Odjednom sam dubila ogromnu želju za buhtlama. Nisam ih jela odavno, kod nas nema da se kupe u pekarama, čak se ne sećam da sam ih ikada spremala. Pre nego što sam počela da ih pravim danima sam zamišljala buhtle, u mojoj vizija one su bile nešto najmekše, kao da su od pamuka pravljene a ne od testa, da ne pominjem prijatno iznenađenje koje čeka kad se otvore i kad iz njih izađe džem. Prvi pokušaj pravljenja je bio ništa posebno, pa zatim drugi, opet daleko od moje vizije, i tako sam počela da pravim buhtle svaki drugi dan dok nisam dobila onakve kakve sam baš zamišljala. Bio je to trijumf vredan napornog rada. I promišljanja na kraju. Setila sam se jednog trenutka ovog izrazito mekanog japanskog hleba – Hokaido, i trika sa kojim se postiže izdašnost testa. Testu sam dodala neku vrstu startera, ništa drugo nego roux, i stvarno je odradio posao.
Dobro spremljene buhtle su zaista vrlo posebno pecivo. Kad počnete da ih vadite, i mirišete, pa ih otvarate, i na kraju zagrizete, nema veće sreće.
Sutradan ih pre služenja samo zagrejete u onoj toster rerni, i dalje su super. Takve sam ih poslužila prijateljici Amerikanki, bila je oduševljena, jela i ih je i slikala, i tim redom. Uništila sam joj plan za dijetu.
Buhtle, ili originalno buchteln, je pecivo koje je popularno širom Centralne Evrope, odakle je došlo u naše krajeve. Originalno se puni pekmezom od šljiva i služi uz krem od vanile.
možete buhtle da punite bilo kojim džemom ali meni je džem od šipaka najlepši. Ja sam neke punila sa Nutelom, zbog sina, ali to nije to.
dodatak strugane korice limuna i pomorandže se pokazao odličnim, to buhtalama daje mnogo lep miris i ukus. Možete da dodate testu i ekstrakt od vanile.
imajte na umu da testo ne treba da bude gusto već ređe, ja sam koristila brašno za hleb, u njemu ima više glutena, i treba mu više tečnosti nego za obično brašno. Možda ćete morati da korigujete količinu tečnosti prema brašnu koje koristite.
dok budete mesili testo gledajte da ne dodajte brašno, testo ionako ima masti u sebi pa se neće puno lepiti.
nije loše da pogledate ovaj moj video, koji ću uskoro da objavim, kako se prave buhtle, da bi videli kako da rukujete sa testom.
Najizdašnije i najukusnije buhtle
sastojci
za starter (Tangzhong):
30g brašna
30ml vode
30ml mleka
za testo:
150ml toplog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
420g brašna
1 kašičica soli
100ml otopljenog putera
1 jaje, na sobnoj temperaturi
Izrendana korica 1 limuna
Izrendana korica 1 pomorandže
12 kašika džema od šipka, ili Nutele, za punjenje
Jaje za premaz
Šećer u prahu za posip
priprema:
Najpre napravite starter – u šerpici pomešajte 30ml vode, 30ml mleka i 30g brašna, zagrejte smesu dok se ne zgusne, a zatim je ostavite da se ohladi.
U jednoj posudi toplom mleku dodajte kvasac i šećer, i sačekajte da kvasac proradi.
U većoj posudi pomešajte brašno i so.
Smesi sa kvascom dodajte jaje, otopljeni puter i istruganu koricu limuna i pomorandže, i sve dobro promešajte.
Tu smesu dodajte brašnu, kao i starter, pomešajte sve i počnite da mesite testo, oko 15 minuta.
Zatim testo nauljite i pokrijte i čekajte da nadođe duplo, oko 1 sat.
Nadošlo testo podelite na 12 delova, i svaki komad oblikujte u loptu.
Zatim svaku loptu rukama razvucite u krug, i po sredini stavite oko 1 kašiku džema. Zatim pažljivo zatvorite testo.
Napunjene lopte stavite u posudu za pečenje koju ste namazali uljem ili puterom. Pokrijte testo i sačekajte oko 45 minuta da ponovo nadođe.
Zagrejte rernu na 180C (355F). Pre odlaska u rernu premažite buhtle umućenim jajetom. Stavite buhtele da se peku 30-35 minuta.
Kad su ispečene ostavite ih malo da se ohlade a zatim pospite šećerom u prahu. Služite ih dok su još tople, uz čaj ili mleko.
Ako ste osoba koja voli da organizuje partije, uživate u pripremi mezetluka za goste, i uvek ste u potrazi za interesantnim idejama, onda su ove lopte od sira pravi izbor za vas. Pogotovo ako pravite razna peciva, jer ona baš traže neki interesantni sirni namaz.
Ja sam inače htela ovaj recept da objavim u Američkom kuvaru, ali na kraju sam odustala, samo zato što mi ove lopte od sira nisu izgledale dovoljno tradicionalno, skorijeg su datuma. Pravila sam ih više puta, ali na kraju sam došla do ovog univerzalnog recepta, kome po potrebi dodajem razne sastojke, zavisi šta tog trenutka imam kod kuće. Lopte od sira su veoma zahvalne za pravljenje, plus možete da budete veoma kreativni sa kombinovanjem sastojaka, a ako ste posebno ambiciozni napravite male individualne loptice, možete da vidite ovde kako to izgleda.
Izdvojila sam ovde tri ukusa, najtraženija je bila urnebes lopta od sira. Mada se meni sviđa i slatko-slani ukus lopte sa brusnicama i orasima, i volim onu sa začinskim biljem, posebno zbog suptilnog ukusa estragona kojeg sam ovom prilikom koristila.
Samo da znate da možete da koristite i druge vrste sireva, recimo koziji, domaći sir ili Fetu, ipak neka krem sir bude osnova, Filadelifija je za to najbolja, zato što je gusta.
Što se tiče posipa, tu isto možete da budete kreativni, po pravilu su najbolji iseckani tostirani koštunjavi plodovi, posebno orasi/pikani, ili mak i susam.
Ove lopte se po pravilu serviraju uz krekere, ali možete da koristitie i razna druga tvrđa peciva, kao što su ovi sjajni domaćini grisini ili perece.
Lopte od sira (Party cheese balls)
sastojci:
450g krem sira Filadelfija, na sobnoj temperaturi
300g belog čedar sira, fino izrendanog
100g putera, na sobnoj temperaturi
3 kašike sirćeta od belog vina
1/2 kašičice soli
1 kašika Vorčester sosa, opciono
za služenje: razni krekeri, domaćini grisini, kao i sveže povrće (mini šargarepe, krastavci, stabla celera, čeri paradajz) i voće (grožđe, jabuke)
sastojci za urnebes loptu:
1 kašičica slatke mlevene paprike
1/4 kašičice ljute mlevene paprike, opciono
1 manji čen belog luka, vrlo sitno iseckan
3 mlada luka, sitno iseckana (može i vlašac)
za posip: prepečeni bademi ili orasi, ili susam
sastojci za loptu sa brusnicama i orasima/pikanima:
4-5 kašike sitno iseckanih suvih brusnica
1 šaka tostiranih iseckanih oraha/pikana
Pola brusnica i oraha stavite u smesu sa sirom, sa preostalom polovinom obložite loptu
sastojci za loptu sa začinskim biljem:
4 kašike sitno iseckanog začinskog bilja (peršun, timijan, estragon, matičnjak ili vlašac), polovinu stavite u smesu sa sirom, a sa drugom polovinom obložite loptu.
1/2 kašičice krupno samlevenog crnog bibera
izrendana korica jednog limuna, opciono
priprema:
U velikoj posudi dobro pomešajte odmekao krem sir, puter, izrenadni čedar sir, so, sirće i vorčester sos.
Podeliti smesu na tri jednaka dela.
U svaki dodajte sastojke koji su gore navedeni.
Ako je smesa suviše mekana ostavite je u frižideru da se malo stvrdne. Svaku loptu oblikujte rukama, i uvaljajte u odgovarajući posip.
Čuvajte lopte od sira u frižideru uvijene u plastičnu foliju. Pre služenje ostavite ih neko vreme na sobnoj temperaturi da odmeknu. Služite ih uz krekere, grisine, povrće i grožđe.
Tokom boravka u Srbiji, tačnije na selu, moja ćerka se zaljubila u uštipke, one tradicionalne. Toliko su joj se svideli da smo morali da tražimo restorane koje ih prave. I, naravno, kada smo došli kući, morala sam da ih spremim. Iako obožavam uštipke sa povrćem (indijske, grčke, sa kukuruzom), ne sećam se da sam ranije pravila tradicionalne, sa kvascem. I moram da vam kažem da ima nešto vrlo privlačno u prženom testu, baš mu je teško odoleti.
Restoran Konstantin, Kraljevo
Ovo je lepa prilika da napravim omaž mom selu u kojem sam letos boravila, posle mnogo godina.
Moje selo, u kojem sam nekada provodila nezaboravna leta, se zove Kaona. Nalazi se u Dragačevu, tačno na sredini puta koji povezuje Guču sa Kraljevom. Izgleda kao tipično srpsko selo, idilično i pitomo, na brdovitom terenu gde se smenjuju livade i šume, baš kao što zamišljate selo o kojem peva Miroslav Ilić. Po povratku iz sela, uz put, svratili smo u Mrčajevce na doručak. Pokušavala sam deci da objasnim da je odatle Miroslav Ilić, popularni pevač narodne muzike, naravno, njima to ništa nije značilo.
Ali meni je puno značilo, jer kad čujem njegove pesme u momentu se nađem u vremeplovu… 80-te godine prošlog veka, brat i ja u poseti babi i dedi u Kaoni, doručak je u njihovoj maloj kuhinji, baba nam kutlačom sipa sveže, tek uvrelo mleko, iz velike šerpe koja se nalazi na Smederevcu, dok u pozadini svira onaj ogromni radio aparat Miroslavljevu ili neku sličnu muziku. Kad čujem frulice i dan danas doživim veliki emotivni naboj.
Realno, nije se puno toga promenilo od vremena našeg detinjstva, ipak nije isto, i znala sam da će mi neke stvari biti bolne. U to vreme sam čitala knjigu Proleća Ivana Galeba, što je dodatno pojačalo taj osećaj melanholije zbog prolaznosti života.
Prvo što mi je teško palo je to što je sve nekako obraslo šumom i travom, više nisam mogla da doprem do nekih puteljaka, recimo livade na kojoj je rasla nežna trava prošarana divljim karanfilima. Bilo je kasno leto tako da nismo mogli da nađemo divlje jagode, o kojima sam pričala deci, a šuma je bila neprohodna pa nismo mogli da beremo pečurke. Nisam mogla da dođem ni do spomenika krajputaša koji se nalazio na nekoj prečici u komšijskom voćnjaku. Ipak, poneli smo dron sa sobom, pa smo ipak mogli da snimamo krajolik, od kojeg zaista zastaje dah. Morala sam da napravim video od snimljenog materijala, u pozadini Miroslav peva Devojka iz grada.
Moji roditelji su iskoristili koronu da u selu sagrade vikendicu. Raskrčili su okolno žbunje tako da je kuća dobila savršen pogled. Kad pogledate ka zapadu vidite načičkane vrhove planina, jedan od njih je Zlatibor. Na severnoj strani je velika dolina gde se nalazi Guča, a iznad nje se uzdiže planina Ovčar, malo istočnije vidi se Jelica. Tu je i ograđena livada u kojoj po ceo dan ovce pasu, ne mogu da vam opišem koliko je umirujuće posmatrati ih kako u grupi idu čas na jednu čas na drugu stranu. Uz ogradu rastu divlje kupine. Kad ujutru ustanete, prvo što uradite je da izađete napolje i uživate u vidiku, pratite pogledom ovce i jedete kupine. Noću smo sa decom posmatrali široko nebo načičakno zvezdama, nešto što retko imamo priliku da radimo.
A bilo mi je tako lepo u selu, bio je to čarobni svet, moj Amarcord. I sama pomisao da skoro više niko nije živ iz tog vremena, da će pasti u zaborav sav taj svet, koji u meni i dalje živi, dovodila me je do očaja. Ako ništa ono bar o njemu mogu da pišem na mom blogu.
Još uvek se svima sećam imena, svako je u selu imao neku svoju ulogu i bio je bitan, puno ljudi je bilo povezano rođačkim vezama, svi su se dobro poznavali, to je bila jedno vrlo povezana zajednica uglavnom starijih ljudi, jer već u ono vreme slabo je omladine ostajalo u selima. Međusobno posećivanje je bilo veoma često, i počelo bi sabajle. U krevetu sam, odlučila sam da ne izlazim iz kreveta taj dan jer sam dobila žulj, i slušam razgovor koji dopire iz kuhinje. Uživam u tim razgovorima jer su vrlo zanimljivi, tačno svi imaju talenat za pripovedanje, umeju od svega da naprave interesantnu priču, ima u njima dosta teatralnosti, vrcavosti i dobrog humora. Samo kad pomislim na gradsku introverntnu omladinu koja me okružuje sa skoro nepostojećim social skills. To jutro deda je rano otišao u Kraljevo da mi kupi crvene sandale i neke bele soknice koje su tada bile u modi, da nekako uteši unuku zbog žulja.
Uveče bi takođe dolazili ljudi. Nismo gledali televiziju, jer smo imali neki jedva funkcionalni televizor sa čuvenim stabilizatorom, ali se zato slušao radio, pogotovo utorkom veče kada se puštala emisija Veselo veče. Ipak, komunikacija je bila najveći izvor zabave. Doduše, kada bi Boža, vremešni neženja sa besprekorno ošišanim čekinjastim brkovima, i sa Drinom bez filtera u ruci, u svom uglu na tronošcu, počeo da priča o događajima iz Drugog svetskog rata u kojima je učestvovao, počela bi da pada atmosfera, baba bi u nekom trenutku zaspala na stolici.
Bilo je još neženja u selu koji su nas redovno posećivali, podrazumevalo se da ih baba svaki put nahrani i napoji (rakijom naravno), mislim da su svi tako radili, uopšte dosta su brinuli jedni o drugima, tako je to u malim zajednicama. Jedan od tih samaca je bio i Sreten, brat mog pradede. Kako je u detinjstvu izgubio čulo sluha, bilo ga je veoma teško razumeti, uz to je bio veoma temperamentan. Deca iz grada su ga se dosta plašila, krila su se od njega, ali nama je on bio veoma zabavan i voleli smo njegovo društvo. Jednom tako on nama predloži da nas odvede u njegovu kuću, što je bio vrlo neobičan gest, i mi dobijemo dozvolu. Tako sam otkrila da je moj rođak neka vrsta hoardera, što bi Amerikanci rekli, jer je on sve živeo sakupljao u svojoj kući, ali nije da nije bilo reda u toj njegovoj strasti. Još se nisam oporavila od tog šoka kad me zadesio sledeći. Požalim se ja njemu da me boli stomak i on nas odvede kod baba Stanojle, za koju nisam znala da poseduje posebne moći. Stavi mi ona nešto u pupak, obmota zavojem, izbaja, i gle čuda, prestao da me boli stomak.
Buba Mara
Jedna od retkih osoba iz tog vremena koja je još uvek živa je Buba Mara, tako sam je zvala kad sam bila mala. Bilo je tako lepo čuti njen melodičan dobro poznat glas. Sećam se kako sam često išla kod njih i kako sam se plašila njihovog gusana koji me je stalno čekao kod avlije. Buba Mara i ja smo prepričavale stare dogodovštine, prisećale se babe i dede i njenog muža, kojih odavno više nema. Njena ćerka, Vesna, je moja kuma. Krštena sam kao beba u lokalnoj crkvi. Često me je vodala sa sobom dok je bila devojka pa sam imala priliku da upoznam seosku omladinu. Svi ti ljudi su bili tako dobri prema meni, otuda ne čudi što i danas volim ljude iako to izgleda danas nije u modi.
Žao mi je što moja deca nemaju tu šansu da provode vreme u jednoj takvoj zajednici, okruženi životinjama i divnom nezagađenom priorodom. Doduše, možda će njima tako izgledati odlasci u Srbiju, ipak naši boravci u selu su bili zaista posebni. Iako su se deda i baba bavili poljoprivredom nisu živeli samo od nje, deda je radio u rudniku, pa su mogli da nam posvete dosta pažnje. Dozvoljavali su nam svašta da radimo, tu sam naučila dosta stvari, volela sam babi da pomažem u domaćinstvu, i da gledam kako ona mesi hleb, pravi sir i kajmak i čisti kokošku spremajući je za pečenje. Ne, nisam nasledila ljubav za kuvanje od svoje babe Dostane, jer ona nije baš bila zainteresovana za to, ali svejedno, bila je vrlo zabavana i dobro raspoložena. Deda Radoje je bio veoma nežan prema svima nama, voleo je da se glasno smeje, bio je vedre prirode, često bih ga čula kako peva dok pešači. Bio je poseban po tome što bi nam uvek kupovao gomilu slatkiša svaki put kad bi otišao do prodavnice, za mene je to bio dokaz da je bio najbolji deda na svetu.
Jedina sam bila koja je posedovala malecke vile za plašćenje sena, koje je deda naručio da se naprave specijalno za mene. Volela sam sve te seoske poslove, vrlo sam bila ponosna kako sam sama mogla da vodim kravu na ispašu. Kad smo kod krava, to su moje omiljene životinje. I danas kad ih vidim na nekoj američkoj farmi sva se uzbudim. Volim njihov miris, “cvet” između rogova, krupne teget oči. Svako veče deda bi otišao u štalu da je očisti i da nahrani krave, i kada bi izašao, tada sam ja ostajala sa kravama i potom im pravila nezaboravne koncerte na kojima sam igrala, pevala i recitovala. Krave su me samo bledo gledale, trepćući svojim dugim belim trepavicama.
Nema lepšeg osećaja nego kada te ujutru baba i deda probude da ti kažu da se Baljuša otelila, i ti trkom ideš ka štali da vidiš tele, a ono maleno leži u slami dok ga majka liže po celom telu. Dedina sestra je imala veliku farmu na kojoj je držala stotine teladi, i ne mogu da vam opišem osećaj kad vidite toliko prelepih životinja na jednom mestu.
Crkva sv. Jovana u kojoj sam krštena
Naša sreća bi bila bezgranična kada bi druga deca iz grada došla u posetu svojim babama i dedama, jer nam je nedostajalo druženje sa našim vršnjacima. Ipak i u trenucima dosade uvek smo nešto radili da ispunimo sebi vreme. Recimo, jednog dana sam vežbala izvedbu salta, i posle njih stotinjak sutradan mi je bilo baš muka. Ili, sam u sali postavljala sto, kao da nam dolaze gosti na slavu. Kupali smo mačiće, igrali fudbal, pravili ljuljašku, jurili kokoške, tražili nova gnezda gde su nosile jaja, istraživali špajz, brali dud, posmatrali prasiće u voćnjaku koje je njihova majka ljubomorno čuvala, i svašta još.
Uvek je bilo nekih događanja u selu, jednog dana došao je putujući fotograf, što je izazvalo dosta uzbuđenja. Uzeo je jednu dedinu i babinu fotografiju, iz mlađih dana, spojio ih je na slici, retuširao, uramio i onda je ta fotografija završila na zidu sale, najsvečanije sobe u u kući.
Zatim tu su bili seoski sabori, glavni društveni iventi, koje su obilazili i mladi i stari. Baba bi se za tu priliku čak našminkala, obukla jednu od mnogih svilenih košulja koje joj je deda kupovao, i onda bi se uputili u centar sela gde nas je čekala uobičajna atmosfera.
Bilo je i tužnih događaja. Sećam se sahrane jedne mlađe osobe, bila je u invalidskim kolicima i zvala se Ljubinka, nikada je nisam upoznala niti sam bila na njenoj sahrani. Događaj je bio tragičan sam po sebi, ali u isto vreme veličanstven, svi su potrudili u selu da je isprate na najbolji mogući način. Toliko je taj događaj ostavilo utisak na mene da ga se još i danas sećam.
I pre nego što sam letos posetila selo pokušavala sam da na internetu pronađem neke interesantne stvari za obilazak, bez puno sreće. Na kraju smo se muž i ja šetali po prirodi bez plana, išli smo putićima kojima nikada ranije nisam išla, čak smo uspeli da se izgubimo iako smo imali GPS na telefonu. Ah, ti krajolici kroz koje smo prolazili, u jednom trenutku smo na nekoj livadi, već u sledećem u šumi, prelazimo potok, pa smo na obronku na kome raste majčina dušica i sve miriše na nju, zatim smo okruženi malinjacima, a onda puca pogled na dolinu i čak čujemo zvukove truba koje dopiru iz Guče, u kojoj je baš tih dana bio Sabor.
Imala sam sreću da vidim dosta lepe prirode u raznim zemljama, i čak da je zabeležim na fotografijama, ali ovo je bilo nešto posebno, tako blisko, intimno i autentično. U jednom trenutku nailazimo na napušteno domaćinstvo, a njih nema malo, nažalost, i sve je obraslo rastinjem, baš kao u bajci Trnova ružica. Vidi se po dekoraciji kuća da je tu nekad živela dobrostojeća porodica. U jednom trenutku primećujem nešto u tremu novije kuće, i potpuno iznenađena pred sobom vidim mural sa scenom berbe šljiva i pripremom rakije, nešto po čemu je ovaj kraj poznat, nastao 80-ih godina prošlog veka, i tu doživim potpuni meltdown.
Ta slika je na neki način obeležila moj poslednji boravak u selu. Shvatila sam da su ljudi ti koju daju meru prirodi. Bez njih priroda ne može biti ni dovoljno uzbudljiva a ni lepa.
Tradicionalni uštipci
sastojci:
400ml mlakog mleka
2 1/4 kašičice instant suvog kvasca
1 kašičica šećera
500g oštrog brašna
2 jaja, na sobnoj temperaturi
1 1/2 kašičica soli
za služenje: džem ili kajmak
priprema:
U mlako mleko umešajte suvi kvasac i šećer i ostavite kvasac da nabubri.
U to umešajte umućena jaja. Tu smesu ćete dodati brašnu koji ste pomešali sa solju.
Mešajte sve, najbolje varjačom, dok ne dobijete ujednačeno retko testo. Pokrijte ga na kraju i sačekajte 30-45 minuta da ono nadođe.
Zagrejte oko 4-5 prsta ulja u šerpi na srednje jakoj vatri. Uzmite dve kašike, pre nego što ćete njima izvaditi testo umočite ih u zagrejano ulje. Jednom kašikom zahvatite testo, a drugom testo skinite sa prve kašike.
Pržite testo sa obe strane dok ne dobije boju kao na slikama.
Pošto su uštipci isprženi izvadite ih iz šerpe i stavite na salvetu da se ulje ocedi.
Uštipke služite dok su još topli, uz džem ili kajmak.
Ovo je čuveno iransko jelo. Mnogo je lepo. Možda zvuči neobično ali mleveni orasi i redukcija nara zajedno sa sočnom piletinom proizvode apsolutno neodoljiv ukus kojeg ne možete tek tako da zaboravite.
Ja sam veliki ljubitelj iranske kuhinje, najviše zbog za nas skoro ekcentričnog mešanja slatkih i slanih sastojaka. Tu si i interesantni začini, sa dominatnim šafranom, pa upotreba suvog voća zajedno sa koštunjavim plodovima. Svaki put kad odem u iranski restoran to je praznik za moja čula. I ne samo to, već i atmosfera u njima često ume da bude interesantna, skoro da se osećam kao da sam negde putovala.
U mom sećanju najupečatljivije je bilo iskustvo u jednom iranskom restoranu nedaleko od Vašingtona. Moj sin je učestvovao u nekom fudbalskom turniru, i između dve utakmice završismo u tom restoranu sa živopisnim, neko bi rekao kič, tapiserijama na kojima su bile predstavljene lepe žene na bukolikoj pozadini. Ubrzo se restoran napunio ljudima, uglavnom Irancima, mi smo tu malo štrčali, ali me je to ohrabrilo jer je značilo da se tu pravi autentična persijska hrana. Naravno da smo jeli njihov čuveni pirinač, i svašta ponešto, i između ostalog ovo jelo.
Gazda restorana, pričljiv i lepo raspoložen, je u par navrata prišao našem stolu da proćaska sa nama. Pitala sam ga ko je na slici koja je dominirala prostorijom. To je naš kralj Reza, inače, poslednji iranski šah. Znate, njegov sin živi ovde, baš preko reke je njegova kuća. Tada sam shvatila da su u restoranu mahom ljudi koji su podržavali kralja Rezu, politički protivnici sadašnjeg režima, rekla bih po njihovom izgledu da su srednja, viša klasa. Ovaj restoran je bio njihov kutak u kome su mogli sa istomišljenicima da uz dobro poznatu hranu evociraju davno prošlo vreme u njihovoj otadžbini.
Nekad pomislim kako bih volela da ga ponovo posetim, ali nije mi blizu, šteta što više nemamo nijedan persijski restoran u gradu. Sad jedino mi preostaje da sama spremam njihova jela.
Nije loše da znate da:
mleveni orasi zaista daju nešto posebno ovom jelu osim toga što ga čine gušćim
redukciju nara (pomegranate molasses) možete sami da napravite tako što ćete da kuvate sok od nara dok ne dobijete gustu smesu. Inače se lako nalazi u bliskoistočnim radnjama
tu istu redukciju nara koristite za pravljenje ovog fantastičnog namaza od crvenih paprika koji se takođe pravi sa mlevenim orasima
Piletina na iranski način sa orasima i narom (Fesenjan)
sastojci:
200g oraha, tostiranih i samlevenih
1kg piletine, meso sa grudi i karabataka, iseckano na manje komade
2 kašika putera
2 kašike maslinovog ulja
2 krupnija luka, iseckana
500ml pileće supe ili vode
4-5 kašika redukcije nara (pomegranate molasses)
1/4 kašičice cimeta
1/4 kašičice muskatnog oraščića
1/2 kašičice kurkume
So i biber prema ukusu
za serviranje: zrna nara i kriške limete, skuvani pirinač, najbolje basmati, ovde pogledajte kako da ga pripremite
priprema:
Isečene komade piletine natapkajte papirnatim ubrusom, i posolite.
U šerpi zagrejte 1 kašiku putera i 1 kašiku maslinovog ulja na srednje jakoj vatri. Dodajte polovinu piletine i pržite je dok ne pobraoni sa obe strane, zatim je izvadite i pržite preostalu piletinu.
Kad ste ispržili svu piletinu i izvadili iz šerpe, dodajte još po jednu kašiku maslinovog ulja i putera, smanjite malo vatru, dodajte iseckani luk i dinstajte ga dok ne postane staklast. Na kraju dodajte supu i isprženu piletinu, povećajte temperaturu i kad supa počne da vri, smanjite temperaturu i kuvajte sve oko pola sata.
Zatim dodajte redukciju nara, mlevene orahe, začine, so i biber prema ukusu, i kuvajte sve na tihoj vatri još oko 1 sat uz povremeno mešanje.
Služite piletinu uz pirinač, krišku limete i pospite je zrnima nara.
Već sam vam pisala kako je ovde teško naći višnje, i zamislite moje oduševljenje kada sam pre izvesnog vremena u obližnjem supermarketu pronašla u prodaji pakovanje zamrznutih višanja i trešanja. Ni to što nije uopšte jeftino, 1 kg košta 14 dolara, nije me obeshrabrilo. To je inače mešavina raznih sorti, i znate šta, višnjama tačno nedostaju slatke i mesnate trešnje, tako da je ova mešavina savršena. To sam mogla da zaključim još otkako sam počela da pravim ovu predivnu američku pitu sa višnjama i trešnjama.
Odmah sam znala šta ću da spremim od ovog voća – pitu od višanja i trešanja, ali ovog puta sa gotovim korama. Po veoma sličnom receptu sam je pravila kao ovu sjajnu pitu sa svežim borovnicama, i to dva puta – prvo je bila posna varijanta, sa uljem, za slavu, a za Božić sam pravila sa puterom, koja je naravno ukusnija.
Pored toga što pomenuta mešavina voća ima već dovoljno lep ukus, ja sam se potrudila da ga učinim još lepšim tako što sam višnjama i trešnjama dodala izrendanu koricu cele pomorandže i 2 kašike burbona, ali vi to ne morate da činite.
Danima sam u nekoj vrsti izolacije, ne viđam se sa ljudima, i to mi baš nedostaje, bez obzira što sam u stalnom kontaktu sa prijateljima, ali in person je lepše. Hajde što se od omikrona u gradu zarazio ogroman broj ljudi, nego je problem nedostatak testova. Prošle nedelje sina je malo bolela glava, ništa mu nije bilo, ali nismo ga poslali u školu, zato smo morali dugo da čekamo na test, i to smo jedva zakazali onaj od $300. Naime školi mora da se dostavi negativan PCR test da bi se uopšte dete vratilo u školu. Tek su pre neki dan uveli karantin od pet dana, ali i to uz posebne uslove.
Kad sam prošle nedelje, prvi dan posle raspusta, došla da pokupim decu, jedva da je bilo đaka i roditelja ispred škole, i tada sam shvatila da je haos i da zaraza hara gradom, i na kraju celom zemljom. Srećom dečija škola i dalje normalno radi, dok je većina škola od ove nedelje počela sa online nastavom.
Što se tiče omikrona tu smo bili baksuzi jer smo se zarazili delta sojem malo pre nego što nam je stigao prvopomenuti soj, kažu da on izaziva slabije simptome. Svejedno, nismo se nešto zlopatili dobivši koronu, posebno deca, sinu nije bilo ništa, ćerka je bila bolesna jedan dan. Ne mogu da se setim koliko je to kod nas odraslih trajalo, znam da smo bili 2-3 dana u krevetu, i da je bilo kao kad dobiješ grip, što je u našem slučaju vrlo retko. Da, treći dan sam mogla da ustanem iz kreveta, da se isfeniram i našminkam, i odvezem sa ćerkom do centra za testiranje. Moram da priznam da sam iščekivala pozitivan rezultat, možda čudno zvuči, ali ja sam htela da završim sa time, shvatila sam da će na kraju svako dobiti ovaj virus, samo mali procenat srećnika će se izvući bez simptoma. Živo je čudo da ga nisam dobila ranije, jer smo do skoro vodili normalan život, sa minimalnim restrikcijama. Samo da napomenem da su kovid mere veoma varirale od države do države, pa i kod nas u gradu su bile nešto strožije nego u preostalom delu Merilenda, gde nošenje maski nije bilo uopšte obavezno.
Iskreno, ništa nije bilo posebno interesantno u vezi tog mog iskustva, i dobro je da je bilo tako. Samo se sećam kako sam taj dan, kada sam dobila prve simptome, bila u kupovini božićnih poklona, i da kada sam se vraćala kući osetila umor i kese su mi odjednom postale teške.
Dva dana pre toga smo se zarazili na slavi, događaju koji se pokazao kao super spreader event, skoro svi prisutni su dobili koronu i to po prvi put. Posle toga sam bila na drugoj žurci, pre pojave simptoma, i iako sam pričala sa puno ljudi, srećom, nikom od njih nisam prenela bolest.
Dok sam boravila u krevetu bolesna u meni se pojavio poriv da gledam na jutjubu brojne ispovesti ljudi koji su dobili kovid, izgleda da je to za ogroman broj ljudi jedan od važnijih momenata u njihovom životu i vole da pričaju o tome. I kao što vidite ni ja nisam odolela tome, ali, da budem iskrena, jedva da se sećam kako je sve prošlo. Najviše sam se plašila da ću izgubiti čulo mirisa i ukusa pa sam panično jela sve što stignem, i na sreću to se nije dogodilo. Mom mužu jeste, i sa tako oslabljenim čulima opet je mogao bolje da oseti miris od mene. Kašljali smo dugo, i ja sam možda po prvi put imala temperaturu, nisam je doduše merila. Da, moj organizam je vrlo specifičan po tom pitanju.
Posle je slična ekipa boravila kod mene na slavi, ovog puta sa preležanim kovidom, i tu je opet korona bila glavna tema.
Ono što je neverovatno, u isto vreme kada smo mi imali kovid, i moja porodica iz Srbije ga je dobila po prvi put. Svi su se razboleli osim mog brata, virus su donela deca iz vrtića. Dobili su ga i moji roditelji, najpre mama pa otac. Taman su mom ocu prestali simptomi kad su mu pronašli upalu pluća, i morao je da ode u kovid bolnicu u Batajnici. On se osećao sve vreme dobro, bio je veoma zadovaljan uslovima, osobljem, čak i hranom u bolnici. Međutim, po njegovim rečima to mu je bilo najteže životno iskustvo, a moji roditelji su prošli kroz vrlo teške trenutke kad je zdravlje u pitanju, oboje su prživeli rak. Za tih desetak dana, koliko je boravio u bolnici, deset ljudi je preminulo u njegovoj sobi. Moj otac je za života par puta dugo brinuo o vrlo bolesnim osobama, i ima neobičan dar da uteši ljude u nevolji, ali ovo je bilo previše za njega.
Iako je moj tata retko vitalan čovek, ne samo za njegove godine, naravno da sam brinula, pogotovo što nismo dobijali nikakve informacije od doktora šta se dešava sa njim. Ali u Srbiji ima fora da ako radiš, ili si radio u kovid bolnici, imaš pristup podacima svih pacijenata, mislim na rezultate testova. Problem je u tome što ja nemam pojma o tim parametrima, boravak letos u Srbiji me je uverio da su ljudi tamo mnogo bolje informisani o kovidu nego ovde (recimo ovde ne postoji koncept merenja antitela, dok je to u Srbiji veoma čest slučaj). Na kraju smo našli nekog ko nam je tumačio te rezulatate, i znali smo da je tata dobro i na putu ozdravljenja.
Još da kažem da je tretman ovde sasvim drugačiji nego onaj u Srbiji, ne govirim o bolničkom, jer nemam takvo iskustvo. Neki moji prijatelji su bili u šoku kad bi saznali da u Americi, kad se ustanovi da si pozitivan na kovid, nema odlaska kod lekara, nema snimanja pluća, vađenja krvi i prepisanih lekova. Samo te pozovu telefonim iz neke službe da ti kažu da ako imaš određene teške simptome možeš da odeš u bolnicu na neki poseban tretman, i propišu ti vreme trajanja karantina. Zovu te svaki dan da vide kako si, ja sam imala nekog vrlo finog gospodina pa smo ćaskali i o stvarima nevezanim za kovid.
I na kraju, nemam nikakvih korisnih saveta za vas, osim da brinete o svom zdravlju, ne mislim na izolaciju, već morate da radite na svom imunom sistemu uz pomoć zdrave ishrane (nadam se vam ovaj blog pomaže u tome), fizičkih aktivnosti, dobrog sna i kontrole stresa, ali to već i sami znate. Ja sam posle bolesti izbegavala vežbe, čekala sam neko vreme da se vratim u formu, tako su mi drugi preporučili, dok je moj muž ubrzo nastavio da svakodnevno trči, jer je imao neki plan da istrči 1000 kilometara do kraja godine, i ništa mu nije bilo.
Pita od višanja i trešanja
sastojci:
1 pakovanje tankih gotovih kora
1kg zamrznutih trešanja i višanja
150g šećera
izrendana kora jedne pomorandže
1-2 kašike burbona ili ruma, opciono
170g putera, otopljenog
1 šolja mlevenog badema
Šećer u prahu za posipanje
priprema:
Odmrznite višnje i trešnje na sobnoj temperaturi. Na kraju ocedite jednu manju čašu soka, a ostalu tečnost zadržite. Dodajte šećer, izrendanu koricu pomorandže i alkohol.
Zagrejte rernu na 200C (400F).
Pripremite veći plitak pleh.
Uzmite jedan list kore, pređite njime otopljenim puterom kuhinjskom četkom, pospite ravnomerno koru 1 kašikom mlevenih badema, i onda rasporedite po trećini kore voće sa sokom, pa dijagonalno zarolajte koru. Na kraju je urolajte pa stavite u podmezani pleh. Najbolje da pogledate ovaj video kako se to radi. Sve ponovite sa ostalim listovima kora.
Na kraju premažite spirale otopljenim puterom i stavite pitu u rernu da se peše oko 25 minuta.
Pošto se pita ispekla, sačekajte da se malo ohladi, a onda je služite uz šećer u prahu.
Ovo jelo sam pravila nedavno za sv. Nikolu, našu slavu, baš sam uživala u njemu, verujem da ću ga se dugo sećati, kao i moji gosti. Teško je rečima opisati koliko je lepo. To je jedan od onih projekata u kuhinji koji traži izvesnu angažovanost, a rezultat je više nego impresivan. Šta da vam kažem, osećala sam se kao glavni lik iz filma Babetina gozba.
Bujubes je čuveni francuski riblji paprikaš koji potpuno opravdava svoju sjajnu reputaciju. Nastao je u Marseju, da bi se utrošio dnevni ulov ribe i morskih plodova, što je tada bila hrana za siromašne, vremenom ovo jelo je završilo u finim restoranima, sa dodatkom skupljih sastojaka, i tako postalo jedno od najskupljih jela.
Ja sam pravila u probala razne riblje čorbe, kao recimo ovaj, ali bujubes je jedinstven što zbog svojih sastojaka, što zbog toga što se čorba ocedi pa tek tada se u njoj kuvaju riba i morski plodovi. Ta riblja čorba je veoma bogata sastojcima, više je kao neki koncentrovan sok.
Inače, bujubes se služi uz prepečen hleb koji je namazan nečim što se zove rouille. Meni se namaz sa paprikama posebno svideo, da nisam postila svakako bi koristila domaći ajoli.
nemojte da vas zbuni količina na slikama, ja sam spremala duplu meru zbog broja gostiju
ovo je posni bujubes, mrsni bi imao putera
izbor ribe može da varira, ja sam koristila crveni sneper i crni brancin (black sea bass), vi možete da koristite brancin, oradu, oslić, bakalar, ili bilo koju ribu čije je meso čvrsto i lepo se lista
izbor morskih plodova takođe može da varira, šta god vam je dostupno, gambori, školjke, pa i lignje
namaz sa paprikama (rouille) je fenomenalan namaz, ali podjednako interesentan je i domaći ajoli, koji se takođe koristi uz bujubez
bujubes se služi uz prepečeni hleb sa belim lukom koji se umače u supu
Ovako je na kraju izgledao bujubes u šerpi koju smo kupili samo za tu priliku. Dagnje su nestale prave, pa sam sutradan slikala tanjir sa onim što je preostalo.
Ispecite paprike, ohladite ih, oljuštite, očistite od peteljki i semenki i iseckajte na manje komade. Paprike stavite u blender, pa tome dodajte mrvice, riblju čorbu, beli luk, sirće, so, biber i maslinovo ulje. Sve dobro izblendajte.
priprema riblje čorbe:
U šerpi zagrejte maslinovo ulje na srednje jakoj temperaturi, zatim mu dodajte iseckani crni luk, šargarepu, celerovu stabljiku, komorač, praziluk, beli luk i grančice timijana. Dinstajte povrće u poklopljenoj šerpi dok ne odmekne uz povremeno mešanje. Gledajte da povrće ne pobraoni.
Za to vreme pripremite ribu i morske plodove koje ćete nešto kasnije dodati.
Kad je povrće odmeklo dodajte mu iseckani paradajz i koncentrovan paradajz, sve dobro promešajte i na kraju dodajte iseckanu ribu, riblje glave, gambore i skalop. Poklopite šerpu i kuvajte sve oko 10 minuta.
Zatim u to sipajte belo vino i vodu, šafran, sve dobro promešajte i kuvajte poklopljeno oko 20 minuta.
Izvadite riblje glave, ali sa njih skinite meso i ostavite ga u supi. Kad se supa malko ohladi izblendajte sav sadržaj u blenderu ili ručnim blenderom.
Sad ide najnaporniji deo. Izbledani sadržaj cedite kroz cediljku, pritiskajte sadržaj kutlačom, da se sve dobro ocedi. To što se ocedi , to vam je čorba.
priprema prepečenog hleba:
Isecite francuski baget na kriške, poređajte ga po plehu i pređite preko njega maslinovim uljem u kojem je boravio iseckani beli luk. Možete i beli luk da stavite na hleb. Pecite hleb na 175C (350F) dok ne počne da braoni. Izvadite ga iz rerne, pospite solju i služite odmah.
priprema bujubesa:
Najbolje da ga spremate kad su svi gosti došli, jer ne traje dugo, a važno je da jelo odmah servirate.
Čorbu koju ste prethodno napravili zagrejte u odgovarajućem sudu, najbolje u širokoj šerpi, na umerenoj vatri, u to odmah stavite izrendane korice limuna i pomorandže, iseckan limun, kao i iseckani komorač. Dodajte čorbi soli i biber prema ukusu, imajte na umu da plodovi mora mogu da budu slani. Kad je supa dobro zagrejana počnite da dodajete isečene filete ribe, posle par minuta dodajte gambore, onda nogice i klešta krabe, pa zatim skalope. Na kraju dodajte dagnje, poklopite šerpu, pojačajte vatru, i posle 4-5 minuta školjke bi trebalo da su otvorene. Pospite sve iseckanim peršunom ili fronclama komorača i služite odmah uz prepečeni hleb sa namazom od pečenih paprika.
Teško mi je bilo da nađem adekvatan prevod na srpski jezik za eggnog, možda mlečni punč sa jajima, ali priznaćete to ne zvuči posebno atraktivno. A ovaj praznični napitak zaslužuje dosta pažnje jer je divno kremast, penušav i aromatičan, baš kakav treba da bude kad se praznuje. Možete da ga služite na nekom većem okupljanju, ili ga napravite samo za sebe kad vam je potrebno totalno opuštanje, recimo uz neku lepu slagalicu (kao što vidite ja sam zvršila jednu, vrlo interesantnu, sa likovima iz romana Džejn Ostin).
Možda nemam baš najbolju memoriju, ali kada je u pitanju hrana, pogotovo dobra, onda se svega sećam, do najsitnijih detalja. Recimo, prvi put sam eggnog probala na jednoj božićnoj zabavi, bio je homemade, domaćini su u njemu mešali razna pića, i zaista je bio odličan. Nisam se zaustavila na prvoj, a ni na drugoj čaši. I bio je topao, mada se obično služi hladan. Teško je reći šta je lepše. Možda za nijansu više preferiram topli, uglavnom zbog toga što znam da su jaja bila izložena visokoj temperaturi, pa nema straha od bakterija.
Inače, sastojci za eggnog su isti oni kao za sladoled, minus alkohol: mleko, slatka pavlaka, jaja, šećer i vanila. Tu je i muskatni oraščić, vrlo bitan sastojak, na kome ne morate da štedite. Što se tiče alkohola možete da koristite tamni rum, brendi, viski i meni omiljeni burbon. A i ne morate da ga stavljate, pogotovo ako ga služite deci. I da, dok ga budete pravili primetićete da se veoma slično pravi kao šne nokle. Krem od mleka i žumanaca je ništa drugo do engleski krem.
Eggnog je počeo da se pravi u Velikoj Britaniji, odakle je prenet u Ameriku, gde je doživeo veliki popularnost. Najčešće se pravi oko Božića.
Ove godine sam pročitala neobično veliki broj dobrih knjiga, možda zato što sam se ponovo okrenula klasicima. Mene dobre knjige ispunjavaju neizrecivom radošću. Poslednjih godina knjige najačešće slušam, preko aplikacije Audible, vrlo retko ih čitam, i to uglavnom zahvaljujući domaćim autorima. Moje poznavanje domaće savremene literature je limitirano, jer se svodi na ograničeni broj knjiga koje mogu da ponesem sa sobom u Ameriku. Pre nego što vam budem pisala o sjajnim knjigama koje sam slušala ove godine, evo par naslova knjiga koje sam čitala, i držala u rukama, dakle domaćih.
Juče sam završila sa čitanjem romana Sudbina i komentari Radoslava Petkovića, i toliko mi se svideo da sam poželela da svoje oduševljenje podelim sa što više ljudi. Petkovićev drugi roman Savršeno sećanje na smrt sam čitala pre par godina kada smo bili na Peloponezu, odabrala sam ga pošto se radnja dešava u Mistri, vizantijskom srednjevekovnom gradu koji smo tom prilikom posetili. I to je odličan roman, ali ne tako pitak kao ovaj.
Ne bih da vam otkrivam priču zato što ima neočekivanih momenata, ali mogu da vam kažem da je istorijski roman u kome se pojavljuju poznate ličnosti iz srpske istorije. Zapravo, kad bolje razmislim ovo je više ljubavni roman. I vremenski i geografski je raštrkan. Teško mi je bilo da prestanem da ga čitam jer pored zanimljive priče stil pisanja je vrlo neubičajan kad se poredi sa današnjom popularnom literaturom; duhovit je, inteligentan, koncizan, a pri tom se pisac ne razmeće svojom erudicijom i ne morališe, takoreći ne osećate njegovo prisustvo. Za mene je to veliko osveženje. Iako ima puno delova i likova koji na prvi pogled izgledaju kao da su zalutali u romanu, sve ih je na kraju lepo povezao, tako da kao čitalac imate osećaj velike satisfakcije. Tačno bi mogao da se napravi odličan film.
Ipak, ovu godinu mi je obeležila knjiga Proleća Ivana Galeba Vladana Desnice. To je jedina knjiga od lektire za srednju školu koju nisam pročitala. I naravno, to mi nije dalo mira, morala sam da je pročitam, i srećom izabrala sam pravo vreme za to, jer to sigurno nije literatura za srednjoškolce, već za zrelo doba. Čitala sam je letos tokom mog boravka u Srbiji i Grčkoj, takoreći u idealnom okruženju.
U ovoj knjizi se ne dešava puno toga, više je refleksivni roman, to su sakupljena razmišljanja autora o raznim životnim temama – o umetnosti i umetnicima, o detinjstvu i odrastanju, o ljubavi, prošlosti, o povratku u stari kraj, itd. Pisac je izuzetno duhovit, u nekim momentima sam se glasno smejala, vrlo je vrcav, pa i ciničan, kako drugačije da bude kada se bavi važnim ljudskim temama. Opet tako je poetičan, kad čitate ovaj roman imate osećaj kao da ste u nekom snu, ali nekom prijatnom. Da ne pominjem kraj romana, kakav je to trijumf!
Dakle, to znači da ova knjiga ipak mora da ostane kao lektira, nadam se da je nisu izbacili, makar kao podsetnik da se jednog dana pročita, kad se približi 20 – 25 godina mature.
Čitala sam još jedan skorašnji domaći istorijski roman, ali dosta loš, ne bih ga pominjala. I konačno sam nabavila romanKomo Srđana Valjarevića, čula sam da je on sada jedan od najpopularnijih autora u Srbiji. Ne znam da li je to zbog velikih očekivanja, ali nisam bila impresionirana. Iako je vrlo interesantna priča, u divnom okruženju, na jezeru Komo, roman me je ostavio ravnodušnom, previše ponavljanja, alkohola, luzerskog vajba i stava “džaba vam sve, ja sam najveća faca”. Ne znam, zbunjena sam, možda sam nešto propustila. Ili, posle čitanja knjige Moja Borba Karl Ovea Knausgora, nijedno autobiografsko delo mi nije dovoljno dobro.
Eggnog napitak
sastojci:
4 jaja na sobnoj temperaturi, odvojena belanca od žumanaca
475ml punomasnog mleka
240ml slatke pavlake
3/4 kašičice izrenadnog muskatnog oraščića
60g šećera + 1 kašika
1 kašičica vanile, opciono
90ml burbona, ruma, viskija, rakije
priprema:
U šerpi zagrejte mleko i slatku pavlaku, dodajte izrendani oraščić. Dok se mleko greje umutite žumanca sa 65g šećera. Kad mleko počne da ključa, ugasite vatru, i kutlačom ga sipajte u smesu sa jajima, dok ih sve vreme mešate. Kada ste potrošili svo mleko, smesu sa jajima i mlekom vratite u šerpu, i kuvajte ih na blagoj vatri uz stalno mešanje. Kad se krem zgusne, to bi trebalo da se desi samo što smesa ne počne da ključa, odmah ga sklonite sa vatre, dodajte alkohol i vanilu i dobro promešajte.
Odmah zatim belanca mikserom umutite sa jednom kašikom šećera dok ne dobijete čvrst sneg. Sneg od belanca postepeno umešajte u toplu smesu sa mlekom i žumancima, a zatim napitak sipajte u čaše za služenje. Pospite izrendani oraščić po vrhu i služite eggnog. Možete i da ga ohladiti u frižideru, i hladan je veoma ukusan.
U ovo doba godine imala sam običaj da kupujem amaretti kolačiće, jer su često bili upakovani u lepe limene kutije, ima nečeg veoma prazničnog i svečanog u njima. Iako su mi i takvi bili ukusni, ipak domaći su klasa za sebe. Neverovatno je da tako jednostavni kolači mogu da budu toliko ukusni. Spolja su blago hrskavi, unutra žilavi (chewy), a ukus im je čaroban. Idealni uz kafu ili čaj. Kad ih probate, tačno vam se zavrti u glavi od lepote.
Dugo sam se spremala da napravim trobojne amaretti kolačiće, još odkako sam videla ovaj recept (nije loše da ga pogledate jer je lepo i detaljno opisan način njihove pripreme), ali mi nesto boje nisu ispale dobro. Mislim da je prah dehidriranih malina bolji izbor od jagoda koji sam koristila. Svejedno, ukus im je bio savršen, bolji nego kod običnih amaretti kolačića.
Inače, davno su se ovi kolačići pravili od smenki iz koštice kajsija, koje su vrlo slične bademima, jedino što su gorče. Pošto obožavam te semenke, i pojela sam ih dosta, oduševljena sma idejom da od njih mogu da napravim kolače.
Ako volite kolačiće od badema, možete pogledati recept i za ove kolače, podjednako interesantne.
Na farmi jelki
Kao neko ko živi u gradu koristim svaku priliku da odem u ruralne krajeve. Kad mi je muž predložio pre neki dan da odemo po jelku na farmu, koji drži njegov kolega sa posla, sa oduševljenjem sam prihvatila. Zamišljala sam da kad odemo tamo sami ćemo da sečemo drvo, svidela mi se ta ideja, ali u Americi sve mora da je bezbedno, efikasno i organizovano. Svejedno, lepo sam se provela.
Farma nije bila blizu, oko sat vremena vožnje, ali seoski prizori, kada smo sišli sa auto-puta, su bili očaravajući, prosto se čovek odmori posmatrajući tu lepotu, pa i iz kola.
Nizale su se lepe i uređene farme, ograđena polja sa konjima i kravama na ispaši, oduševljena pitala sam decu da li bi voleli da žive na selu, na šta su mi oni odgovorili, nikako, mi volimo život u gradu!
Kolega mog muža je kupio ovu farmu pre dvadeset godina, sagradio je sam kuću, i pre desetak godina počeo je da sadi jekle, kad su stasale, počeo je da ih prodaje. To je fini sezonski biznis.
Pošto se sve planski radi, kupovina jelki bez busena je sasvim prihvatljiva. Osim toga, drvo se stavi na bazu koja ima udubljenje za vodu, tako da jelka na taj način ostane dugo sveža, bez problema sa njom dočekamo naš Božić.
Pored kupovine jelki, na farmi postoji i drugi sadržaji. Tu možete da vidite razne domaće životinje.
Kao i da sedite uz vatru na otvorenom.
A postoji i velika štala (barn), sada preuređena, gde možete da kupite razne suvenire, sedite uz kamin, fotografišete se, ili da naručite toplu čokoladu.
Sve je to lepo i zanimljivo, ali ja sam ugledala krave na jednom brežuljku, i kao hipnotisana sam krenula ka toj farmi. Krave su moje omiljene domaće životinje. Ali kada sam im se malo približila, tek sam tada videla žicu oko njih, koja mi nije dala da ih bolje vidim, pa sam se razočarala.
Na kraju samo izabrali odgovarajuću jelku, bilo ih je više vrsta i veličina, i uputismo se kući.
Nešto kasnije smo je postavili i na kraju okitili, i zaključili da ove godine imamo baš lepu jelku. I kako samo divno miriše!
Amaretti, italijanski kolačiči od badema
Sastojci za 36 komada:
300g brašna od badema (ovde pogledajte kako da ga sami napravite)
270g šećera
3 krupnija belanca, na sobnoj temperaturi
2/3 kašičice ekstrakta badema
1 kašika limunovog soka
za trobojne kolačiće:
10g praha dehidriranih jagoda ili malina
par kapljica crvene boje
1 kašika kakaoa
za valjanje: 2 šolje šećera u prahu
Priprema:
Zagrejte rernu na 150C (300F) i pripremite veliki plitak pleh, obložite ga papirom za pečenje.
U jednoj posudi pomešajte brašno od badema sa šećerom.
U drugoj posudi kratko mutite belanca, na kruju im dodajte sok od limuna i ekstrakt badema.
Umućene belanca dodajte smesi sa bademovim brašnom. Mašajte sve kašikom ili rukom dok ne dobijete koliko-toliko ujednačenu smesu. Kašikom za sladoled vadite loptice testa. Oblikujte ih rukama u loptice i zatim uvaljajte u šećer u prahu. Loptice poređajte po plehu, i na kraju ih malo pritisnite dlanom.
Pecite ih u rerni 25 – 30 minuta.
Za trobojne kolačiće:
Pripremite tri posude i u njih rasporedite po 100g bademovog brašna i 90g šećera. Jednu činiju nemojte da dirate, u drugu stavite 1 kašiku kakao, a u treću stavite prah dehidriranog voća.
U četvrtoj posudi umutite belanca i dodajte im sok od limuna i ekstrakt badema. Ovu smesu odokativno rasporedite u preostale tri činije sa bademovim brašnom. U posudu sa dehidriranim voćem stavite i par kapljica crvene boje. Sve izmešajte i vadite testo kašikom za sladoled.
Svaku lopticu oblikujte rukama u oblik tankog valjka, zatim spojite tri valjka u različitim bojama, i oblikujte ih u jedan deblji valjak, dužine oko 10cm. Zatim ga blago zarotirajte. Isecite valjak na tri jednaka dela, i svaki deo oblikujte rukama u lopticu, uvaljajte u šećer u prahu, pritisnite dlanom i pecite u rerni.
Oduvek sam bila fascinirana tufahijama. Sećam se kada sam ih prvi put probala kod drugarice, čija porodica je poreklom iz Bosne. Doduše, slično osećanje gajim i prema drugim orijentalnim slatkišima (samo da spomenem tulumbe i baklave), pored toga što su mi izgledali veoma egzotično, u našoj kući se nisu pravili, što je povećalo moju žudnju za njima.
Tufahije same po sebi izgledaju izazovno, ali ja sam htela da ih učinim još raskošnijim i bogatijim, želela sam da dobijem – fensi tufahije. Obojila sam ih u crveno, zahvaljujući zamrznutim višnjama i trešanjama koje sam dodala vodi u kojima su se jabuke kuvale. To je doprinelo i posebnom ukusu, kiselo – slatko je dominantna tema. Malo sam poradila i na njihovoj prezentaciji, iseckani pistaći i redukcija sirupa dali su jedan vrlo lep izgled i ukus.
što se tiče izbora jabuka, izaberite neku slatku varijantu, verovatno je zlatni delišes najbolji izbor, ili ove pink lady jabuke na slikama, ni previše krupne ni sitne.
najnaporniji deo pripreme je kuvanje jabuka, jer morate da budete sve vreme pored šporeta. Dužina kuvanja varira od vrste i veličine jabuka Najbolje da ubodom viljuške utvrdite da li su jabuke dovoljno mekane. Samo da znate ne valja da budu ni previše meke.
ne morate da jabuke bojite u crveno, ali tako lepše izgledaju, osim toga višanje i trešanje daju sjajan ukus.
u fil možete da stavite i mleveni keks, mlevene bademe, mleko umesto sirupa (agda)
sirup na kraju kuvajte dok se ne zgusne, posle njime prelijte gotove tufahije, zaista je poseban
Fensi tufahije
sastojci:
5 jabuka, srednje veličine
1/2 limuna
200g šećera
1 šaka zamrznutih ili svežih višanja i trešanja
5-6 karanfilića
za fil:
150g mlevenih oraha
2 kašike, iseckanih suvih višanja ili brusnica
5-6 kašika sirupa u kome su se kuvale jabuke
za šlag:
250ml slatke pavlake
2-3 kašike šećera u prahu
priprema:
Izdubite i oljuštite jabuke kao na slikama. Pređite limunom preko njih da ne potamne. Stavite ih u šerpu, sipajte vodu do pola visine jabuka, dodajte šećer, karanfilić, višnje i trešnje. Kad voda počne da ključa smanjite vatru i poklopljene ih kuvajte nekih desetak minuta. Zatim sklonite poklopac i pažljivo ih okrećite da bi se ujednačeno kuvale. Kuvajte jabuke prelivajući ih sirupom da bi dobili ujednačenu boju. Kad na ubod viljuške budu dovoljno mekane, izvadite jabuke, a sirup nastavite da kuvate dok se ne zgusne.
5-6 kašika sirupa dodajte mlevenim orasima, i iseckanim suvim višnjama, i mešajte dok ne dobijete ujednačenu smesu. Možete odmah filom da napunite jabuke, dok su još tople, fil pritisnite uz pomoć kraja varjače, a zatim ih pokrijte i stavite u frižider da se ohlade.
Pre služenja napravite šlag uz pomoć slatke pavlake i šećera u prahu. Nanesite šlag dresir kesom po vrhu jabuka. Zatim jabuke pospite zagrejanom redukcijom sirupa i iseckanim bademima.
Ukoliko ste ljubitelj francuskih jela kao što su Boeuf bourguignon (goveđi gulaš) ili Coq au vin (piletina u vinu), ovo je jelo za vas. Poslednjih godina dosta je popularno, i to sa razlogom. Posle dugog kuvanja na niskoj temperaturi, meso postane tako mekano i sočno, servirano sa povrćem i sosem od crnog vina, i sa kremastom palentom, to je zaista poseban gurmanski doživljaj.
Inače sam go baš pomenula u jednom interesantnom intervjuu koji sam nedavno dala za Shutterstock, a vezan je fotografiju domaće hrane. Ovde možete da ga pogledate.
Pošto sam probala ovo jelo u par restorana, i nije ispunilo moja očekivanja, a osećala sam da ima dosta potencijala, rešila sam da ga sama napravim. Bila sam toliko zadovoljna rezultatom, doduše ovo je jedno od onih jela koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim, da sam rešila da podelim ovaj recept sa vama.
juneća kratka rebra su interesantan komad mesa, proverila sam, može da se nabavi i kod nas. Gledajte da kupite ona koja imaju dosta mesa. Kao i dosta junećih komada mesa traži da se dugo kuva na niskoj temperaturi kako bi postalo mekano
izbor vina je bitan, koristite kvalitetno crno vino. Ja sam koristila Burgundy, i mogu vam reći da mi je kuća 4 sata bila ispunjena neverovatno lepim mirisom francuskog vina
palenta je odličan izbor za ovaj komad mesa
gremolata nije obavezan sastojak ali se baš lepo slaže sa mesom
Juneća rebra dinstana u vinu sa palentom
sastojci:
4-5 juneća kratka rebra (najbolje ona sa dosta mesa na kostima)
So i biber prema ukusu
1 kašika maslinovog ulja
1 velika glavice luka, iseckane na četvrtine, pa odvojena
3 šargarepe, oljuštene i iseckane na komade duge 3-4 cm
3 stabljike celera, iseckane na komade duge 3-4 cm
3 čena belog luka, sitno iseckanog
200ml paradajz pirea
500 ml kvalitetnog crnog vina (najbolje francuskog)
250ml juneće supe ili vode
3-4 grančice timijana
2 lista lovora
za palentu:
1l vode
1/2 kašičice soli
250g instant palente
2 šake izrendanog parmezana
2 kašike putera
priprema:
Pola sata pre pripreme, izvadite meso iz frižidera, i dobro ga natapkajte papirnatim ubrusom da izvučete nepotrebnu tečnost. Zatim meso dobro posolite i pobiberite.
Zagrejte rernu na 135C (275F).
U šerpi, ili još bolje u tučanom sudu (Dutch oven), zagrejte ulje na srednje jakoj vatri. U njemu propržite rebra sa svih strana dok ne pobraone.
Izvadite meso iz šerpe i u nju stavite iseckan luk, šargarepe, stabljike celera i dinstajete sve oko 15 minuta, uz povremeno mešanje.
Na kraju dodajte iseckani beli luk. Posle pola minuta dodajte paradajz pire, vino i supu ili vodu. Tome dodajte 1/2 kašičice soli, 1/4 kašičice bibera, buketić timijana sa lovorovim listom. Kuvajte sve par minuta i na kraju dodajte juneća rebra.
Kad počne sos da vri prebacite šerpu u prethodno zagrejanu rernu, i dinstajte jelo 4 sata, poslednji sat bez poklopca.
Dok se jelo kuva pripremite gremolatu i palentu.
Gremolatu ćete dobiti tako što ćete u blenderu izblendati peršun, beli luk, sok od limuna i maslinovo ulje.
Za palentu zagrejte vodu kojoj ste dodali soli. Kad počne da ključa smanjite vatru i dodajte palentu, kuvajte sve uz mešanje dok se palenta ne zgusne. Na kraju dodajte izrendani parmezan i puter.
Kad se jelo skuvalo, meso će biti vrlo mekano i odvajaće se od kostiju. Izvadite ga iz šerpe, a sos kuvajte, ali na ringli, ukoliko želite da se malo zgusne, 15-20 minuta. Kašikom zahvatite masnoću pri vrhu sosa i uklonite je.
Kad je sos gotov vratite komade mesa u šerpu da se zagreju, a zatim jelo služite.
Najpre stavite palentu na tanjir, pa preko nje povrće iz sosa, zatim rebro, onda preko toga stavite sos i na kraju dodajte gremolatu.
