Ivana Lalicki

Švedske ćuftice ukusnije od onih iz Ikee

November 7, 2019 2 Comments

Jedno od onih malih radosti je kad odeš u šoping u Ikeu pa usput svratiš u njihov restoran i najedeš se švedskih ćuftica. Uvek prijaju, pogotovo posle umora od kupovine, a i namirišeš se mirisa hrane koji dolazi iz restorana, tako da totalno ogladniš.

Šta je to toliko privlačno kod ovih ćuftica? Najpre njihova veličina, sve što je malecko nekako izgleda lepše, zatim zanimljiv ukus koji dolazi od začina koji se obično koriste za kolače, onda je tu sos od moče i naravno džem od skadinavskih bobica, koji uvek možete da zamenite džemom od brusnica, borovnica ili višanja. U ovom jelu igranje sa slatko-slanim ukusima potpuno ima smisla. Pire od krompira je takođe obavezan prilog.

Veliki sam fan Ikee zato što im proizvodi imaju evropski šmek, ponuda je raznovrsna, cene su vrlo prihvatljive, da budem iskrena to je jedna od retkih prodavnica u koju zalazim, odlazak u tržni centar mi je neviđeno mrzak, sve kupujem online. Inače u Ikeinom restoranu, koji više podseća na neku kantinu, prodaje se i jedna neobično dobra torta od badema, karamela i čokolade koju zovu Daim. Kad poželim da je probam, onda umesto ćuftica naručim onaj bolnički, niskokolorični obrak, sa lososom i uvelom boranijom. Kako losos i boranija mogu da budu moćna kombinacija pogledajte ovaj Džejmijev recept na blogu

Ćufte i ćuftice su moja opsesija, svaki put se raznežim kad ih vidim u tanjiru. To je ona hrana koju ovde zovu comfort food, nje ste svagda željni, podseća na detinjstvo, uvek vam prija i donosi puno radosti. Podjednako volim one italijanske ćufte u marinara sosu slične našim, a i ćuftice od jagnjetine sa gremolata sosem, šta tek da kažem za svatovsku supu (Američki kuvar str. 68), kada sam je prvi put probala a da nije bila iz kesice, imala sam osećaj kao da sam progledala, došlo mi je da plačem od sreće. Jedino što ne volim je svinjsko mleveno meso u njima, pa ga zato nikada ne stavljam, ako vama odgovara slobodno ga koristite. Ponekad ćufte pravim od ćurećeg mlevenog mesa, ali ono ima tu manu što je suvo, ćufte vole masnije meso (oko 20% masti), to im daje sočnost. Isto važi za hamburgere.

Više puta sam pravila ove švedske ćuftice no nikada nisam bila posve zadovoljna rezultatom. Možda mi se čini, ali mislim da je dodatak kardamona, koga sam prvi put koristila, bitno popravio utisak, i sad su bile baš kako treba da budu. I da, definitivno su ukusnije od onih iz Ikee, u šta možete sami da se uverite.

Imam jedan švedski kuvar u kome se nalaze recepti za torte i kolače i primetila sam da im je kardamon jedan od omiljenih začina, kod nas se pak nikada nije primio. Inače, taj kuvar sam dobila od jedne vrlo mile Ruskinje, kada je odlazila iz Baltimora u Švedsku, odakle je njen muž. Oboje su naučnici, on fizičar, ona hemičarka, moram da primetim ne tako retka kombinacija, i na kraju su se ubrzo ponovo vratili u Ameriku, on predaje na nekom od od univerziteta u Koloradu. Javljamo se jedna drugoj samo za pravoslavni Božić, ali eto ostao je taj kuvar koji me uvek podseti na nju.

Spremite se uskoro za jedno raskošno švedsko pecivo – venac sa marcipanom.

Švedske ćuftice

Sastojci za ćuftice:

750g mlevenog junećeg mesa (možete da koristite mešano, svinjsko i junetinu)

3 kriške starog hleba, iseckane na manje komade

80ml mleka

1 + 3 kašike maslinovog

1 srednji crni luk, vrlo sitno iseckan

1 čen belog luka, sitno iseckan

1 jaje, umućeno

3/4 kašičice soli

1/2 kašičice mlevenog crnog bibera

1/3 kašičice muskatnog oraščića, izrendanog

2 mahune kardamona, oko 1/2 kašičice semenki istucanih u avanu

Sastojci za sos od moče:

3 kašike putera

3 kašike brašna

1 šolja juneće ili pileće supe (dodajte više ako želite ređi sos)

1/2 šolje slatke pavlake (bez šećera)

1 puna kašika džema od brusnica ili sličnog voća

So i biber prema ukusu

Za posip: 1 kašika iseckanog svežeg peršuna

Za služenje:

džem od brusnica ili sličnog bobičastog voća

krompir pire

Priprema:

Najpre potopite iseckane kriške hleba u mleko. Kad je hleb omekšao izgnječite ga viljuškom.

U većem tučanom tiganju izdinstajte iseckani crni luk na maslinovom ulju (1 kašika). Posle 5 minuta kuvanja na umerenoj vatri izvadite luk i stavite ga u veliku činiju gde ćete staviti preostale sastojke: izmrvljeni hleb, mleveno meso, iseckani beli luk, umućeno jaje, muskatni oraščić, kardamon, so i biber. Sastojke mešajte rukom, kad ste dobli sjedinjenu smesu, stavite je u frižider oko pola sata, da se zgusne.

Izvadite smesu sa mesom iz frižidera i rukama pravite ćufte, veličine oraha, i ređajte ih na papir za pečenje. Zagrejte ponovo tučani tiganj na srednje jakoj vatri, dodajte kašiku i po ulja i u tome pržite ćuftice dok ne pobraone sa svih strana. Kada su gotove stavite novu turu, i dospite ulje.

Zatim u istom tom tiganju gde su se pržile ćufte napravite sos. Zagrejte 3 kašike putera, dodjte mu brašno, mešajte ga, kuvajte ga oko 1 minut, i na kraju stavite supu. Mešajte sve i gledajte da varjačom sastružete ostatke mesa na dnu tiganja. Dodajte kašiku džema i slatku pavlaku na kraju. Kada se sos fino zgusno i sjedinio, dodaje so i biber, ako je neophodo. Ako želite gladak sos procedite ga kroz cediljku i ponovo vratite u tiganj. Smanjite značajno temperaturu i u sos stavite ispržene ćuftice. Poklopite tiganj i kuvajte ćuftice oko 10 minuta.

Kad su gotove pospite ih iseckanim peršunom. Služite ih odmah uz pire krompir i slatki džem.

Ikeine police (1 of 1) — Veoma sam zadovoljna što sam uspela da nabavim u Ikei ove pokretne police za cveće.

Bliskoistočna kuhinja, Hleb i peciva, Predjelo

Bliskoistočne pitice punjene sirom, ajvarom i maslinama (Fatayer bil jibneh)

November 1, 2019 1 Comment

Zamislite samo ovo pecivo koje vas čeka ujutru za doručak! Napravili ste ga još prethodno veče, kad se zagreju u tosteru, kao da su tek izašli iz rerne. To je razlog da brzom brzinom ustanete iz kreveta, i da se poradujete danu koji je pred vama.

Baš sve u vezi ovih pitica sa sirom je savršeno, osim oblika koji dosta varira, iako sam merila testo. Ali nemojte da vas to obeshrabri, kad ih poređate sve zajedno, izgledaju kao neki veliki raskošan cvet.

Jedna mnogo dobra stvar kada živite u Americi je to da imate priliku da sretnete ljude iz različitih delova sveta, iako niste nikada posetili njihove zemlje, družeći se sa njima imate osećaj kao da ste bili tamo. Poslednjih dana sam upoznala nekoliko novih ljudi iz vrlo različitih zemalja, i dobila sam dosta materijala za razmišljanje. U svom istraživanju morala sam da se dotaknem i kuhinje, tako sam završila praveći ove pitice. Otišla sam u obližnju bliskoistočnu radnju, pronašla sirijski sir, koji je sličan kiparskom siru halumi, pa i meksičkom queso siru, nešto kao tvrda mocarela. Taj sir se koristi za punjenje ovog peciva, koje može da bude i u drugačijem, zatvorenom obliku. Meni se ovaj oblik veoma sviđa jer podseća na gruzijski kačapuri hleb. Onda sam poželela da napravim i neke druge kombinacije, Feta sir i ajvar, i Feta sir i masline. Ovu poslednju kombinaciju sam prvi put probala ovog leta, verovali ili ne, na beogradskom aerodromu, i užasno mi se dopala, tako da od tada u svaku pitu sa sirom obavezno dodam masline. Na kraju, sa različitim punjenjima ovo pecivo izgleda veoma interesantno i dekorativno.

Tu su i najdžela crne semenke koje se veoma često koriste sa posipanje testa u bliskoistočnoj kuhinji. Dugo mi je trebalo da ih nabavim, dopadaju mi se mnogo. Iako su poreklom sa Mediterana, najviše se koriste u jugoistočnoj Aziji.

Jedno od pomenutih skorašnjih poznanstva je majka devojčice koja ide u odeljenje moga sina. Došla je u Ameriku pre godinu dana iz Katara, zbog lečenja sina koji ima leukemiju. Ovde to nije retkost, dosta ljudi iz zalivskih zemalja se leče u Džons Hopkins bolnici, pošto ima odličnu reputaciju. Pričajući sa njom saznala sam da u tim zemljama, bogatim naftom, svoje stanovnike šalju na lečenje u najboljim svetskim bolnicama o trošku države. I ne samo da su im plaćene usluge lečenja, koje su ovde preskupe, nego i smeštaj, i svašta još. Isto važi i za školovanje. Katar u tome prednjači. Ona je sa decom bila smeštena u najskupljem hotelu u gradu, pa je tražila ipak stan sa kuhinjom da bi mogla da kuva.

Pozvala sam je da svrati kod mene jedan dan, htela sam da nešto učinim za nju, da se malo opusti, pošto sigurno nema previše društva ovde. Došla je sa spremljenim kolačima, u pitanju je popularan dezert Basbousa koga sam već spremala, to me je podsetilo na naše običaje. Njen engleski je odličan, na kraju to je studirala. Vrlo je elegantna i lepa. Nosi samo zabrađenu maramu, sve ostalo na njoj je zapadnjački stil. Čak joj se i ćerka zove Marija. Slabo srećem ljude iz tog dela sveta, ispitivala sam je kako je tamo odakle je došla, onda mi je ona ispričala svoju životnu priču. To bio bio materijal dostojan neke špansko/turske serije, prepune tragičnih događaja, obrta, ljubavi i mržnje, komplikovanih odnosa, čak i politike. Ona je zapravo iz jedne od onih zemalja koji su nekada pripadale Sovjetskom Savezu čija imena se završavaju sa – stan. Iako zemlje bogate prirodnim resursima, po pravilu imaju nekog čudaka za predsednika, njen je zabranio u jedom trenutku korišćenje stranih valuta, tako da je ona završila bez posla u stranoj kompaniji. Inače, saznala sam da je to zemlja u kojoj se proizvodi puno pamuka, kad dođe sezona branja, sve staje, svi koji rade bilo za državu ili privatne firme, odrasli i deca, idu u daleka sela, na polja, da beru pamuk, to je naredba. Posle kad se taj pamuk izveze, niko ne zna šta se dešava sa prihodom od njega, u zdravstvo i školstvo se sigurno ne ulaže. Srećom njena deca su katarski državljani. Verovatno da bi izbegla maltretiranje u svojoj zemlji, seli se u Dubai, gde upoznaje svoga muža, pa onda sa njim odlazi da živi u Siriju gde on ima svoj biznis. Muž je u srodstvu sa katarskom kraljevskom porodicom. Kad je poželo da dovede još jednu ženu, ona se razvodi od njega. Tada kreće drama, i tu je svašta bilo, u priču je bila upletena jedna novinarka, zatim princeza, pa i lično premijer zemlje. Uglavnom, na kraju je dobila državljanstvo i pasoše svoje dece, pa i vilu u kojoj je bila smeštena da živi.

Teško mi je bilo da poverujem da su ljudi tamo toliko bagati, i to sve zahvaljujući nafti, svi stanovnici dobijaju deo od zarade, koji naravno ume da varira u zavisnosti kojoj klasi pripadate. Novac se uglavnom troše na luksuzne stvari, nekretnine po Evropi, a žene ih rado troše na skupu garderobu i plastične operacije.

Na kraju mi je rekla, ako sve bude u redu sa lečenjem njenog sina, mogli bi da svratimo kod njih u Katar, biće svetsko fudbalsko prvenstvo sledeće godine, moj sin koji trenira fudbal će sigurno biti zainterosavan. Videćemo.

Sinoć nam je ponovo bila, ovog puta sa decom, bila je Noć veštica, išli smo na trick or treat po komšiluku, bila je oduševljena. Posle smo ćaskali uz topli sajder o našem odrastanju, našli smo toliko zajedničkih stvari, odrastanje u Sovjetskom Savezu se nije puno razlikovalo od onoga u Jugoslaviji. Malo smo sažaljevili današnju decu koja imaju manje slobode i zabave od one koju smo mi imali, iako dosta siromašniji. Čak smo učili iste neuobičajne predmete u školi, domaćinstvo i odbranu i zaštitu. Smejali smo se kako nam je highlight ovog poslednjeg predmeta bilo pucanje iz kalašnjikova.

Bliskoistočne pitice punjene sirom

Za 18 pitica

Sastojci za testo:

450g brašna

2 kašičice suvog kvasca

3/4 kašičice soli

1 kašičica šećera

250ml mlake vode

50ml maslinovog ulja

Sastojci za punjenje

tradicionalno sa sirijskim sirom:

250g sirijskog sira (halumi ili queso sir), izmrvljen najbolje u multipraktiku

2 kašike mladog luka ili vlašca, iseckanog

3 kašike svežeg peršuna, iseckanog

1 kašika sveže nane, iseckane

1 kašičica najdžela semenki

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

sa ajvarom:

250g Feta ili domaćeg sira, izmrvljenog viljuškom

3 kašike ajvara

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

sa maslinama:

250g Feta ili dodamćeg sira, izmrvljenog viljuškom

3 kašike iseckanih crnih maslina (najbolje Kalamata)

1 puna kašika krem sira ili kisele pavlake

3 kašike umućenih jaja

Za premaz: preostala umućena jaja

Za posip: najdžela semenke ili susam

Priprema:

Najpre zamesite testo. Pomešajte kvasac sa mlakom vodom i šećerom. Kada je kvasac nabubrio sipajte maslinovo ulje i sve dodajte brašnu kome ste dodali so. Mesite testo ručno, u multipraktiku, ili u mikseru za testo. Na kraju ga oblikujte u loptu, stavite u nauljenu posudu, pokrijte i čekajte oko 1 1/2 sat da nadođe.

Testo zatim podelite u 18 jednakih delova, svaki komad bi trebalo da teži oko 40g, i onda svaki oblikujte u loptice povlačeći testo na dole više puta. Jufke stavite na površinu koju ste posuli sa malo brašna, a gore ih pokrijte platičnom flijom. Neka odmaraju još oko 45 minuta.

U međuvremenu napravite punjenja. U posebnoj činiji pomešajte sastojke koji idu u svako punjenje. Imajte na umu da se sirijski sir ne može najbolje izmrviti rukama tj. viljuškom zato što je elastičan, pa je najbolje da koristite multiprektik. Smese ne bi trebalo da budu previše retke.

Zagrejte rernu na 200C (400F). Pripremite dva velika plitka pleha, obložite ih papirom za pečenje.

Svaku jufku razvucite oklagijom u elipsoidni oblik dužine 12-15 cm. U središnji deo testa stavite oko 2 kašike punjenja, razvucite ga ali ne do same ivice. Preklopite jednu, pa drugu stranu, mesto gde se preklapa testo ovlažite vodom, i zatim krajeve testa zarotirajte. Položite testo na pleh. Pre nego što stavite testo u rernu, kuhinjskom četkom ga premažite preostalim umućenim jajima, i pospite najdžela semenkama ili susamom.

Pecite pitice oko 25 minuta, na srednjoj rešetki, dok korica ne dobije zlatnu boju.

Američka kuhinja, Bundeva, Dezerti

Rolat sa bundevom koji će vam obeležiti ovu jesen

October 22, 2019 8 Comments

Ukoliko niste imali priliku da probate ovaj fenomenalni američki rolat sa bundevom, onda to morate da učiniti čim pre. Sada je inače idealna sezona za njegovo pravljenje i degustiranje, kada ga budete probali doživećete savršenu eksploziju mirisa i ukusa jeseni.

Tome je svakako najviše kriva mešavina najlepših začina za kolače u koju idu cimet, muskatni oraščić, đumbir i karanfilić, i koja se ovde u jesen ubacuje u sve što je slatko, i naravno, ima bundevu kao sastojak. Tu mešavinu za kolače iliti pumpkin pie spice (recept je u Američkom kuvaru, str. 188), koju je naročito popularisao lanac kafeterija Starbaks, ćete naći u čuvenoj piti od bundeve, u torti od šargarepe (Američki kuvar, str. 176), mafinima sa bundevom, slatkom hlebu sa tikvicima, u božićnim medenjacima, u napitku pumpkin pie spice latte, itd.

Ima još jedan bitan detalj koji doprinosi divnom ukusu ovog rolata a to je krem, iliti frosting, od krem sira. On se pravi od krem sira “Filadelfija”, putera, šećera u prahu i vanile, i moram da priznam da je apsolutno neodoljiv. Pronaćićete ga u brojnim američkim kolačima i tortama, recimo u torti “crveni somot” (skoro sam napravila video kako se pravi i dekoriše), torti od šargarepe, u kolibri torti, a krasi i razne kapkejkove, kao ove sa bundevom. Ipak, nekako se najbolje slaže sa bundevom, tako da se veoma često kombinuju zajedno, pored ovog popularnog rolata ovaj kombo ćete naći i u piti od bundeve sa krem sirom (Američki kuvar, str. 158), u mafinima sa bundevom punjenim kremom, koji veoma podsećaju na one iz Whole Foods-a (Američki kuvar, str. 30), kao i u slatkom hlebu od bundeve.

Da ne zaboravim, Američki kuvar je trenutno na jesanjem popustu, do kraja oktobra, pa iskoristite šansu da ga nabavite i uživate u raznim đakonijama, kojih nema na blogu. Takođe, time učestvujete u nagradoj igri, detalje pogledajte ovde.

Miholjsko leto

Pričala sam već ranije kako su jeseni u Severnoj Americi lepe, dugo traju i nisu hladne, a ono što je stvarno posebo jesu prelepe boje lišća na krošnjama drveća. Kad se pomešaju te intezivne tople boje sve počne da isijava, pogotovo ako odete negde u prirodu, bićete fascinirani prizorima punih najlepših boja. Pre neki dan sam u razgovoru sa prijateljem, koji je prirodnjak, rešila misteriju zašto su jeseni ovde lepše nego u Evropi, pa i u Britaniji, odakle je prijatelj. Ovde tokom jeseni nema puno kiša, suvo je, tako da lišće pre nego što opadne ima vremena da menja boje i da se “šepuri” na drveću. Ipak, ovde u Americi nemaju tako lepa i rana proleća kao u Evropi.

Dakle, ovde miholjsko leto traje od septembra do novembra, i zovu ga indijansko leto. Setila sam se skoro jedne stare francuske pesme, koja se tako zove, “indijansko leto”, slušala sam je ponovo, i dalje je tako lepa. Čak sam se malo zabavljala pokušavajući da je prevedem na srpski, dosadilo mi je više prevođenje sa engleskog, uželela sam se francuskog jezika. Veoma me je podsetila na roman Buđenje (The Awakening) američke spisateljice Kejt Šopen, koju smo ovog meseca čitali u okviru kluba knjige. Interesantno mi je kad pronađem popularna stara američka dela, ovo je napisano na samom kraju 19. veka, koja su kod nas pa skoro nepozanta. Proverila sam, postoji prevod ove knjige na srpskom jeziku. Temom podseća na roman Gospođa Bovari, ali je prilično originalna knjiga. Meni se najviše svidela atmosfera knjige, puna simboličnih detalja, iako je u pitanju vrlo jednostavan stil pisanja, a i knjiga je kratka. Dešava se u Luizijani, delom na obali Meksičkog zaliva, delom u Nju Orleansu, u kreolskoj zajednici, doseljenika iz Francuske. Kada se knjiga pojavila izazvala je dosta polemike, verovatno ni danas ljudi nisu ravnodušni na ponašanje glavne junakinje, ipak ovaj roman je vredan pažnje i preporučujem vam da ga pročitate.

Miholjsko leto (L’été indien)

Žo Dasen

Znaš, nikada nisam bio tako srećan kao tog jutra.

Šetali smo se plažom koja podseća na ovu,

Bila je jesan, čarobna jesen,

Sezona koja postoji samo na severu Amerike.

Ovde je zovu miholjsko leto,

A u stvari bilo je sasvim naše.

Ti si bila u dugoj haljini koja podseća

Na akvarele Mari Lorensan,

I sećam se, dobro se sećam

Šta sam ti rekao tog jutra,

Ima tome godina, vek, večnost…

Ićićemo gde god i kada god poželiš

I dalje ćemo se voleti, iako je ljubav prošla.

Ceo naš život će biti kao to jutro

U bojama miholjskog leta.

Danas sam tako daleko od tog jesenjeg jutra,

A kao da sam tamo. Mislim na tebe –

Gde si? Šta radiš? Da li i dalje postojim za tebe?

Posmatram talas koji nikada neće dopreti do peščane dine,

Podseća me na mene dok ležim na pesku,

I sećam se, sećam se plime koja narasta

Sunca i sreće koju je nosilo more,

Ima tome večnost, vek, godina…

Ićićemo gde god i kada god poželiš

I dalje ćemo se voleti, iako je ljubav prošla.

Ceo naš život će biti kao to jutro

U bojama miholjskog leta.

Rolat sa bundevom (Pumpkin Roll)

Sastojci za koru:

100g brašna

Prstohvat soli

1 3/4 kašičice pumkin pie začina (mešavina cimeta, oraščića, đumbira i karanfilića u prahu)

1/2 kašičice praška za pecivo

1/2 kašičice sode bikarbone

3 krupna jajeta, na sobnoj temperaturi

150g šećera

1 kašičica ekstrakta od vanile

150g pirea od bundeve iz konzerve ili ga sami pripremite (ispeče se bundeva a onda izblenda, kako da napravite pire od bundeve pogledajte ovde)

Sastojci za krem:

225g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi

90g putera, na sobnoj temperaturi

130g šećera u prahu

1 kašika ekstrakta vanile

Prstohvat soli

Priprema:

Najpre napravite koru. Pripremite veliki plitak pleh dimenzija 44 x 28 x 3 cm. Obložite ga papirom za pečenje, ali ostavite ivice malo duže da bi mogli da prenesete koru kada je gotova.

Zagrejte rernu na 190C (375F).

U jednoj činiji pomešajte prosejano brašno, so, pumkin pie začin, prašak za pecivo i sodu bikarbonu.

Mikserom mutite jaja i šećer dok se smesa ne utrostruči. Zatim u nju spatulom ili varjačom umešajte ekstrakt vanile, pire od bundeve i smesu sa brašnom. Ovu smesu ravnomerno rasporedite po plehu i stavite da se peče u zagrejanoj rerni. Pecite koru 12-13 minuta. Kada je kora ispečena izvadite pleh iz rerne, pa onda koru zajedno sa papirom za pečenje, a zatim je odmah pažljivo zarolajte zajedno sa papirom, i ostavite tako dok se ne ohladi. Na ovaj način kora neće pucati.

U međuvremenu napravite krem tako što ćete mikserom mešati omekšali krem sir i puter sa šećerom u prahu i ekstraktom vanile.

Odmotajte ohlađenu koru i po njoj ravnomerno rasporedite krem, ali ne do samog kraja na mestu gde se rolat završava. Dok ponovo rolate koru sa kremom skidajte papir za pečenje sa kore. Zatim rolat ostavite u frižideru na par sati. Pilikom služenja pospite ga šećerom u prahu.

Glavna jela, Jelo za 30 minuta, Meso, Piletina, Začini i začinsko bilje, Začinsko bilje

Pileće šnicle i tajni sastojak (sos sa začinskim biljem)

October 17, 2019 1 Comment

Pileće šnicle i sos sa začinskim biljem su obeležili moje kuvanje poslednjih meseci. Pokušavajući da osvežim upotrebu piletine u našoj ishrani, prisetila sam se ovog popularnog jela iz domaće kuhinje. Zatim sam pilećim šniclama dodala moj omiljeni sos sa začinskim biljem, što je ovo jelo dovelo do savršenstva.

Najneobičnije je to što se iz mog vokabulara skroz izgubila reč šnicla, dok jednog dana nije došla komšinica kod nas, iz zadnjeg dvorišta pravo u kuhinju, i kad je ugledala šta tog dana imamo za večeru, uzviknula je, Jao, vidi, šnicel! Njen entuzijazam je bio vrlo očekivan jer je polu Nemica.

Ako imate ambicije da dovedete svoje kuvanje na jedan viši nivo, onda morate obavezno da počnete da pravite ovakve soseve. To je ono što čini razliku između kuvanje kod kuće i onog u boljim restoranima. Ovi sosevi, u koje ide razno začinske biljke, kao što su bosiljak, peršun, origano, lišće korijandera, timijan, nana, zatim beli luk, ljutika (shallot), tostirani orašasti plodovi, sok od limuna, po koji čeri paradajz ili ljuta paprika, i naravno maslinovo ulje, su velika radost za sofisticirane gurmane. Možete da ih stavljate kao dodatak raznim jelima, lepo se slažu sa svakim komadom mesa, pogotovo sa ribom, super su u sendvičima, lepo se slažu sa krompirom i raznim grilovanim i blanširanim povrćem, a i čorbe mogu prijatno da osveže. Bukvalno, gde god da stavite sos od začinskog bilja, biće vam ulepšano svako jelo. Pogotovo je poseban užitak ako sami uzgajate začinsko bilje, sos vam je uvek dostupan.

Ovi sosevi veoma podsećanju na popularni italijanski sos, gremolatu, ili argentinski sos, čimičuri (chimichurri). Liče i na pesto, ali nisu tako gusti. Sad je već kraj sezone, ali da znate, možete ovaj sos i da zamrznete, stavite ga u one posudice za pravljenje leda, i posle ga koristite tokom zime.

I da, ono što je najvažnije, možete da se igrate sa sastojcima i da koristite ono što vam je dostupno, uvek nekako sos lepo ispadne.

Pileće šnicle

Isti ovaj recept možete da koristite i za teleće šnicle.

Sastojci:

1 1/3 kg pilećih grudi

So i biber prema ukusu

1 šolja brašna

1 1/2 šolje prezli, najbolje japanskih (Panko)

2 jajeta, umućena

Izrendan parmezan, opciono

Ulje za prženje

Tučani tiganj za prženje

Priprema:

Isecite komade belog mesa, pa ih kuhinjskim čekićem istucite. Svaki komad mesa natapkajte papirnatim ubrusom, zatim ga pospite solju i biberom.

Pripremite tri posude, u jednu, najbolje plitki tanjir, stavite brašno, u drugu, najbolje u manju činiju, stavite umućena jaja (dodajte malčice soli), i u treću činiju prezle. Ukoliko koristite izrenadni parmezan, pomešajte pola šolje brašna i pola šolje parmezana.

U tučani tiganj stavite oko 1 1/2 kašike ulja i zagrejte ga na srednje jakoj vatri (6/10).

Uzmite parče piletine i uvaljajte ga najpre u brašno, zatim otresite višak, i drugom rukom ga umočite u umućena jaja, onda opet drugom rukom ga uvaljajte u prezle, i stavite u zagrejano ulje da se prži. U tiganju ne mora da bude puno ulja, ali mora biti dovoljno da bi se meso lepo ispržilo. Tokom prženja dodajte ulje ako ga nestane. Meso pržite sa obe strane, 4-5 minuta, dok ne dobijete tamno zlatnu koricu. Kad su šnicle ispržene stavite ih na papirnati ubrus da se mast ocedi.

Šnicle služite odmah uz unapred pripremljenu sos sa začinskim biljem, i naravno – pire krompir.

Sos sa začinskim biljem

Evo još ideja uz koja jela možete da služite ovaj sos od začinskog bilja.

Sastojci:

Šaka prepečenih oraha, pekana, pistaća ili pinjola

1 omanji čen belog luka, iseckan

Dve šake mešanog svežeg začinskog bilja (bosiljak, peršun, timijan, matičnjak, oregano, lišće korijandera, itd.)

1-2 kašike limunovog soka

So i biber prema ukusu

Par komada čeri paradajza, opciono

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Priprema:

Najpre sameljite orašaste plodove, najbolje u maloj seckalici, i tome dodajte začinsko bilje, beli luk, sok od limuna, čeri paradajz i tek na kraju maslinovo ulje. Čuvajte sos u teglici u frižideru. Pre korišćena ostavite ga na sobnoj temperaturi da se zagreje i dobro ga promešajte.

Doručak, Grčka, Predjelo

Grčki uštipci sa tikvicama, sirom i nanom

October 7, 2019 No Comments

Ah, kakvo prijatno iznenađenje su mi pripredili ovi uštipci sa tikvicama! Dosta sam ih napravila (preporučujem vam pola mere), jela ih tri dana, i teška srca se rastala od poslednjeg komada. Stvarno su čarobni, hrskavi spolja, unutra mekani, i sa divnom kombinacijom ukusa, nana se tako lepo slaže sa Feta sirom i tikvicama, a tu je i luk, koji prženjem dobije neki posebno fin slatkast ukus. Odmah sam ih stavila na listu najlepših uštipaka koje sam jela u svom životu.

Ovi uštipci nam dolaze iz Grčke gde nose jedno vrlo dugo i teško izgovorivo ime – kolokithokeftedes.

Ukoliko volite slične stvari probajte i:

Uštipci sa tikvicama, sirom i nanom

Sastojci:

1 kg tikvica (tamno zelenih, zukini)

1/2 kašičice soli

200g sira, poželjno grčkog Feta sira, mada i stariji domaći sir dolazi u obzir, izmrvljenog viljuškom

3 jajeta, umućena

2-3 kašike vlašca, iseckanog

2-3 kašike sveže nane, iseckane

1 veliki luk, iseckan na tanka rebra

1/2 – 1 kašičice soli, zavisi od toga koliko je sir slan

1/2 kašičica mlevenog bibera

320g brašna

2 kašičice praška za pecivo

Ulje za prženje

za serviranje: kisela pavlaka sa začinskim biljem ili jogurt

Priprema:

Najpre izrendajte tikvice. Posolite sve sa 1/2 kašičice soli i stavite u đevđir oko pola sata, zatim rukama ocedite tikvice od viška vode.

Umutite jaja i u njih stavite izmrvljen sir, iseckan luk, vlašac, nanu, so i biber. Na kraju umešajte brašno u koje ste umešali prašak za pecivo.

U manjoj šerpici zagrejte tri prsta ulja na temperaturi 6/10. Kašikom stavljajte testo u zagrejano ulje i pržite ga sa obe strane dok ne dobiju tamno zlatnu boju. Kad su uštipci isprženi stavite ih na papirnati ubrus, da se ulje ocedi.

Služite uštipke dok su topli uz kiselu pavlaku sa svežom mirođijom ili jogurtom.

Badem, Čokolada, Dezerti, Domaća kuhinja, Lešnici, Srpska kuhinja, Torte

Grilijaš torta sa bademima i lešnicima

October 1, 2019 8 Comments

Sećate se kad sam proletos pravila Paris-Brest kolač sa filom u koji je išao grilijaš? Na mene je tada ostavio toliko sjajan utisak da sam obećala sebi da ću uskoro napraviti čuvenu Grilijaš tortu, i, evo, ovih dana sam to učinila. Bila je to rođendanska torta za moga muža. Takođe sam mu, verovali ili ne, ištrikala prsluk, jer više nisam imala ideju šta da mu poklonim. Pokazaću vam kako je super ispao, mada mi je oduzeo puno vremena.

Dakle, otkrivši grilijaš, poželela sam da ga stavim u sve živo. U međuvremenu sam pravila čokoladni mus sa grilijašom od lešnika, što je takođe zanimljiva ideja za fil za čokoladne torte.

Kao što sam naznačila ovo nije klasična Grilijaš torta u koju idu orasi, ove je zapravo francuski način pripreme, jer oni grilijaš, tj. praline prave tako što karamel pomešaju sa bademima, ili lešnicima, a onda sve to samelju. U Americi pak praline se zove nešto što se pravi sa karamelom u koji je stavljena slatka pavlaka i onda se pomeša sa celim komadima pekana. Izraz praline se kod nas koristi za čokoladne bombone ispunjene raznim mekim sadržajem koje se prodaju u bombonjerama, i koje svoje poreklo vode iz Belgije.

Grilijaš torta je sa pravom tako popularna. Ima delikatan ukus i interesantnu teksturu. Kore su, čini mi se, najinteresantnije, za razliku od patišpanja vrlo su izdašne. Krupno mleveni grilijaš koji se stavlja preko fila daje lepu hrskavost i to ćete prvo primetiti kad je budete jeli. Čokoladni ganaš možete da stavite preko cele torte, ali meni se više ovako dopada.

Ukoliko volite torte sa čokoladom i orašastim plodovima probajte i ove:

Grilijaš torta sa bademima i lešnicima

Sastojci

za grilijaš:

200g šećera

100g prepečenih badema

100g prepečenih lešnika (ljuske uklonjene)

za jednu koru*:

3 jaja

3 kašike šećera (40g)

1/2 kašičice ekstrakta vanile

3 kašike brašna (30g)

75g grilijaša

* ove mere pomnožite sa tri

za fil:

4 sitnija jaja

7 kašika šećera (90g)

Prstohvat soli

1 kašičica ekstrakta vanile

100g tamne čokolade

150g putera na sobnoj temperaturi

za čokoladnu glazuru:

60g tamne čokolade

60g slatke pavlake

Priprema:

Najpre napravite grilijaš, može i dan unapred. Prepecite bademe i lešnike, a zatim ih krupno isecite. U šerpici zagrejte šećer na blagoj vatri. Kada je šećer istopljen, i boje tamnog meda, brzo umešajte u njega prepečene bademe i lešnike. Odmah ih stavite na papir za pečenje i razvucite. Kad se karamel potpuno ohladio i stvrdnuo, sameljite sve u multipraktiku. Pre nego što dobijete prah, izvadite oko 50g najkrupnijih komada, za dekoraciju torte (vidi slike). I sačuvajte oko 125g nešto finije samlevenog grilijaša, to ćete staviti preko fila. Preostlali grilijaš meljite dok ne dobijete 225g fino samlevenog grilijaša.

Pripremite kružni pleh prečnika 23cm tako što ćete ga obložiti papirom za pečenje. Zagrejte rernu na 180C (355F). Svaku koru ćete posebno napraviti i peći. Najpre dobro umutite jaja sa šećerom dok se ne utrostuče, tome dodajte ekstrakt vanile, brašno i grilijaš u prahu, ali to sve mešajte varjačom ili spatulom. Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite oko 23 minuta. Kada je kora pečena, posle par minuta stajanja u plehu, je izvadite i stavite na rešetku da se ohladi. Isto sve ponovite sa preostale dve kore.

Dok se kore prave napravite fil. U duplom sudu, na pari, mutite jaja i šećer mikserom dok ne dobijete gustu smesu, tome dodajte ekstrakt vanile i izlomljenu čokoladu. Kad dobijete ujednačenu smesu sklonite ja sa vatre i čekajte da se skroz ohladi. Najbolji način da je brzo ohladite je da stavite sud sa kremom u posudu sa kockicama leda. Kad se krem ohladi umutite ga miskerom sa omekšalim puterom. Stavite ga u frižider da se malo stvrdne pre nego što njime filujete kore.

Slaganje torte:

Stavite prvu koru na tanjir za služenje, preko nje fil i polovinu krupno mlevenog grilijaša. Zatim stavite drugu koru, pa fil, pa grilijaš. Kad ste stavili treću koru, trimujte reckavim nožem ivice kora da bi dobili ravne površine. Pređite filom preko cele torte i onda je stavite u frižider.

Na kraju pređite preko torte ganašom koji se napravlii tako što ste u toploj pavlaci istopiti komade čokolade. Ukoliko vam se dopada ovakav vid dekoracije torte, ganaš koji se sliva, pogledajte ovde kako se ona pravi. Na kraju po vrhu torte poređajte krupne komade grilijaša.

Pogledajte ovde još ideja za razne torte.

Američka kuhinja, Dezerti, Šljive

Kolač sa šljivama, orasima i cimetom

September 25, 2019 11 Comments

Ako postoji kolač koji na najlepši način slavi ovu sezonu, prelazak leta u jesen, onda je to ovaj mirisni kolač sa šljivama, orasima i cimetom. Vrlo se jednostavno pravi, a opet kad ga budete stavili u usta, pomislićete u sebi da ništa lepše niste skoro probali. Izuzetno aromatične i ukusne šljive se nesvakidašnje lepo slažu sa orasima i začinima kao što su cimet i oraščić.

Zato se potrudite da nabavite šljive, ako ne živite u Srbiji i okolini koristite vrste koje su vam dostupne, videćete, bićete prijatno iznenađeni ovim kolačom!

Kad smo već kod šljiva ja sam veliki ljubitelj istih, pogotovo onih koje završe u kolačima. Što možda i ne čudi jer sam rođena u zemlji šljiva. Pre neki dan listam jedan američki kuvar, i tu naiđem na fotografiju poznatih vrsta šljiva, i kad sam ugledala sortu “čačanska”, ipak su se potrudili da lepo napišu “Čačak”, momentalno me je neka milina ispunila. Takođe, moji roditelji su poreklom iz tog kraja, tamo je naše selo, pa je osećanje bilo zaista posebno. Evo, i ovde u Americi, mogu da se prisetim mirisa šljiva iz kace, kada se pravi rakija.

Ako volite kombinaciju šljiva i oraha onda morate da probate i ove recepte:

Kolač sa šljivama, orasima i cimetom

Sastojci:

120g brašna

100g mlevenih oraha

Prstohvat soli

1 1/2 kašičica praška za pecivo

1 kašičica cimeta

1/4 kašičica izrendanog muskatnog oraščića

100g šećera

115g putera, na sobnoj temperaturi

1 jaje, na sobnoj temperaturi

1 kašičica ekstrakta vanile

200g kisele pavlake

350g šljiva, očišćenih od koštica i isečenih na kriške

Za posip: 1-2 kašike šećera

Priprema:

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 23cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom.

U jednoj posudi pomešajte brašno, samlevene orahe, so, prašak za pecivo, cimet i muskatni oraščić.

U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i puter dok ne dobijete kremastu smesu, tome dodajte jaje, na kraju umešajte ekstrakt vanile, pavlaku, i na kraju smesu sa brašnom, Kad ste dobili ujednačenu smesu stavite je u pripremljeni pleh. Zatim u gornji deo smese poređajte iseckane kriške šljiva, ređajte ih u koncentrične krugove. I na kraju pospite šljive šećerom.

Pecite kolač na srednjoj rešetki oko 50 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.

Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Kad se kolač ohladi, služite ga najbolje uz kafu ili čaj.

Francuska kuhinja, Masline, Party food, Predjelo, Putovanja i hrana, Uncategorized

Tapenada (u zemlji Kalamata maslina)

September 17, 2019 1 Comment

U kasno leto, kada poželite da što više vremena provedete napolju, napravite ovu jednostavnu tapenadu, namažite je na prepečeni hleb, ohladite neki dobar francuski roze, pozovite prijatelje ili komšije kod sebe, i uživajte u poslednjim danima leta u dvorištu ili na terasi.

Tapenada je namaz koji se dobija mlevenjem maslina, kapra, belog luka, začinskog bilja i maslinovog ulja. Zemlja porekla tapenade je Francuska, tačnije njen jug – Provansa, ali se koristi svuda po Mediteranu, tamo gde se gaje masline. Ukoliko vam je frižider pun teglica raznih maslina, kao kod mene, i hoćete da ga ispraznite, onda je ovaj namaz savršen izbor za vas. Tapenada je idealna za mazanje na prepečen hleb, ali je dobra i kao dodatak za sendviče i grilovanu ribu. Odlično ide uz već pomenuti roze, ali i džin i tonik.

Ovaj recept je dobar izgovor da udenem priču o grčkoj maslini Kalamata, i o istoimenom gradu koji se nalazi na jugu Grčke, Peloponezu, u kojem sam ovog leta boravila. Kalamata su mi inače omiljene masline, i definitivno su najbolji izbor za tapenadu.

Tapenada

Sastojci za jednu teglicu:

250g maslina (zelene ili crne, ili obe), očišćene od koštica

1 manji čen belog luka, sitno iseckan

2-3 inćuna, opciono

2 kašike kapra

1 kašika soka od lumuna

1 -2 kašike iseckanog začinskog bilja (timijana tj. majčine dušice, bosiljka ili peršuna)

4 kašike maslinovog ulja

So i biber, prema ukusu

Priprema:

Sve sastojke stavite u multipraktik i seckajte dok ne dobijete namaz. Sipajte ga u teglicu i čuvajte u frižideru.

Kalamata maslina

Kalamata je vrsta maslina koja raste samo na jugu Peloponeza, u oblastima Mesinija i Lakonija. Ima karkaterističan izduženi oblik, sa blagim zarezom na kraju ploda, tamno ljubičaste je boje, ukus joj je bogat i pomalo opor, a meso i kora su prijatno zategnuti. Vrlo lako ćete je razlikovati od preostalih maslina čak i ako niste neki naročit poznavalac maslina, kako zbog karakterističnog izgleda, tako i zbog prijatnog ukusa.

Mnogi smatraju da su ove masline tako posebne zbog podneblja u kome rastu, gde ima puno toplih i sunčanih dana, pa su zbog toga čak i listovi na ovim maslinama krupniji. Beru se samo one tamne, dakle zrele, zaseku se uzdužno i onda čuvaju u salamuri kojoj je dodato vinsko sirće.

Pored tapenade možete da ih koristite kao dodatak salatama, i u spremanju fokače.

Lotavanje na Peloponezu mi je bila dogogodišnja želja, iako smo obišli dosta lepih mesta po Grčkoj, iskustvo sa ovog putovanja je po mnogo čemu bilo drugačije i nesvakidašnje. Iako je u pitanju jug Grčke, Peloponez je neobično zelen, i to pre svega zahvaljujući ogromnom broju maslinjaka. Dosta smo obilazili raznih mesta i uvek smo bili okruženi beskrajnim poljima maslina, bilo da se nalaze na brdima ili u dolinama. Na severu pak dominiraju plantaže pomorandži.

Naša baza je bila nekih petnaestak minuta južno od grada Kalamate. Lokalci su želeli da znaju kako smo uopšte našli ovo mesto, koje je ipak skrajnuto, nema masovnog turizma, odakle nam ideja da doputujemo tamo čak iz Amerike. Najpre, bili smo u poseti Srbiji, i odavno smo planirali da dođemo ovde zato što sam jednom čula da na Peloponezu letuju Grci, većina Atinjana ima tu svoje letnje kuće. Nema toliko stranih turista, uglavnom Italijana, ili recimo Britanaca koji rado obilaze mesto Kardamili u kome je živeo i stvarao njihov poznati pisac – Patrick Leigh Fermor. I na kraju jedan od razloga je bio i taj što u tom kraju letuje porodica čija devojčica ide sa mojim sinom u razred. Njeni roditelji su rođeni u Americi, ali njihovi roditelji su poreklom iz tog kraja, oni su nam preporučili to mesto.

Takođe na Peloponezu ima puno istorijski bitnih mesta koje mi je bilo važno da posetim, odlazak u Mistru, srednjoveknovni vizantijski grad nedaleko od Sparte, i drevnu Mesiniju je za mene bilo fenomenalo iskustvo. Iako nismo uspeli da istražimo istočni deo Peloponeza, jer je veliki, i nije najbolje povezan dobrim putevima, ipak smo videli dosta toga, između ostalog smo bili i u gradu Kalamata.

Grad Kalamata

Ovaj grad nije neka velika turistička atrakcija, ali u tome leži njegov šarm. I uopšte nedostatak horde turista ceo ovaj region čini posebnim. Kalamata je živnula poslednjih godina kada je sagrađen auto-put koji je povezuje sa Atinom, nekada je bilo potrebno jedanaest sati vožnje, sada samo tri sata.

Izgleda da subotom pre podne grad izgleda posebno lepo i živahno, svi kafei i restorani su puni, naročito penzionera, koji dok ispijaju prvu kafu čitaju novine, igraju šah ili ćaskaju.

Ipak, u Kalamti mi je bio najlepši obilazak loklane pijace. Na slikama možete da vidite šareniš i bogastvo svežeg povrća i voća, raznih trava, riba i morskih plodova.

Kalamata 17-1 — Obožavam grilovani sir halumi! Iako i ovde mogu da se nađu interesantni sirevi, ipak jedan je halumi.

Kalamta 51-1 — Odlična radnja puna najraznovrsnijih orijentalnih kolača i poslastica

Kalamata 19-1 — Mesto u kome smo odseli.

Kalamata 26-1 — Pogled sa terase apartmana.

Razno

Praktični saveti i ideje kako da pripremite školsku užinu

September 10, 2019 No Comments

Početak škole je prilično stresno doba godine za većinu roditelja, pogotovo ako imate dodatni problem – šta da deci spremite za užinu u školi, to pre svega važi za one kojima deca nemaju ručak u školi, ili su im deca veoma izbirljiva kada je hrana u pitanju (ta sam). Kao i u svemu, dobro planiranje i organizacija olakšava u mnogome ovaj problem, a nadam se da će vam i moje ideje i saveti značajno pomoći da vam pakovanje školske užine bude bez velikog napora. Potrudila sam se da ideje budu praktične, ja tako pakujem svojoj deci lunch box skoro svaki dan, i to već godinama. Dakle, ovde ćete naći korisne i realne savete za izbalansirani školski obrok, bez nepotrebnog “padanja na nos” oko pripreme hrane.

Iako volim da svraćam u restorane, ipak pripremljena hrana iz lunch boxa je za mene poseban užitak. I ne samo što mi je takva hrana veoma ukusna, nego mi mnogo znači da znam da je neko za mene spremao tu užinu (da, moj muž pravi najlepše sendviče na svetu). Danas u prodavnicama možete da nađete veliki izbor tih pripremljenih užina, ali jeftinije je da to sami napravite kod kuće, i na kraju imate kontrolu nad izborom namirnica.

Meni se toliko sviđa ova tema da se već spremam da napišem sličan članak za užinu za odrasle, sa posebnim osvrtom na sendviče. Čak sam vođena tom idejom pripremila paket za pobednika nove nagradne igre za kupce Američkog kuvara, uskoro više o tome, moram da vas podsetim da čuvate liflete koji ste dobili uz knjigu.

Moja deca ostaju u školi dugo, sedam sati, u školskoj kantini imaju topli obrok, ali ne svaki dan, pošto ima malo jela koja se njima sviđaju, zato im i pakujem hranu. Pored ručka koji imaju oko podneva, tu je i prepodnevna kratka užina.

Najpre za pripremu užine za poneti vam je neophodan lunch box, iliti torbica za užinu. One se obično prodaju postavljene materijalom koji čuva temperaturu hrane. Još ukoliko stavite u njih ice pack (na slici), možete biti sigurni da će hrana u torbici ostati dugo sveža.

Ovih torbica za užinu ima u raznim oblicima, na slici su oni standardni za školu, mogu čak da se okače o đačku torbu. Da se ne bi izgubile, obavezno napišite ime deteta i razred u koji ide.

Pored torbica za užinu nepohodne su vam posude za hranu, ja koristim plastične. Možete da koristite i plastične kese za zamrzivač, ali ovako je bolje, hrane se manje mrvi i gnjeca, a i ovaj izbor je dobar na zaštitu okoline.

Danas možete da nađete razne oblike plastičnih posuda, ja preferiram manje, i one sa raznim pregradama. Slobodno investirajte u njih, isplatiće vam se.

Ja nikada ne pakujum deci topli obrok, kao i hranu koja se razliva, zato što kad se vrate kući iz škole imaju skuvanu hranu, a i torba za užinu im duže traje. Neka hrana nije dobra za transport i gledajte da je izbegavate, recimo avokado, jagode, maline, čorbe i supe, itd.

Nije loše da imate u glavi sledeći plan kada pripremate užinu za školu, gledajte da se sastoji od glavnog komada, grickalica, voća/povrća i nekog napitka koji osvežava. Inače u slučaju moje dece, voda sa puno leda u flašama za poneti se padrazumeva.

Glavni komad užine

– razni sendviči, pite, mafini, kiflice, bejgelsi, skonsi, slatki brzi hlebovi, komad pice i razne testenine.

Pored sendviča sa krem sirom, onaj sa puterom od kikirikija je kod nas najpopularniji (obično ide uz džem), i stvarno ne znam šta bih radila bez njega. Recept kako da sami spremite puter od kikirikija pogledajte ovde. Tu je i humus, koji naša deca radu jedu, i to uz sveže povrće i pita čips. Za naše podneblje to nisu baš prihvaćene namirnice, ali vremenom ćete se navići na njih i zavoleti, zaista je šteta da ih ne koristite, pogotovo što su tako zdrave.

Preporuke:

Mafini “Morning Glory”

Kukuruzne projice

Kiflice sa sirom

Mafini sa bananom i čokoladom

Skonsi sa borovnicama

Bezglutenski mafini sa bananama i komadićima čokolade

Domaći bejgelsi, Američki kuvar, str. 22

Engleski mafini

Čokoladni hleb sa suvim višnjama

Hleb od banana i kokosa sa bademima

Preporuke za neustrašivu decu:

Salata od makarona

Pileće šnicle

Salata od testenine sa pršutom, mocarelom i šparglama

Pileća krilca iz rerne

Makaroni sa sirom

Slani pužići punjeni sirom i pestom

Vekna od mesa, Američki kuvar str. 94

Pljeskavice od tikvica, kukuruza i bosiljka

Slatki hleb sa tikvicama

Bezglutenski čokoladni mafini

Integralni mafini sa jagodama, bananom i borovnicama

Grickalice

– slane – kao što su pita čips, tortilja čips, veggie sticks, krekeri, slane ribice, perece, kokice, sirevi, i slatke – energetske pločice, ili suvo voće i orašasti plodovi, voćne gumene bombone, itd.

Savet: umesto energetskih pločica najlakše je da napravite sami miks suvog i sirovog koštunjavog voća, komadića čokolade, bundevinih semenki i suncokreta, itd. Mogu i deca da u tome učestvuju, sve sastojke stavite u veliku teglu, i onda ih koristite prema potrebi. Ili, napravite ove energetske kuglice, koje možete uvek da držite u zamrzivaču i po potrebi da koristite. Ovaj snek je zdrav i zasitan.

Sirevi – kačkavalj, čedar sir, zdenka, mocarela.

Voće

– banane, jabuke, borovnice, grožđe i mandarine se dobro drže u transportu.

Povrće

– čeri paradajz, mini šargarepe, stablo celera, krastavac, paprike, itd. odlično idu uz humus.

Savet: Najbolje da povrće iseckate unapred, čuvajte ga u frižideru, i po potrebi koristite za užinu. Povrće možete da služite i uz domaće salatne prelive.

Napici

– sokovi, smutiji, mleko i jogurt.

I naravno tu su i domaći kolači i keksi koje ovog puta nisam stigla da spremim.

Preporuke:

Kolač od šargarepe

Keksi sa komadićima čokolade

Slatke pitice sa borovnicama

Čokoladni kolačići sa bademom

Kolačići sa suvim šljivama i orasima

Brauni

Kolačići od putera od kikirikija

Kolačići od ovsenih pahuljica, Američki kuvar str. 152

Nekoliko ideja za pripremu školske užine

Ideje za školsku užinu-1 — Humus sa iseckanim povrćem i pita čipsom, voćne gumene bombone i smuti

Ideje za školsku užinu 4-1 — Sendvič sa puterom od kikirikija, veggie sticks, voćni jogurt i jabuka

Ideje za školsku užinu 6-1 — Sendvič sa šunkom i sirom, miks suvog i koštunjavog voća, voćne gumene bombone i …

Ideje za školsku užinu 7-1 — … borovnice, u duploj posudici.

Ideje za školsku užinu 3-1 — Kukuruzne projice, povrće, mini mocarela, energetska pločica, sok od pomorandže

Ideje za školsku užinu 10-1 — Bejgl sa borovnicama, šunka i čedar sir, i voćni jogurt

Ideje za školsku užinu 9-1 — Skonsi sa borovnicama, naseckano povrće, čedar sir, smuti sa jagodama

Ideje za školsku užinu 5-1 — Tortelini sa sirom, energetska pločica, grožđe i čokoladno mleko

Ideje za školsku užinu 8-1 — Bejgl sa zdenkom, miks suvog voća i koštunjavih plodova, pire od jabuka

Ideje za školsku užinu 11-1 — Bejgl sa puterom od kikirikija, iseckano povrće, integralni grem krekeri, banana i smuti sa jagodama

Američka kuhinja, Borovnice, Dezerti, Priče iz Amerike, Uncategorized

Slatke pitice sa borovnicama (Hand Pies) i poseta farmi cveća

September 2, 2019 1 Comment

Slatke pitice sa borovnicama su bile jedne od najlepših poslastica nastale u mojoj kuhinji u avgustu mesecu. To je bio jedan u nizu letnjih projekata za moju decu i njihove drugare, i toliko su lepo ispale da sam morala da ih pribeležim ovde na blogu. Inače, hand pies često pravim sa decom, obično od preostalog testa za američke pite, koje čuvam u zamrzivaču.

Ovog puta sam koristila kiselu pavlaku za pravljenje kore i ona je zahvaljujući tome bila apsolutno savršena. Takođe, moram da pomenem i njenu divnu prhkost i slojevitost koju sam dobila presavijanjem testa u obliku pisma, taj metod ste već imali priliku da upoznate ukoliko ste pravili američke pogačice. Punjenje je bilo od borovnica, mog omiljenog letnjeg voća. Ovog puta možete da koristite i zamrznute borovnice. Takođe, umesto njih možete da koristite i drugo voće, pa i razne džemove, kada su ove majušne pitice u pitanju mogućnosti su beskrajne.

Ispod recepta se nalaze slike i kratka priča sa farme cveća koju sam nedavno posetila.

Slatke pitice sa borovnicama

Sastojci za testo za 12 pitica:

150g brašna

2/3 kašičice soli

1/2 kašičice praška za pecivo

220g hladnog putera, iseckanog na kockice oko 1cm veličine

120g kisele pavlake

Za punjenje:

200g borovnica, svežih ili zamrznutih

2 kašike gustina

5 kašika šećera

Prstohvat soli

Nastrugana kora 1 limuna

1 jaje, umućeno, za premaz kore

okrugla modla za sečenje testa, prečnika oko 6 cm

Tanki pleh, obložen papirom za pečenje

Priprema:

Najpre umesite koru – promešajte brašno, so i prašak za pecivo u multipraktiku, zatim dodajte iseckani puter, mešajte oko 15 sekundi. Dodajte kiselu pavlaku i posle 20 sekundi testo je spremno.

Kad ste umesili testo oblikujte ga u pravougaonik, obložite ga plastičnom folijom i stavite u frižider na 1 sat. Posle pola sata boravka u frižideru izvadite testo i presavijte ga tri puta u obliku pisma, podelite na dva dela, svaki deo uvijte u plastičnu foliju i ostavite još 30 minuta da se hladi u frižideru.

U međuvremenu napravite punjenje – u manjoj šerpici pomešajte borovnice sa gustinom, šećerom, solju i izrendanom koricom limuna. Kuvajte sve na srednje jakoj vatri dok se sadržaj ne zgusne, 5-7 minuta. Ovo smesu ostavite da se ohladi.

Zagrejte rernu na 215C (425F).

Izvadite najpre jedno parče testa i oklagijom ga razvucite u pravougaonik debljine oko 5 mm (koristite brašno za rad sa testom). Okruglim modlama isecajte testo, ili to učinite nožem, ukoliko želite pravougaone pitice. Polovinu testa stavite na obloženi plitki pleh, zatim 1 kašiku džema od borovnica stavite po sredini testa, kuhinjskom četkicom navlažite vodom ivicu testa, i sve to preklopite preostalim testom koje ste zasekli po sredini kao na fotografijama (zahvaljujući tome slatke pitice će moći da dišu tokom pečenja). Na kraju viljuškom zapečatite ivice pitica da se punjenje ne bi razlivalo tokom pečenja. Isto učinite sa preostalom polovinom testa iz frižidera.

Pre nego što stavite slatke pitice u rernu premažite ih umućenim jajetom.

Pecite slatke pitice oko 18 minuta na srednjoj rešetki, dok kora ne dobije zlatno smeđu boju. Služite pitice pošto su prohlađene.

Farma cveća

Neću da krijem da sam prilikom obilaska ove farme sveća, specijalizovane za bukete i aranžmane za venčanja, zamišljala da je to moja farma. Ali takav projekat traži dosta novca, neverovatnu posvećenost, znanje i veliki rad. Jedno je religiozno pratiti britanske serije o vrtovima i cveću, drugo je gajiti cveće i plasirati ih na tržište. Isto važi za voće i povrće. Ne, nemam iluzije o ovakvim poduhvatima, znam koliko je ovakav angažman rizičan i težak. Mada ko zna, možda mi se san i ostvari.

Ova farma cveća se nalazi nedaleko od grada, nije velika, ali je na lepom položaju. Nema veliki izbor cveća, i nije baš najbolje održavana, ima previše korova za moj ukus, ali je nekako lepa i ostaje u sećanju. Pogotovo u devet sati ujutru, kada sam sa prijateljicama bila u poseti. Tura traje oko pola sata, i uz ulaznicu koja košta 20 dolara dobijate mogućnost da napravite buket od ukupno osam cvetova koji su prethodno ubrani.

Tu smo saznali i o novim trendovima kada je u pitanju cveće za venčanje – poželjno je cveće iz lokala koje duže traje, kao i neobični detalji kao što je recimo tajlandski bosiljak ili drugo začinsko bilje koje služi kao fileri u buketima i aranžmanima.

Farmu drži mladi bračni par, vlasnicu možete da vidite na donjoj fotografiji, ona nas je vodila u obilazak. Muž je naplaćivao karte, i nažalost po farmu nije izgledao kao muškarac koji je previše vičan majstorisanju. U poslednje vreme sam počela itekako da cenim taj kvalitet kod muškaraca.

Kao i većina lepih stvari farma cveća nije moguća i održiva na duže staze bez pomoći sa strane, nju pomaže savezna država kroz donacije plastenika, kao i komšiluk koji volontira na farmi. Zvuči neobično ali i komšiluk ima koristi od ove farme, pogotove kuće sa pogledom na istu, to definitivno utiče na cenu nekretnina.

Posle obilaska farme odvezle smo se na jednu malu pijacu, nedaleko odatle, na čudnoj lokaciji, pored nenaseljenog puta. Tu smo popile kafu, i našle neku fensi mesarnicu/restoran. Vrlo smo se iznenadile kada smo je ugledale, jer koliko je vas, koji živite u Americi, imalo priliku da ovde bude u klasičnoj mesari gde prodaju recimo ceo komad slanine, svinjsku mast i slične stvari?

I dok me je služio vlasnik mesare upitao me je uzbuđeno da li sam kojim slučajem Francuskinja. Ne, ali sam iz Evrope, upravo sam se vratila odande. Ah, za trenutak sam primetila malo razočarenje na njegovom licu, pa opet veliki osmeh i zadovoljstvo što će kasnije ipak moći da priča kako je njegovu radnju posetile grupa Evropljanki.

Posle smo otišle kod jedne od prijateljica ponovo na kafu. I dok smo prepričavale utiske iz Evrope, pile kafu i grickale mirisne jagode kupljene na pijaci, pomislila sam u sebi, evo, ovako ja zamišljam jedno kvalitetno provedeno pre podne.

« Previous 1 … 21 22 23 24 25 … 67 Next »