Nisam nikad razumela zašto moja deca toliko vole Oreo keks, doduše i nisam neki ljubitelj kupovnog keksa. Možda sam otpor imala i zbog njegove neobično tamne boje, uglavnom totalno sam ga ignorisala.
Pre neki dan sam morala da ga napravim, jer nisam mogla nikako da ga nađem u prodavnici, zbog nekog posla kojeg sam imala, i moram da vam kažem da sam promenila mišljenje o njemu. Oreo čizkejk je stvarno odličan, moja porodica kao i prve komšije su bile oduševljene. Dobro spremljen čizkejk je sam po sebi lepa poslastica, ali Oreo keksi, kako oni u kori, tako i oni u filu, stvarno daju lep ukus i teksturu. Svi smo se složili da ovaj recept zaslužuje da se nađe na blogu.
Ako uživate u dobrom čizkejku, pogledajte i recepte za:
3 pakovanja (680g) Filadelfija krem sira, na sobnoj temperaturi
150g šećera
Prstohvat soli
3/4 šolje kisele pavlake
1 kašika ekstrakta vanile
3 jajeta
1 kašika brašna
10 komada Oreo keksa, izlomljenog
za šlag:
250ml slatke pavlake
3 kašike šećera u prahu
za dekoraciju: nekoliko komada Oreo keksa, isečenih na polovine
Priprema:
Najpre napravite koru. U multipraktiku izmrvite 16 komada Oreo keksa i tome dodajte otopljeni puter. Dobijenu smesu stavite na dno kružnog pleha, prečnika 20cm, kome se pomeraju ivice. Čašom pritegnite i ravnomerno rasporedite smesu. Pleh spolja dobro obložite aluminijumskom folijom da voda ne prodre u čizkejk, jer ćete pleh staviti u veći pleh ispunjen vodom. Tako se obično peče čizkejk.
Zagrejte rernu na 175C (350F).
U multipraktiku pomešajte odmekao krem sir, šećer i so. Tomo dodajte jaja, jedno po jedno, pa kiselu pavlaku, ekstrakt vanile i brašno. Kad ste dobili ujednačenu smesu umešajte u nju oko 10 komada izlomljenog Oreo keksa. Zatim to stavite u pripremljeni pleh. Pleh stavite u veći pleh, ispunite ga kipućom vodom tako da dostigne visinu oko 2/3 manjeg pleha. Pecite čizkejk u rerni 1 sat.
Kada je čizkejk gotov ostavite ga napolju oko 30 minuta. Zatim nožem ili spatulom pređite oko ivice čizkejka, a zatim uklonite ivicu pleha. Kad se čizkejk prohladio, pokrijte ga i ostavite u frižideru da odstoji oko 8 sati.
Pre služenje napravite šlag i njime pređite preko čizkejka. Dekoraciju napravite od šlaga i sa polovinama preostalog Oreo keksa.
Najbolje zapečene makarone sa sirom sam probala još kao malo dete, u obdaništu. Ti sjajni hrskavi krajevi se nikada ne zaboravljaju. Nisam se nikada ni usudila da probam da ih slično napravim. Ali zato nisam bila obeshrabrena da probam ovu nešto drugačiju varijantu, sa paradajz sosom i drugačijim sirevima, koja vrlo podseća na italijansku kuhinju, ali je zapravo nastala u Americi. Ima tih američko-italijanskih jela ovde koliko hoćete.
Nikada, ali baš nikada, nisam kupila paradajz sos, uvek sam ga sama pravila, i vrlo sam ponosna na to. Ono što ja pravim je italijanska verzija poznata pod nazivom – marinara. Ni ja taj sos ne pravim from scratch, već koristim onaj pire od paradajza iz konzerve. Sa njim se sos napravi očas posla. Jedino što ga ja uvek na kraju izblendam ručnim blenderom, volim kad je fino ujednačen. Koristim ga za spremanje raznih jela, za testeninu u paradajz sosu, zatim spremanje ćufti, kao i za rolnice od plavog patlidžana.
Za ovaj recept sam koristila uobičajan trio sireva – rikota, mocarela, parmezan, ali vi možete da dodate sireve koji su vama na raspolaganju.
Takođe, makaronama možete da dodate isprženu svežu italijansku kobasicu, koja podseća na mleveno meso, i itekako može da bude ukusna.
Kad isečete zapečene makarone, kad se jelo ohladi, dobićete vrlo zanimljiv presek, koji ja nisam uspela da uslikam.
Ako volite zapečene makarone, onda probajte i ovo čuveno američko jelo Mac and Cheese.
Zapečene makarone sa sirom u paradajz sosu (Baked Ziti)
Najpre napravite paradajz sos, ovde pogledajte recept.
Zatim skuvajte makarone prema upustvu na pakovanju. Gledajte da vam makarone budu al dente skuvane, jer će se kasnije peći u rerni.
Zagrejte rernu na 175C (350F). U sudu za pečenje pomešajte makarone sa paradajz sosom, pa tome dodajte rikotu, zatim mocarelu i parmezan/pekorino, jedan deo sačuvajte za gornji sloj.
Pecite makarone oko 25 minuta. Ako volite da jelo bude hrskavije, onda ga duže pecite.
Kolač od rogača je prvi kolač koji sam napravila u životu. Tada sam išla u osnovnu školu, pravila sam ga sa komšijom, i koristili smo recept koji se nalazio na poleđini pakovanja. Nisam mogla da se setim kakvog je ukusa bio kolač, ali znam da je rogač imao neku naročitu aromu.
Pre nekog vremena videla sam u jednoj italijanskoj radnji kesu sa velikim tamnim mahunama, pitala sam se šta bi to moglo da bude, pa sam kasnije na netu potražila reč corab, kako se zove na engleskom, i ispalo je da je to rogač, ali u mahuni, nesamleven. I dok sam razmišljala kako da ga sameljem, jer sam morala da ga imam, odjednom potreba da napravim kolač od rogača je postala moja opsesija, naišla sam na njega u ovdašnjoj online prodavnici naših proizvoda i kupila ga.
Nije mi dugo trebalo da smislim kako da ga napravim, htela sam da bude jednostavan, nisam želela da narušim aromu rogača, koja negde podseća na mak, i tako sam dobila ovaj divan kolač, koji tako lepo ide uz kafu ili čaj.
Rogač je mediteranska biljka koja se često koristila kao jeftina zamena čokoladi, kada se skuva dobije se nešto što se zove med od rogača i dosta podseća na čokoladu. Danas se koristi kao zdrava zamena brašnu u kolačima. Pošto je rogač slatkastog ukusa nemojte da preterujete sa šećerom. Rogač se lepo slaže sa pomorandžom, jabukama, kajsijama i smokvama.
Rogač je vrlo zdrava namirnica, iznenadila sam se da ima toliko dobrih svojstava, bogata je vlaknima i vitaminima, smanjuje holesterol, leči bolesti disajnih puteva, a dobra je i za probavu.
Možete ovaj kolač da napravite i u okruglom obliku, da isečete na pola i filujete džemom od kajsija. Sigurna sam da od rogača mogu da se naprave i ukusni i zdravi kolačići.
Zanimljivo je da su se zrna rogača u prošlosti koristila kao merna jedinica za zlato i dijamante, pošto su uvek istog oblika i svaki teži 0.2g. Da, jedan od naziva rogača je – karat.
Kolač od rogača
Sastojci:
100g samlevenog rogača
100g brašna od badema
100g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
120-150g šećera
3 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
150ml jogurta
Za glazuru:
100g čokolade
1 kašika ulja
Za posip: suve kajsije, iseckane
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite izdruženi pleh, dimenzija 23 x 11cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte rogač, prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte smesu sa brašnom.
Smesu stavite u pripremljeni pleh i pecite kolač u rerni oko 45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje.
Otopite čokoladu na pari i dodajte joj 1 kašiku ulja. Prelijte njome kolač i preko čokolade stavite iseckane sušene kajsije.
Služite kolač kad se čokolada stegne.
Ovih dana su mi procvetale orhideje, uvek me tako prijatno iznenade. Zaista su posebno cveće. Moram da priznam da imam više uspeha sa onim krupnijim nego sa onim sitnijim orhidejama. Rekla bih da vole sunce, kada su na prozoru, i njihovom cvetanju sigurno doprinosi i to što ih svakog leta iznesem napolju, ali u nekoj poluseni.
Ovih dana samo mi se irska kuhinja mota po glavi. A i nekako se desilo da je danas veliki irski praznik Sveti Patrik, pa rekoh da stavim na blog recept za ovu fantastičnu irsku pitu koju sam nedavno pravila. Tražeći po netu šta da napravim od prilično dosadnog kelja, došla sam do ovog odličnog recepta, eto prilike kelju da konačno zablista.
Prošle nedelje sam fotografisala u nekom irskom restoranu/baru, i zaljubila sam se u neka jela, za koje do skoro nisam ni čula, iako je irska kuhinja vrlo bazična i ne previše inspirativna, u njoj dominiraju krompir, meso i kiseli kupus. Moguće je da je utisku doprineo i dobar kuvar. Recimo jelo Bangers and mash sanjam već danima. U pitanju su kobasice sa pire krompirom, ali to jelo je bilo tako lepo servirano sve sa sosom sa celim zrnom slačice. Šteta što ne mogu da vam pokažem kako je izgledalo.
Tačno ću tamo sledeće nedelje da organizujem klub knjige, pošto sam ovog meseca domaćica. Doduše moj izbor knjige, Madam Bovari, podrazumeva neki fine dining u francuskom restoranu, ali kobasice su pobedile.
Inače Sveti Patrik je veliki praznik u Americi. Delimično zbog velikog broja irskih imigranata, a i zbog toga što je to super povod da se ode u lokalni bar i pije pivo. Slavio se taj praznik još od vikenda, uveče je bilo dosta mladog sveta po gradu obučeno u razne kostime, zelena, pa i narandžasta boja, su dominirale, sa prepoznatljivim irskim detaljima kao što su detelina, leprekon (vilenjak), itd. Čak smo morali da sinu napravimo prepoznatljiv šešir, da ga nosi u školu, jer taj praznik uvek slave, on će biti pomenuti vilenjak koji će ići po odeljenjima i deliti slatkiše deci. U normalno vreme bi imali veliku paradu u gradu, ali ove godine kao ni prošle toga nije bilo.
Irska pita od kelja i pire krompira
Ovo jelo možete da služite kao glavno jelo ili kao prilog nekom mesu, najbolje kobasicama.
Sastojci:
1 srednja glavica kelja
za pire krompir:
65g putera
200ml toplog mleka
Soli prema ukusu
85g slanine, sitno iseckane
1 luk, iseckan na rebarca
2-3 grančice timijana (majčine dušice)
2 kašike jabukovog sirćeta
100g izrendanog čedar sira ili sličnog
2 jajeta, umućena
200g slatke (neutralne) pavlake
1 kašika putera
Priprema:
Najpre pripremite pire krompir. Ovde pogledajte kako to da uradite.
Dok se krompir kuva stavite 10 listova kelja, kojima ste nožem stanjili drške, u ključalu vodu da odmeknu, kuvajte ih oko 8 minuta. Kad su skuvani stavite ih pod hladnu vodu da zadrže lepu boju. A zatim ih natapkajte pairnatim ubrusom. Preostali kelj isecite sitno nožem, kao kad sečete kupus za salatu.
Skuvane listove poslažite preko velikog tučanog tiganja, i par komada ostavite za pokrivanje pite.
U dublji tiganj stavite sitno iseckanu slaninu i pržite je sve dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani luk i posle par minuta dinstanja dodajte iseckani kelj. Kuvajte sve oko 20 minuta dok kelj ne omekša, uz povremeno mešanje. Na kraju dodajte so i biber prema ukusu i sirće. Sklonite tiganj sa vatre zatim tu smesu pomešajte sa pire krompirom, dodajte 2 umućena jaja, slatku pavlaku i izrendani sir.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Sad tu smesu stavite preko listova kelja kojima ste obložili tiganj. Na kraju stavite preko pirea preostale listove kelja. Preko njih stavite malecke komade putera. Pecite pitu u rerni 30-35 minuta.
Crvene ribizle izgledaju veoma lepo, ali kad se probaju sveže, to nije ukus koji može da vas preterano fascinira, međutim kad se stave u kolač, one dožive neverovatnu transformaciju. Iako su sitne, njihov ukus postaje tako moćan, kiseo i aromatičan, da vam je dovoljna manja količina ovog voća.
Pored toga ovaj kolač sa ribizlama veoma lepo miriše, posebno dok se peče u rerni. Zbog njega će ukućani kao hipnotisani da se upute ka kuhinji, a kolač će nestati i pre nego što se pošteno ohladi. Toliko je lep.
Moja borba – Karl Uve Knausgor
Sinoć sa završila poslednju knjigu romana Moja borba i bila sam baš uzbuđena i pod utiskom. Ima skoro tačno godinu dana kako čitam ovo delo, tako da kad god se setim korone, setiću se i Karl Ovea. U pitanju je autobiografija ovog norveškog pisca ispričana u šest knjiga, ima oko 3600 strana, bar tako kažu, ja sam zapravo sve knjige odslušala. Obožavam glas Edoarda Ballerinia, glumca koji je čitao verziju koju sam odslušala, on mi je dodatno ulepšao ovo veličanstveno štivo.
Da, razvila sam izvesnu zavisnot prema njegovom pisanju, ništa me nije zamaralo i ništa nije bilo suvišno u ovom pozamašnom delu, svi ti banalni detalji iz svakodnevnog života, piščeva razmišljanja o raznim temama, razgovori sa prijateljima, posebno sa Gajerom, eseji o drugim delima, pa i onaj o Hitlerovoj knjizi koja nosi isti naslov, sve je nekako lepo povezano i potpuno ima smisla. Karl Ove ima neverovatan dar za pripovedanje, uz to i fantastičnu memoriju. Naravno pitanje je koliko su svi detalji iz njegovog života istiniti, koliko uopšte ljudi mogu biti objektivni prema svojoj prošlosti, ali ja sam odlučila da mu verujem.
Ova knjiga je sve suprotno od onoga što prezirem u današnjoj popularnoj literaturi, sirova je i istinita, nema nikakvog moralisanja, pretencioznosti, patetike, ulepšavanja, kalkulisanja, potrebe da se dopadne. Karl Ove kad piše o svom životu opisuje puno detalja o kojima se inače ne govori, zato što su to neprijatne stvari, ali to čini priču stvarnom i privlačnom, u mnogim stvarima sam se i sama pronašla.
Karl Ove nije imao lak život, što zbog svoje samodestruktivne priorode, što zbog svoje čudne porodice, sadističkog oca i odsutne majke. Pun je kompleksa, narcisoidan, preosetljiv i komplikovan. Urođena nesigurnost mu nikada ne dozvoljava da se opusti, stalno je pod stresom, previše razmišlja i brine, uvek mu se javlja osećaj krivice, ali eto izgleda da nije bilo tolike patnje, ne bi bilo ni ovog dela. Međutim, i pored svih neprijatnosti i neugodnosti koje su mu se događale, posle velike borbe, nekako je uspeo da izađe kao pobednik, ne zbog slave i priznanja koju je vremenom stekao pišući ovo delo, već je uspeo da ostane autentičan i veran samom sebi.
Iako je glavna tema smrt njegovog oca i komplikovan odnos koji je imao sa njim, čime se bavi u prvoj knjizi, dosta piše o svom drugom braku i deci, posebno u drugoj i šestoj knjizi, meni su to bile najinteresantnije knjige. U poslednjoj knjizi piše i o svojoj novonastaloj slavi, o problemima koje je imao sa familijom posle objavljivanja knjige, naime njegov stric ga je tužio zbog širenja neistine o svojoj porodici. Inače šesta, poslednja knjiga, je i najobimnija, zapanjila sam se kad sam videla da je duža od romana Don Kihot, kojeg sam prethodno pročitala, a to nije mala knjiga.
U trećoj knjizi opisuje svoje detinjstvo i tinejdžersko doba, i to je možda najmanje interesantna knjiga od svih. U četvrtoj knjizi piše o svom jednogodišnjem boravku u jednom malom mestu na severu Norveške, gde je radio kao nastavnik. Peta knjiga se bavi njegovim nauspešnim počecima u pisanju dok je živeo u Bergenu. Kasnije se seli u Švedsku, gde ostaje da živi sa porodicom. Moram da priznam da mi je bilo vrlo interesantno to njegovo poređenje norveške i švedske kulture, za nas je to sve isto – Skandinavija.
Obećala sam sebi da neću ništa više o piscu da istražujem, jer već čitam njegovu autobiografiju, osim da vidim kako izgleda, kao i njegove žene, ali jedno veče nisam uspela da se kontrolišem pa sam otišla na Google map da vidim kako izgleda mesto u kojem je odrastao, negde na jugu Norveške, mnogo su mi se svideli njegovi opisi prirode, i taman sam virtuelno ušla u taj gradić, kad ono uz obalu mora, pored nekog Doma kulture, stoji veliki bilbord i na njemu Karl Ove, i tačno gleda u mene:)
Kolač sa crvenim ribizlama
Sastojci:
250g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1/4 kašičice soli
115g putera, na sobnoj temperaturi
175g šećera
2 jajeta, na sobnoj temperaturi
1 kašičica ekstrakta vanile
200ml jogurta
Za posip:
40g brašna
3 kašike šećera
1/2 kašičice cimeta u prahu
40g putera, na sobnoj temperaturi
180-200g svežih ribizli
Priprema:
Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite kružni pleh, prečnika oko 20cm, tako što ćete ga dobro namazati puterom, ili obložiti papirom za pečenje.
Najpre pripremite posip tako što ćete rukama pomešati brašno, šećer, cimet i puter.
U jednoj posudi pomešajte prosejano brašno, so i prašak za pecivo.
U većoj posudi mikserom ulupajte šećer i omekšao puter dok ne dobijete ujednačenu kremastu smesu. U to umešajte jaja, komad po komad, ekstrat od vanile i jugurt. I na kraju dodajte brašno. I zatim pažljivo umešajte ribizle, sačuvajte par da ih stavite na površinu kolača.
Smesu stavite u pripremljeni pleh, i na kraju ravnomerno rasporedite posip, i preko toga stavite par ribizli.
Pecite kolač na srednjoj rešetki 50-55 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se zabode u testo.
Kad je kolač gotov ostavite ga par minuta u plehu, a zatim izvadite i stavite na tanjir za služenje. Služite kolač još dok je malko topao ili skroz ohlađen.
Neko voli da pravi kiflice, dok ja najviše volim da mesim zemičke. One su moja velika strast, valjda zato što izgledaju kao mali hlepčići. Na blogu ih ima već nekoliko vrsta, zemičke sa bundevom i ljutom paprikom, zemičke sa posipom, grčke sa maslinama i začinskim biljem i zemičke pletenice, čiji recept mi je omiljen. Mekše i ukusnije testo teško ćete naći. Zato sam ga ponovo koristila za pravljenje i ovih zemički. Jedino što sam rešila da ih ovoga puta punim, i to mocarelom.
Nikada do sada nisam punila zemičke, ali skoro sam ugostila jednu dansku porodicu koja mi je donela neke mnogo ukusne danske slatke zemičke punjene marcipanom i džemom, i baš su mi se svidele, moraću uskoro da ih pravim. Tako sam dobila ideju da zemičke mogu i da se pune, do sada je moj fokus bio na tome da nađem najbolje moguće testo kao i zanimljiv posip.
Pošto je mocarela naš omiljeni sir, ko mu može odoleti kad se istopi, htela sam da probam da njega stavim u zemičke. Kako nisam mogla da se odlučim da li da stavljam suvu ili vlažnu mocarela, stavila sam obe. U zemičkama su se očekivano različito ponele, vlažnije mocarela bi nekako iscurela tokom pečenja, ali je imala lepšu teksturu. Suva mocarela nije curela ali nije se lepo topila kao prethodna. U svakom slučaju da bi doživeli taj čuveni efekat otopljene mocarele moraćete da jedete zemičke dok su još tople. Ili, da ih naknadno zagrejete u tosteru.
Što se tiče posipa opet sam se malo igrala koristeći začinsko bilje, beli luk, puter i izrendani parmezan. Međutim, najlepi deo je bila ljuta tucana paprika.
Zemičke punjene mocarelom
Sastojci:
2 1/4 kašičica suvog kvasca
2 kašike šećera
200ml toplog mleka
60g putera
60ml ulja
1 jaje, umućeno
200ml jogurta
650g brašna
1 3/4 kašičice soli
Za premaz i posip:
3 kašike otopljenenog putera
1 kašika iseckanog paršuna
1 kašika iseckanog ruzmarina
1 čen belog luka, sitno iseckan
Prstohvat soli
3 kašike izrendanog parmezana
1 kašičica tucane paprike
150-200g mocarele, iseckane na manje komade
Priprema:
Toplom mleku dodajte šećer i kvasac. Kada kvasac počne da radi dodajte isečen puter, ostavite ga tu da malo omekša, zatim dodajte ulje, umućeno jaje i na kraju jogurt.
Ovu smesu dodajte brašnu u koji ste stavili so. Mešajte sve mikserom za testo, ili ručno, oko 15 minuta, dok ne dobijete ujednačenu smesu. Ovo testo je malo ređe, ali nije teško rukovati njime. Na kraju ga oblikujte u loptu, nauljite, i stavite u pokrivenu vanglu da naraste, oko 1 1/2 sat.
Pripremite veliki tanki pleh, ili dva ako ne želite da vam se zemičke spoje tokom pečenja. Obložite ga papirom za pečenje.
Podelite testo na 24 jednakih komada, koristite vagu (svaki komad bi trebalo da teži oko 50g). Testo oblikujte u lopticu, tako što ćete povlačiti testo ka unutra, a zatim testo spljoštite i u njega stavite komad mocarele, pa ga pokrijte testom i oblikujte u lopticu. Loptice od testa stavite na obloženi plitki pleh i pokrijte ih plastičnom folijom, i neka još narastaju oko 45 minuta.
Zagrejte rernu na 195C (385F).
Pre nego što testo stavite u rernu premažite testo otopljenim puterom u koji ste dodali malo soli, iseckan beli luk, peršun i ruzmarin. Na kraju testo pospite istucanom paprikom i izrendanim parmezanom. Pecite testo oko 20 minuta dok zemičke ne porumene.
Služite zemičke dok su još tople. Sutradan ih zagrejte u tosteru pre služenja.
Ramen je čuvena japanska supa. Svoju popularnost je doživela zahvaljujući instant varijanti. Podseća na našu supu iz kesice, samo što nije tako slana i puna je testenine. Ovoga puta se bavimo onom homemade, koja može da se napravi i od naše domaće supe.
Skoro su je moja deca upoznala, bili smo na putovanju i ostali smo bez hrane, ništa nije radilo zbog praznika, pa ni Mekdonalds, osim malog marketa u kome se prodavala ramen supa. Deci se veoma svidela, verovatno zbog velike količine testenine, pa su tražili da im napravim ramen supu po povratku kući. Ima u našem kraju restoran samo sa ramen supama, kad se malo olabave mere zaštite odvešću ih da probaju autentičnu ramen supu. I tačno znam da će im se više sviđati ova moja jednostavnija varijanta:)
Dakle, kad pravite supu, bilo od junetine ili piletine, zadržite oko 2 litre temeljca, kome ćete dodati dva dalekoistična sosa, luk, đumbir, šitaki pečurke, spanać, kinesku testeninu i meso. Tako ćete uneti zanimljivu novinu u svoj jelovnik, a dobićete ceo obrok, zdrav i ukusan.
Meni se takođe veoma sviđa ramen supa, da li ima nešto lepše od tople supice u ovo doba godine? Greje i dušu i telo.
ramen supa može da ima razne verzije, u zavisnosti od sastojaka, Japanci vole da im dodaju brojne soseve, ja sam ipak odabrala dva, koja mogu da se lako nađu
riblji sos zaista daje nešto posebno supi, tako da gledajte da ga nabavite
supa može da bude spremljena i od piletine, pa i od svinjetine, kako se originalno pravi
kao obavezan sastojak je kineska testenina, možete na slici da vidite kako ona izgleda
supi možete da dodate i drugo povrće, ovo je moja omiljena kombinacija
često se ovoj supi dodaju i cela kuvana jaja
Ukoliko volite dalekoistične supe, probajte i ove:
1750ml goveđe supe/temljeca od kostiju (ovde pogledajte kako se ona pravi)
1 kašika ulja
4 mlada luka, iseckani svetli deo (tamno zeleni deo zadržite za garnirung)
1 kašika sitno iseckanog svežeg đumbira
2 manja čena belog luka, sitno iseckanog
1 kašika sojinog sosa
1 kašika ribljeg sosa
200g tanko iseckanog junećeg mesa
120g pečuraka, najbolje šitaki, tanko iseckane
1 struk spanaća
1 pakovanje (350g) kineske testenine za supu
Za garnirung: tamno zeleni deo mladog luka iseckan na tanke uzdužne ili poprečne komade
Priprema:
Najpre napravite juneću supu, najbolje sa puno kostiju. Znate kako se pravi, meso dodajte vodi, kao i par zrna bibera, ispečeni luk, paštrnak, šargrepe, celer, so i peršun na kraju. Što je duže kuvate biće jača. Dodajte i tanko isečene komade junetine pri kraju da se skuvaju, ali možete da služite i meso koje ste kuvali uz koske.
U šerpi zagrejte jednu kašiku ulja, i dodajte iseckan mladi luk zajedno sa đumbirom. Posle 3 minuta dinstanja dodajte beli luk, i posle pola minuta dodajte juneću supu. Njoj dodajte sos od soje i riblji sos. Kuvajte supu dok ne počne da ključa. Zatim dodajte spanać, i posle 2-3 minuta ubacite testeninu, i kuvajte je 3 minuta, nikako duže.
Pripremite činije. U svaku stavite oko četvrtinu testenine, komade skuvane junetine i iseckane pečurke. Preko toga sipajte supu zajedno sa spanaćem. I na kraju dodajte iseckan mladi luk i služite supu.
Oduvek sam htela da probam ovu tortu, i kako sam ovladala umećem pravljenja marcipa, što uopšte nije neki poseban podvig, konačno je došao red da je napravim. Povod je bio moj nedavni rođendan. Znam, torta izgleda nežno i romantično, više je za neku devojčicu, nego za zrelu ženu, ali meni je bilo važno da obradujem sebe nečim lepim i posebnim.
Inače ovo je vrlo popularna švedska torta koju možete da pronađete i u Ikei.
Pravljenje ove torte nije uopšte teško, ima samo jedan detalj koji može da bude izazov, a to je pokrivanje torte marcipanom. Uspela sam nepoželjne nabore po ivici da pokrijem trakom, i na kraju je ispala zanimljivije nego sam to prvobitno planirala. Ja sam marcipanu dodala ružinu vodici i meni se to baš dopalo. Već sam više puta pisala o poslastičarskom kremu na blogu, ali ovog puta prvi put sam pravila njegovu drugačiju varijantu, diplomat krem, koji se dobija dodatkom šlaga. Svi koji su probali ovu tortu izjavili su da im se on najviše dopao.
Švedska torta Princeza
Sastojci
za poslastičarski krem:
4 žumanaca
400ml mleka
75g šećera
25g gustina
1 kašika ekstrakta vanile
1 kašika putera
za koru:
4 jaja, na sobnoj temperaturi
120g šećera
180g brašna
50g otopljenog putera
diplomat krem:
250g slatke pavlake
3 kašike šećera
Pola količine pripremljenog poslastičarskog krema
180g džema od malina ili jagoda, na sobnoj temperaturi
za marcipan:
240g brašna od badema, prosejte ga da bude vrlo fin (ovde pogledajte kako se pravi)
200 šećera u prahu
3 kašike meda
2 kašike vode
1/4 kašičice ekstrakta badema
1/2 kašike ružine vodice, opciono
Priprema:
Najpre pripremite poslastičarski krem, može i dan unapred. Pomešajte mleko i žumance. U šerpici pomešajte šećer i gustin. Tome dodajte mleko i žumance i sve zagrejte na srednje jakoj vatri, dok sve vreme mešate smesu. Kad krem počne da ključa kuvajte ga još jedan minut i sklonite krem sa vatre. U to umešajte ekstrakt vanile i puter. Kad se krem malo ohladio, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite u frižider da se dobro ohladi.
Zagrejte rernu na 180C (355F).
Pripremite kružni pleh prečnika oko 20cm. Obložite ga papirom za pečenje.
Koru napravite tako što ćete mikserom umešati jaja i šećer dok ne dobijete utrostručenu smesu. U to spatulom ili varjačom umešajte prosejano brašno. I na kraju umešajte otopljeni puter dok sve mešate. Sipajte smesu u pripremljeni pleh i pecite je u rerni oko 25 minuta.
Kad je kora ispečena ohladite je potpuno i isecite na tri jednaka dela.
Umutite slatku pavlaku sa šećerom i kada ste dobili dobro umućen šlag dodajte mu polovinu poslastičarskog krema i sve promešajte spatulom ili varjačom.
slaganje torte:
donja kora
sloj džema
srednja kora
sloj poslastičarskog krema
gornja kora
diplomat krem, nanesite ga na tortu tako da dobijete kupolu, i njime pređite i po ivici torte
Stavite tortu u zamrzivač da se krem stvrdne, jer ćete ga pokriti marcipanom.
Napravite marcipan tako što ćete pomešati brašno od badema, šećer u prahu, med, vodu, ekstrakt badema i ružinu vodicu. Odvojte manji komad od kojeg ćete napraviti ružu. U nju stavite malo crvene boje, to ćete koristiti za pravljenje ruže. Preostali deo obojte zelenom bojom, ali gledajte da dobijete svetlu nijansu zelene. Kada ste ravnomerno umešali boju u marcipan razvucite ga oklagijom, radnu površinu pospite šećerom u prahu. Kad ste razvukli marcipan tanko, zarolajte ga oko oklagije i stavite ga pažljivo preko torte. Najbolje da pogledate ovde kako to da učinite. Isecite suvišne krajeve marcipana, ponovo ga zamesite i razvucite u tanju traku, isecite je nožem i nekim kružnim predmetom zasecite jednu stranu kao na fotografiji. Četkicom sa vodom pređite preko ivice torte, tako će se lakše zalepiti traka, i nanesite je oko cele torte, u mom slučaju je to bila iz dva dela. Od preostalog marcipana napravite lišće, dodajte još zelene boje, razvucite ga i nožem isecite listove.
Ružu ćete napraviti tako što ćete razvući oklagijom tanku traku i onda je zarolajte, ivice rukamaoblikujte, i pri dršci odstranite višak marcipana, izdužite ga i stavite ga u mali otvor koji ste prethodno napravili.
Popoverse, iliti nabujalo pecivo, nećete sresti u našoj kuhinji, ono svoje poreklo vuče iz Engleske, ali ima nešto što mene neodoljivo podseća na našu gibanicu kada se pravi sa sirom. Interesanto je to da se za spremanje ovog peciva koristi isto testo kao za palačinke. Ima nečeg tako prijatnog kada ih vidite tako nabujale, skoro da hoće da iskoče iz pleha.
Popoversi su američka verzija engleskog jorkširskog pudinga, razlika je samo u tome što se originalno englesko pecivo pravi sa goveđom močom. Inače, da li ste primetili kako Englezi nazivaju pudingom svakojake vrste peciva, pita i kolača? Pravila sam ja i jorširski puding, ali mi se nije toliko svideo kao popoversi. Američka verzija peciva sadrži začine kao i začinsko bilje, pa i sir. Može da se pravi i kao slatko pecivo i jede uz džem.
Da, na sličan način se pravi i Dutch baby, samo što se testo peče u dobro zagrejanom tučanom tiganju, i tada se dobije nešto kao velika nabujala palačinka.
Ja sam ove popoverse pravila više puta, uglavnom kada smo imali neke praznični ručkove, i moram da priznam da su mi se mnogo svideli zbog dodatka muskatnog oraščića i bibera. Super su i sutradan za doručak, tada je najbolje da ih zagrejete u tosteru.
da bi testo dobro nabujalo morate dobro da zagrejete pleh pre nego što u njega sipate testo.
sastojci za testo ne smeju da budu hladni.
dok se pecivo peče nemojte otvarati rernu.
samo da znate postoji poseban pleh za popoverse, ali i običan za mafine je sasvim odgovarajuć. Kako izgleda jedan takav pleh pogledajte ovde, kao i recept za popoverse sa grijer sirom i vlašcem.
ovaj recept je preuzet iz Bon Appetite, jedino što sam ja izostavila peršun.
Popoversi sa muskatnim oraščićem i biberom
Sastojci:
2 kašike putera
260g brašna
1 kašičica soli
1 kašičica samlevenog bibera
1 kašičica izrendanog muskatnog oraščića
3 krupnija jajeta, na sobnoj temperaturi
590ml toplog mleka
3 kašike putera, otopljenog
Priprema:
Zagrejte rernu na 220C (425F).
Pleh za mafine, ili popoverse, podmažite sa 2 kašike putera.
Testo napravite tako što ćete najpre umutiti jaja, pa tome dodati mleko, brašno, so, muskatni oraščić i biber. Ne treba previše da mešate testo.
Kada se rerna zagrejala ubacite podmazani pleh u rernu i zagrejte ga oko 5 minuta. Izvadite pleh iz rerne i u udubljenja ravnomerno sipajte testo najbolje iz one posude za merenje. Ispunite oko 3/4 udubljenja. Vratite pleh u rernu i pecite popoverse 30-35 minuta dok ne postanu kao ovakvi sa slike. Nemojte da otvarate rernu dok se pecivo peče.
Nisam bila neki ljubitelj zime sve do ovogodišnjeg zimovanja, i nisam bila ni ljubitelj hladnih napitaka u zimske dane sve dok nisam otkrila ovaj napitak sa pivom od đumbira (Moscow mule), koji se pije sa puno leda.
Kao glavni sastojak ovog koktela je pivo od đumbira. Proverila sam, ima da se kupi u Srbiji, baš isti brend koji ja koristim. Morate da znate da pivo od đumbira (ginger beer) nije isto što i ginger ale, gazirani napitak koja se pravi sa sirupom o đumbira. Pivo od đumbira mora da “vri” više dana, baš kao i samo pivo.
Pivo od đumbira sam otkrila davno kada smo jedne godine letovali na Krfu. Postoji neki čuveni kafe sa kolonadom u centru grada, gde se služi ovo bezalkoholno pivo, to je ostatak uticaja Britanaca koji su nekada imali protektorat nad ovim ostrvom.
Pivo od đumbira kupujem, i vrlo sam zadovoljno njegovim kvalitetom, ali on može i kod kuće da se napravi. Ume da bude ljutkast, kao uostalom i sam đumbir, ali ima nešto neodoljivo u njemu, moj muž i ja smo ove zime postali totalno ovisni o njemu, svaki put kad odemo u prodavnici mi ga kupimo. Pošto ume da bude vrlo jak, možete da ga razblažite ledom ili vodom. I naravno možete da napravite ovaj napitak, u koji još ide sok od limete i votka. Možete da napravite i virgin verzuju, bez votke.
Moscow mule koktel je nastao u Americi, tačnije u Los Anđelesu, četrdesetih godina prošlog veka, u svrhu promocije votke. Bio je omiljeno piće holivudske elite, a i danas je njegova popularnost velika. Obično se servira u bakarnim šoljama, ali može i u čašama.
Napitak sa pivom od đumbira (Moscow Mule)
Sastojci za jednu šolju:
200ml piva od đumbira
30ml (2 kašike) votke
15ml (1 kašika) soka od limete
Puno leda
Za služenje: par režnja limete i sveža nana
Priprema:
Iscedite sok od limete, tome dodajte votku, pa pivo od đumbira. Na kraju dodajte led, sve promešajte i dekorišite napitak sa režnjevima limete i svežom nanom.
Ideja da idem na zimovanje mi nikada ne bi pala na pamet da nije bilo korone. Odlazak na Karibe, ili čak u drugu saveznu državu, je bio suviše komplikovan, pa smo rešili da odemo na zimovanje u Merilend, gde i živimo, ali na samom zapadu, tri sata vožnje od nas. Ja sam neko ko ne voli zimu, ni sneg me ne raduje, nakupila sam se dosta hladnoće, stalno razmišljam o životu negde gde postoji samo jedno godišnje doba – leto. Ipak, posle ovog zimovanja potpuno sam promenila mišljenje o zimi, sad ne mogu da dočekam da sneg padne. Ima jedna stvar koja je najviše uticala na promenu mog stava, a to je skijanje. Ove zime sam prvi put stala na skije, i toliko sam zavolela skijanje da sada samo planiram odlazak u najbliže skijalište za vikend.
Ali najpre da vam opišem mesto u kome smo bili.
Bili smo u poznatom turističkom mestu koje se zove Deep Creek Lake, leti je to popularna destinacija zbog jezera, a zimi je mesto za skijanje. Pošto je tu drugačija klima nego u preostalom delu Merilenda, dočekao nas je sneg, što nam je puno značilo.
Bilo smo smešteni u predivnoj kolibi, koja je bila sva od drveta. I uopšte nije bila mala, imala je tri nivoa. Toliko mi se svideo untrašnji dizajn, sa puno simpatičnih detalja, da sam morala to da podelim sa vama.
Kad smo prvi put ušli u kuću, imala sam osećaj kao da sam se našla u nekom od romana Stivena Kinga (Dreamcatcher), malo sam se čudno osećala tako izolovano, u prirodi, skoro pa u šumi.
Koliba je imala dva kamina, tako da se moj muž zabavljao loženjem oba. I bilo nam je veoma lepo, napolju pada sneg, a unutra toplo, gori vatra u kaminu, prava zimska idila, baš kako mali Perica zamišlja zimovanje. Našla sam zanimljive slagalice pa sam dosta vremena provela zabavljajući se sa njima dok sam pila čaj i grickala stolen i ostale kolače koje sam prethodno kod kuće spremila. Zapravo, ja sam opsednuta slagalicama, mogla bih celu noć da ih slažem, dok ih ne završim.
Iako je u kolibi bilo šest televizora, mi smo samo slušali muziku, najpre smo krenuli sa Marijom Kalas, pa Vivaldijem, zatim Bahom, da bi završili slušajući koncerte Zdravka Čolića na jutjubu. Ja sam se upoznavala sa njegovim pesmama iz ovog veka, moram da se dobro spremim za njegov koncert kad bude dolazio u naše krajeve. Kad će to biti, ne znam, ali rekla sam sebi da ću otići.
Kuća ima i jednu prostoriju koja podseća na zatvorenu verandu, u njoj se nalazi hot tub. Ja bih više volela da su imali saunu, ali mojoj deci se ovako više dopalo.
Uspeli smo da doživimo i posetu medveda, rekla bih da je u pitanju starije meče, koje je bilo vrlo razdragano, trčalo je tamo-vamo. Tragove u snegu koje vidite su ostavila moja deca, koja su se malo pre posete igrala u snegu. Eto, malo uzbuđenja.
Zapravo pravo uzbuđenje je bilo na skijalištu. Posle jednog časa skijanja okuražila sam se da odem na malo težu stazu i završila u nekom jarku, nisam znala kako uopšte da ustanem. Kada sam prvi put silazila sa gondole, doživela sam vatreno krštenje padom na zemlju pri silasku, od čega mi je ostala poveća masnica.
Umelo je da bude baš hladno, čak je temperatura padala i do – 15C, padao je sneg i vetar je bio nemilosrdan. Ipak, i pored svega, ja sam šest sati dnevno provodila napalju, sa pauzom za toplu čokoladu i preskupu junk hranu, i to sa neverovatnim entuzijazom. Kao u transu spustila bih se niz stazu, zatim popela gondolom na vrh, i tako u nedogled. Deca i muž bi se razbežali po drugim stazama, tako da sam imala dosta vremena da budem sama sa sobom i da uživam u miru. Ćerka je sa neverovatnom lakoćom skijala posle prvog i poslednjeg časa, sin se samo u početku malo mučio sa snobordom, muž je već od ranije skijao, tako da smo se svi dobro zabavljali.
Pre puta, puno ljudi je bilo skeptično kada sam im rekla da hoću da naučim da skijam, u jednom trenutku sam shvatila i zašto. Istina je i da sam prilično fit, tako da nije bilo većih problema. Čak sam pre skijanja radila vežbe za skijanje, i redovno gledala na jutjubu skijanje za početnike. Još uvek nisam dobro savladala paralelno skijanje, ali dobila sam sigurnost, i ono što je najvažnije, uživam u tome. Nisam išla na teške staze, videla sam razne kamikaze, bila sam oprezna, ja inače nisam ljubitelj ekstremnih stvari, ali htela sam da probam. Kad upoznate stazu onda je lakše, nekad je neki deo veoma strm, ili pun snega, ili leda, i samo snagom volje, otpor osetiš čak u kukovima, odbijaš da padneš, a i ako se to desi, nije strašno, naučiš da bezbolno padneš i da sa lakoćom ustaneš. I na kraju staze osetiš veliko olakšanje, i kolena kako ti klecaju, da li od adrenalina ili od straha, ali, nije ni važno, uspeo si.
Drugi deo našeg zimovanja smo proveli u drugom mestu, bliže našoj kući. Tu već nije bilo snega, ali na skijaškim stazama je bilo onog veštačkog, i staze su nam se više dopale. Poslednji dan je palo skijanje noću, i nekako mi je tako dobro leglo, kao poslednje noćno kupanje, pre povratka kući sa letovanja.
Nisam sigurna da bi mi se zimovanje uopšte svidelo da nije bilo skijanja.
Moram da vam opišem seosku idilu kroz koju sam prolazila pri odlasku na skijalište. Iako su neke zapuštene, većina farmi, koje smo viđali uz put, su bile prelepe. Na slici je jedna od njih. Tako je lepo videti krave, konje, bikove, pa i ovce, na polju odakle puca pogled. Umorila sam se od života u gradu, a i ne bih volela da završim u predgrađu, možda je vreme za život u prirodi, na farmi.
