendviče za ručak. Međutim, oni imaju drugačiji koncept ručka od nas. Kod njih je ručak obrok oko podneva, ono što mi nazivamo ručkom za njih je večera tj. dinner, i počinje oko 3 sata popodne.
Neuredni hamburger (Sloppy Joe Sandwich)
Sastojci:
Zemičke za sendvič (najbolje su brioš zemičke, ako želite sami da ih napravite pogledajte recept u Američkom kuvaru, str. 116.
1 kašika ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
500g mlevenog mesa (najbolje junetina)
So i biber prema ukusu
200ml paradajz sosa (ili kuvanog paradajza, ili 3-4 kašike kečapa)
2 kašičice dižonskog senfa
2 kašike Vorčester sosa, opciono
Prilozi:
Zelena salata
Izrendana mocarela ili čedar sir
Iseckan avokado, pomešan sa sokom od limete i posoljen
Iseckan mladi luk
Priprema:
Najpre skuvajte mleveno meso, i dok se ono kuva pripremite priloge. U šerpi zagrejte ulje na sredje jakoj temperaturi, dodajte iseckani crni luk, i posle 2-3 minuta, beli luk. Posle jednog minuta dodajte mleveno meso. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni uz povremeno mešanje. Dodajte soli i bibera prema ukusu, zatim sos od paradajza, vorčester sos i senf. Smanjite vatru i kuvajte sve bez poklopca dok ne ispari suvišna tečnost, oko 25 minuta.
Slažite sendvič tako što ćete na donji deo zemičke staviti najpre zelenu salatu, pa oko 3 kašike pripremljenog mesa, izrendan sir, iseckan avokado, mladi luk i na kraju gornju polovinu zemičke.
Ako poželite da obradujete sebe a i druge elegantnom i raskošnom tortom, ako ste ljubitelj klasičnih francuskih poslastica koje mame svojim lepim izgledom i ukusom, ako volite kremaste poslastice u kombinaciji sa piškotama, torte koje se ne peku, onda je torta Šarlota pravi izbor za vas.
Šarlota je zanimljiva torta zato što možete da stavljate razne kremove i museve u kalup od piškota u kombinaciji sa svežim voćem. Originalno se u nju stavlja bavarski krem, to je ništa drugo do poslastičarski krem koji se meša sa šlagom i želatinom. Međutim, pošto poslastičarskog krema ima previše na mom blogu, bilo ga je u prethodnomo postu, u receptu za Paris-Brest, htela sam da pravim museve, i to čokoladni i voćni, sa bobčastim plodovima koji su u sezoni. Ako pak volite ukus limuna, onda je mus od limuna (Lemon curd mousse) najbolji izbor za vas, recimo uz sveže maline.
Ova tortu je kreirao francuski kuvar Marie-Antoine Carême početkom 19. veka, nadenuvši joj ime Charlotte Russe. Zanimljivo je da taj naziv nosi popularni lanac jeftine tinejdžerske garderobe u Americi. Šarlota je vremenom postala omiljena torta širom Evrope. Postoji još jedna popularna verzija ove torte, CharlotteRoyale, kada se umesto piškota koriste kriške rolata sa džemom.
Ukoliko volite ovakve vrste poslastica, onda nije loše da pogledate i sledeće recepte:
Maj mesec je za mene, pogotovo u vreme kad počnu da cvetaju lipe, da, ima ih i ovde, period godine kada se najlepše osećam. Sunce, zelenilo, šarenilo, mirisi, opuštanje, slatka melanholija, sve je to za mene ovaj mesec. Obično u to vreme postanem opsednuta nekom muzikom, literaturom, istorijskim periodom, hranom, itd, tako je i ove godine.
Moja ćerka ide na balet u Prep school Peabody, to je najstarija i jedna od najboljih muzičkih akademija u SAD, u koju kada kročite kao da ste ušli u vremeplov, recimo kasni 19. vek. I okolina škole pripada tom periodu, tu se nalazi veoma lep kompleks rađen po uzoru na francusku arhitekturu, a čine ga trg, četiri mala parka sa puno skulptura i fontana kojima dominira spomenik-kula posvećen Džordžu Vašingtonu. Taj deo grada se zove Mount Vernon, po nazivu imanja koji je posedovao prvi američki presednik. Poslednjih dana tu provodim dosta vremena zbog probi baletske predstave, u kojoj učestvuje moja ćerka, “Uspavana lepotica”, čija će izvedba biti sad u nedelju.
Kad moja ćerka ima probe, ja volim da se šetam po tom kraju, zamišljam kako li je lepo izgledao u svom prajmu, kada je tu živeo krem Baltimora. Grandiozne kuće i zgrade još uvek čuvaju svoj stari sjaj. Nedavno je bio tu sajam cveća, vrlo lepa manifestacija, i dok sam obilazila štandove, slušala muziku sa malih improvizovanih pozornica, uživala sam u eleganciji ljudi koje sam tu sretala, neke dame su čak nosile raskošne šešire, to mi se ovde često ne dešava. Eto, tu sam dobila ideju da napravim ovu tortu.
Razmišljala sam kako je šteta što ljudi ovde ne ulažu više vremena i truda u svoj fizički izgled, kako se izgubila lepota zbog funkcionalnosti, a verovatno i zbog toga što su ljudi stalno bombardovani porukama u reklamama – ma super si kakav si, samo nastavi tako, i nemoj da zaboraviš da kupiš naš proizvod/uslugu! Recimo, pre neki dan sam bila na jednom džez festivalu gde je bila potpuno drugačija estetika nego na sajmu cveća, ljudi u publici su se baš svojski trudili da izgledaju drugačije. Iako mi je u početku bilo interesantno da viđam takve likove, postalo je naporno biti okružen ljudima koji se gotovo uvek trude da privuku pažnju, da budu edgy, i to na uštrb lepote, iskreno ne znam šta je tu originalno i cool kada to danas svi rade.
Meni je odlazak u Peabody školu uvek nekako poseban jer svuda može da se čuje muzika iz malih učionica za vežbanje, čak i opersko pevanje, ili koncerti, pogotovo sada kada je kraj godine. Veoma sam uzbuđena kada vidim omladinu na probama, upšte volim da vidim kada su deca okupirana nečim lepim. Moja ćerka ne deli sa mnom isti entuzijazam, ona je još mala da razume lepotu, a i ima nezgodan karakter. Ona čak nije ne previše zainteresovana za balet, osim za samu predstavu, današnjoj deci sve što nosi sa sobom dosadno ponavljanje je nepodnošljivo. Zato u toj školi, kao i na baletu, apsolutno dominiraju deca sa Dalekog Istoka, ali o toj interesantnoj temi neki drugi put. Ne, nisam u fazonu tiger mom, ali rekla sam mojoj ćerki da ona mora da ide na balet zato što se meni puno sviđa i zato što mene moji roditelji nisu vodili ba balet, i da tu nema rasprave. Moj muž je krenuo vrlo rano u muzičku školu, svirao je klavir, čak je išao u dve srednje škole, u gimnaziju i muzičku, i kaže da mu je bilo naporno i da je ponekad imao veliki otpor, ali roditelji nisu popuštali, i sada je veoma srećan zato što su bili istrajni, iako se uopšte ne bavi muzikom. Moram da priznam da mu veoma zavidim kad ga čujem noću kako posle napornog dana svira klavir ili električnu gitaru, onako za svoju dušu.
Moja ćerka takođe svira klavir, juče je imala završni koncert. Pored klavira poslednjih nedelja se u mojoj kući zapravo najviše čuje frulica, neki crveni plastični duvački instrument, muž kaže da se to kod nas zove blok flauta, koji je moj sin doneo iz škole. U ovdašnjim školama nije retkost da deca imaju nešto što se zove recorder karate, deci se podele pomenute frulice i onda ona vežbaju određenu melodiju i svake nedelje imaju ispit, i ako ga prođu onda dobiju novu boju karate pojasa i novu pesmicu za vežbanje. Sjajan način da se deca motivišu da se bave i zavole muziku. Bar u slučaju mog sina to je bio pun pogodak, iako je u početku muzika koju je proizvodio bila užasavajuća. Dečak sa frulom, tako ga zovem, vežba po ceo dan i uopšte mu ne ide loše, to mu je postala omiljena aktivnost posle fudbala. Ja sam oduševljena, čak razmišljam da ga upišem na neki duvački instrument, iako ne znam kako da i to uguram u naš prepun raspored.
Od moje dvoje dece ćerka je ta koja je muzikalna. Jednom smo tako pravili karaoke veče i kad smo čuli kako naš sin peva rekli smo mu da muzika nije baš najbolji izbor za njega. Ali, izgleda da ima dobar osećaj za ritam, tako bar kaže moj muž, a i voli da se takmiči, pa mu to baš lepo ide. Šta da vam kažem, posle škole na putu do kuće, redovno sedne na ivičnjak, kao svaki opušteni Amerikanac, prekrsti noge i svira svoju frulicu. Deco, jel vidite, vežbanje čuda čini!
Ja već u svojoj glavi imam planove da jednog dana zasvira svojoj mami džez. Btw, ovih dana sam totalno opsednuta muzikom dvojice fenomenalnih džez muzičara: Bill Evans i Chet Baker. Ako volite muziku Erika Satija onda ćete voleti i muziku Billa Evansa, koja je baš nežna, melanholična i romantična. Obavezno pogledajte sjajni dokumentarni film o njemu na Amozon Prime-u. Muzika Chat Beker ima sličan senzibilitet.
Juče se sin sav srećan vratio iz škole, kaže prošao je još jedan nivo u sviranju, i čak su ga poslali kod direktorke škole da joj odsvira nešto.
To je baš lepo, zadovoljna sam ja.
Mama, svi su bili u čudu kako umem da sviram duvajući ne kroz usta već kroz nos, i svi su hteli to da vide.
Najpre mešano bobičasto voće skuvajte u šerpici na umerenoj vatri zajedno sa šećerom, dok ne omekša. Ako koristite zamrznuto voće, što je ekonomičnije, kuvajte voće oko 20-25 minuta. Kad se malo prohladi procedite sadržaj kroz cediljku, pritiskajte kašikom, da bi odstranili sitne semenke. Pre nego što to uradite, stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. U još toplo skuvano i oceđeno voće umešajte želatin rastopljen u vodi.
U maloj šerpici zagrejte 3 kašike šećera, vodu i sok od pola limuna, do ključanja i onda neka se još neko vreme kuva sirup dok se ne zgusne. Umesto limuna možete da stavite 2 kašike tamnog, ili još bolje belog ruma, ali tek na kraju kuvanja. Sa ovim sirupom ćete natapati piškote, i to samo ovlaš, kuhinjskom četkom.
Uzmite kružni kalup kome se pomeraju stranice, prečnika 23 cm, i po njemu poređajte piškote uz ivicu kao i po dnu, gde možete da prelomite piškote ukoliko je neophodno. Svaki put pre nego što stavite piškotu u kalup pređite sirupom po njoj.
Na pari otopite čokoladu za kuvanje zajedno sa 90ml slatke pavlake. U isto vreme stavite želatin u prahu u malu činijicu i pokrijte ga sa tri kašike hladne vode. Ostavite ga tako 15 minuta. Kada se čokolada otopila sklonite je sa pare i u nju umešajte rastopljen želatin. Ostavite ganaš sa strane da se malo prohladi.
U jednoj većoj posudi pomašajte dobro omekšao maskarpone sir sa 2 kašike šećera u prahu.
U drugoj većoj posudi pomešaje 500ml slatke pavalake, 4 kašike šećera u prahu i ekstrakt vanile, mutite sve mikserom dok ne dobijete gust šlag. U njega umešajte maskarpone sir, podelite smesu na dva jednala dela. U jednu ćete umešati ganaš spatulom, a u drugu smesu sa voćem.
Najpre u kalup sa piškotama stavite sloj musa od čokolade, pokrijte ga i stavite u frižider na 15 minuta da očvrsne. Izvadite tortu iz frižidera i poređajte još jedan red piškota preko čokoladnog musa. Preko piškota ravnomerno rasporedite voćni mus. Pokrijte tortu, i stavite je u frižider da prenoći.
Sutradan skinite ivicu kalupa, rasporedite sveže voće po vrhu torte, i dodajte listove nane ili matičnjaka. Torta je spremna sa služenje.
Paris-Brest će vas sa prvim zalogajem podsetiti na princes krofne, kako i ne bi kad se sastoji od istih sastojaka, od kore poznate kao pâte à choux i poslastičarskog krema. Međutim, ovo je još ukusnija varijanta jer se u kremu nalazi grilijaš, to je bilo zaista prijatno otkrovenje za mene. I gosti su se složili da je grilijaš krem bio hit na gozbi na kojoj smo služili Paris-Brest. Pravila sam ja grilijaš i ranije, ali ovaj sa tostiranim bademima i lešnicima je bio savršen.
Inače Paris-Brest, kolač kojeg sa ustručavanjem naručuju u Americi, pogađajte zašto, je nastao pre više od sto godina, ideja za njegovu kreaciju je bila da promoviše čuvenu biciklističku trku Paris-Brest-Paris. Zato i liči na biciklistički točak. Pored toga što je izuzetno ukusan, ovaj kolač je zgodan jer mogu da mu se dodaju razni sastojci, za početak krenite od ovog recepta. Mogu čak da se naprave mini komadi, možete da ih vidite ovde.
Meni je ovaj kolač stvoren za ovu sezonu, zato sam ga i izabrala za uskršnju gozbu. Obavezno probajte da ga napravite ovog proleća.
Malo sam istraživala o grilijašu i saznala sam da je nastao u Francuskoj gde ga zovu praline. U pitanju je smesa koja se dobija od samlevenih orašastih plodova koji su pokriveni karamelom, nešto kao orasnica. U Francuskoj se obično koristi badem, a nešto ređe lešnik, kod nas su orasi popularni, u Americi pekani, a koristi se još i pistaći. Ta smesa se kasnije umeša u krem, obično poslastičarski, i to je onda prava divota. Toliko mi se svideo grilijaš da planiram da uskoro pravim grilijaš tortu, ali ovog puta sa bademima i lešnicima umesto oraha, i ko zna šta još.
Kao što možete da primetite slike u članku su totalno u radnom fazonu, nije bilo ni mesta a ni vremena da se kolač posebno slika, on je na brzinu bio sklopljen malo pre nego što su gosti stigli. Doduše većinu sastojaka sam napravila dan pre, što i vama preporučujem. Verovatno će uskoro dobiti nove fotografije, jer baš sam se primila na ovaj kolač.
Moja školska drugarica iz gimnazije me je nedavno posetila, oko našeg Uskrsa, što je za mene bio poseban događaj, moram da priznam da prijatelji iz rane mladosti imaju posebno mesto u mom srcu, i mi smo dane provele u prisećanju na doživljaje iz škole. Ono što sam primetile još letos, kada mi je bila prvi put u poseti, da nam je sećanje “zaribalo”, nekih događaja smo mogle da se setimo obe, ali neke sam samo ja pamtila, druge ona, i neretko smo imale potpuno drugačiji doživljaj ljudi i događaja.
Moja prijateljica i ja smo inače stalno u kontaktu, sa još dvoje prijatelja iz gimnazije, trenutno nas troje živimo u Americi, dok jedna prijateljica živi u Francuskoj. Mi se često grupno dopisujemo, i to traje više od deset godina, taman koliko ima kako ih nisam videla, osim pomenute prijateljice koju sam gotovo slučajno srela na Arubi pre dve godine, i sada živi u Americi. Međutim, mi ne pričamo toliko o nekadašnjim danima više se bavimo sadašnjicom. Ali, kad smo bile u fizičkom kontaktu, gimnazijski dani su bili naša glavna tema. Pošto nismo mogle da se dogovorimo oko nekih činjenica, pomislila sam da mora da postoji relevantan izvor sa kojim možemo da utvrdimo šta se stvarno dogodilo, i onda sam se setila mog dnevnika. Ja sam inače dugo pasionirano vodila dnevnike, od šestog razreda pa sve do udaje. Neko bi primetio da je ovaj moj blog nastavak mojih dnevnika. Međutim, problem je taj što su i dnevnici vrlo subjektivni i selektivni izvori, uopšte nisu pouzdani. Setila sam se knjige koju obavezno morate da pročitate u nekom dobu svog života, “Aleksandrijski kvartet”, britanskog autora Lorensa Darela, koji je jedan deo svog života proveo u Beogradu radeći za Britanski savet. To je roman sastavljen od priča četiri prijatelja koji potpuno različito tumače i opisuju period njihovog boravka i druženja u Aleksandriji. Veoma duga, ali neobično interesantna knjiga.
Već sam videla nas za par godina, najverovatnije u Srbiji, kako zajedno prelistavamo naše dnevnike, upoređujemo događeje, prisećamo se zaboravljenih stvari, i smejemo se do suza. Naša gimnazija je bila mala, dosta smo se družili sa učenicima iz drugih odeljenja pa i i razreda, u školi i izvan nje.
Poslednjih dana puno razmišljam o tom periodu moga života, bilo je to baš teško vreme, sve se raspadalo oko nas. Nekako smo uspeli da nađemo smisao u svom tom rasulu, i da prođemo koliko-toliko neoštećeni. Moja prijateljica i ja najviše smo pričali o nastavnicima koji su bili drugačiji, recimo o našem profesoru latinskog jezika, mislim da je svako imao manje-više ekscentričnog nastavnika iz tog predmeta, kod koga su 3-4 đaka imali prelazne ocene, ostali jedinice, kasnije popravljane na nastavničkom veću. Pošto je predmet mog trenutnog interesovanja istorija Rimskog carstva, svaki put kad pročitam Cezar, setim se svog nastavnika latinskog jezika na prvom času, kada paradno ulazi u učionicu i širi kartu Rimskog carstva na tabli, meni je u tom trenutku izgledao baš kao Cezar, čak je i frizuru terao kao on. Posle par godina sam ga srela u Atini, radio je kao turistički vodič, dok se nije ponovo vratio u školu, nisu mogli tek tako da ga se reše. Znam da je bila i neka afera pošto smo kod njega na času čitali starogrčke drame, “Žene u narodnoj skupštini” i “Žabe”, koje su bile pune lascivnih detalja.
Jedan od mojih omiljenih je bio profesor geografije, veliki gospodin ali i veliki strah i trepet za učenike, samo zato što je tražio da malo kritički razmišljaju a ne samo da bubaju. Terao nas je da analiziramo novinske članke iz ekonomije, što je bio neviđeni izazov za učenike, zbog toga se bežalo sa časova. Međutim ono što mi je ostalo u pameti je to da nam je redovno čitao članak “O poluintelektualcu”, Slobodana Jovanovića, i da je to na mene ostavilo veliki utisak. Mislim da u svakom odeljenju gimnazije treba da stoji taj tekst uramljen. Kasnije smo ga muž, tada dečko, i ja redovno viđali u “Srpskoj reči”, svaki put kada bi se završile demonstracije (1996/97).
Onda profesor fizike, kod njega smo svašta radili na časovima, više smo proveli vremena učeći o francuskoj književnosti ili džezu nego o fizici. Nekako u to vreme je bio veoma popularan Žak Prever, i sećam se da nam je pesma “Barbara” bila omiljena.
Profesorka muzičkog nam je davala petice za odlazak na bilo koji koncert klasične muzike, što je baš bilo lepo. Čak nam je davala njenu Jugokoncert propusnicu za veće koncerte, sećam se da sam tako jednom priliko otišla na koncert Stefana Milenkovića.
Iako smo bili žensko odeljenje, bilo smo vrlo problematični, i širili smo loš uticaj i na druga odeljenja. Jednom tako kad je preminuo Kurt Kobejn, posvetili smo mu vrata od učionice tako što smo ih ižvrljali raznoraznim porukama, i nije mi jasno kako je to prošlo bez ikakvog ukora ili opomene. U vreme najvećeg haosa, kada je bila hiperinflacija, sećam se da tada nije bilo belih kreda, već su se koristile preostale zalihe kreda u boji, tako da nam je tabla bila uvek šarena. Naravno da je jezičkom odeljenju matematika bila najveći bauk, tako smo ja i moja prijateljica dosta učenika iz odeljenja pripremali za pismene zadatake. I dalje mi izgleda komično kad se setim kako nemali broj mojih prijatelja iz odeljenja poređanih po podu moje sobe vežbaju matematiku tako što prolazimo kroz razne zadatke, a ja glumim nastavnicu.
Ne znam kako vama, ali meni je veoma važno da sačuvam sećanje na taj period, da to prenesem svojoj deci, zbog mnogobrojnih razloga.
Nešto razmišljam, da smo u tim gimnazijalskim danima imali kuglu u kojoj smo mogli da vidimo svoju budućnost, sigurno bi moja drugarica i ja videli sledeću scenu – provodimo veče u mojoj kuhinji, u dalekom Baltimoru, dok ja pravim koru za Paris-Brest, ona liže žicu za mućenje sa kojom je mešan krem od grilijaša:)
Paris – Brest
Sastojci za grilijaš:
50g tostiranih badema
50g tostiranih lešnika
100g šećera
Sastojci za testo (pâte à choux):
125ml vode
125ml mleka
2 kašike šećera
Prstohvat soli
115g putera
130g brašna
4 jaja
Sastojci za poslastičarski krem (crème pâtissière):
100g šećera
30g gustina
Prstohvat soli
4 žumanca
475ml mleka
35g putera
1 kašika ekstrakta vanile
Sastojci za šlag:
300ml slatke pavlake
4-5 kašika šećera u prahu
1 kašičica ekstrakta od vanile
Sastojci za dekoraciju: Jagode i šećer u prahu.
Priprema grilijaša:
Tostirajte sirove lešnike i bademe u rerni 10 minuta na temperaturi od 175C (350F). Onda lešnike protrljajte krpom da bi im uklonili ljusku. Rasporedite ih na papir za pečenje.
Zagrejte šećer u manjoj šerpici na srednje jakoj temperaturi. Kad se šećer pretvori u karamel pokrijte njime lešnike i badema na papiru. Kad se sve ohladi stavite u multipraktik i meljite dok ne dobijete pa skoro pastu.
Priprema krema:
Pripremite poslastičarski krem najbolje dan unapred. U šerpi srednje veličine pomešajte šećer i gustin. Dodajte prstohvat soli.
U drugoj posudi dobro pomešajte mleko i žumanca. Tu smesu sipajte u šerpu gde ste već stavili šećer i gustin. Uključite ringlu na srednju jačinu i kuvajte krem uz stalno mešanje, najbolje žicom za mućenje. Kad krem počne da vri, ostavite ga na vatri tačno 1 minut, uz mešanje. Do tada bi trebalo da se lepo zgusne. Skinite krem sa vatre i u njega umešajte puter, i na kraju dodajte kašiku ekstrakta vanile. Pošto se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i ostavite u frižideru da prenoći.
Na kraju u hladni krem umešajte grilijaš.
Priprema testa:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite jedan plitki kružni pleh. Stavite na njega papir za pečenje, ispod možete da iscrtate krug prečnika oko 23 cm, tako će vam biti lakše da istiskujete testo. Pripremite dresir kesu sa kružnim ili zvezdastim pipkom, prečnika oko 1 cm.
U šerpi srednje veličine zagrejte vodu i mleko. Dodajte šećer, so i puter. Kada tečnost počne da vri u to dodajte brašno, i mešajte sve varjačom dok se kuva na srednje jakoj vatri, oko 1 minut. Sklonite smesu sa vatre i ostavite je 5 minuta da se prohladi.
Za to vreme razbijte sva jaja i stavite ih u jednu posudu. Postepeno ih dodavajte smesi sa brašnom energično mešajući sve varjačom. Malo će da potraje dok ne dobijete dobro umućenu smesu. Smesa traba da bude ujednačena, elastična i glatka.
Testo stavite u dresir kesu i istiskujte ga na pleh, najpre napravite jedan krug, pa do njega, spolja, sledeći, pa unutra treći, preko četvrti, i tim redom dok ne potrošite svo testo (pogledajte gornju sliku).
Pecite testo na srednjoj rešetki 15 minuta na 200C (400F), zatim smanjite temperaturu na 175C (350F) i pecite još oko 25 minuta dok kora lepo ne porumeni. Nemojte da otvarate rernu u prvih 15 minuta pečenja, kad testo narasta. Važno je da se testo dobro ispeče, jer suprotno neće biti dovoljno hrskavo, samo će da splasne.
Kad se testo ispeklo, odmah ga izbušite na više mesta, da para iznutra može da izađe. Prebacite pecivo na rešetku za hlađenje. Kad se kora ohladila reckavim nožem je isecite celu na pola.
Slaganje kolača:
Na donju koru najpre stavite grilijaš krem koristeći dresir vrećicu, pa zatim stavite umućeni šlag i na kraju preko šlaga rasporedite jagode iseckane na polovine, pokrijte sve gornjom korom i pospite je šećerom u prahu.
Kolač secite reckavim nožem, nije uopšte komplikovano kako izgleda.
Zelje se na engleskom zove sorrel. Kad pomenete ovu biljku Amerikancima, oni misle da je to neka super fensi hrana, nešto što se samo nalazi i služi u vrlo sofisticiranim restoranima. Nikada nisam videla da se ovde prodaje u prodavnici ili na pijaci. Oni ne znaju da je zelje samonikla biljka koja raste svuda oko njih, pa i u gradskim parkovima. Tako smo ja i moja prijateljica iz Srbije ugledali zelje koje raste u obližnjem parku, neko vreme razmišljale da li je glupo da ga tako tek tako iščupamo i odnesemo kući, i na kraju zaključileda bi to drugima izgledalo kao prilično nenormalan čin.
Pripremanje zelja je za mene bio nedostižan san sve do prošle godine, kada sam našla seme za zelje i posadila ga u svojoj baštici. Čim su listovi bili dovoljno veliki, odmah sam napravila moje omiljene sarmice od zelja. Zatim je na red došlo čuveno francusko jelo Losos sa zeljem, recept će biti uskoro na blogu.
Naravno tu je i zeljanica, moja omiljena pita, koju sam takođe pravila.
Zelje u mojoj bašti
I par puta sam pravila ovu divnu čorbicu od zelja koja je idealana za ovo doba godine – jednostavna, osvežavajuća i miriše na proleće.
Zelje dosta podseća na spanać, vrlo je nežan i delikatan za razliku od blitve ili lisnatog kelja. Ima kiselkastu aromu koja lepo oživi jela. Tokom kuvanja dobija neku problematičnu boju pa je zato bolje da napravite potaž čorbu.
Inače zelje se dosta koristi u francuskoj kuhinji, kao i u kuhinji Istočne Evrope.
Čorbica od zelja
Sastojci:
2 kašike putera
1 kašika maslinovog ulja
1 veća ljutika, ili srednje veličine crni luk, sitno oseckan
3 mlada luka, sitno oseckana
3 srednja krompira, oljuštena i isekana na kocke
2 veze zelja, iseckanog na trake
1l pileće supe ili vode
1 kašičica soli
1/4 kašičice sveže samlevenog bibera
1-2 kašike kisele pavlake
Za služenje: kuvana jaja i iseckan vlašac
Priprema:
U dubljoj šerpi zagrejte puter i maslinovog ulja na umerenoj vatri, dodajte iseckani luk i dinstajte ga oko 10 minuta, u poklopljenom loncu.
Dodajte iseckani krompir i dinstajte ga još 10 minuta uz 2-3 mešanja. Fora je da se krompir malo zapeče, tako je čorba ukusnija. Sipajtu supu, ili vodu, so i biber, i na kraju dodajte iseckano zelje. Kuvajte čorbu oko 30 minuta na srednje jakoj vatri, dok krompir ne omekša. Na kraju čorbu izblendajte štapnim mikserom i dodajte kiselu pavlaku. Dodajte još soli i bibera ako je potrebno, ponovo zagrejte čorbu i služite je uz kuvana jaja i iseckani vlašac.
Dobri kroasani su retka vrsta, većina onoga što se prodaje nije ni blizu onome kako ja zamišljam dobro spremljeno francusko pecivo. Tek onda kad sam sama počela da ih spremam, shvatila sam zašto je to tako, uopšte nije jednostavno napraviti kroasane, onako da budu savršeni. Recimo makaronsi nisu ni blizu izazovu koji predstavljaju kroasani.
U suštini, tu nema previše sastojaka, ni komplikovanih detalja, a opet ima toliko faktora koji utiču na krajnji rezultat. Istina je da kroz praksu možete da dođete do odličnog recepta, ali i dalje će svaki put rezultati varirati, jer često ne možete da imate potpunu kontrolu nad svim faktorima, zato se i kaže da je pravljenje kroasana čista umetnost.
Pre ovih kroasana jedino što sam pravila sa lisnatim testom su bili kronats, ali to je pak drugačija vrsta peciva, tako da je ovo neka vrsta premijere peciva od lisnatog testa na blogu. Imam već listu u glavi stvari koje ću da pravim od lisnatog testa: predivno portugalsko pecivo sa kremom, pasteis de nata, zatim krafin, pecivo koje predstavlja hibrid mafina i kroasana, francuska peciva – palmiers, kougn-amann, mille-feille, danska peciva i naravno žu-žu, omiljeno pecivo moje ćerke kad ode u Srbiju.
Inače, od istog ovog testa za kroasane sam pravila pain au chocolat, i super je ispao.
Meni je cela zima, a i početak proleća, prošao u brizi, baš mučan period, trebalo mi je nešto, neki zahtevan projekat, da mi skrene misli, a i da me nauči strpljenju. I tako je pravljenje kroasana postala moja višenedeljna opsesija. Prvi put mi nije baš dobro ispao, nisam bila dovoljno strpljiva, drugi put je bio već malo bolji, zatim su usledili treći, četvrti, i peti, poslednji pokušaj… svakog puta kroasani su bili sve bolji.
Volim te male pobedice, nema veze koliko je mali projekat, ja verujem u male korake. Pobedica po pobedica, svaki uspeh osnažuje, donosi sigurnost, nedostatak straha i rast samopuzdanja, i na kraju, kad se sve to sakupi, vodi u jedan smislen život.
Mogla je tekstura da bude i vazdušastija, ali je korektna. Dakle, presek kroasana treba da izgleda kao saće.
Dakle savršen kroasan treba da bude spolja nežno hrskav, unutra izdašan i mekan, sa presekom koji izgleda kao saće. Kad ga uzmete u ruku treba da je lagan. Kad ga zagrizete, treba da se rastopite od miline. Miris putera koji izlazi iz rerne će vas potpuno zaludeti, tako da kad kroasane budete vadili iz rerne, nećete moći da se kontrolišete, ali, ipak sačekajte par minuta da se malo prohlade.
Dane sam provela studirajući kako da napravim dobre kroasane, na šta treba da obratim posebnu pažnju, kako da rešim moj problem sa njima, svaki autor je imao neku svoju priču. Odgledala sam desetine videa, čak i one na francuskom, malo sam obnovila znanje jezika. Onda sam zatražila pomoć od Suzane, autora bloga Savoury trips, setila sam se da je u kulinarskoj školi u Francuskoj, i ona mi je takođe pomogla. I tako sam skupljala znanje, savete, i svaki put kada sam ih pravila promenila bi po neku stvar.
Vremenom sam došla sam do zaključka da postoji par ključnih varijabli kada je pravljenje kroasana u pitanju – temperatura, za narastanja testa i za pečenje, razvlačanje testa tj. formiranje slojeva i kvalitet sastojaka.
Brašno
Koristite brašno za opštu upotrebu, nema potrebe za brašnom sa većim procentom glutena.
Puter
Kvalitet putera je veoma važan, nemojte da štedite na njemu, on mora da poseduje oko 81% mlečne masti. Ukoliko živite u Americi, gledajte da nabavite evropski puter, najuspešniji se pokazao onaj marke Plugra.
Najbolji način da razvučete puter u tanak sloj je da ga stavite u kesu za zamrzivač, kad malo omekša oklagijom ga razvucite u jednaki sloj.
Testo
Postoji neko pravilo da odnos putera prema brašnu bude oko 55%, ja sam se odlučila za nešto manju količinu. Testo za kroasane se ne mesi dugo, 8 minuta je sasvim dovoljno. Dodaje se i mleko u testo, ali onda postaju nepotrebno meki.
Razvlačenje testa
Ovo je veoma važan segment, testo mora uvek da bude hladno, kao i sloj putera u njemu, prilikom razvlačenja. Takođe, čim osetite da je testo suviše kruto i neće da se razvlači, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u plastičnu foliju, i vratite u frižider da odmori 10-20 minuta. Posle toga će lakše da se razvlači.
Kada spajate testo i puter važno je da oba budu približne črstine.
Narastanje
Sasvim je ok da testo narasta u frižideru, ima dovoljno vremena za to. Ipak, kada već oblikovani kroasani treba poslednji put da narastu, veoma je važno da to bude u određenim uslovima. Ostavite testo da narasta na 25C oko 2 sata, ili na 22C oko 3 sata. Ako ne narastu dovoljno, tokom pečenja puter će iscureti iz testa, napraviti bukvalno baricu na plehu, a zatim će dno kroasana da upije tu mast zbog čega će postati nekako težak. Takođe, po površini kroasan će imati vrlo izražene slojeve, koji izgledaju rustično, ali to nije dobro jer kroasan neće biti mek i rastresit. To je bio moj glavni problem. Na slici ispod možete da vidite kako takvi krosani izgledaju.
Moram da vam ispričam jednu simpatičnu anegdotu vezanu za kroasane. Naime, skoro smo dobili u komšiluku mnogo lepu pekaru, imaju sjajne hlebove i bejgelsi su im super, međutim kroasani su im loši, upravo zbog toga što je pekar nestrpljiv i stavlja ih u rernu dok još nisu dobro narasli. Imaju baš izražene slojeve i nekako su grubi i suvi. Nisam mogla da izdržim, pa sam im jednom prilikom rekla da su im kroasani underproofed, što nisu baš dočekali sa oduševljenjem. I pre neki dan odem ja u tu pekaru sa mojom prijateljicom na kafu, i tu sretnem jednu poznanicu, i ona mi tu šapatom kaže, tvoji su kroasani mnogo bolji, videla sam ih na instagramu, doduše nisam ih probala, ali mi izgledaju baš profesionalno. E, znaš šta, sledeći put kad ih budem pravila, ima da ti ih donesem, kažem joj ja:)
Pečenje
Kod pečenja peciva treba biti pažljiv, dosta toga zavisi od vaše rerne. Ja sam eksperimentisala sa različitim temperaturama rerne, i u mojoj rerni kroasani najlepše ispadnu na 180C (378F), a moja rerna je prilično jaka. Kada se kroasani paku najpre na 200C (400F) i više, oni često zagore pri vrhu. Tako da je najbolje kombinovati ove dve temperature, najpre krosane pecite na visokoj, a zatim na nižoj temperaturi.
Obavezno pogledajte moj video na YouTube, koji će vam puno pomoći u pravljenju kroasana.
Prvog dana umesite testo. Pomešajte brašno sa solju i kvascem. Dodajte mu vodu, šećer i otopljeni puter. Mešajte sve u mikseru za testo na najslabijoj brzini, ili ručno, oko 8 minuta. Oblikujte testo u loptu, stavite ga u posudu u kojoj će da naraste, pokrijte plastičnom folijom i čekajte oko 2 sata da se testo udvostruči.
Zatim ga rukama izdužite, preklopite kao pismo, uvijte u plastičnu foliju, i stavite u frižidar da prenoći.
2. dan
Najpre istanjite puter. Postoje više različitih metoda, ali meni je najjednostavnija kada se malko omekšao puter stavi u kesu za zamrzivač, dimenzija 16 x 16cm, i onda oklagijom istanji. Vratite puter u frižider, i posle pola sata izvadite ga kao i testo koje je prenoćilo.
I prelamanje testa
Testo razvucite oklagijom u oblik pravougaonika dimenzija 18 x 34 cm. Stanjen puter stavite na jednu polovinu testa, pa ga preklopite sa drugom stranom. Rukama spojte ivice testa, i onda sve zajedno razvlačite oklagijom dok ne dobijete pravougaonik dimenzija 18 x 64 cm.
Testo, koje je u obliku izduženog prvougaonika preklopite tako što ćete jednim krakom preklopiti 2/3 duže stranice, a drugu stranicu ćete presaviti tako da ona dodiruje drugu. Ponovo oklagijom razvlačite testo po dužoj strani dok ne dobijete pravougaonik 18 x 50 cm, presavijte ga na pola, uvijte u foliju i stavite u frižider da odstoji 30 minuta.
Tokom razvlačenja testa radnu površinu pospite sa malo brašna.
Ukoliko je testo teško za razvlačenje, presavijte ga u obliku pisma, uvijte u foliju i stavite u frižider da se opusti 10-20 minuta. To isto uradite ako primetite da se testo zagrejalo.
Ukoliko puter proviri iz testa, pospite ga sa malo brašna.
Takođe, tokom presavijanja testa uvek četkicom uklonite višak brašna.
Možete da koristite razne oklagije, ja sam izabrala mramornu zato što hladi testo i zato što je teška.
Trebaće vam dosta snage za razvlačenje testa.
Kada razvlačite testo krenite od centra ka jednom kraju, pa ka drugom, tako će se testo ravnomerno razviti.
II prelamanje testa
Izvadite testo iz frižidera i ravijajte ga po kraćoj stranici dok ne dobijete pravougaonik 18 x 64 cm. Njega presavijte u oblik pisma po dužoj stranici. Uvijte ga u foliju i stavite u frižider na 30 minuta.
Na kraju testo razvijte u pravugaonik 18 x 60 cm, nožem ga podelite na pola i jedan deo uvijte u foliju, i ostavite u frižider za kasnije, a drugi deo razvucite u pravougaonik 20x 45 cm. Oštrim nožem isecite testo u šest jednakih trouglova, ostaće vam dva ekstra, sa kraja, nesavršenog oblika.
Svaki trougao zasecite po sredini, pri osnovi, tako će bolje da se ispeče sredina kroasana. Svaki trougao malo razvucite rukama, i onda zarolajte, počevši od osnove, tako da testo bude dobro zategnuto. Kraj trougla treba da bude na dnu kroasana. Rasporedite testo po plitkom plehu, koga ste obložili papirom za pečenje, sa razmakom, i svaki kroasan premažite dobro umućenim jajetom. Pokrijte kroasane plastičinom folijom i ostavite testo da poslednji put naraste.
Ovo je ključna faza, zapamtite da kroasani moraju dugo da narastaju. Najbolje da ih stavite u frižider da prenoće, pa ih sutradan pecite. Na temperaturi od 22C im treba minimum 3 sata da narastu.
3. dan
Zagrejte rernu na 200C (400F). Pre nego što ćete ih staviti u rernu još jednom ih premažite umućenim jajetom. Pecite kroasana oko 10 minuta, zatim smanjite temperaturu na 180C (375F) i pecite još 10-12 minuta, tokom pečenja, na polovini, okrenite pleh.
Sačekajte da se kroasani malo ohlade a onda ih služite najbolje uz džem (ovaj od jagoda i rabarbare je savršen) i uz kafu.
Sutradan, napravite novu turu, od preostalog testa.
Iskreno, meni nije baš najjasnije zašto ljudi izbegavaju da spremaju ribu, ne vidim razlog zašto je to toliki problem kad je priprema ribe jedna od najjednostavnih stvari u kuhinji. Neko će reći, čišćenje je naporno, ali posle malo prakse, ukoliko nemate nekog u ribarnici ko će vam očistiti ribu, to vam neće pasti teško. Pošto sam razmišljala kako ljude ubediti da sami spremaju ribu, ja sam se dosetila najjednostavnijeg recepta za pripremu cele ribe – u pitanju je najprisutnija slatkovodna riba, pastrmka, i to u tiganju, još lakši način od onog pečenja u rerni.
Zazor od ribe ne postoji samo u Srbiji već i u Americi. Ja poznajem ljude koji veoma drže do svog kulinarskog zanja, a koji nikada nisu kupili celu svežu ribu, jedino zamrznute riblje filete.
Lepota ovako spremljene ribe je u tome što ćete na ovaj način dobiti lepu hrskavu koricu, koju nije lako napraviti u rerni, osim ako koristite opciju – broil. Tako pripremljena korica je veoma ukusna i predstavlja lep kontrast mekom ribljem mesu. Tučani tiganj je najbolje koristiti za ovakvu priliku. Gledajte da ne stavite previše riba u tiganj, za ovaj veći tiganj tri omanje ribe su maksimum.
Ako volite pržene riblje filete, pogledajte kako da ih spremite ovde. Tu možete da vidite i koje su vrste riba dobre za prženje.
Skoro se digla poprilična prašina oko nedavnog istraživanja koje je potvrdilo da IQ ljudske populacije vremenom sve više opada, najbolji rezultat je postignut sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, i od tada svaka nova generacija ima značajno niži stepen inteligencije. Istraživanje je objavljeno u Norveškoj, više o tome pogledajte u jednom od članka koji sam čitala. Mnogi su pokušavali da objasne taj fenomen, jedni su odmah optužili zavisnot novim tehologijama, iako je to ipak skorašnja stvar, zatim puno zaglupljujućeg sadržaja na internetu, uključujući katastrofalni kvalitet medija, drugi su optuživali loš obrazovni sistem, i u moru nagađanja neko je rekao – ljudi danas jedu manje ribe. Samo sam to čekala da svoju decu još više ubedim da treba da jedu ribu, i da je mama bila u pravu kada sam još odavno pričala da ako jedu ribu, biće pametniji:) Nije to sad neko posebno otkriće, odavno je poznato da je riba dobra za razvoj dečijeg mozga, pa i za odrasle, jer smanjuje šanse za dobijanje Alchajmerove bolesti.
Ovo je najbazičniji recept za pripremu pastrmke, a vi ste slobodni da dodate razne druge sastojke kao što su beli luk, začinsko bilje, kapar, itd.
Cela pastrmka pržena u tiganju
Sastojci:
Cele pastrmke, očišćene
So i biber prema ukusu
2 kašike maslinovog ulja
Sveži peršun
Limun
Priprema:
Ribu očistite i reckavim nožem odstranite krljušt. Papirnatim ubrusom natapkajte meso, spolja i unutra, da bi otklonili nepotrebnu vodu. U ribu utrljajte so i mleveni biber, i maslinovo ulje.
Zagrejte veći tučani tiganj na srednje jakoj temperatiri, 6/10. Kada se tiganj dobro zagrejao, to je veoma važno, ubacite pastrmke u njega. Pržite svaku stranu po 5-6 minuta, to zavisi od veličine ribe. Prilikom prevrtanja ribe koristite spatalu i gledajte da ne oštetite koricu. Riba se po pravilu kratko termički obrađuje, ukoliko preterate dobićete ne tako lepu teksturu mesa. Gotovo meso ribe treba da bude bele boje.
Pošto ste ispržili pastrmku služite je uz sveže iseckan peršun i limun.
Kao prilog pasrmki možete da koristite:
mlade krompiriće sa nekim zelenišom kao što su blitva i mladi spanać
zelenu salatu sa mladim lukom i rotkvicama
Ja bih ovu pastrmku najradije uparila sa Pinot Grigio ili Sauvignon Blanc.
Ima nešto neverovatno zavodljivo u tradicionalnim italijanskim kolačima u kojima obično dominiraju bademi i citrusi. Sećate li se onog divnog sardinijskog kolača sa rikotom, bademima i pomorandžom? Ovoga puta kao iznenađenje kolaču je dodata tipična namirnica sa ovog podneblja – palenta. Ne sećam se da je moja porodica skoro toliko uživala u nekoj poslastici kao što je ova. Kolač nije duže trajao od jednog popodneva.
Za vikend, išli smo u naše omiljeno pozorište. U pitanju je bila matine predstava, i ovoga puta smo poveli decu sa nama, bilo je organizovano čuvanje dece.
Pozorište je smešteno u jednom vrlo zapuštenom delu downtown-a, u starom centru. Iako su tog dana ucvetale krošnje drveća po gradu delovale tako lepo i skladno, na ulici je vetar raznosio đubre, okolne zgrade su izgledale oronulo i zapušteno, a na ivičnjacima su se mogli videti beskućnici. Kako smo izašli iz taksija, uputili smo se ka ulazu u pozorište, par koraka nas je delilo od potpuno drugačije stvarnosti. Foaje je već bio pun sveta, i sa vrata se mogao osetiti prijatan miris kafe i koktela. Ipak, nedostajao mi je miris parfema, zapravo intezivan miris pomešanih parfema, koji se može osetiti na sličnim događajima u Srbiji. Nedostaje mi čak i raznovrsna publika koja se sreće u srpskim pozorištima, na ovakvim događajima ovde se uglavnom okuplja stariji svet, moj muž i ja uvek imamo utisak da činimo najmlađu publiku. Ranije smo često odlazili na koncerte klasične muzike baltimorskog simfonijskog orkestra, gde je čini mi se publika bila još starija. Nekada mislim da samo zahvaljujući njima ovakva vrsta umetnosti još uvek postoji, ovdašnjim mlađim generacijama to uopšte nije interesantno. Ne, karte nisu puno skupe, koštaju otprilike kao večera u nekom malo finijem restoranu. Pozorišta, kao i slične ustanove, se ovde uglavnom finansiraju iz budžeta grada, kao i mnogobrojnim privatnim donacijama.
Rekla bih da su velike putujuće produkcije, recimo sa Brodveja, mnogo posećenije nego ova manja pozorišta, iako je kvalitet na veoma zavidnom nivou. Programski koncept dosta podseća na naša pozorišta, jedino što ovde predstave traju samo jednu sezonu.
Everyman theatar, kako se zove pozorište, je naše najdraže kulturno mesto, posećujemo ga godinama. Pre se nalazio na jednom drugom mestu, uz njega je tada bila prava palačinkarnica, u koju smo rado svraćali posle predstave (obožavam da jedem street food posle nekog događaja zbog koga sam se posebno sredila, onda kada postoji ozbiljan rizik da uništim garderobu nekom flekom). Nova zgrada koja je namenski pravljena za ovo pozorište je vrlo lepa, moderna i udobna. U foajeu postoji mali bar gde se obično služe kokteli koji imaju neku vezu sa predstavom koja se daje, i ono što je najvažnije iste možete da pijete u gledalištu.
Komad koji smo gledali je bio Dinner with Friends, autora Donalda Margulies-a, njegovo smo jedno drugo delo već ranije gledali. Predstava je reklamirana kao priča koja se vrti oko hrane, a zapravo je bila klasična pozorišna tema o komplikovanim ljudskim odnosima. Veoma mi se svidela. Glumci su, kao i obično, bili odlični (jedna od glumica je učestvovala u seriji the Wire, glumila je ženu gradonačelnika), rotirajuća scenografija je bila impresivna, sve je bilo baš kako treba da bude. Već posle par minuta mogla sam da pogodim da je komad pisan u 20. veku, doduše na samom kraju, jer gotovo sva današnja dela koje imam prilike da čitam ili gledam su previše banalna, isprazna, dosadna i politizovana.
Interesantno je bilo videti kompleksni odnos dva mlađa sredovečna para, dugogodišnjih dobrih prijatelja. To je priča o tome kako često umemo da na prijatelje projektujemo naše vrednosti i naš stil života, jer super je kad smo isti i kad sve radimo zajedno. I kad oni u nekom trenutku pokažu svoju volju i neposlušnost, dešava se nešto slično razvodu. Onda počinje preispitivanje svog života, šta je to uopšte prihvatljiv način života, suočavanje sa krizom srednjeg doba, i slični lomovi. Najbolnije je suočavanje sa istinom, da, neki ljude vole da dominiraju, pa i u odnosima sa prijateljima, osećaju potrebu da nameću svoje stavove i ideje drugima, čak se podsvesno osećaju superiorno zbog neuspeha ovih drugih. Drugi pak se osećaju loše u jednom takvom odnosu, i na kraju požele da se oslobode istog, pronalaze neki novi životni put koji im nije nametnut od strane prijatelja, porodice ili sredine. Postoji i film rađen prema ovom komadu.
E, tokom predstave je zaista bilo priče o hrani, i to onoj italijanskoj, između ostalog se jeo jagnjeći but i upravo ovaj kolač. Pored ukusa hvalili su i to što je bezglutenski (to je valjda bila metafora za snobizam). Već sam osećala zazubice tokom predstave, u kojoj je čak dat i recept, pa sam ga izguglala čim se završila predstava, i odlučila da ga pravim prvom prilikom.
Italijanski kolač od limuna, badema i palente
Sastojci:
180g brašna od badema (kako da ga sami napravite pogledajte ovde)
110g palente (prosejte brašno zbog krupnijih komada)
1 1/2 kašičice praška za pecivo
1/2 kašičice soli
180g putera, na sobnoj temperaturi
150g šećera
1 1/2 kašika izrendane korice limuna
3 jaja, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice ekstrakta badema
Za služenje:
Maline, šećer u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema, palentu, prašak za pecivo i so.
U drugoj posudi mikserom mutite omekšao puter i šećer dok ne dobijete kremastu ujednačenu smesu. Tome dodajte izrendanu koricu limuna i ekstrakt badema. Dodavajte jaje po jaje i na kraju postepeno umešajte smesu sa brašnom.
Ovu smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite je oko 45 minuta, na srednjoj pregradi.
Kad je kolač gotov, izvadite ga iz rerne, i posle par minuta pažljivo izvadite iz pleha. Služite ga kad se potpuno ohladi uz šećer u prahu i maline.
Slatki greh – tako bi trebalo da se zovu ovi sendvič keksi od lešnika filovani nutelom. Garantuju vrhunski užitak, jedino što posle nema kajanja, jer teško da ćete se zaustaviti na jednom komadu:)
Tako su elegantni, mirisni, i zaista su savršenog ukusa. Prepečeni lešnici i puter neverovatno lepo mirišu, pa još kad prhkom testu dodate kremastu nutelu, to je nešto što mora da se proba. Prosto je neverovatno da tako jednostavni keksi mogu da budu toliko očaravajući. Da imam svoj kafe, ove sendvič kekse bi u njemu služila, sigurna sam da bi se odlično prodavali.
Inače, lešnici i čokolada to je za mene jedna od najlepših kombinacija. Kad odem u obližnju poslastičarnicu, gde prodaju dosta dobar đelato, zna se šta uvek naručujem – gianduja sladoled, koji upravo objedinjuje čokoladu i lešnike.
Gianduja (đanduja) je zapravo čokoladni krem koji je nastao u Italiji, u vreme kada je Napoleon uveo Italiji embargo na kakao, pa su proizvođači čokolade morali da se snalaze, počeli su da joj dodaju lešnike, kojih je na tim prostorima (Pijemont) bilo u izobilju. Po pravilu u gianduju ide oko 30% lešnika. Kao što ste pretpostavili gianduja je majka nutele, koja je čak u početku nosila naziv Pasta gianduja.
Umesto nutele možete da koristite otopljenu čokoladu pomešanu sa malo slatke pavlake ili puterom.
Najpre ispecite lešnike u rerni, 5-8 minuta na temperaturi 175C (350F). Kad se lešnici malo prohlade uklonite ljuske sa njih i stavite ih u multipraktik gde ćete ih samleti.
Pomešajte samlevene lešnika sa belim brašnom, tome dodajte so i prašak za pecivo.
U drugoj većoj posudi mikserom mešajte omekšao puter i šećer dok ne dobijete ujednačen kremastu smesu, tome dodajte žumance i na kraju ekstrakt vanile.
Smesu sa brašnom dodavajte postepeno. Ako nemate jak stoni mikser, najbolje da sve mešate varjačom. Dobićete prilično gustu smesu na kraju. Rukama testo oblikujte u dva diska, uvijte ih u plastičnu foliju i stavite u frižider da se stegnu, oko 30 minuta.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
Izvadite jedan disk sa testom i razvucite ga oklagijom na debljinu od oko 4 mm. Uzmite okrugli kalup, prečnika 5 cm, isecajte kolače i stavljajte ih na plitki pleh obložen papirom za pečenje. Pecite kekse oko 8 minuta, dok ne počnu da tamne po ivici, na srednjoj rešetki, na pola vremena okrenite pleh.
Kada su keksi ispečeni ostavite ih u plehu par minuta, i zatim ih izvadite i stavite na rešetku da se potpuno ohlade. Za to vreme oblikujte i ispecite drugu turu keksa, pa treću i četvrtu.
Na kraju ohlađene kekse filujte nutelom. Nemojte da štedite na filu:)
Domaći ravioli su zaista čarobni. Pogotovo ovi punjeni spanaćem, rikotom i pekorinom. Toliko su lepi da kad ih probate potpuno se parališete od eksplozije ukusa, u tim komadima testa su upakovani vrhunski sastojci, sve je u savršenom balansu, bogatog i neodoljivog ukusa.
Mogu da se kupe sasvim pristojni ravioli, ali domaći su ipak nešto posebno. Zapamtite, ma koliko testenina pripremljena kod kuće može da izgleda nesavršeno, ona je mnogo ukusnija od one kupovne. Čak i kad je moja deca prave (oni kao i sva deca obožavaju da razvlače testo i da šire haos oko sebe), neosporno dobro ispadne.
Pošto nije tako lako opisati ceo postupak pravljenja raviola, ja sam napravila video zbog toga, ovde možete da ga pogledate.
Testo za raviole
Mislim da vredi investirati u mašinu za pravljenje testenine, jer kad počnete da radite sa njom i oslobodite se, onda ćete je češće koristiti, makar zbog rezanaca za supu. Razvlačenje testa oklagijom uopšte nije tako jednostavno. Testo za raviole mora da bude tanko, inače se ivice neće dovoljno skuvati. Više o pravljenju domaće testenine očekujte uskoro ma blogu.
Ja sam u ovo testo stavila više jaja nego obično, zato se tako žuti.
Oblikovanje raviola
Ravioli su obično četvrtasti, mada mogu da budu okrugli, ili polukružnog oblika. Ukoliko nemate alatke ili kalupe za njihovo pravljenje, slobodno koristite ono što imate, oštar nož, čašu, omanje kružne kalupe za kolače ili ako imate onaj nož u obliku točka za sečenje testenine. Ja sam tokom boravka u Firenci nabavila ovu posebnu alatku za isecanje raviola, ali sam sigurna da slične stvari možete da nabavite bilo gde.
Fil za raviole
Što se tiče fila tu možete da budete vrlo kreativni, svašta dolazi u obzir, razni sirevi, meso, pršuta, kobasice, razni zeleniš, čak i bundeva. Meni je kombinacija spanaća i rikote sira najlepša, još od onda kada sam pravila njoke sa tim sastojcima. Dodala sam pekorino sir jer mi je on nekako jačeg i oštrijeg ukusa od parmezana, a tu je i izrendana korica limuna koja se savršeno slaže sa preostalim sastojcima.
Obično jedna-dve kašičice fila je dovoljno za jedan komad raviola, meni se lično sviđa kada ima više fila, ali nemojte da preterujete, važno je da fil ne izađe iz testa tokom kuvanja.
Preostali fil iskoristite za pravljenje špageta.
Savršeni domaći ravioli sa spanaćem, rikotom i pekorinom
1 šaka pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Izrendana korica od pola limuna
1/4 kašičice izrendanog muskatnog oraščića
1 jaje
So i biber prema ukusu
Sastojci za sos:
1 kašika maslinovog ulja
2 kašike putera
Izrendana korica od pola limuna
So i biber prema ukusu
1/2 šake pekorino sira, sveže izrendanog (može i parmezan)
Za služenje:
Svežeg izrendanog pekorino sira ili parmezana
Krupno mleveni crni biber
Priprema:
Najbolje je da pogledate ovaj video kako se prave ravioli, jer je teško opisati postupak rečima.
Najpre napravite testeninu. U multipraktiku, ili ručno, pomešajte sve sastojke: brašno, jaja, so i maslinovo ulje. Kad testo počne da se odvaja od suda, izvadite ga iz multipraktika, oblikujte u disk, pokrijte plastičnom folijom, i stavite u frižider da odmori, oko 1 sat.
Za to vreme napravite fil. U šerpi, ili dubokom tiganju, zagrejte 2 kašike maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Tome dodajte mladi spanać i kuvajte ga dok potpuno ne omekša, dodajte mu soli i bibera prema ukusu, izrendanu koricu limuna, rikota sir, izrendan pekorino ili parmezan, izrendani muskatni oraščić i na kraju jedno jaje. Stavite smesu kratko u frižider da se malo stegne.
Testo izvadite iz frižidera i podelite ga, uzmite jedan deo i izdužite ga, i provucite ga kroz mašinu za pravljenje testenine, na najšire rastojanje koje je označeno sa #0. Prođite kroz taj otvor još jednom, i onda pređite na otvor #1, tu provucite testo dva puta takođe, i tako dok ne stignete do otvore #4 ili #5. Testo ne valja da bude debelo. Sve vreme dok radite sa testom posipajte ga brašnom da se ne zalepi. Napravite nekoliko traka širine oko 15 cm i dužine oko 40cm. Ovo sve možete da uradite i uz pomoć oklagije, jedino što je mnogo sporo.
Kad ste dobili razvijeno testo onda po traci rasporedite fil od spanaća i pekorina u dva reda praveći razmak. Pređite četkom, koju ste umočili u vodu preko testa, oko raspoređenog fila, i onda ga poklopite drugom trakom. Prstima pritiskajte gornje testo da se zalepi za donje, vodeći računa da ne ostane vazduha u njemu. Zatim sa specijalnom kružnom alatkom isecajte raviole.
Kuvajte ih u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo maslinovog ulja i soli, 4-6 minuta, ali ne vadite ih odmah pošto izbiju na površinu vode. Dok se testo kuva spremite sos.
U dubljem tiganju zagrejte na srednje jakoj vatri maslinovo ulje i puter, tome dodajte iseckanu žalfiju, iseckanu koricu limuna, pola šake izrendanog pekorina ili parmezana, i u to stavljajte skuvane raviole zajedno sa tečnošću u kojoj se testo kuvalo. Ne mešajte sadržaj varjačom već prodrmajte tiganj, i posle 1-2 minuta kuvanja, ravioli su spremni. Odmah ih prebacite na tanjir, pospite izrendanim sirom i mlevenim biberom. Služite ove raviole uz Pinot Grigio.
Ukoliko želite da ostavite nekuvane raviole za kasnije, najbolje je da ih rasporedite na tanjir u jednom redu, da se ne lepe, pospite ih brašnom, pokrijte plastičnom folijom i čuvajte ih u frižideru.
Kad dođem u Srbiju, ono čemu se najviše obradujem, kada je u hrana u pitanju, jeste riblja čorba ili paprikaš. Za razliku od dugih domaćih jela koje sa uspehom pravim kod kuće pa nema nedostajanja, riblju čorbu i paprikaš nisam nikako mogla da se nateram da pravim, jer svaki put kada bih potražila recepte na internetu, bila sam šokirana i obeshrabrena od tolike količine kritike u komentarima, pomislio bi čovek da je pravljenje ove čorbe neka posebna nauka. Pogledajte slobodno na internetu komentare na recepte, kao da je neka politička tema u pitanju, užasno negativni, ostrašćeni i puni pametovanja.
Evo, ja ću sada da vam kažem, pravljenje ribljeg paprikaša ili čorbe uopšte nije komplikovano i ne traži da slepo pratite svaku segustiju nekoga ko je umislio da način na koji se ovo jelo pravi u njegovom mestu je jedini ispravan. Verovali ili ne, riblji paprikaš se pravi u raznim delovima sveta, sa različitim dodacima u zavisnosti od toga koje su im ribe i sastojci dostupni. Tako kad odem na Atlanski okean, na Istočnu obalu, onda rado naručujem Fish stew koji je gotovo uvek obogaćen morskim plodovima iz tog kraja, tu su gambori, školjke, jakobove kapice, krabe, itd. Tu sam naučila da je paradajz sos mnogo ukusniji ukoliko mu dodate par režnjeva limuna tokom kuvanja.Dosta podseća na francuski riblji paprikaš, čuveni Bouillabaisse. Zuppa di pesce je italijanska verzija istog jela.
Nema tu velike nauke, ne morate riblji paprikaš da pravite u kotliću na vatri, koja je naložena od posebne vrste drveta, može u njega da se stavi i beli i crni luk, ne mora da to bude specifična riba, ne morate da donosite vodu iz tamo neke reke ili izvora, možete kod kuće, na šporetu, da napravite sasvim dobar paprikaš.
Da, razlika između ribljeg paprikaša i čorbe je u gustini, i u ovo prvo jelo može da se stave razni plodovi mora, pa deluje raskošnije.
Umesto nečega što vidim da se pominje kao riblji Fant, verovatno zamena za riblji temeljac, napraviti sami riblju bistru supu, vrlo malo truda vam je za to potrebno.
Što se tiče izbora ribe, možete da pravite paprikaš i od morske i od rečne ribe. Ja je pravim od morske jer je ovde gde ja živim mnogo veći izbor iste, najbolje je da izaberete ribu sa čvrstim belim mesom kao što su crveni sneper, bakalar, brancin, škarpina, mullet, iverak, itd. Umesto cele ribe možete da koristite očišćene filete, pogotovo ako ne volite koske u mesu.
Riba se dodaje na kraju, nekih 15 minuta je potrebno da se ona skuva i nema potrebe da je mešate. To isto važi i za morske plodove.
I kad je reč o paprikašu, uvek je dan posle ukusniji. Mi smo ga jeli dva dana, prvi put uz prepečeni hleb, drugi put, bez školjki, uz široke rezance sa jajima. Inače, date količine su za ručak za šest osoba.
Riblji temeljac (riblja bistra supa)
Sastojci:
Glava, koske, i rep od ribe
1 luk, prepečen
1 celerova stabljika, isečena
2 lovorova lista
3-4 grančice timijana
5 zrna crnog bibera
So po ukusu
Sveži peršun
Priprema:
Kuvajte sve sastojka u 1 litar vode na umerenoj temperaturi, oko 45 minuta. Na kraju supu ocedite.
Višak supe zamrznite za sledeću upotrebu.
Riblji paprikaš sa morskim plodovima
Sastojci:
2 kašike maslinovog ulja
1 luk, sitno iseckan (ili mladi luk + ljutika)
2 čena belog luka, sitno iseckana
1 stabljika celera, sitno iseckana
3-4 grančice timijana
2 lista lovora
1/2 limuna, iseckanog na kriške
1 kašičica mlevene slatke paprike
1/4 kašičica ljute slatke parpike, opciono
250ml paradajz pirea
400ml ribljeg temljca (vidi recept gore)
120ml suvog belog vina
So i biber prema ukusu
1 cela riba srednje veličine (oko 1kg), crveni sneper, bakalar, brancin, škarpina, iverak; ribu očistite od krljušti i izvadite utrobu, uklonite glavu i rep koje ćete koristiti za temeljac, isecite ribu na kotlete
1/2 kg očišćenih lignji, iseckane na prstenove
1/2 kg dagnji
Peršun
Prilog: prepečen hleb ili široke testenine napravljene od jaja
Priprema:
Pošto ste spremili riblji temeljac, napravite paprikaš.
U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje, tome dodajte iseckani crni luk, kad postane staklast, dodajte mu iseckano stablo celera, grančice timijana, lovorov list, iseckan beli luk, kriške limuna i na kraju kašičicu slatke i 1/4 kašičice ljute paprike.
Posle jednog minuta kuvanja dodajte pire od paradajza, belo vino i riblji temeljac. Dodajte soli i bibera prema ukusu i kuvajte sos 30-45 minuta na umerenoj vatri dok se ne zgusne.
Dodajte riblje kotlete, iseckane lignje, i posle 10 minuta dagnje, poklopite šerpu i sve kuvajte na srednje jakoj vatri oko 5 minuta, bez mešanja. Dakle, ribu kuvajte oko 15 minuta, zavisi od debljine kotleta.
Moram da se pohvalim da sam se baš izveštila u pripremi dagnji, odnosno umem lako da utvrdim da li su žive. Ako su otvorene, i ako na vaš pritisak prstima se ne zatvore, znači da nisu žive, i ako su polomljene takođe ih odstranite. Pogledajte ovde odličan recept za njihovu pripremu.
Kad je jelo gotovo pospite ga iseckanim peršunom. Služite paprikaš u dubokim tanjirima ili činijama, najpre stavite školjke pa preko njih prelijte sos sa ribom i lignjama. Paprikaš služite uz prepečeni hleb.
